logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Србија, Друштво    Аутор: Проф. др. Слободан Турлаков    329 пута прочитано    Датум: 16.05.2014    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

ovakoТе, 1813. године, знанo je, пропала је Карађорђева Србија. Али није пропала српска мисао и српска идеја! Непуне две године касније, на Сретење, 1815, чуле су се ове речи:

Ево мене, ето вас – рат Турцима!
И то је био почетак Другог српског устанка.

пише Проф. Слободан Турлаков

***

199. година касније нити има – „ево мене“, нити има – „ето вас“, али има оног са врха државе, који позива Турке да, као што им је „Србија Косовском битком омогућила војни продор у Европу, дa им и сада буде мост економском продору на европско тле“!!!!!

Једна недостојна досетка и за обичног Србина, а камоли за њеног председника, који је и то рекао, свакако, у нади да ће се прочути и Турском и светом, уз његов непрестани, блажени самозадовољни осмех на лицу, који би требало да га представи као човека 21. века. И њега и Србију, која је њему на памети само утолико уколико је он њен председник, и ништа више! Баш као и осталима који чине власт, по западним налозима и присмотром.

Ту, скоро, Николић је боравио у званичној посети Аустрији, где је опет изрекао гомилу неодрживости, недостојне и за једног малог матуранта. Али, не и за његово схватање свога положаја. Шта више, он се сигурно њима поноси. Па је тако обавестио своје домаћине да је у Србији „планирано да се организује заједничка свечаност (??!!) поводом 100 годишњице Првог светског рата, на коју ће бити позван и председник Аустрије, Фишер, што би био коначни знак да „тај рат у нашим главама не постоји“!!!

Аман, човече!? Зар и она трећина активног српског становништва, која је под дејством аустријског (немачког и бугарског) оружја, нестала са лица земље!?

И нико да реагује! Нико да протествује! Да покуша, да научи памети тог председника државе да буде стварни председник!

У заслепљености Европом, власт ће ту заједничку свечаност сигурно одржати, чак и прославити, како би се њени организатори прочули светом.

Еј, јадна Србијо, шта си дочекала!

Али кад се опсетимо да је постојао 16. март, када је близу 50% изашлих на изборе, дала свој глас за Србију у тој и таквој Европи, онда и нема шта да се каже, нити да се очекује, сем оно што ће се збити, да би се Европи показало да хоћемо са њом да градимо заједничку кућу, по цену најгорег понижење и ништења, свеједно што она, из дана у дан, упражњава само такво понашање према Србији, уз неизмењив рефрен: „Без признања Косова, врата ће вам бити затворена“, који је, нема сумње, већ признат. Преговори са Приштином пребачени су за јесен, кад ће Примаријус отворити њихове карте око пензија и распродаје оног што је већ најављено, кад ће се Србима ултимативно наметнути признање Косова у замену за одлагање смањења пензија и распродаје, оног што је већ распродато. То је онај зној, оне сузе, па и крв, које је Примаријус најавио, а после изборних резултата захвалио гласачима што су прихватили оно што им је он обећао!

Да л се још неко сећа речи пок. патријарха Павла, које је изрекао 1992, на свом повратку из Америке. да: „Само наивни могу веровати да ће, поред оволике мржње према Србији., само она остати поштеђена од разарања, несрећа, и изгибенија. Питање је само, хоће ли нас бомбардовати, хоће ли избити грађански рат међу самим Србима, или немири на Косову, у Санџаку или Војводини.“.

Чудо једно од провиђења! Остала је само још једна тачка непокривена, која се избечила у резултатима избора од 16. марта, када је 48% изашлих на изборе пригрлила Европу, као род рођени, ону која је у свим сумњама патријарха умешана, као активни чинилац нашег нестајања, када ће бити јасна лаж..

