Вести

Наравно, то није од јуче. У овој се земљи све политизира, Партијска страст јача је од државне идеје, већ и зато што се њеном применом стиче лична и страначка корист. Али, јесте од јуче, да се на лажима толико инсистира, како би се обезбедила власт и све оно што она доноси и омогућава.

пише Проф. Др. Слободан Турлаков, 24.05.2014

***

Ето, сад нас је задесила такорећи библијска поплава, али одмах уз њу су се накалемиле свакојаке лажи, којима се хоће да одбрани све оно што се не може никавом политиканском спретношћу одбранити. Јер, поплаве су почеле у Источној Србији, још у време Дачићевог председниковања Владом, где се он, по функцији, као шеф републичког Штаба за ванредне ситуације, једва довукао да би изјавио, да штете од поплава спадају у грех локалних власти и том изјавом одбранио себе од било каквог приговора. Чак и Вучићевог!

Међутим, како је Републички Штаб организован по вертикали, он као председник Владе и као шеф тог Штаба, морао је већ од раније знати, да се нигде не предузимају нужне мере заштите, и кад се коначно десила ова епохална поплава, он је, као председник владе, до пре неколико недеља, морао да се осећа одговорним што нас је та поплава задесила онолико неспремне, колико нас је задесила. Ни чамаца, ни гумених ни алуминијских, ни дрвених, ни пумпи, ни џакова са песком за заштиту насипа на обалама, па чак ни лопата! Он је човек био у Бриселу, емоционално одвојен од овдашњих страхота, са задатком који је започео (или довршио) 19. априла прошле године. И што је најинтересантније, нико га није поменуо као кривца, нити се он огласио саучешћем, као први потпредседник Владе.

И то тако иде, како свакад иде. Па чак и функција му је дата које нема у Уставу, у ком се само помиње постојање једног или више потпредседника Владе, никако и њихово рангирање, што је Вучић у претходној Влади присвојио за себе и тим рангом се окитио и китио..

И ето, дошла нам је поплава, као дар неба и несавесних људи, а неки кажу и као казна Божја кривоклетницима.

Наиме, зна се да су се Николић и Вучић, у Саборној цркви, заклели Шешељу на верност, и то је потврђено писаним повељама овереним од стране присусутних архијереја коју ни Шешељ, а ни они више не помињу. Вучић је чак присуствовао седници Архијерејског сабора, поводом Косова, што као кривоклетник никако није могао, ни смео.

Уосталом, само је Милан Стојадиновић 1937. као председник Владе, присуствовао седници Сабора, поводом Конкордата са католичком црквом. Нико други, сем сада овог кривоклетника, што говори не само о њему и његовом моралу, већ и о самој СПЦ и њеним великодостојницима! Страшно!

Јављено је да је, по наводној молби председника Николића, Путин одмах упутио и даље упућује, помоћ у стручним спасиоцима и у материјалу, чак у пратњи заменика министра за ванредне ситуације. Они су стигли, преко Ниша, одмах се укључили у спасавање, не само у Обреновцу, али ни једна телевизија није их снимила, нити узела изјаву од реченог званичника Руске федерације, да би се тек после неколико дана огласио Вучић, који је упутио писмо председнику руске владе, Медведову, са захвалчношћу на брзој и издашној помоћи. Али је зато првих дана изјавио нешто што је напросто чиста лаж: „Без помоћи ЕУ не бисмо имали шансу да пребродимо кризу“! А онда се огласио Дачић са стране, обавештавајући нас да ће помоћ ЕУ стићи најраније у – септембру!

Шта то значи?

Додуше, огласила се и Јоксимовићева, министарка за сарадњу са ЕУ, да би казала да се интензивно ради на процени штете, која ће бити урађена за десет недеља, како је комисија ЕУ изволела ограничити.

Даље, лицитирају се и висине евентуалне ЕУ помоћи, у зависности од процента штете у односу износ локалног БДП, па је тако Бугарска, која је, пре десетак година, имала велику поплаву, чија је штета износила 150 милиона евра, добила из фондова ЕУ, свега 12 милиона!, те је тако била приморана да штету санира сопственим снагама и средствима, што и нас чека.

Наздравље!

Било је симпатично што се у брзој помоћи у спасилачким екипама и у материјалу огласила и Словенија, једина земља ЕУ! Касније су се и друге појединачно оглашавали, а сад ће Вучић ићи у Берлин, као што је Николић био у Паризу, с том раазликом, што Вучић одлази у Берлин кад се стихија смирила, док је Николић, као председник државе ишао у Париз, у њеном највећем јеку, да би тек 24. маја дошао у Обреновац, додуше са 15 камиона помоћи. Боље икад, него никад.

Причало се и верује се, не без разлога, да је оволика падавина изазвана и деловањем америчких антена око Београда, чак је била најављена и нова падавина, али је јављено да су руски хеликоптери успели да растерају кишне облаке, па је тако, после катастрофалне ноћи, између 16 и 17. маја, настало опет суво и сунчано време. Треба још рећи, и то, да су руски спасиоци спасили више од 400 поплављених. А један међу њима је скочио чак у највећу бујицу да би пружио помоћ, што је ТВ приказала, али не и уручивање највишег ордена том руском хероју, који уосталом није ни одликован. Срамота!

