Вести

Postovani oce Pantelejmone, molim pomozite mi, sa nevericom sam primio obavestenje da ste navodno presli u problematicnu sektu „Artemita“. Vi znate da su Artemiti sledbenici demonizovanog bivseg Episkopa Artemija koji je mogao da postane svetitelj u manastiru Sisatovcu, da je tamo po dogovoru i blagoslovu SAS osnovao duhovno gnezdo i sirio ljubav medju narod. Umesto toga, bivsi Vladika izaziva na mnoge strane podele poznate pod pojmom „raskol“.

03. мај 2015

***

Licno sam kao dete prosao kroz taj period, jer u (dijaspori) su takvi raskolnici pokusali da pocepaju Crkvu i narod. Moj pokojni otac je tome stao na put i ublazio tu situaciju. Kasnije su mi mnogi Srbi raskolnici prisli i rekli da su bili zavedeni lukavim smernicama „Ozne“, odnosno „Udbe“. Jedan od raskolnika, postao je predsednik SNO i posle smrti moga oca mi je pisao: „kakvu glupost smo uradili“.

U ime Boga Vas kratko molim da mi bratski javite, sta se s Vama dogadja.

Imam u vidu da ste Vasim radom zaduzili nasu Crkvu i da bi bilo fatalno da zastranite kod Artemita.

Vas prijatelj i dobrozelatelj

+ Ep…..

***
***
***

Поштовани Владико….,

Радо се одазивам Вашој молби за помоћ. Тачно је да сам, милошћу Божијом примљен у епархију Рашко-призренску у егзилу под Архијерејски омофор Преосвећеног Епископа Артемија. Апсолутно су субјективни, произвољни и неприхватљиви термини које користите у Вашем писму: „секта Артемита, демонизован бивши Епископ Артемије и да он изазива поделе, раскол“… Оно што је мени познато и што зна и осећа већина српског народа, то је чињеница да је Епископ Артемије у СПЦ и међу Србима познат као нови обновитељ српског монаштва, манастира и духовног живота и стамени чувар и стуб наше свете Православне вере и страдалног српског народа, нарочито на освештаним просторима Косова и Метохије. Расколник је, у правом смислу, онај који уноси новине у Цркву, чиме се и нарушава јединство Цркве. Јединство Цркве данас нарушавају махом они Eпископи који учествују у екуменском покрету и уносе новотарије у нашу свету Цркву.

Сумњу у Вашу неупућеност или добронамерност изазива Ваша тврдња да је Епископ Артемије по договору и благослову САС могао у Шишатовцу да оснује духовно гнездо у условима практичне изолације и неправедног прогона, када је САС већ брутално забранио Епископу Артемију најосновније предуслове за духовни рад: чинодејствовање и служење свете литургије, примање верног народа и духовно руковођење својом духовном децом, на првом месту монаштвом…. Синодска тактика поступања према владики Артемију се огледала у непрестаном понижавању владике Артемија са циљем да прихвати антиканонске одлуке. Владика Артемије је смирено пристао на све само да би одбранио Цркву и без обзира на све што је учинио у циљу мира и јединства у Српској Цркви, Синод је наставио постављање бесмислених и неканонских захтева владики Артемију који су имали тенденцију да се наставе у недоглед…. Једино што је Владики Артемију преостало је да исповеднички стане на пут том безакоњу.

И на крају, недоумицу и збуњеност сте изазвали у мени Вашом тврдњом, да сам својим радом задужио нашу Цркву. Збуњен сам, не због мог труда на обнови и васкрсењу једине српске светиње у Африци и пионирско-мисионарском подухвату у том делу света (јер се у овом времену интернета, за то прочуло на свим континентима где год Срби живе и моја маленкост зна колико је заиста уз Божију помоћ и помоћ добрих људи у Јоханесбургу урађено и постигнуто и многобројни извештаји, репортаже и фотографије непобитно сведоче о томе), већ сам збуњен због тога што сте управо Ви били шеф патријарховог кабинета у време када се одвијала срамна, клеветничка, сплеткарска и нечасна операција мог разрешења коју су покренули утицајни политичар удбашког педигреа (бивши амбасадор Г. В.), један од најимућнијих Срба у Јоханесбургу Н. А. и група изразито нецрквених људи из Јоханесбурга (који никада и ничим нису учествовали у црквеном животу нити су и најмање допринели напретку наше светиње) којима мисија, преображај и васкрсење српске светиње није био по вољи, али су у Патријаршији и патријарху пронашли кооперативне сараднике у реализацији свог лукавог и суптилног штеточинског плана да се заустави и прекине процват и мисија једине српске светиње на афричком континенту. Као шеф кабинета, Ви сте били један од главних координатора и веза на релацији: антицрквена јужноафричка група – Патријаршија и патријарх.

Потпуно сте игнорисали многобројна писма чланова Црквеног одбора и све моје вапаје да се заштити и сачува благословени и канонски поредак у нашој Црквеној општини и да недвосмислено добијемо подршку и духовну помоћ, ми који смо више од деценије са љубављу, великом посвећеношћу и жртвом улагали све своје снаге за добро и напредак Црквене општине и српске православне заједнице у том делу света. Уместо разумевања и подршке – добили смо на клеветама заснована, сурова, неправедна и бездушна Акта и по Цркву и искрене вернике штетне одлуке које су саблазниле многе честите и верујуће људе, а ту нашу светињу предале у руке потпуно нецрквеним људима и свештенику који је у претходној својој парохији оставио веома лош траг и буквално и дословно побегао од свог надлежног Епископа како би избегао одговорност и заслужену казну – то управо и јесте профил свештеника који је потребан нецрквеним људима и ово је заиста била верна слика атмосфере која данас влада у нашој светој Цркви: духовни немар, робовање материјалном, сплеткарења, негативна селекција и што горе – то боље….

У сваком случају, Владико, лично сам Вам истински и најискреније благодаран због тога што сте ми и нехотице помогли, кроз ову својеврсну голготу у малом кроз коју сам између осталог и Вашом директном заслугом и (не)делањем прошао, да одагнам и оно мало дилеме и неодлучности ако их је уопште и било, и да се после једанаестогодишње афричке мисије вратим свом духовном оцу Епископу Артемију – чувару црквеног и канонског поретка у СПЦ (и сведоку и чувару Светосавског благословеног пута и духовне традиције светих Николаја и Јустина), који ме је духовно руководио, учио првим монашким корацима и манастирском општежитељном животу, а затим и замонашио и рукополагао, да би затим заједно са блаженоупокојеним Патријархом Павлом благословио и мој одлазак у Африку. „Спуштавах се ја на ваше уже, умало се уже не претрже. Памет ми у главу ућерасте, од тад смо већи пријатељи“ (Његош).

Ваш пријатељ и доброжелатељ,

Архимандрит Пантелејмон
Епархија Рашко-призренска
И Косовско-метохијска у егзилу