Вести

Јуче ми дође један мој пријатељ са помало мало морбидном и очајничком али занимљивом идејом. Каже решио да се добровољно преда Хашком Трибуналу. Мало се зачудих знајући да ничим није учествовао у ратним догађањима деведесетих година. Видевши да ми ништа није јасно он настави са причом.

пише Марковић Рајица, фејсбук 07.02.2015

***

Каже да је прошло годину дана од како су му лекари у К.Б.Ц.-у Крагујевац дијагностификовали тумор на плућима. За годину дана неколико пута су му радили биопсију у Крагујевцу и Београду. Једном приликом су га при неком пробадању плућа иглом кроз грудни кош повредили изазвавши плућно крварење и због те повреде оставили пар дана у болници. Два пута су га снимали на скенеру и изгубили резултате. Лечио га је један чувени крагујевачки хирург, за кога се прича да су му многе болнице са запада нудиле велике суме да напусти земљу али да он због високо израженог личног патриотизма није прихватио њихов позив. Тај врхунски хирург и патриота, данас је и еминентни предавач на Медицинском Факултету у Крагујевцу због чега се често деси да оних осам болничких сати уместо пацијентима посвети студентима.

Хтео не хтео мој друг се после годину дана нађе на истом месту али у промењеном здравственом стању. За годину дана лекар патриота му није прописао ни један лек против тумора, због чега се и данас налази где и пре годину дана, на почетку лечења, али при крају развојног пута болести. Болови су, каже, из дана у дан све већи, тако да му ни лекови које може да купи више ништа не помажу. Притиснут неиздржљивим боловима почео је грозничаво да размишља и једне ноћи дошао на спасоносну идеју, да се добровољно пријави Хашком Трибулану и призна злочине које није починио. Поведен спасоносном идејом решио је да позове надлежне институције, првенствено специјалног тужиоца за ратне злочине да по хитном поступку подигну против њега оптужницу за било који злочин, од убиства ненаоружаних цивила, до геноцида над неким од народа и да га по што хитнијем поступку изруче Хашком Трибуналу.

Мој пријатељ дубоко верује да би овим милосрдним изручењем Хашком Казамату добио затворског лекара а тиме и животно потребну терапију. Још ми мој пријатељ рече да је слобода лепа али скупа и да он као слободан човек није у стању да дође до животно потребних лекова, због чега и одлучи да моли институције система да му одузму слободу у замену за затворску негу.

Марковић Рајица виа Фејсбук