Ето, Карл Билт, наш познаник из 90-тих година, а сада шведски миинистар иностраних дела, рекао је оно што овде нико није коментарисао “да је по европске вредности опасније православље од фундаменталног исламизма!“ Дакле, следи још доста 1999! Јер, европске су вредности у питању! Оне чије усвајање и примену, садашња Влада проглашава за свој приоритетни задатак, што су и раније владе проглашавале, не би ли јој се додвориле и продужиле свој виртуелан живот.

Али, г. Билт је колико јасан, толико је и одлучан. Наравно и дабоме, сви то знамо и знали смо. Православна Грчка је то прва осетила и осећаће док не пропадне. Иако је чланица ЕУ. Ми то осећамо још од 1999, иако нисмо у ЕУ, а да ли ће то осетити Румунија и Бугарска, као чланице ЕУ, то ће се видети. Јер и оне су православне.

Међутим, од „избијања“ Украјине, неке ствари почињу још више да се комликују у корист наше штете. Наиме, ЕУ је одлучна у увођењу санкција Русији! Ко хоће да јој се приближи мора прихватити ЕУ одлуке, да би јој се врата отворила. Па, према томе, тешко да може бити нешто од Дачићевог „резолутног става“: (тек) „Кад будемо пуноправни чланови, усклађиваћемо политику са ЕУ. (Дотле) Водимо рачуна о нашим националним интересима“!

Браво! И коначно!

Али, шта ћемо онда са оном његовом изјавом, да „улазак у ЕУ остаје приоритет и за нову Владу“! што подсећа на ону крилатицу „И Косово и ЕУ“! А и једно и друго, у пракси се изјаловило. Коначно и са Примаријусом и председником државе, који никад, до сада, нису тако нешто изјавили. Напротив! Што је, можда, последица, њихове прошлости, на коју су Примаријуса грубо подсетили у Сарајеву. То је оно што је рекао Душан Матић: „Ништа тако дуго не траје, као – прошлост!“

Међутим, они са списка „Наши“, на челу са Весноим Пешић провлаче сумњиву и подмуклу тезу по којој је ова Влада, формирана у Москви, што је тешко поверовати. Уосталом, Весна Пешић, упамћена је и по једном њеном хистеричном испаду у Скупштини – „Нећемо да будемо руска губернија“. Чудо једно од жене. Вратила се у политику тиме што је Примаријуса прогласила за Де Гола, јер је по угледу на француског генерала, који је вратио Алжир Алжирцима, вратио Косово Шиптарима! Пренебрегавајући да је Алжир био француска колонија, а Косово земља на којој се родила Србија.

Ми не верујемо у ту могућност, а поготову да је на њихово тражење у Влади остао Дачић, који је скроз на скроз амерички човек.

Међутим, истина је да смо у последње време често имали прилике, да видимо јавну заинтересованост руске званичне политике за српске прилике и догађања. Но и поред те јавне манифестације, верујемо да Руси имају и тајне службе у Србији, па су могли и преко њих да сагледају целу ситуацију у Србији, и да баш зато сумњамо у њихову умешаност око стварања нове Владе, а поготову не у њихово инсистирање да СПС(т) остане у Вучићевој Влади , кажу, због Бајатовића. Они сигурно знају да тај човек са милионским приходима не ужива симпатије у Србији, а са Дачићем је у добрим односима, јер учествује у финансирању странке. Предизборну кампању СПС (т), подржао је чак са 700 хиљада динара, што никако није могло бити уштеда од плате.

Сем тога, ствари са Русима се компликују и тиме што се њихова јавна заинтересованост за Србију, увек некако одвијала млако и готово успутно, далеко од одлучног и конкретног ангажмана западних званичника а свакако и њихових служби, које су имале своје агенте и у домаћем становништву и у Владама, баш као и у НВО.

Кажемо – млако, а све због тога што се хоће да каже како се Русија не меша у унутрашње ствари, не само Србије. Међутим, они су преко својих служби морали знати да Србија нема ни унутрашњу, ни спољну политику. Она је, у односу на Запад, у положају извршиоца оног што они желе И наложе.

