Кажу да су Томини послужиоци, поводом његовог рођендана, сабрали све његове говоре и направили књигу који су му поклонили. Дирљиво! Нема шта!
пише Проф. Др. Слободан Турлаков, 10.03.2015
***
Кад би он био мање заљубљен у себе и у своје „дело“, он би ту књигу одбио, већ и због тога што она садржи и његов уводни говор, у ком стоји да је Вуковар српски град, и да у њему Хрвати немају шта да траже. Пошто га је Дорис Пак оштро напала због тог српског излива, он се убрзо повукао са том изјавом. У смеру тог повлачења ишла је и она његова изјава о клечању због злочина његових сународника у Сребреници, а и она да он Србе у Босни зна само као Босанце, што га је коштало да га приликом посете Требињу, нико није дочекао у тамошњем манастиру, а и да га владика Григорије назове беном.
Ето примера како једна удворичка идеја, може да постане оптуженичка, због које могу њени творци да повуку мачка за реп.
А шта би се тек десило да неком падне напамет да ту идеју промовишу са збирком свих изјава Вучића, Дачића, Зоране, Вулина, Гаврића! Не би то биле само противречне књиге! Већ и поучне.
Одиста, шта су све ти људи изјављивали и чиме су све размахивали, да би се после свих таквих изјава,повукли, као да нису ништа казали.
Уосталом, они уистинину и немају шта да кажу. Одавно. А још увек причају!
Вучић се толико потрошио у погледу будућности, да је пре неки дан пао у дешперацију обавештавајући грађане у Србији да је „Будућност превише неизвесна“ … Да би истог часа наставио: „Неки пут помислим како проблем Србије нису ни њена прошлост, нити њена садашњост, већ чини ми се , свако одсуство жеље да се иде у будућност“.
Да је могао и смео да буде искрен у тим мислима, дошао би до закључка да су проблем он и његова власт. Власт која се не ослања на националну основу земље, већ лебди у празном простору, повијајући се за оним како се газдама хоће. Ни једна земља у окружењу није тако и толико денационализована као Србија, лишена свега онога што је обележавало као независну и суверену, као да је настала јуче, без икакве традиције и искуства.
Са овим и оваквим људима, који су више неспособни но што су послушни, не може се водити једна земља. Коначно, ми нисмо ни сигурни да они желе да је воде, већ само да је искористе, да се напљачкају и да тиме обезбеде своју будућност.
А све то је последица чињенице, што су нам тзв. лидери, од 5. октобра редовно пројектовани на страни. Власт није произлазила из народа, већ је натурана по потреби Запада, који је у првом реду био заинтересован да истера Русију из Србије, што ће се коначно и догодити, Уосталом као што ће и Косово бити признато.
Све се око тога „двога“врти почев од 5.октобра , ништа се није променило , само се чека онај олош који ће спровести оно што се ових 14 година, тражи и условљава…
И ове године држан је тзв. Бизнис форум, на Копаонику, кога неки новинари прогласише српским Давосом.
Као и свих ранијих година, и ове године се млатила празна слама, необавезно се причало, анализирало, обећавало свашта, али и ове године се банчило ноћу, баш као што су се дању користили околни терени за смучкање, једном речи водио се живот достојан ове владе, у којој се ни у чему не исказује практична жеља за свођењем трошкова њеног „пословања“ на могућу меру.
Дабоме, Вучић је и на овогодишњем Бизнис форуму био шампион небулоза; „Фале нам добре идеје, Недостају нам пројекти и предузетнички дух“… да би одмах потом изашао са обећањем: „Још пре истека мандата ове владе, направићемо здраву земљу!“
Мисли ли он да је овај народ толико луд да не може да проникне у суштину ових изјава. Ако неко нема идеја, ако му недостају пројекти, са чиме је онда желео да освоји власт и да влада! Да ли таква скупина шарлатана има шансу да се докопа власти. Има, још како има! Јер су у претходном „поступку“ са Западом, унапред на све пристали, дајући чврсте гаранције за своје поштене обавезе. Другим речима, они су своје поштење продали Западу, а заједно са њим се обрушили на овај народ, не би ли га слудели и потпуно растројили, чак тако и толико да пристане на напуштање Русије и Косова.
Ова влада толико је безглаво оптерећена сопственом сигурношћу, али и неспособнопшћу, да је чак пристала да доведе за главног свог саветника Блера, човека који је уз Солану, био главни заговорник бомбардовања Србије 1999. Скоро да је немогуће схватити мисоану основу не само Вучића, већ и целог његовог чопора, да су пристали да признају да су неспособни да организују државу, и да ће тек помоћу Блерових тимова у томе успети. Нико да каже, на челу са Вучићем, шта ће они ту, ако ће им им државу организовати страни плаћеници и послушници. С којим правом они харају овом земљом. Гласови нису довољни, њима се стварају предуслови за намеравани и плодотворан рад владе.
