Вести

Душан Обиђановић: Хуманитарац који није осетио хуманост, Фото: Тањуг

Хуманост и скромност красе шедесетједногодишњег Душана Обиђановића из Свилајнца, који је 99 пута дао крв, учествовао на 50-ак радних акција, али и 72 дана живео под шатором, чак и на минус 10 степени, када му је кућа, оштећена у мајским поплавама, срушена како би била изграђена нова.

Аутор: Танјуг 08.01.2015

***

Некадашњи карате репрезентативац, који се бавио и другим спортовима, као и планинарењем својевремено је остао и без посла, због чега је и корисник социјалне помоћи.Највише га боли то што га, прича сузних очију Обиђановић, док је по хладном и кишовитом времену од 21. октобра до 31. децембра живео под шатором, нико од надлежних није посетио и понудио му привремени кров над главом, док му се не заврши изградња куће.

Његов дом је, међу 2.500 поплављених у Свилајнцу, страдао у мају прошле године, а због воде у кући од 70 сантиметара, ствари су уништене.

Републичке и општинске комисије, прича Обиђановић, његову кућу прогласиле су неусељивом, али је он ипак, како није имао где, у њој живео све до 21. октобра, када је срушена, како би почела изградња нове.

Добио је кључеве од ње, али још не може да се усели, јер није завршена, а гради је хуманитарна организација ХЕЛП.

„Једнога дана док сам излазио у град, један човек из комуналног ми је рекао да ће ми сутра срушити кућу. Рекао сам немојте сутра, дајте ми два-три дана док се не спремим, док не склоним намештај, цреп… После тога сам размишљао и сада се стално питам – ваљда кад се некоме руши кући треба прво да га обавестиш, да га негде сместиш“, прича Обиђановић.

Додаје да га тада нико ништа није питао, једноставно, објашњава, дошли су и срушили је. Пошто се бави планинарењем, а било је лепо време, разапео је шатор где је живео и спавао и по киши и на минус 10 степени уочи дочека 2015. године.

„Спавао сам у шатору 72 дана, ‘окусио’ сам пре месец и више дана велике кише, чак и снежне дане. У шали причам „72 дана на мом срцу рана“. Био ми је циљ да изгурам, ја волим себе мало да мучим, пошто се бавим планинарењем и издржао сам до петнаест до 12 тог 31. децембра. Онда сам на кратко ушао у нову кућу која није завршена, а потом отишао у приватни стан који ми је брат раније тог дана изнајмио“, прича Обиђановић.

Додаје да се сада заљубио у грејање.

„Сад кажем заљубио сам се у грејање, јер сам се смрзавао и нико није питао што је тако.Како да не плачеш кад те неке ствари боле у том односу људи према другима, то је оно што је најгоре. Мени не треба помоћ, да ми дају милионе, мени је велика помоћ кад неко дође и пита како ти је, јел’ ти зима, него било шта друго да ми да“, прича Обиђановић.

Додаје да га нико, сем пријатеља и родбине, није питао да ли има храну, воду, и да је живео, како каже, као пацов.

„Када су срушили кућу нису понудили никакав приватан смештај, нису ни разговарали – само дошли да руше. Од општине сам добио само једнократну помоћ од 6.000 динара“, прича Обиђановић и додаје да пости и да је пара имао само да за доручак једе маргарин, а за ручак конзерву сардина.

Заменик председника општине Свилајнац Данијела Стојадиновић рекла је Тањугу да је после мајских поплава за угрожене обезбеђен колективни смештај.

„Људи који су се јављали и које смо ми регистровали били су у колективном смештају и у њему још увек имамо две породице. Конкретно за Обиђановића, с обзиром на то да га знам, да је заиста хуманиста и да га сви знају у овом крају, претпостављам да је то лична одлука. Једноставно није се јављао и није хтео да тражи било какву врсту помоћи“, рекла је Стојадиновић.

Према њеним речима, он је у групи од девет породица чије се куће граде и „које су имале привремени смештај, да ли код рођака, или им је општина у неком смислу помогла“.

„Претпостављам да се из личних разлога ниједном није јавио. Нико није упознат са тим да човек има проблем. Мени је жао ако је направљен пропуст, али заиста било је поплављено 2.500 домаћинстава, збрињавали смо људе, малтене се бавили појединачним породичним ситуацијама. Жао ми је што се човек није јавио, свакако би му помогли и наравно то значи да ћемо му помоћи ако је помоћ потребна“, рекла је Стојадиновић.

Обиђановић је на то одговорио да сада има смештај који му је брат обезбедио и да ће ту остати док се не заврши изградња куће. Овај хуманиста је, недавно дајући крв 99. пут, до Лапова ишао ауто стопом.

За стоти пут Завод за трансфузију крви у Крагујевцу обећао му је да ће по њега доћи аутомобил, на шта је он одговорио да ће доћи пешице. Пешице је Обиђановић ишао и до Хиландара, а како казе, нема цркве у Србији коју није посетио.

Преузето са портала 24сата.рс

http://www.24sata.rs/sramota-do-neba-dao-je-sve-srbiji-a-ona-ga-je-pljunula-kada-mu-je-bilo-najteze-video/1549