Кад се Конузин огласио са оним чувеним питањем: „Има ли овде Срба?“, то је као вихор пролетело Србијом, као окрепљење и дуго очекивана нада. Али, треба се сетити да је Конузин постао Конузин, тек при крају свога мандата.

Нови амбасадор Чепурин, далеко је од последњег Конузина, он непрестано глади некакву виртуелну ситуацију, истичући да су Русија и Србија веома блиски, и да ће тако остати, што је већ традиција створила. Међутим, долазак Наришкина, председника Државне Думе, заправо онако како је он дочекан и како му је место дато у медијима, као и на Универзитету: нит га је дочекао ректор, нити му је чаша воде понуђена, док је држао слово на неком семинару у сали Ректората, не говори никако у прилог провокацијама да је ова Влада створена по жељи Москве. Напротив! Што се видело и тиме што је једини „руски“ човек, Бачевић, близак род председника Николића, испао из ње, а у њу ушли изразито западњачки политички и банкарски кадрови, као што су Удовички, Вујовић и Крстић, с тим што прво двоје, а посебно Удовички, имају, такорећи, прворазредну улогу у самој Влади.

Кад је СНС грубо и простачки напао РТС због благих примедаба неких учесника у једном јутарњем програму, на рачун експозеа Примаријуса, што се могло и очекивати, али се могло очекивати да ће и Удовички бити стављена на исти рабош, најпре од њених колега, чији су ресори, у ствари, хваљење Примаријуса, јер је у свом интервјуу, недвосмислено ставила под лупу Примаријусов експозе, тврдећи да Србија „скоро и не планира своју будућност!“, то јест, да „Влада нема јасне стратегије!“ Ако се зна да је Примаријус себе пласирао Србији као њену будућност, онда сумњати у будућност значи директно сумњати у њега, што је право светогрђе!. Шта више, она сматра да Србија „има велики број стратегија које међусобно нису усаглашене, да садрже нереално постављене циљеве и нејасан начин на који се утврђују приоритети, због чега се мора утврдити стратешко планирање на свим нивоима, ако се планира будућност Србије.

Коначно, да сваки ресор зна шта је његово задужење и да је његов задатак само његов задатак и да надлежности не буду расуте међу ресорима“, што је већ 5-то октобарска пракса, па и у овој Влади, где се чак у наслову дуплирају задужења појединих министарстава.

Незаобилазно питање: како је кнежевина, одн. краљевина Србија са осам министарстава обухватила сав јавни и друштвени живот земље, од 1862. до 1918, а ова Влада не успева то ни са 18 министарстава!

Овим интервјуом, који садржи бројне и сурове истине, Удовички је показала са којим ауторитетом се она креће Владом, одн. који ауторитет стоји иза ње и иза њених ставова, који нису никако стајали иза Баћевића, који је отишао без апелације, ни са које стране.

Ми бисмо били задовољнији кад би Чепуринови наступи били онако одважни и беспоговорни попут Кирбијевих или Девенпартових, и, уопште, оних што долазе са Запада, било из Брисела, Берлина, Вашингтона или Лондона, свеједно ког ранга. Ваљда би тада и медији били заинтригирани да више простора дају и руским званичницима.

Кад је реч о медијима, као константа провејава тврдња, да они нису слободни и да су цензурисани, али никако да се сазна од кога, ко им одређује оквире и тематику. У некадашњој држави Србији постојао је при Влади тзв. Прес Биро, који, иако је Законом штампа била слободна, саветовао новинама како да се према појединим догађајима и вестима понашају и односе. Дакле, знало се за постојање државног органа и њеног шефа. Данас се то не зна, иако постоје Министарство културе и информисање, али се види и осећа дејство те тајне и свемоћне службе на целом простору и на свим нивоима. У ствари, те и такве службе, имају своја седишта и централе у самим странкама, поготову у СНС-у , која по својој партијској принципијелности и потреби нема премца, и како ова Влада буде ишла својим током, она ће бити све ригорознија.