Огласила се и Руска православна црква са својом Руском православном гардом, чији чланови још пристижу, доносећи обилну помоћ у храни и одећи, преко Ниша. То треба колико запамтити, толико и обрадовати се том братском осећању, који ће, надамо се, знатно утицати на подизање опале националне свести српског народа . У добри час!

„Политика“ је пред саму катастрофу, објавила имовинску карту министара, међу којима је на првом месту В.Илић, министар за ванредне ситуације, који је оптерећен читавим низом латифундија, огромним газдинством, готово несагледивим, и све као – наследство, као да је наследио читаву грофофију. Није речено, а требало је, и за њега и за министре Гашића и Удовчића, који су прави виноградари, имају ли управитеље и одрживаче, па и градитеље, у проширивању тих својих богатстава, али и кад је реч о Илићу, немогуће је замислити да тај човек са тим баснословним добром, буде редом и министар – и инфраструктуре, и коридора, и грађевина, и за ванредне ситуације, дакле све време 5-то октобарских Влада, уз стални развој његових имања, села и читлука… да се човек, иоле здраве памети, мора запитати, шта су му требали и још му требају, све те државне функције, на којима се, природно, није ничим истакао и заслужио признање, јер није ни имао времена, али ни интересовања да се активно ангажује.

И сад кад је требало да се, као министар за ванредне ситауције, разлети по целом угроженом простору, да се свуда осећа његово залагање за спас и људи и насења, Вучић поставља самог начелника Генералштба за шефа кризног штаба у Шапцу, што је наравно ван памети, на што је Лазањски својим двама написима указао. Уопште, у тим текстовима видело се да је Лазањски човек од војске, чак тако и толико да би му могао бити понуђен највиши војни положај, па и само војно Министарство, јер бољег познаваоца и прилика и потреба у војсци, тог капацитета, нисмо имали, ком Вучић дрско и безобразно одговара, како он ради 24 сата дневно, а шта ради тај Лазањски!

Шта ради? Учи и њега и остале памети, али изгледа да је то неизводиво и незамисливо, што ће се једном видети и доказати.

Напослетку, чекају нас грозна времена и страховита искушења, која би тек за неку нијансу била мања да није било ових катастрофалних поплава, а са њима, то ће бити просто катаклизма. Уосталом, довољно је погледати групни портрет ове Владе, па закључити да од те „изгледне аудиције“ ништа утешно и боље не можемо ни очекивати.

Вучићу остају само претње, уз политизацију поплаве, јер се из ње могу извући многи гаранти за опстанак на власти и на њеном врху. Но, очигледно, ни тај врх не може да му улије нужно достојнство, па је тако набацио да међу онима који нису стигли ни до Обреновца – јер зато нису плаћени – међу којима су биле и оне које долазе на посао, само зато да би „прошетали најмодерније ципеле са високим штиклама, и најскупљим ташнама, које се запошљавају у Министарствима зато да седе и не раде ништа!“

Аман, човече са врха, ко је запошљавао те дамице са вртоглавим штиклама и скупоценим ташнама, ко им им је одређивао „радна места“ са високим платама? У чему је, са њихове тачке гледишта, прошла Вучићева двогодишња страховлада?!

Некадашња портпаролка и министарка енергетике, Зорана Михајловић, стигла је у овим смутним временима, да коначно реши питање свог модерног шешира, у виду белог шлема – који је, мора се признати, одлично стоји – да дậ само један деманти, тј. да није тачно да су жртвовали Обреновац, да би сачували у погону електричну централу „Никола Тесла!“ Једна стравична подметачина, коју чак није требало ни помињати, а камоли демантовати. Али, потпредседница са белим шлемом, није мислила тако, схватила је то као могућност сопственог истицања, које је у последње време у извесној стагнацији.. Тужно и ружно.

Исто тако није требало ни износити у јавност ни криминалну радњу појединаца у погледу препродаје хуманитарне помоћи!

Није свака истина потребна, ту ругобу је требало одржати у тајности, а пустити полицију у први план да делује са свом ригорозношћу. Али, и та ругоба омогућила је неким министрима да се истакну, у њеном коментарисању, што им не служи ни на грађанску част.

Појавила се и Гувернерка са својим уверењем да ће „Вучић прогласити радну акцију обнове“, која неће бити бесплатна, што би могла бити некадашња

„Национална служба рада за обнову Србије“, само без плаћања, јер је после смедеревске екплозије и срушеног Београда након немачког бомбардовања, таква добровољна „Национална служба“ била нужност и дужност младих Срба, па би и сада добродошла и омогућила многим младима да своје беспослено време проводе на обнови своје земље за њено добро.

Многи имућни људи, они који плаћају највећи порез, који су се доскора звали тајкунима, а сада после разговора Вучића са њима – саветницима каква економска политика треба да се води, што, као метод, треба поздравити и задржати, могли би да се постарају да се та и таква „Национална радна служба за обнову Србије“, опреми и издржава док трају најнужнији радови. И на једној и на другој страни, и код младих и код имућних, био би то незаборавни доказ солидарности са сопственим народом у једном од његових најтежих времена.

Шта ли све има да дочекамо, с ким и с којим способностима!

Слободан Турлаков

Објављено 24.05.2014
2006-20014 ©новинар.де