Вести

После толиких прича, читавих месец дана, и тражења достојних партнера, како у СВМ и СПС (т), уз експерте са Запада, најзад се 27. априла успостави Влада спаса и реформи, са председником, четири потпредседника, 14 ресорних министара од којих су двоје без портфеља.

Проф. Др. Слободан Турлаков 02.05.2014

***

Да чудо и превара буде већи, од толиких вучићеваца, које подржава ни мање ни више него 158 посланика, у реченој Влади спаса, свега их је седморо из победничке СНС, што недвосмислено говори да се између чланова, преко 400 хиљада, није могло наћи више способних носилаца врховних јавних функција; т.ј, ко је све члан те тако бучно рекламиране странке.

Просто – санкилоти.

Да недоумица буде већа, чудо једно да се ти феласи не побунише, што не затражише више министарских фотеља, јер, забога, они су победници, каквих није било од 5. октобра! Но, има још времена, утолико пре што они који су изабрани ван СНС–а не гарантују нужна решења, на челу са самим Вучићем, као Примаријусом који ће се, како је изјавио, мешати у рад сваког министарства, па самим тим бити министар над министрима. Но, и то ћемо видети.

Овом најавом Примаријус је открио колика је лична вредност свих министара, колико они сами држе до себе, кад ће дозволити такву и толику подчињеност пред човеком који, сам по себи и иза себе, нема никакво лично и стручно обележје, сем што је био дугогодишњи Шешељев чауш, што га је и избацило на површину.

При свем том, треба закључити да у овој Влади, која је, у ствари, тек и само беспоговорна испостава западних сила, главна места држе три западњачка агента: од којих је Кори Удовички, као потпредседник, главни чинилац, јер држи ресор који је за њу и њен западњачки задатак установљен – министар државне и локалне самоуправе, другим речима: главни контролор у свим државним пословима. Она која је била економски експерт у ММФ, а и код нас, сада је одједном постала – правни! Други је Душан Вујовић, кадар Светске банке, који је добио ресор привреде и трећи млађани Лазар Крстић као министар финансија. То треба знати и признати!

Тим „распоредом“ снага и њихових будућих утицаја, речено је све о самосталности Владе, па и саме државе.

Ипак, да кажемо, ако сам Примаријус није у стању да одреди логичност узајамног деловања у оквиру појединих ресора, чудо да Удовички која је главни државни контролор, није могла или није хтела да ту логику успостави. На пример, какве везе имају трговина и телекомуникације. Зар телекомуникације не спадају у једну грану саобраћаја, уосталом као и коридори, који су дати Вељи Илићу. Коначно, зар односи са ЕУ не спадају у делокруг Министарства иностраних дела? Зар тим и таквим сажимањем, Влада не би била у већој могућности да ради као тим?

Оно што посебно боде очи, то је да је КиМ потпуно нестао из интересовања Владе, како би њен досадашњи репрезент на том подручју, постао министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања; дакле, добио ресор на ком ће се спотицати цео рад Владе, јер све што је „болно“ у најављеним „реформама“, свој основ ту налази. А онда, зар је Вулин за тако нешто способан, сем ако га за та „питања“ не препоручује функција председника „Покрета социјалиста Србије“.

Пада у очи још једна нелогичност, мада не и зачуђујућа. Позамшана Ксантипа, која је у законском року дипломирала, магистрирала и докторирала на економском факултету, везујући своје интересовање за прожетост економике и енергетике, и као таква била уз Лабуса, Додика, Динкића, постајући министар тог наслова и у последњој Влади, сад, наједном, бива постављена за потпредседницу Владе и министра грађевинарства, инфраструктуре, и саобраћаја, што је потпуно ван памети.

На њено место бива постављен Александар Антић, који је недавном реконструкцијом Владе, постављен за министра саобраћаја. Дакле, само што се уходао у тај ресор, Примаријус га вади из њега и угурава у Ксантипино подручје, и научног и профедсионалног интересовања!

