logo logo logo logo
Рубрика: Вреди прочитати    Аутор: Иван Максимовић    464 пута прочитано    Датум: 29.04.2014    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Димитрије Војнов (Илустрација: Новинар.де)

Димитрије Војнов (Илустрација: Новинар.де)

Покретање Иницијативе за оснивање фонда за суфинансирање филмова о Косову и Метохији који би промовисали ову Покрајину као део српске територије, што она и јесте, ових дана је вест коју сви медији преносе. Помало изненађујући потез српских филмаџија позитивно је примљен код шире јавности а ми смо разговарали са идејним творцем и покретачем Иницијативе, Димитријем Војновим. За портал Новинар.де Војнов говори о разлозима, реакцијама и последицама предлога Влади републике Србије и надлежном министарству да се оформи тело које би финансијски подржало овај предлог и учинило га одрживим.

Пише: Иван Максимовић / 29.04.2014.

***

Новинар.де: Како сте дошли на ту идеју? Да ли и колико је то чучало у Вама или је можда испровоцирано одређеним појавама и ставовима српског друштва?

Д. Војнов: Ова идеја је дуго присутна али је било потребно да она сазри и да се артикулише. Протеклих неколико деценија српски народ је прошао кроз врло драматичне догађаје а сваки од њих је имао мало другачији предзнак, самим тим су и филмска дела о њима морала бити другачија. Сада је дошао тренутак да се кинематографија знатно активније и конкретније друштвено и дипломатски ангажује у оквиру једног проблема са којим се наша држава суочава. Оно што ме је нарочито понукало јесте неколико чињеница које сам приметио. Прво, грађани су осетили да су ставови филмова о кључним темама из наше недавне прошлости доста далеко од њихових, не могу рећи чак ни критизерски колико прилагођени политичкој коректности и страној оптици. Родољубиве теме су с друге стране врло присутне али су гурнуте у епоху. Учинило ми се као да теме које су актуелне изазивају подозрење аутора који желе да се обрате нашој публици, или да изнесу родољубив став. С друге стране, исто тако мислим да филмови који заступају српско гледиште не морају унапред бити осуђени на маргинализацију и у иностранству зато што ми се чини да су странци врло радознали према ономе што ми можемо да им кажемо. Искрено, немам пуно илузија о томе да филмови сами по себи могу да промене слику о неком народу без одређене синергије са политичким активностима али своје гледаоце ипак могу понукати да истраже теме о којима говоре. дакле, филм може бити део једног ширег пројекта указивања на изазове са којима се суочавамо. Ипак, оно у шта сам сасвим сигуран то је да је култура данас на глобалном нивоу доминантна вредност. Наравно не треба потценити ни силу ни материјална добра, али Косово ће бити наше само уколико ми мислимо да оно јесте део нашег простора. Дугометражни филмови о темама везаним за Косово и Метохију по својој форми, било да су играни, документарни или анимирани, имају перспективу за биоскопску и друге дуготрајне видове експлоатације. Погледајмо моћ и утицај партизанског филма – тековине о којима су говорили више не постоје, нема ни државе која их је произвела али они постоје и активно утичу на друштво. 

Новинар.де: Јесте ли раније повлачили сличне потезе, предлагали овако нешто или размишљали активније о томе?

Д. Војнов: Ја сам пре свега сценариста за филм и телевизију. Ипак, моји корени сежу у време када сам радио као критичар. Иако се више не бавим филмском критиком, и даље сам активан као заступник филма и критичар система у вези са културном политиком, а нарочиту на пољу филма и телевизије. Раније нисам учествовао у овако амбициозним активностима али јесам радио на афирмацији једног таласа који сам дефинисао као Нови српски филм. Сматрао сам да млади људи са једним новим погледом на форму и са новим темама могу да промене околности у нашој кинематографији само ако наступе као талас, иначе би били осуђени на појединачне инциденте без већег ефекта. Чини ми се да су активности у вези са Новим српским филмом доста помогле да се промени стање на нашој сцени. Део тог искуства мислим да можемо искористити и у овом случају иако Нови српски филм нема никакве везе са овом иницијативом.