Када се Шкоро, шеф деска „Новости“ овлаш дотакао, у реченом јутарњем програму РТС–а Примаријуса и када је овај преко својих служби у СНС скочио на РТС, главни уредник и директор „Новости“ одмах је потрчао и сменио Шкора са шефа деска, иако овај у свом наступу на РТС–у није наступао као шеф деска „Новости“, нити је, пак, пустио, преко „Новости“, било шта слично. Ружно, до зла Бога, што ће Дмитровића много коштати у јавном мнењу; то јест ако оно уопште постоји и има услова да постоји.

Када је Тома Николић постао председник Републике, он је изјавио да ће се у унутрашњој политици руководити Карађорђевом политиком, а у спољној књаз Милошевом. Тада још није знао да ће, под притиском Запада, напустити и једну и другу, тј. српску идеју и српску нужност у вођењу српске државе. Како он тако и Влада, па би се са сигурношћу могло рећи да нема земље у Европи, која је вођена са мањом националном свешћу, но што је Србија. Нема дана када се то не показује и доказује. Примаријус тек што је постао премијер полетео је у Сарајево, без трунке савести и свести, да је тај и такав лет морао да учини најпре у Републику Српску! Не и не! То би се могло схватити на Западу да се он опет враћа у националне воде, што би за његову каријеру било од огромне штете. Нема сумње, Примаријус је, готово оперативним путем, избацио из себе све што је српско, и не помишљајући да је тиме себе лишио права да буде на челу српског народа. И он и Тома Николић и Иван Дачић. Али, тај 16. март даје им за право да буду још ригиднији, и биће.

Међутим, десио се један догађај који мора да је све њих продрмао, као да су били изложени дејству високог напона.

Наиме, умро је Мики Ракић, човек који је у својим рукама држао и одржавао многе каријере, на један готово мистериозан начин. Ружно је рећи, али све што је у једном човеку најгоре, а он се од тог најгорег и састојао, он је то ставио у службу Бориса Тадића, не само као шеф његовог кабинета. У његовом животу и раду, било је момената кад се није знало ко је коме шеф кабинета, поготову што је Тадић, био више на пропутовању кроз Београд, тако да је Ракићу остављао сав посао. Некадашњи полицајац, адвокат Љубиша Милановић прочуо се кад је на јутарњем програму РТС-а изјавио да у Србији постоје две владе, од којих је једна она коју чини Кабинет председника Тадића, и да о томе нико не сме да пише. Касније је Дачић изјавио да је он био више титуларни министар унутрашњих дела, него дејствителни, што је адвокат Прелевић оценио као политичко самоубиство, што се наравно није десило, јер је Дачић аванзовао најпре у титуларног премијера, а сада у дејствителног министра иностраних дела. Чудо једно, изгледа да се у Житорађу, као у својеврсној Петници, одгајају велике политичке амбиције, па тако Дачић и Ракић израстоше у државне факторе високог ранга.

Одиста, да није било Ракића, ко зна да ли би Тадић тако високо узлетео, али да Тадић није имао њух да изабере свог најближег сарадника, не би било ни Ракића. Тек Ракић као секретар Савета за националну безбедност и координатор свих безбедносних служби, држао је све у својим рукама, па је тако био заслужан за многе невероватности, између осталих што је успео да растури радикале и успостави напредњаке, да постане Вучићев пријатељ и саветник, што се одржало до краја његовог млађаног живота (39). Ракић је руководио и тимом за откривање и хапшење генерала Младића, што је силно подигло углед Тадића не само у европским круговима противника Србије, ком је и он сам припадао, већ му је телеграмом честитао хапшење генерала и сам принц Александар!.