Шта то значи, остављамо другима да тумаче, који тврде да је то последица њеног ометања „Јужног тока“, дакле руски утицај… што је можда и истина, али нама, ако тај и такав утицај уопште постоји, далеко више смета одржавање Дачића, тог превејаног лисца, без радне професије, у Влади, па још као министра иностраних дела! Да то сметање буде евиденнтије, постарали су се Примаријус и Лисац лично, комплиментирајући један другом, приликом „преузимања“ дужности. Наиме, Лисац је изјавио да бољег Примеријуса нисмо могли пожелети, а Примаријус, опет, ни бољег Министра иностраних дела, који уме да разговара са странцима, за разлику од њега, Примаријуса. Да би потом обавестио новинаре, да ће он преузети преговоре у Бриселу, што је, нема сумње, израз видне љубоморе, јер је Лисац, управо Бриселом, постао светски познато име, чак и кандидат за Нобела! Па нека му буде, јер је, сирота, Нобелова награда већ одавно, супротно жељи свога оснивача, постала једна од најотужнијих светских чињеница.

Како је и зашто је Лисац постао Министар иностраних дела, то ће се већ чути и видети. Тек, од њега се могу очекивати само многа путовања читавим земљиним шаром, па ће морати да му се купи лични авион.

Ипак, да поменемо: ко зна, можда ће му се једном, у родном Призрену, подићи и споменик захвалности од стране Шиптара. И ред је.

Сем, ако му „ владајућа интересна група“ СПС (т), она која, уместо да га, по Милошевићевом захтеву из Хага, избаци из странке, уздигла на његово место, што им је он узвратио и положајима у странци и у власти; сад, пак, као да има жељу да се са њим обрачуна, пошто их је разбаштинио државне власти, да би себе у њој одржао високо.

Хоће ли доћи до тог међусобног разрачунавања или ће се, по Тадићевом примеру, основати Нови СПС??? Без ознаке – титоиста, то је Лисац са собом понео, јер је он и лично себе прогласио за наследника Титовог комунизма, што се, по њега, добро одразило на Западу. Одиста, пада у очи, да ни једна од западних агенција, приказујући похвално Примаријусов експозе у Скупштини, није пропустила а да не подсети или опомене, и њега и Запад, да је Примаријус био ултранационалиста, али ни једна није помињала Дачићев ултракомунистички развој у време Милошевића! Што значи проблематичније је и незаборавно бити улатранационалиста!

На коктелу који је Примаријус приредио у бесплатном ресторану Скупштине, из свога џепа, примећене су многе ствари, али најважнија је да су Ксантипа и Удовички скоро све време провеле у друштву са америчким амбасадором Кирбијем, најављујући тиме, њихов будући ривалитет код америчког губернатора Србије.

Долазак и боравак баронесе Ештон није пропраћен као што се могло

очекивати. Више је коментара изазвало признање нове Владе од стране Ангеле Меркел, а поготову њен експресни позив Примаријусу, да га види у Берлину.

Да не заборавимо, у последње време доста се истиче шеф делегације ЕУ у Београду Мајкл Девентпорт. Већ трећег дана по именовању, посетила га је потпредседница и министарка државне и локалне управе, Кори Удовички!

Кад је реч о истицањима, да не прескочимо министра војске, Братислава Гашића, оног што је, као градоначелник, доделио Видовданску награду 2013, града Крушевца, садашњем Примаријусу. Тај уме да се постави и искаже.

Слободан Турлаков.

П.С. Од најављене борбе „свом снагом у реформе“, већ смо чули за продају „Телекома“, делова ЕПС-а и 170 јавних предузећа, чиме је Примаријус, на изласку из Скупштине, доведеним присталицама СНС да га поздраве, поручио, у своје име Владе, да сви они – „Воле Србију!“ … до октобра, када ће смањивањем пензија повећати број незапослених, који живе од њих…

Објављено 02.05.2014
2006-2014 ©новинар.де