Новинар.де: Да ли је заиста изјава министра Тасовца била иницијална каписла која је покренула Иницијативу пребацујући приступ овом проблему на други терен?

Д. Војнов: Када желите да имате посла са државом морате да будете упознати са њеним политикама јер само ако се упознате са њима можете да, позивајући се на њих, постигнете некакав резултат. Морам признати да је изјава Министра Тасовца мени била узбудљива и зато смо са њом и почели ову Иницијативу. Ипак, до ње би дошло и да те изјаве, и њене снаге, није било.

Новинар.де: Видимо да је преко тридесет Ваших колега потписало Иницијативу и изразило слагање али како је заиста изгледао пријем Вашег предлога? Да ли је било можда неких упечатљивих критика, одобровања, емотивних реакција можда, како је коментарисано?

Д. Војнов: Када правите Иницијативу око које желите да окупите велики број људи, за почетак морате формулисати текст који је свима прихватљив. Пут до тога је да га или коригујете у комуникацији са потписницима или да истрајете у ономе што се замислили. Како бисмо избегли читав ланац појединачних измена и условљавања, одлучили смо да формулишемо један текст и да га се држимо. Морам признати да су се колеге препознале у овом тексту. Свакако да је било емотивних реакција, нарочито код колега који су се у својим филмовима бавили Косовом. Било је и критика, и одбијања, али то је нормално, сигурно ћемо наилазити и на лоше реакције, на то рачунамо.


Новинар.де: По предлозима Ваших колега видимо да има доста оних који су за
једну тако позитивно акцију спремни.Шта се може очекивати од људи који имају жељу а немају новац?

Д. Војнов: За почетак, ми имамо жељу и ја сам сигуран да ћемо ми независно од пријема ове Иницијативе наставити са активностима. Ова иницијатива је сасвим сигурно показала колико нас има, ово су угледна имена. Јако је важно нагласити да у нашој кинематографији до сада није био окупљен овакав скуп људи који нису само редитељи, овде има и продуцената, и писаца, и директора фотографије, и филмских критичара и што је најважније – дистрибутера и приказивача. Имамо доста идеја, не само у вези са реализацијом филмова већ и у вези са њиховом дистрибуцијом и приказивањем на Косову и Метохији. Хоћемо да покренемо акције као што су ревије дечјих филмова, затим ретроспективе престоничких фестивала као што су ФЕСТ и ауторски, имамо низ идеја и људе који то желе да раде. Ова Иницијатива је дала нову енергију за све те активности.

Новинар.де: Како је јавност, према Вашим информацијама примила ту вест? да ли се може очекивати помоћ појединаца који су у могућности да је пруже?

Д. Војнов: Мислим да је јавност примила ову Иницијативу са изненађењем и радозналошћу. Ми смо понудили садржај, понудили смо идеју, понудили смо свој кредибилитет и дозволили да све то говори уместо нас. 

Новинар.де: Шта даље очекујете, како ће се развијати ствари око овога?

Д. Војнов: Очекујемо да ће започети дијалог који ће донети добре резултате.

Новинар.де: Знамо каква је власт, какви су културолошки утицаји и како се антинационална политика спроводи кроз разне тзв. културне манифестације и изложбе. Пре свега управо се најагресивније нападају баш оне чињенице које указују на Косово и Метохију као саставни део Србије а што Ви желите да промовишете. Да ли мислите да ће доћи до блокада ваше иницијативе од стране сруктура које разарају културу нашег бића а најутицајнији су у Србији?

Д. Војнов: Сигуран сам да ће наша Иницијатива наићи на отпор, вероватно и подсмех, у појединим структурама а већ је и било таквих приватних реакција. Ипак,ми се у овој Иницијативи позивамо на низ активних политика наше државе и сматрамо да се она не може олако одбацити. Искрено, верујем да ова иницијатива може наићи на подсмех и злонамерну критику али не верујем да ће бити опструирана. У крајњој линији филмови нас уче да борба за правду, да борба слабијих против јачих, одбрана од силеџија, никада не излази из моде, а ову иницијативу покрећу филмаџије, људи задојени тим принципима.