Две године њихове вкладе је прошло, а тог рада нема, па ни његових резултата. Галами се о неким реформама, а оне су се свеле на крађу пензија, на обећања распродаје и ово мало остатка некадашњег богатства, на челу са Железаром и Телекомом, и шта после?
Има ли међу овим који су на власти, који мисли на то – после?
Боји ли се неко од њих на могућност обрачуна?
Вучић сваког дана има потребу да одвали неку исповест, па је тако признао да ова „Влада нема подршку друштва или бар њеног најеминентнијег дела“, што недвосмислено значи да је оно не подржава ни на њеном пута ка ЕУ. Што не смета његовој шефици преговарачког тима са ЕУ, да потпуно сулудо изјавује како у Србији има „веома мало евроскептика“!
Таквим и сличним, противречним изјавама, наша се јавност сваког дана опскрбљује, а ни једног трена нема никог да покуша да те противречности испегла и дотера према здравој памети. Напротив.
У опери „Продана невеста“ на сцену истрчава мајстор позорнице и паниично дозива управника гостујућег циркуса: „Управние, управниче, Франта се опет напио. Ко ће вечерас да нам игра медведа!“
Управник се није ни најмање узбудио. „Нађи у селу мангупа ког, нек уђе у Фратину медвеђу кожу!“
Ето, тако су некако све петоктобарске Владе водиле кадровску политику. Важно је само да се пронађе „неки мангуп“који ће да покрије место….
Прича се како систем не ваља. Али не ваљају људи, јер ма какав систем био на снази, њега оличавају људи.
Вучић би морао да пође од себе, да призна самом себи ком делу, он сам припада, погову што је свестан, како сам каже, „да влада нема подршку друштва или бар његовог најеминентнијег дела“ . А зар би могло бити другачије код оваквог одабира владајућих људи?
Шест година су Дачић и Обрадовић спавали у министарству унутрашњих дела, одн,. просвете! И сад су замењени новим „мангупима“. Налицканим „доктором“ економских наука, одн. једним доктором филозофије, иначе Словенцем, пошто је претходни био Црногорац!, који ништа друго не раде већ дају изјаве са својим фотосима, у којима подржавају Вучића.
Међутим, знано је да малим народима остаје просвета и култура са изразито националним обележјем, ако мисле да се одрже. О томе овде нико не мисли, али сви раде супротно. И сад одједном Вучић изјављује да „уводимо швајцарски модел обаразовања – школовање кроз рад и обрнуто., чиме бисмо Србију приближили модерном свету., 2016, одн.2017.“
Тај и такав модел увео је у време Тита, Стипе Шувар, који је захватио целу Југославију, уз велико противљење, јер се сматрало да ће земља тако стећи примитивни кадар, уместо високо школованог преко гимназија. Но, ипак, се тај модел спровео, настала је такорећи хистерија образовања кроз рад, при чему није било ограничења у годинама, већ су и 50-годишњаци учили на тзв. радничким и народним универзитетима, али и у индустријским школама при фабрикама, којих је било колико се хтело и које су све радиле пуним капацитетом.
Данас у Србији од тог индустријског радног потенцијала нема ништа. Старије генерације су беспослене, оне које наилазе једва да ће имати прилике да се школују и кроз праксу. Кажемо једва, а могло би се рећи једноставно – немају могућности да стичу праксу.
И тако Вучић, заједно са Вербичем, проинађе решење за будућност, тј. за 2016 односно 2017.
Неозбиљно и недорасло.
Уосталом, Петооктобарска лига није ништа друго радила на националном плану, него да га уништи и стекне тиме поверење Запада, тражећи саборце међу онима који су се одрекли свег оног што је Србе чинило Србима, у ком погледу их је издашно помагала и подржавала СПЦ! Нека каже неки православни црквени великодостојник, да ли би Хрватска била Хрватска да се католичко свештенство понашало као српско, свеједно што они нису служитељи Хрватске католиличке цркве, већ интернационалне, римске курије.
У овој се земљи сва активност свела на политикантску комбинаторику, нема никаквог конкретног и озбиљног рада, већ само празне приче и путовања, путовања, путовања …
Слободан Турлаков
Biografija svakoga covjeka se pise od dana njegovog rodjenja pa do smrti koja najbolje svedoci o tome kakav je neki covjek u svome zivotu bio. Vreme gradi i razgradjuje. Zbog toga se ljudi menjaju u svome zivotu i duhovno i fizicki. Mnogi SRBski Rodoljub su postali pod uticajem neprijatelja Boga i SRBstva najveci izdajnici svoga naroda, a obratnih primjera da je neko od izdajnika SRBskoga Naroda postao Bogoljub i SRBski Rodoljub meni nisu poznati. Zato se i kaze da KONAC DJELO KRASI!