Тај дошљак, који је помоћу међународних служби, успео да постане, како је сам изјављивао, „просрпски председник“ много је и ружним задужио Србију и српски народ, и да у њему има зере поштење и части, он се одавно не би појављивао у Србији, чак ни као туриста, међутим, успео је да се врати у политику, па чак и да даје изјаве попут оне која открива његов прави карактер : „У политици се влада уверењима, а не само личним користима“-

Што он није због тих личних користи стигао до суда, заслуга је, не једина, пок. Микија Ракића, који је благодарећи свом пријатељству са Вучићем, које је пријатељство у себи садржало ко зна какве све тајне, које је Ракић однео у гроб, Тадић није повукао „мачка за реп“, чак је био кандидат да постане члан Владе помирења и спаса, што је отклонио, јер није хтео да седи у њој са Дачићем, коме не опрашта издају уговора из 2006. о вечном савезу, између ДС-а и СПС(т)-а, пошто је је овај, 2012, пришао Томи Николићу и Вучићу.

О пок. Микију Ракићу ће се причати много тога, натовариће му се и оно што је било и што није, тек многи ће имати људску обавезу, ако су уопште људи, да му чешће обилазе гроб и да му се захваљују и за каријеру и за покриће многих афера, које је Ракић успевао преко Вучића да се не покрећу.

Међу њима би свакако морали да се нађу и Николић и Вучић, јер је им је пок. Ракић омогућио да растуре радикале и да буду оно што сада јесу. Морао би бити и Дачић, не само као његов земљак, јер је пок Ракић знао за толике афере не само око Шарића, Лазаревића, Банане, а свакако и око оног коферчета, о ком је писала проф др. Д. Поповић у „Политици“, који оде у акта, због застарелости (Па, зар није могао да купи новији, или би тај и такав падао више у очи!). А знао је и за толике друге афере у јавним предузећима, које су водили Дачићеви пулени, на челу са „Галеником“…

Отворена је и књига жалости поводом смрти М. Ракића, одржана је и комеморација. Неки су се чак усудили и да говоре. Тадић, први. „Хвала Ти за посвећеност, храброст и приврженост зајединичким идејама и људској врлини . Са тобом у сваку борбу и искушење, до сада и од сада. Највећи пријатељу, нежни човече, саборче у отровном времену.“

Ако се Тадићево време поклапа са отровом, ружно је, до зла Бога, подмећући мртвом Ракићи да је био саборац у том времену. Ако је Ракић својим деловањем то време стварао, он је то чинио на корист и потребу самог Тадића, и не само њему, чинећи их тиме „ракићевцима“ док буду живи, као што рече Тадић, „до сада и од сада“.

Прогласили су га за оног који уме и може да помири непомирљивост, па је тако и тим квалитетом помирио ДС и СПС (т), помажући тако и тиме свом земљаку да искочи у први ред политике и политичара, па је и та незаобилазна чињеница морала обавезивати Дачића да се и он огласи и захвали Ракићу на свом постојању. Али он је изабрао ћутање и одсутност, за разлику од Примаријуса, који је бар дошао, уз ћутање са ко зна каквим мислима, од којих је требало да „дрхти као прут“.

Ипак, највише је учинила америчка Амбасада, која је породици и пријатељима, тог чудотворца из сенке и те тајанствености, изразила саучешће, истичући да је пок. Ракић „помогао да Србија и регион крену напред.“, чиме је потврдила своје сазнање о његовом постојању и његовом деловању на задовољство и добробит Америке.

Јадни, човече! Кога све ниси служио!.

 

Слободан Турлаков

П.С. Док смо каснили са овим текстом, поплава је у Србији узела рамере Нојевог Потопа. Крај толиких катастрофа, изазваних људским деловањем, на нас се сада устремила и природа! Страшно.