Новинар.де: У случају да Министарство одобри, оно ће и контролисати проток новца. Може ли се десити да добијемо контрапродуктивну ствар у којој ће кроз наводне приче о миру и суживоту доћи до промоције онога што наши непријатељи зову “реалност на терену” па тако и до промоције тзв., “независног” Косова и промоције шиптарског народа као угроженог (попут филмова “Хјуман зоо”, “Беса”, овога и сличних) или до млаких љубавних и неистинитих прича попут несрећног “Стрљшена” и сличних страних филмова (Управо Мики Манојловић спрема једну такву представу у Приштини одакле су ватром прогнани српска драма и глумци а коју финансира Сорош)? Хоће ли бити снаге да се прикаже насиље и прогон српског народа деценијама уназад са јасним циљем који је до данас готово остварен?

Д. Војнов: Мислим да је погрешно на било који начин ограничавати естетске, па у крајњој линији и идеолошке постулате филмова који треба да добију помоћ. Уосталом, претпостављам да они који мисле да Косово није део Србије неће ни имати образа да се пријављују на овај Конкурс. Но, свака прича о Косову је добра, јер да су ту чиста посла ни они који се са нама не слажу не би толико инсистирали на објашњавању да су у праву. Када су чиста посла, прича се заврши и иде се даље. Овде још увек ништа није готово, рекао бих да тек почиње.

Новинар.де: У Србији до сада није било филмова о Косову и Метохији иако је то једна од најзаступљенијих тема у нашим животима. Страних филмова па и серија (неких епизода у готово свим акционим ТВ серијама) је било где су се ствари приказивале врло једнолично са заиста ретким изузецима. Колико смо до сада изгубили тиме и шта можемо добити овом иницијативом ако би заживела?

Д. Војнов: Над српским народом је спроведен процес бинладенизације у међународним оквирима. Бинладенизација се разликује од других облика пропаганде по томе што представља своју мету као људе који се залажу за нешто ирационално, неоствариво и на сваком нивоу неправедно. То је, уз “минули рад” самих Срба, како кроз низ грешака на терену, криминалне активности у дијаспори итд. довело до тога да данас није тешко објаснити гледаоцу да је неки Србин аутоматски предиспониран да буде негативац. Међутим, то се на крају враћа као бумеранг па тако у игри ГТА 4 имамо и српског антихероја Ника Белића са којим су се идентификовали милиони америчких тинејџера. Оно што је проблем јесу дела која претендују да су базирана на истинитим причама, која тврде да се позивају на чињенице, као што је филм Анђелине Жоли. Међутим, има и светлих примера. Рецимо, најбољи филм о догађајима на Косову после 1999. снимио је Шпанац Данијел Калпарсоро. Филм се зове “Ратници”, не приказује Србе као анђеле, али их ни не клевеће. Биће све више странаца који ће бити заинтересовани за нашу страну приче, уосталом случајеви Сноуден и Асанж показују како западна друштва немају више много разлога да са поверењем прилазе наративима које им сервирају њихове власти. У француском филму, косовски Албанци одавно имају улогу сталних негативаца, а јављају се све чешће и у америчком филму. Дакле, популарна култура је врло динамична и стално се мења. Ми то морамо да пратимо.

“Како је у погледу заступања интереса Републике Србије у процесима везаним за Косово и Метохију сила оправдано склоњена у други план, сматрамо да култура мора преузети иницијативу. У духу таквог става, захтевамо од Министарства културе и информисања Републике Србије да у предстојећем периоду оформи тела која ће се на бијеналном принципу бавити суфинансирањем производње дела која ће реафирмисати статус Косова и Метохије у српском државном саставу у складу са Уставом Републике Србије, тематизовати наше културно богатство, указивати на тешкоће неалбанског становништва и Српске православне цркве и других верских заједница, подржавати културу помирења која ће за резултат имати нови модел заједничког живота мултиетничке заједнице у нашој покрајини”. Каже се између осталог у тексту Иницијативе коју је до сада потписало преко тридесет еминентних српских филмских стваралаца и радника.

