Садњом пауловније, најбрже растућег дрвета, можда би могло да се надокнади кашњење у пошумљавању, уверавају промотори овог несвакидашњег предлога.
22.03.2008, политика.рс
***
Сремска Митровица – Будући да Војводини хронично недостају шуме, ових дана могу се чути и неки сасвим необични предлози за превазилажење ситуације. Идеје, вероватно у недостатку бољих, овдашњи стручњаци покушавају да позајме из – далеке Кине!
Наиме, са војвођанског тла годишње нестаје слој од 2,5 центиметра, илити тона црнице по хектару. Природни процеси обнављају земљиште, али много спорије: потребно је 20 година да се обнови оно што ветар однесе за годину. Таквим темпом 40 одсто сада плодног војвођанског земљишта ће за три деценије бити претворено у слатину.
– Да би се војвођанско земљиште излечило, потребно је да се пошуми до 16,5 процената територије – каже за „Политику” Милош Галечић, један од најактивнијих промотора пошумљавања Војводине.
– Војводина има 6,5 одсто шума, али то није право стање ствари, јер у тај проценат улазе и шумска газдинства, а она се, и поред њиховог немерљивог значаја, напросто не рачунају у овој причи. Права слика стања је да у 35 општина Војводине има свега један проценат шума! У централној Србији пошумљеност је 32,8 посто, што је за 17 одсто мање од оптималног за постојећу категорију земљишта – истиче Галечић, подсећајући да је пре две године промовисан програм садње 100.000 хектара шума до 2015.
– Нажалост, динамика којом се Србија пошумљава неће донети жељени резултат до 2015. године – каже Галечић, предлажући „револуционарни корак” којим би ово задоцњење било надокнађено. Наиме, наш саговорник спас за војвођанске њиве види у пројекту који су још 1997. формулисали инжењер Слободан Вукојевац и проф. Драгица Вилотић. Реч је о, како се то стручно каже, реинтродукцији, односно „увођењу” у овдашњу средину дрвета по имену пауловнија. Примера ради, пауловнија се у Кини простире на више од 17 милиона хектара и главна је сировина тамошње дрвне индустрије. За сада, овог дрвета у Србији има само на огледним плантажама.
– За десет година пауловнија достиже дебљину од метра у пречнику и висину од 20 метара. Тада је зрело као техничко дрво, а као целулозна сировина може да се сече три године после садње. Осим тога, пауловнија задовољава и естетске критеријуме: лишће достиже пречник и до 60 центиметара, погодно је за исхрану животиња, а цвет, који је и лековит, привлачи пчеле. И, што је посебно важно, стабло се после сече само обнавља из изданка – наводи Галечић, прогнозирајући да би, уколико Војводина „усвоји ” пауловнију, за две до три деценије пошумљеност могла да буде од 12 до 14 одсто.
Д. Драгичевић
објављено: 22/03/2008
политика.рс
http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Kineske-shume-za-spas-Vojvodine.sr.html
Илустрација новинар.де, наслов допунио новинар.де
***
***
***
Где набавити дрво ПАУЛОВНИА у Србији
Овде, у расаднику ЗЛАТНА ТУЈА у Јагодини
21.06.2014 новинар.де
Да би сте послали коментар морате бити улоговани