Вести

Већ смо се навикли да ништа није као што изгледа и да све оно што треба да изгледа, има свог „спонзора“. Тачније, да ће тај изглед бити онакав какав је неком потребан.

Проф. др. Слободан Турлаков 15.06.2016

***

Да је речено постало уходано правило понашања, видело се и по томе, што је усред страхота које је изазвала поплава, покренуто питање плагијата Стефановићевог доктората, које се већ месец дана, захуктава и не скида са дневног реда, чак је постало „атрактивније“ и од свега онога што је задесило Србију током речених поплава.

Међутим, кад се боље и изблиза сагледа то покретање питање око наводног плагијата, које је отпочело у порталу „Пешчаник“, у ком су три наша научника, иначе професора на енглеским факултетима, оспорили докторат актуаленог министра унутрашњих послова, тј. Небојше Стефановића, тада на светлост дана искрсавају нека чудна питања, а пре свега, откуд да тим нашим научницима, чак у Енглеској, пада на памет да се баве Стефановићевим докторатом и ко им је дотурио његову копију, преко које су дошли до закључка да тај рад нема научну вредност и да је, чак, плагијат.

Дакле, постојао је неко ком је било то и такво њихово мишљење потребно, којим би се не само оспорио Стефановићев докторат, већ, што је важније, да тим оспорењем буде онемогућен на положају министра унутрашњих дела.

Има један могућ одговор, доста вероватан у својој основи.

Наиме, сва та халабука око Стефановићевог доктората почела је од часа, кад је Стефановић, као нови министар унутрашњих дела, одмах по ступању на дужност, покренуо истрагу шта су и како су радили ранији министри унутрашњих послова, посебно због сумње да су у криминалним и корупционашким радњама имали удела и припадници тог Министарства, тиме што су их штитили и прикривали.

Оно што је разбешњивало заступнике лажног доктората, било је и то што се Стефановић није дао сметати навијањем плагијатске афере, већ је сменио неке директоре у полицији, па је похапсио и осморицу функционера у „Галеници“, на челу са Бацковићем, који је био председник Управног одбора „Галенике“, а потом и директор СПС–а!

Другим речима загазио је у атар СПС (т)-а, што много више говори или ће, пак, говорити, од свих плагијата, јер најављује неке истине, које у јавности одавно колају, о умешаности социјалистичких кадрова намештених у врхове јавних предузећа, о њиховим тамошњим пљачкањима која воде та предузећа у ликвидације. Па тако и „Галенику“.

Откривено је чак и то да је „Галеника“ извозила дрогу, а да нема никаквог трага где су паре од тог извоза, као ни где је остак дроге, који није извезен… Дакле, афера на високом нивоу, која много обећава.

Између осталог и могући разлог зашто је Дачић упорно, пуних шест година, држао Министарство унутрашњих дела, да би својим присуством у њему, могао да спречи отварање афера у предузећима која су од 2006, имала социјалисте за своје директоре и остале функционере.

У време тзв. реконструкције Владе из 2012, кад се Вучић одрекао министарства одбране, и кад је указујући на тај пример, Зорана Михајловић јавно тражила од Дачића да га следи, опомињући га да један човек не може носити тако два велика терета на својим леђима, и да би требало да напусти МУП, овај је одговарао да му таква могућност не пада на памет!

Зар то не потврђује речене сумње да је Дачић држећи се МУП-а, у ствари, штитио своје кадрове по јавним предузећима, па дакле и њихову пљачку, која је могла ићи и у касу СПС (т)- а?

Према томе, не служи Александру Мартиновићу, некадашњем цењеном радикалском функционеру, а сада члану Председништва СНС-а и њеном народном посланику, на част, његова изјава да је „афера са плагијатом удар ДС-а на Владу, са циљем да се зауставе промене, посебно у политици“, јер је и у време владавине ДС-а, пуне четири године министар унутрашњих дела био Дачић, па и њима није у интересу да се криминалне и корупционашке афере, њиховог коалиционог партнера открију, пошто би и њих оне закачиле. У добри час!

Наравно, нисмо ни ми баш толико наивни и да верујемо да ће ова афера око „Галенике“, закачити и Дачића, али би био ред да социјалисти већ једном покажу своје право лице, тј, да су постали најобичнија грађанска па чак и буржоаска партија, и да немају никакве везе са социјализмом. Па ма како се звали у будућности.

Кад се увидело да афера око плагијата не погађа Стефановића онако како су хтели, његовом случају придодат је и случај Миће Јовановића, власника и ректора универзитета Мегатренд и Стефановићевог ментора. Наиме, наши земљаци, професори из Енглеске, оспоравају постојање и Мићиног лондонског доктората.

Цео случај се укрупњава, Мегатренд се поставља на тапет, што је веома чудно, јер су на том приватном универзитету студирали бројни кадрови из власти, а на њему су и професори из власти, и ког је сама власт издашно хвалила, па и помагала, на челу са Дачићем, који је као премијер, са неколико министара, учествовао чак на прослави 60-тог рођендана Миће Јовановића, у „Метрополу“,прошле године. Где је, дабоме, и певао, не само прослављену „Миљацку“, у част слављеника.

Ако је Дачић у све ово умешан, онда би било чудно али не и немогуће, да и он руши Мићу Јовановића, са којим је био интимни пријатељ, што је често показивао, па и на прошлогодишњем почетку школске године, који је увећао својим присуством, када је на његов предлог Мића укинуо школарину за прву годину! Што је такође чудно, да се тог мамца није сетио сам ректор Мића, који је у погледу зараде веома инвентиван., што доказује крај толиких иметака, и власништво два авиона! А сад види, Дачић му држи лекције како да сакупи и веже за свој универзитет што више студената, што показује да и овај певач има смисла за бизнис.

Али, Мића је стари борац, и лети својим авионом у Лондон, налази доказе о свом докторату, и са њима се враћа у Београд, да докаже лажно подметање да нема тај докторат.

Шта ће сад бити, сам Бог зна, тек Вучић ће морати да се оправда, како је и по чему могао да каже да није изненађен том вешћу да Мића нема лондонски докторат. А мораће да одгонетне и на основу чега је тврдио да ништа глупље није прочитао у свом животу од образложења наших лондонских професора, о ненаучности Стефановићевог доктората. Поготову што је он, пошто га је прочитао, изјавио да је Стефановићев докторат – стручно штиво, а да ли га је украо од неког или је то његов рад, установиће стручна Комисија.

Ипак, да се питамо – ко данас, у овој земљи, може да поверује да Комисија неће бити – инструисана, ради „општег добра“?

Слободан Турлаков

Објављено 15.06.2016
2006-2014 ©новинар.де