 

Објављено 16.05.2014
2006-2014 ©новинар.де

 

Да се епископ Западноамеричке епархије, Максим суспендује
Да се епископ Западноамеричке епархије, Максим суспендује
Posted 3 months ago

Текст петиције свештенства СПЦ у Америци против владике западноамеричког Максима Васиљевића.
***

Светом Архијерејском Синоду
Српске Православне Цркве
Београд, Србија
29. март 2019
Сан Дијего, Лос Анђелес, Лас Вегас, Чикаго

 

Вашa Светости, Високопреосвећени и Преосвећени оци Светосавске…

Митрополите Амфилохије …..верујете ли у Бога ??!!
Митрополите Амфилохије …..верујете ли у Бога ??!!
Posted 3 months ago

Ово катастрофално питање није упућено само Митрополиту Амфилохију већ свим оним владикама и патријарху који се на задњем сабору у мају, не само обрукаше пред Богом и народом већ у…

Прослава Нове године као национални празник!?
Прослава Нове године као национални празник!?
Posted 9 months ago

Министарство за науку и културу Владе ФНРЈ доставило је акт следеће садржине:
Виктор Грозданић, 31.12.2018

***

„Ових дана дискутовало се у министарству за науку и културу заједно са преставницима Народне омладине и савеза…

Митрополит Амфилохије и даље празнослови….
Митрополит Амфилохије и даље празнослови….
Posted 9 months ago

Каква су то тешка, болна и парадоксална времена настала кад ми , обични лаици, без неког формалног теолошког образовања указујемо митрополиту Српске Православне Цркве да празнослови?...Тај митрополит мора да је…

Вл. Филарет: Када ће се у Српској Православној Цркви говорити истина?
Вл. Филарет: Када ће се у Српској Православној Цркви говорит…
Posted 9 months ago

ПРЕДСЕДНИКУ СВЕТОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ СИНОДА ПАТРИЈАРХУ СРПСКОМ Г.ИРИНЕЈУ и СВЕТОМ АРХИЈЕРЕЈСКОМ СИНОДУ
Ваша Светости,

Браћо Архијереји, чланови Светог Архијерејског Синода,

Дана 25.септембра 2018.године позвали сте мене и надлежног милешевског епископа, како кажете у позиву,…

Сутјеска 1943. г.: Први атентат на Јосипа Броза Тита
Сутјеска 1943. г.: Први атентат на Јосипа Бро…
Posted 9 months ago

Да је југословенска повесница за време и након Другог светског рата плански, систематски и изнад свега крајње успешно кривотворена у корист физичких ратних победника који су „ослободили“ и Београд и…

Сутјеска 1943. г.: Први атентат на Јосипа Бро…
Клетва шест: Површност царује, ум куња
Клетва – шести део. Површност царује, ум куња…
Posted 11 months ago

Можда се жалопојка о Оче наш и Правди у данас може схватити као застарелост и можда се баш зато данас и третира као “било некад сад се и не приповеда”,…

Клетва – шести део. Површност царује, ум куња…
Писмо Маргетића премијеру Хрватске
Отворено писмо Маргетића премијеру Хрватске
Posted 12 months ago

Поштовани господине Пленковић, иако због нарушеног здравственог стања, након пуна тридесет и три дана штрајка глађу, лежим непокретан у стану, знам да је у најмању руку пристојно одговорити како на…

Отворено писмо Маргетића премијеру Хрватске
Парада храбрости, снаге и достојанства 29. септембра у Београду
Парада храбрости, снаге и достојанства 29. се…
Posted 12 months ago

Удружење особа са инвалидитетом „Феникс“, Удружење особа са инвалидитетом „Тавор“ и Удружење грађана особа са инвалидитетом „Нови хоризонт“ организује Параду храбрости, снаге и достојанства 29. септембра од 12.30 до 16…

Парада храбрости, снаге и достојанства 29. се…
Мед, жуч и остала голотиња
Мед, жуч и остала голотиња
Posted 12 months ago

Јутрос разговарам са Чичом, дугогодишњим пријатељем - кога, деценију прогоне, највише због добра које је многима чинио. Ухлебио је један мањи град са платама изнад и оног набилдованог просека за…

Мед, жуч и остала голотиња
PreviousNext

 





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo