Вести

Манастир је именица која има корен у санскриту, буквално значи духовна обала.Манастир је та духовна обала за све оне који плове по узбурканом мору живота, пуном духовних морских паса – демона, који свом силом нападају човека не би ли га прождрли.

Никодим 28.03.2014

***

Зато, од примања хришћанства, наши свети владари заједно са народом су зидали те духовне обале – манастире, где би се монаштво подвизавало и молило за спасење целог света, као и да се народ жедан Воде Живе, искрцавши сена ту духовну обалу, напојио. Верници тако напојениодолевали би замкама нечастивих,па би се враћали када би поново осећали жеђ.

Поучен примером својих предака наш народ, који је морао да напусти отаџбину, јер црвена сезвер зацари, нађе своје уточиште у Аустралији и поче градити своје богомоље. Поред својих парохијских храмова Србљи сазидаше и неколико манастира, од којих најлепши и највећи је Нови Каленић, надомак Канбере.

На жалост наша дијаспора се одувек суочавала са проблемом попуњавања тих неколико манастира монаштвом. Почетком 21. миленијума то стање постаје акутно.

Шта је довело до тога? Зар помирењем двеју фракције у Цркви (Слободна и Београдска) није дошло до духовног препорода међу Србима Аустралијанске дијаспоре? Зашто су наши манастири опустели?

Велики утицај на духовно стање у Србској Цркви аустралијске дијаспоре је факат да од 90-тих је дошло и отишло 5 епископа!! Пастири који су долазили су користили нашу епархију као одскочну даску за промоцију за неку од богатијих епархија у Отаџбини и свету. Осећали смо се као да ми нисмо били вредни њиховог труда… Зато контуинитет на самом апексу хијерархијске и пастирске пирамиде је највероватније највећи кривац (или амбициозност наших архипастира sic.) Било како било велику наду смо полагали на нашег садашњег епископа, који је сам рођен у дијаспори – надали смо се да ће као првобитно наш нови епископ остати на дуже време, мада смо се прибојавали да нам га Србски американци не отму!

Авај нама, да смо знали шта ће се издешавати у току његове владавине и шта нам се још увек дешава, требали смо се ми сами потрудити да никад и не дође, мада никада се нисмо ни питали хоћемо ли, или нећемо.

Шта бива? Наш владика од самог почетка не жели да своје седиште има у манастиру Нови Каленић, већ у екслузивним деловима Сиднеја! Депеше Викиликса откривају тамну антисрбску и антицрквену прошлост нашег архијереја, који даје вредне информације амбасадору САД Полту о делању српских епископа, Светог Сабора, Синода итд. Врло брзо по доласку успоставља страховладу над свештенством. Једном свештенику је путем СМС дао 3 недеље да напусти парохију на којој је био 20 година!! Тај свештеник-прота, као и његова протиница бивајући избачени, такорећи на улицу без икаквих наведених разлога, проводе извесно време у болници због претрпљеног стреса. Исто тако насилна пензионисања чак и декларативна разчињења свештеника тј. без икаквог црквеносудског процеса или саслушања, као и екскомуникација неких 400 верника бивају уобичајена пастирска делатност нашег архипастира. Он пише устав којим спаја администрације СПЦ и Заграничне Митрополије оснивајући ”компанију” Митрополија Аустралијско-новозеландска, без икаквих консултација са народом, а све да би централизовао своју власт. Додуше консултација је било, али само са онима који су ”басирали” тј. са истомишљеницима.

(Треба напоменути да верници који су припадали Заграничној Митрополији свесно и радосно су ушли у канонску заједницу и општење са СПЦ, али увек имајући на уму да су са помирењемипак задржали своју засебну администрацију – која им је била загарантована уставом Слободне Српске Православне Цркве, преименоване у Загранична Митрополија.)

Све ово и више наш народ гледа са неверицом. Већи део свештенства исто тако, али не противе се јавно, не би ли они били следећи на списку неподобних.

Међутим, шест црквено-школских општина одлучно и храбро стаје на пут оваквој злоупотреби архипастирског чина и одваја се тиме продужавајући континуитет Слободне Српске Православне Цркве враћајући се на позицију пре овог устава наметнутог од стране епископа. Једна од од тих шест је управо тај драгуљ Србске дијаспоре у Аустралији, манастир Нови Каленић надомак Камбере.

И шта бива? Епископ ново-основане Митрополије Аустралијско Новозеландске покреће судски поступак против имовинских повереника тј. ”траста” манастира Нови Каленић.

Колико то кошта СПЦ Аустралије и НЗ?

По поузданим изворима та цифра до сада је 1.1 – 1.25 милион долара, само за трошкове тужиоца Митрополије Аустралије и Новог Зеланда, односно Иринеја (Добријевића), не важно, јер ”Ја сам Црква” рече владика АНЗ Митрополије одговарајћи на једно питање судије током овог срамног процеса !Ако ли пак суд донесе одлуку у корист ”траста” Новог Каленића, та цифра може премашити 2 милиона долара!

Како ће, и ко ће све те трошкове да снесе?Скандалозно је и помислити шта се спрема и кува у мрачним просторијама епархије!

Међутим, на сву нашу неверицу добили смо вест да ће трошкове да намире две куће у предграђу Сиднеја (Ферфилд) које су верници завештали за изградњу храма Св Саве у Београду!! (а за које су двојица високорангираних сиднејских свештеника у колаборацији са епископом затајила од јавности и задржала у поседу Митрополије АНЗ).

Исто тако 160,000 долара готовине у поседу Митрополије АНЗ, сакупљена прилозима верника и намењена за храм Св Саве користиће сеза судске трошкове Митрополије тј. Иринеја (Добријевића) који се званично води као тужиоц. Пошто све то неће бити довољно, прича се да ће се Српски Православни храм у Перту дати на хипотеку (моргиџ) или ће се пензионерски дом Св Симеона у Рути Хилу- Сиднеј продати или пак ставити на хипотеку! Ово је за не веровати, али све што се дешавало од 2007 до сада је, за не веровати – тако да све ове комбинације су сасвим могуће!

Без овога манастира за који се води судски процес (Нови Каленић), Митрополија располаже са четири друга манастира од која су три потпуно празна, а један има три монаха, од којих су сва тројица преко 60 година а двојица веома болесни!

Значи манастири су нам ”препуни” те сада морамо да водимо судски поступак трошећи велики новац народа дијаспоре да би вратили манастир који ми (СПЦ за разлику од Заграничне) нисмо сазидали – а колеџ за који смо скупљали и давали шаком и капом и после 25 година није произвео ни једног јединог ђака, и изгледа ми и да неће у скоријој будућности!

О какве срамоте! О каквог безакоња! О каквог безумља!

Никодим

Објављено 38.03.2014
2006-2014 ©новинар.де

*Преузимање садржаја објављених на порталу новинар.де делимично или у целини, у електронској или писменој форми, није дозвољено без писменог одобрења редакције.