Стални дописник портала: Новинар.де;

Иван Максимовић, Косовска Митровица.

Објављено 29.04.2014
2006-20014 ©новинар.де

Прослава Нове године као национални празник!?
Прослава Нове године као национални празник!?
Posted 3 months ago

Министарство за науку и културу Владе ФНРЈ доставило је акт следеће садржине:
Виктор Грозданић, 31.12.2018

***

„Ових дана дискутовало се у министарству за науку и културу заједно са преставницима Народне омладине и савеза…

Митрополит Амфилохије и даље празнослови….
Митрополит Амфилохије и даље празнослови….
Posted 3 months ago

Каква су то тешка, болна и парадоксална времена настала кад ми , обични лаици, без неког формалног теолошког образовања указујемо митрополиту Српске Православне Цркве да празнослови?...Тај митрополит мора да је…

Вл. Филарет: Када ће се у Српској Православној Цркви говорити истина?
Вл. Филарет: Када ће се у Српској Православној Цркви говорит…
Posted 3 months ago

ПРЕДСЕДНИКУ СВЕТОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ СИНОДА ПАТРИЈАРХУ СРПСКОМ Г.ИРИНЕЈУ и СВЕТОМ АРХИЈЕРЕЈСКОМ СИНОДУ
Ваша Светости,

Браћо Архијереји, чланови Светог Архијерејског Синода,

Дана 25.септембра 2018.године позвали сте мене и надлежног милешевског епископа, како кажете у позиву,…

Сутјеска 1943. г.: Први атентат на Јосипа Броза Тита
Сутјеска 1943. г.: Први атентат на Јосипа Бро…
Posted 3 months ago

Да је југословенска повесница за време и након Другог светског рата плански, систематски и изнад свега крајње успешно кривотворена у корист физичких ратних победника који су „ослободили“ и Београд и…

Сутјеска 1943. г.: Први атентат на Јосипа Бро…
Клетва шест: Површност царује, ум куња
Клетва – шести део. Површност царује, ум куња…
Posted 5 months ago

Можда се жалопојка о Оче наш и Правди у данас може схватити као застарелост и можда се баш зато данас и третира као “било некад сад се и не приповеда”,…

Клетва – шести део. Површност царује, ум куња…
Писмо Маргетића премијеру Хрватске
Отворено писмо Маргетића премијеру Хрватске
Posted 5 months ago

Поштовани господине Пленковић, иако због нарушеног здравственог стања, након пуна тридесет и три дана штрајка глађу, лежим непокретан у стану, знам да је у најмању руку пристојно одговорити како на…

Отворено писмо Маргетића премијеру Хрватске
Парада храбрости, снаге и достојанства 29. септембра у Београду
Парада храбрости, снаге и достојанства 29. се…
Posted 6 months ago

Удружење особа са инвалидитетом „Феникс“, Удружење особа са инвалидитетом „Тавор“ и Удружење грађана особа са инвалидитетом „Нови хоризонт“ организује Параду храбрости, снаге и достојанства 29. септембра од 12.30 до 16…

Парада храбрости, снаге и достојанства 29. се…
Мед, жуч и остала голотиња
Мед, жуч и остала голотиња
Posted 6 months ago

Јутрос разговарам са Чичом, дугогодишњим пријатељем - кога, деценију прогоне, највише због добра које је многима чинио. Ухлебио је један мањи град са платама изнад и оног набилдованог просека за…

Мед, жуч и остала голотиња
Клетва пет.Слобода и Правда…
Клетва – пети део.Слобода и Правда…
Posted 6 months ago

“Некада је Србин дан започињао са Оче Наш...” Некада је химна Срба била Боже Правде... Зашто? Зато што смо Бога Оца нашега молили за Правду... можда чак... и једино за…

Клетва – пети део.Слобода и Правда…
Клетва четири: Муљ…
Клетва – четврти део. Муљ!
Posted 6 months ago

Одговарајући на питања која неумитно намеће данашњица можда је најдостојанственије одговорити на питање: чему су нас учили... или можда: чему су нас научили... или можда на пресудно питање: чему нас…

Клетва – четврти део. Муљ!
PreviousNext





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo