logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Вреди прочитати, Друштво    Аутор: Никола Н.Живковић    пута прочитано    Датум: 17.03.2014    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Slobodan Vucic

Драги Владимире, замолио си да Ти се „обавезно јавим“ дан после избора. И, ето, у понедељак, 17. марта 2014., у Београду седим за мојим радним столом, „на задатку“. Ово јутро је сунчано и лепо, +15 степени, а највљују до 22. Све телевизијске станице, дневна штампа славе „тријумф Вучића“ и његове Напредне странке. Но, ваља овде бити веома опрезан.

Берлин/Београд,Никола Н. Живковић, 17.03.2014

***

Готово сви постојећи медији су у току изборне кампање били у служби владајуће странке. Зато се поставља оправдано питање: Да ли је то заиста баш тако како говори РТС или ТВ-Б92, или како пише „Блиц“ и „Политика“? Какав је стварни резултат ових избора! Што он значи за нашу земљу?

Пре него што покушам да одговорим на ова питања, осврнућу се на нека моја запажања које сам написао четири дана пре самих избора, а објављен је на сајту Нове српске политичке мисли, а преузели су Двери, док је сајт „новинар.де“ једини објавио мој интегрални текст.

Могао бих да без много претеривања кажем, да су моје прогнозе у вези исхода избора биле тачне у тој мери да сам и сам изненађен.

Странку Чеде Јовановић, на пример, уопште нисам ни спомињао, јер сам био убеђен да та јасно проамеричка странка неће играти никакву улогу. Шта ће ЛДП, када већ постоје Напредњаци, Ђилас и Борис Тадић? Штампа и телевизија, међутим, тврдили су супротвно. Чеда Јованови и његова странка, после Напредњака, имали си најскупљу предизборну кампању. Прогнозе у листу „Данас“, „Куриру“, „Информеру“ или ТВ-Б92 давале су ЛДП између шест и седам одсто. Све им то није помогло, јер су добили свега 3% гласова. Слично је прошла и странка Млађена Динкића и Вука Драшковића. Ни о њима пре избора нисам казао ни слова.

За Радикале сам казао да имају веома лош изборни штаб и да зато немају никакве шансе да пређу потребних 5 одсто. И ту сам био у право, јер су сакупили свега 2 процента. Чујем, да је од председништва те странке само један човек био за то да се иде у коалицију са Дверима и ДСС. Шешљеу предлажем, да тог човека постави на чело тре странке, како би он могао да спроведе нужне реформе. У супротном, Радикали ће потпуно да нестану са политичке сцене.

Најтрагичнија фугура ових избора по мени јесте Војислав Коштуница. Ево што сам 12. марта написао о тој теми: „Потенцијалне бираче ДСС-а смета неколико ствари. Коштиница и вођство те странке нису прихватили предлог Двери да створе патриотски блок. А које су последице такве одлуке? Ако Двери добе, као и на протеклим изборима, на пример 4, 9 % гласова, то онда значи да су ти гласови поклоњени «пробриселском» блоку. Словом, без обзира што ДСС тврди да је против чланства Србије у ЕУ, овим чином они су заправо све гласове Двери поклонили пре свега Вучићу, а онда Дачићу, Ђиласу и Тадићу. Од ове одговорности, па и бруке, ДСС може да спасе само бирачи, тиме што ће Дверима да поклоне преко 5 одсто гласова.“

И овде сам, на жалост, био у праву. Па ипак, Коштуница је једини у тој еуфорији Напредњака у касним вечерњим часова у недељу казао једну важну, неоспорну чињеницу: „Отприлике пола људи остало је код куће. Нису гласали.“

Факт је да је Коштуница претпео катастрофалан пораз. Све је тачно што је казао у својим првим изјавама после избора, но није био самокритичан да призна и сопствене грешке, а то значи, како казах, да је његова одговорност велика јер је одбио да створи „патриотски блок“. ДСС: та странка да би макар делом повратила своје бираче, мора да у своје редове прими људе који не маре толико да ли ће шеф странке да буде уз њих или не, већ да пре свега воде рачуна о Србији. Такав је, чини ми се, био Милош Јовановић. Он би вероватно могао да поведе препород те странке.

Што је са „победником“? Шта значи изборни резултат? Пола Србије је јасно и гласно поручила Александру Вучићу следеће: „Ти си хтео ванредне изборе, а ми половина становника ове земље ти поручујемо да смо те прочитали и презрели и зато не желимо да учествујемо у тој твојој комедији, која је највероватније режирана у договору са стварним господарима Србије, дакле, после конзултација са америчким и британским амбасадорима. Од преосталих 50% бирача, ти си добио око 23 процента. А због изборног система у Србији Напредњаци сада имају апсолутно већину у Скупштину, премда је за њих, како сам мало пре казао гласало мање од једне четвртине становника ове земље.

Како су они, са тако антидржавном, погубном политиком за српски народ уопште могли да сакупе и 23% гласова? Напредњаци су узели део гласова од националних странака. Вучић је, на пример, у изборној кампањи ангажовао људе који су претходно годинама писали у националним сајтовима као „видовдан.орг“ или у недељнику „Печат“. Неки од тих људи волели су да се сликају у друштво руског амбасадора или су се разбацивали патриотским фразама. Ти људи су одједном, пре неких пола године, добили могућност да их се на РТС-у, „“ТВ-Пинку“ и „Б92 позива на све „округле столове“ поводом предстојећих избора. А то је сигурно збунило и завело многе бираче из „српског блока“.

Други разлог лежи у слабости патриотских странака. Да су ДСС и Радикали прихватили предлог „Двери“, сада би патритски блок у српском парламенту имао око 10% посланика. Овако се десило да аутентични глас српског народа по први пут није заступљен у Српској скупштини. То су дакле најважнији резултати ових избора: заступњени су Мађари из Бачке и Баната, Шиптари из Прешева, а само Срби немају свој глас у будућем саставу Скупштине. И по томе је Србија јединствена, вероватно, не само у Европи него и у свету.

Трећи разлог: Вучић је очевидно кумовао код стварања неких „опозиционих“ странака. Пример: Трећа Србија. Она има отприлике исти политички програм као и Двери. Добили су 0,5 одсто. А постоји још две три странке, које су стваране по истој шаблони, а добили су од 0,1 до 0, 2 % гласова. Све оне су испуниле задатак, јер су пре свега узеле гласове од „Двери“ и тиме такође помогле да Напредњаци постигну такав резултат.

„Двери“ су за мене тајни, стварни победници ових избора. Сви медији су упорно и доследно бојктовали њихову странку. У недељу увече ни РТС, а ни једна друга телевизија у Србији, није позвала представнике „Двери“ да гледаоцима саопште своје виђење изборних резултата. Али зато јесу Чеду Јовановића, премда је он добио мање гласова од „Двери“!

Прогноза.

Убеђен сам да ова влада Александра Вучића неће до краја свог мандата владати Србијом. Зашто? Народ Србије је ипак показао да је зрелији од својих политичара. Вучић има подршку свега 23% бирача и он нема право да у име мањине спороводи програм који предвиђа потпуно уништење српске државе. Тај програм, како га је свету открио политичар немачке владајуће Хришћанско-деемократске странке Вимер (Willy Wimmer, CDU), изгледа овако. Покушаћу да га опишем са неколико реченица. Тај часни немачки политичар упутио је у 2. мају 2000. писмо тадашњем немачком канцелару Герхарду Шредеру (Schröder). Ово писмо сам ја те исте године превео и објавио га је београдски недељник „НИН“.

За оне читаоце који нису упознати са тим веома интересантним и важним документом, само ћу укратко да поновим његов садржај. Вимер је Шредеру открио детаље стратешког плана Вашингтона за Европу. У њему се тврди да Америка жели да „исправи грешку“ генерала Ајзенахуера (General Eisenhower), коју је он починио године 1945. Иза бомбардовања Србије године 1999. стоје пре свега геостратешки интереси Сједињених Држава. Реч је о важној конференцији која се одржала концем априла 2000. Њу су организовали Америчко министарство иностраних дела и институт Републиканске странке (American Enterprise Institute). У Братислави су Американци јасно казали који су им планови у Европи. Немачки политичар Вимер био је очевидно ужаснут тим плановима тим пре што су на конференцији учестовали „веома високи амерички представници“ из света политике (»sehrhochrangig besetzt«). Укратко, Америкнаци су у Братислави, већ концем априла 2000 захтевали да се «што пре призна Косово као независна држава». Овај амерички захтев стоји у супротности са Европским договором у Хелсинкију, којим се забрањује ревизија постојећих граница.

Вимер такође у писму наводи да ће признање Косова довести до веома опасне ситуације по безбедност Европе. Већина европских земаља није прихватило овај амерички предлог. Американцу су у Братислави казали, да се Србија налази «ван правних норми» које важе за остале европске земље и зато се границе државе Србије не морају да поштују као неповредиве. Вашингтон је ово своје право да мења границе у Европи образложио чињеницом да је «америчка цивилизација супериорна» осталим државама света.

Године 1944. одржана је Техеранска конференција и ту је одлучено да Савезници више неће подржавати «ројалистичког пријатеља Запада, познатог легендарног краљевског, српског герилског вођу Дражу Михаиловића у борби против Немаца („nicht der royalistische Freund des Westens, dem bereits legendären, royalistischen, serbischenGuerillaführer General Draza Mihailovic beim Kampf gegen die Deutschen“), односно да ће сва помоћ убудуће бити упућена Титу који је до тада једва био познат („dahin kaum bekannten Tito“) и његовом комунистичком покрету. И то поред чињенице да је Дража Михаиловић био веома успешан и да је «везао за себе знатне немачке снаге, које су толико недостајале немачком генералу Ромелу у Африци, у Либији. Четничком вођу су том приликом честитали и захвали се савезнички генерлаи („daß er auf dem Balkan erhebliche deutsche Kräfte band. Als Rommel vor El- Alamein stand, gratulierten und bedankten sich deshalb die alliierten Oberbefehlshaber bei General Mihailovic für seine Hilfe.“): General Eisenhower, General Auchinleck, Air- Marshal Tedder, Admiral Harwood и General de Gaulle.“

Данашња америчка администрација верује да су честитке америчких и енглеских генерала Дражи Михаиловићу и српским герилцима била грешка, јер Србија одбија да прихвати неолоберални, амерички коцепт Југославије и зато треба границе Србије подврћи ревизији, дакле, смањити их. На основу Новог стратешког концепта НАТО-а Русија је јасно дефинисана као главни непријатељ, а онда и Србија као једини потенцијални савезник Русије у Европи.

Вимер своје писмо Шредеру закључује овим речима: За Вашингтон „сила има предност над правом. Тамо где међународоно право смета амричким интересима, оно треба да се уклони“ („Macht soll Recht vorgehen. Wo internationales Recht im Wege steht, wird es beseitigt“).

После октобра 2000 године, дакле, де факто државног удара, које је Вашингтон организовао у Србију, – а касније се тај исти сценарио поновио у Грузији и Украјини, – на власт у Србији дошле су странке и политичари, који имају да спроведу овај паклени план Вашингтона и америчких савезника у Европи. Борис Тадић је тај амерички план послушно спороводио, разуме се на штету Србије.

Задатак Аександра Вучића састоји се у томе да га приведе крају, дакле, да пристане на ревизију граница, којом се Србији одузима Косово и Метохија, а током његовог мандата вероватно Рашка, север Бачке и Банат. Због тога су Американци, Енглези и Немци организовали ове изборе, где би Вучић имао у Српском парламетну апсолутно већину како би спровео паклени план Вашингтона који, како смо видели, има за циљ поптуно уништење наше државе, а српском народу, очевидно, додељена је судбина Курда. То је било године 1999, када су Сједњиене Државе жариле и палиле по свету, како им се хтело. У Москви је тада на челу државе владао „пијани Борис“. Данас је председник Русије трезвени Владимир Владимирович. Њему је пошло за руком да прекине апсолутно доминацију Вашингтона. Американци нису успели да оборе сиријског председника Башар ал-Асада, прамерички председник Грузије Сакашвили изгубио је Јужну Осетију и Абхазију, а данас, видимо, Русија је, – упркос огоречом противљену Сједињених Држава и Енглеске, – повратила полуострво Крим. На севастопољској тврђави, поносу руске армије, данас се вије руски бајак. Један од највећих светских имена у литератури, Лав Николајевич Толстој, године 1853. пријавио се као добровољац у одбрани Севастопоља. Европски агресори, на челу са Енглеском Француском, а подржани од Турске, били су задивљени руском решеношћу и храброшћу да бране свој град. Путин је показао да је тај дух у руском народу жив и данас. А победа Русије може да се претвори у победу свих народа, који желе да живе слободно без страха од америчке „демократије“ и њихових “Tomahawk missile“ и „першинг“ ракета, уз чију помоћ у непокорним земљама спроводе „људска права“ и амерички начин живота. Словом, руски Крим преставља велику наду и за српски народ,

 

Никола Н. Живковић, Берлин/Београд

 

Објављено 17.03.2014
2006-2014 ©новинар.де

 

Препоручујемо:

Вили Вимер: Писмо Канцелару Герхарду Шредеру (новинар.де)

 

И кад не објавиш, мораш да демантујеш
И кад не објавиш, мораш да демантујеш необјав…
Posted 4 године ago

Редакција портала новинар.де је дана 05. јуна 2020-е године путем имејла добила адвокатски захтев да објави деманти за текст који никада није објављен а ни пренет на интернет страници овог…

И кад не објавиш, мораш да демантујеш необјав…
Главни разлог зашто је Крим Русија
Главни разлог зашто је Крим Русија
Posted 5 година ago

У свету је много територија који су прешли из руке у руку разних народа. На земљи предака индијанских племена сада се налази држава која сада сматра да је могуће сећи…

Григорије у католичком олтару се моли са римокатолицима!?
Григорије мало политичка позиција, па онда опозиција а сталн…
Posted 5 година ago

Имамо нову звезду у успону. Довољно је што је против Вучића, кога брига за јавно изговорену хулу на Светог Духа, ријеч бабунску- filioque?

Октобар 2019, Фејсбук профил Б.Т.

***

Римокатолички клер је имао…

Закулисна игра владике Лонгина – Фанарски Лонгин
Закулисна игра владике Лонгина – Фанарски Лонгин
Posted 5 година ago

Чудан је животни пут владике Лонгина. Сав његов живот је закулисана игра. Из своје далматинске епархије за време рата 1992 године побегао је у далеку Аустралију где га ни један…

ВЛАДИКА СПЦ ПРОТИВ ГИДЕОНА ГРАЈФА
Владика СПЦ против Гидеона Грајфа
Posted 5 година ago

Владика СПЦ Јован Ћулибрк назвао је израелског историчара Гидеона Грајфа циркузантом, тачније, Грајфов рад на тему Јасеновца назвао је циркусом. На трибини у Загребу владика се јавио за реч, након…

Да се епископ Западноамеричке епархије, Максим суспендује
Да се епископ Западноамеричке епархије, Максим суспендује
Posted 5 година ago

Текст петиције свештенства СПЦ у Америци против владике западноамеричког Максима Васиљевића.
***

Светом Архијерејском Синоду
Српске Православне Цркве
Београд, Србија
29. март 2019
Сан Дијего, Лос Анђелес, Лас Вегас, Чикаго

 

Вашa Светости, Високопреосвећени и Преосвећени оци Светосавске…

Митрополите Амфилохије …..верујете ли у Бога ??!!
Митрополите Амфилохије …..верујете ли у Бога ??!!
Posted 5 година ago

Ово катастрофално питање није упућено само Митрополиту Амфилохију већ свим оним владикама и патријарху који се на задњем сабору у мају, не само обрукаше пред Богом и народом већ у…

Прослава Нове године као национални празник!?
Прослава Нове године као национални празник!?
Posted 6 година ago

Министарство за науку и културу Владе ФНРЈ доставило је акт следеће садржине:
Виктор Грозданић, 31.12.2018

***

„Ових дана дискутовало се у министарству за науку и културу заједно са преставницима Народне омладине и савеза…

Митрополит Амфилохије и даље празнослови….
Митрополит Амфилохије и даље празнослови….
Posted 6 година ago

Каква су то тешка, болна и парадоксална времена настала кад ми , обични лаици, без неког формалног теолошког образовања указујемо митрополиту Српске Православне Цркве да празнослови?...Тај митрополит мора да је…

Вл. Филарет: Када ће се у Српској Православној Цркви говорити истина?
Вл. Филарет: Када ће се у Српској Православној Цркви говорит…
Posted 6 година ago

ПРЕДСЕДНИКУ СВЕТОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ СИНОДА ПАТРИЈАРХУ СРПСКОМ Г.ИРИНЕЈУ и СВЕТОМ АРХИЈЕРЕЈСКОМ СИНОДУ
Ваша Светости,

Браћо Архијереји, чланови Светог Архијерејског Синода,

Дана 25.септембра 2018.године позвали сте мене и надлежног милешевског епископа, како кажете у позиву,…

PreviousNext



2 коментара у вези “Никола Н. Живковић:Писмо пријатељу у Чиле – Србија после мартовских избора”
  1. […] Драги Владимире, замолио си да Ти се „обавезно јавим“ дан после избора. И, ето, у понедељак, 17. марта 2014., у Београду седим за мојим радним столом, „на задатку“. Ово јутро је сунчано и лепо, +15 степени, а највљују до 22. Све телевизијске станице, дневна штампа славе „тријумф Вучића“ и његове Напредне странке. Но, ваља овде бити веома опрезан. Берлин/Београд,Никола Н. Живковић, 17.03.2014 *** Готово сви постојећи медији су у току изборне кампање били у служби владајуће странке. Зато се поставља оправдано питање: Да ли је то заиста баш тако како говори РТС или ТВ-Б92, или како пише „Блиц“ и „Политика“? Какав је стварни резултат ових избора! Што он значи за нашу земљу? Пре него што покушам да одговорим на ова питања, осврнућу се на нека моја запажања које сам написао четири дана пре самих избора, а објављен је на сајту Нове српске политичке мисли, а преузели су Двери, док је сајт „новинар.де“ једини објавио мој интегрални текст. Могао бих да без много претеривања кажем, да су моје прогнозе у вези исхода избора биле тачне у тој мери да сам и сам изненађен. Странку Чеде Јовановић, на пример, уопште нисам ни спомињао, јер сам био убеђен да та јасно проамеричка странка неће играти никакву улогу. Шта ће ЛДП, када већ постоје Напредњаци, Ђилас и Борис Тадић? Штампа и телевизија, међутим, тврдили су супротвно. Чеда Јованови и његова странка, после Напредњака, имали си најскупљу предизборну кампању. Прогнозе у листу „Данас“, „Куриру“, „Информеру“ или ТВ-Б92 давале су ЛДП између шест и седам одсто. Све им то није помогло, јер су добили свега 3% гласова. Слично је прошла и странка Млађена Динкића и Вука Драшковића. Ни о њима пре избора нисам казао ни слова. За Радикале сам казао да имају веома лош изборни штаб и да зато немају никакве шансе да пређу потребних 5 одсто. И ту сам био у право, јер су сакупили свега 2 процента. Чујем, да је од председништва те странке само један човек био за то да се иде у коалицију са Дверима и ДСС. Шешљеу предлажем, да тог човека постави на чело тре странке, како би он могао да спроведе нужне реформе. У супротном, Радикали ће потпуно да нестану са политичке сцене. Најтрагичнија фугура ових избора по мени јесте Војислав Коштуница. Ево што сам 12. марта написао о тој теми: „Потенцијалне бираче ДСС-а смета неколико ствари. Коштиница и вођство те странке нису прихватили предлог Двери да створе патриотски блок. А које су последице такве одлуке? Ако Двери добе, као и на протеклим изборима, на пример 4, 9 % гласова, то онда значи да су ти гласови поклоњени «пробриселском» блоку. Словом, без обзира што ДСС тврди да је против чланства Србије у ЕУ, овим чином они су заправо све гласове Двери поклонили пре свега Вучићу, а онда Дачићу, Ђиласу и Тадићу. Од ове одговорности, па и бруке, ДСС може да спасе само бирачи, тиме што ће Дверима да поклоне преко 5 одсто гласова.“ И овде сам, на жалост, био у праву. Па ипак, Коштуница је једини у тој еуфорији Напредњака у касним вечерњим часова у недељу казао једну важну, неоспорну чињеницу: „Отприлике пола људи остало је код куће. Нису гласали.“ Факт је да је Коштуница претпео катастрофалан пораз. Све је тачно што је казао у својим првим изјавама после избора, но није био самокритичан да призна и сопствене грешке, а то значи, како казах, да је његова одговорност велика јер је одбио да створи „патриотски блок“. ДСС: та странка да би макар делом повратила своје бираче, мора да у своје редове прими људе који не маре толико да ли ће шеф странке да буде уз њих или не, већ да пре свега воде рачуна о Србији. Такав је, чини ми се, био Милош Јовановић. Он би вероватно могао да поведе препород те странке. Што је са „победником“? Шта значи изборни резултат? Пола Србије је јасно и гласно поручила Александру Вучићу следеће: „Ти си хтео ванредне изборе, а ми половина становника ове земље ти поручујемо да смо те прочитали и презрели и зато не желимо да учествујемо у тој твојој комедији, која је највероватније режирана у договору са стварним господарима Србије, дакле, после конзултација са америчким и британским амбасадорима. Од преосталих 50% бирача, ти си добио око 23 процента. А због изборног система у Србији Напредњаци сада имају апсолутно већину у Скупштину, премда је за њих, како сам мало пре казао гласало мање од једне четвртине становника ове земље. Како су они, са тако антидржавном, погубном политиком за српски народ уопште могли да сакупе и 23% гласова? Напредњаци су узели део гласова од националних странака. Вучић је, на пример, у изборној кампањи ангажовао људе који су претходно годинама писали у националним сајтовима као „видовдан.орг“ или у недељнику „Печат“. Неки од тих људи волели су да се сликају у друштво руског амбасадора или су се разбацивали патриотским фразама. Ти људи су одједном, пре неких пола године, добили могућност да их се на РТС-у, „“ТВ-Пинку“ и „Б92 позива на све „округле столове“ поводом предстојећих избора. А то је сигурно збунило и завело многе бираче из „српског блока“. Други разлог лежи у слабости патриотских странака. Да су ДСС и Радикали прихватили предлог „Двери“, сада би патритски блок у српском парламенту имао око 10% посланика. Овако се десило да аутентични глас српског народа по први пут није заступљен у Српској скупштини. То су дакле најважнији резултати ових избора: заступњени су Мађари из Бачке и Баната, Шиптари из Прешева, а само Срби немају свој глас у будућем саставу Скупштине. И по томе је Србија јединствена, вероватно, не само у Европи него и у свету. Трећи разлог: Вучић је очевидно кумовао код стварања неких “опозиционих” странака. Пример: Трећа Србија. Она има отприлике исти политички програм као и Двери. Добили су 0,5 одсто. А постоји још две три странке, које су стваране по истој шаблони, а добили су од 0,1 до 0, 2 % гласова. Све оне су испуниле задатак, јер су пре свега узеле гласове од “Двери” и тиме такође помогле да Напредњаци постигну такав резултат. „Двери“ су за мене тајни, стварни победници ових избора. Сви медији су упорно и доследно бојктовали њихову странку. У недељу увече ни РТС, а ни једна друга телевизија у Србији, није позвала представнике „Двери“ да гледаоцима саопште своје виђење изборних резултата. Али зато јесу Чеду Јовановића, премда је он добио мање гласова од „Двери“! Прогноза. Убеђен сам да ова влада Александра Вучића неће до краја свог мандата владати Србијом. Зашто? Народ Србије је ипак показао да је зрелији од својих политичара. Вучић има подршку свега 23% бирача и он нема право да у име мањине спороводи програм који предвиђа потпуно уништење српске државе. Тај програм, како га је свету открио политичар немачке владајуће Хришћанско-деемократске странке Вимер (Willy Wimmer, CDU), изгледа овако. Покушаћу да га опишем са неколико реченица. Тај часни немачки политичар упутио је у 2. мају 2000. писмо тадашњем немачком канцелару Герхарду Шредеру (Schröder). Ово писмо сам ја те исте године превео и објавио га је београдски недељник „НИН“. За оне читаоце који нису упознати са тим веома интересантним и важним документом, само ћу укратко да поновим његов садржај. Вимер је Шредеру открио детаље стратешког плана Вашингтона за Европу. У њему се тврди да Америка жели да „исправи грешку“ генерала Ајзенахуера (General Eisenhower), коју је он починио године 1945. Иза бомбардовања Србије године 1999. стоје пре свега геостратешки интереси Сједињених Држава. Реч је о важној конференцији која се одржала концем априла 2000. Њу су организовали Америчко министарство иностраних дела и институт Републиканске странке (American Enterprise Institute). У Братислави су Американци јасно казали који су им планови у Европи. Немачки политичар Вимер био је очевидно ужаснут тим плановима тим пре што су на конференцији учестовали „веома високи амерички представници“ из света политике (»sehrhochrangig besetzt«). Укратко, Америкнаци су у Братислави, већ концем априла 2000 захтевали да се «што пре призна Косово као независна држава». Овај амерички захтев стоји у супротности са Европским договором у Хелсинкију, којим се забрањује ревизија постојећих граница. Вимер такође у писму наводи да ће признање Косова довести до веома опасне ситуације по безбедност Европе. Већина европских земаља није прихватило овај амерички предлог. Американцу су у Братислави казали, да се Србија налази «ван правних норми» које важе за остале европске земље и зато се границе државе Србије не морају да поштују као неповредиве. Вашингтон је ово своје право да мења границе у Европи образложио чињеницом да је «америчка цивилизација супериорна» осталим државама света. Године 1944. одржана је Техеранска конференција и ту је одлучено да Савезници више неће подржавати «ројалистичког пријатеља Запада, познатог легендарног краљевског, српског герилског вођу Дражу Михаиловића у борби против Немаца (“nicht der royalistische Freund des Westens, dem bereits legendären, royalistischen, serbischenGuerillaführer General Draza Mihailovic beim Kampf gegen die Deutschen“), односно да ће сва помоћ убудуће бити упућена Титу који је до тада једва био познат (“dahin kaum bekannten Tito“) и његовом комунистичком покрету. И то поред чињенице да је Дража Михаиловић био веома успешан и да је «везао за себе знатне немачке снаге, које су толико недостајале немачком генералу Ромелу у Африци, у Либији. Четничком вођу су том приликом честитали и захвали се савезнички генерлаи (“daß er auf dem Balkan erhebliche deutsche Kräfte band. Als Rommel vor El- Alamein stand, gratulierten und bedankten sich deshalb die alliierten Oberbefehlshaber bei General Mihailovic für seine Hilfe.“): General Eisenhower, General Auchinleck, Air- Marshal Tedder, Admiral Harwood и General de Gaulle.“ Данашња америчка администрација верује да су честитке америчких и енглеских генерала Дражи Михаиловићу и српским герилцима била грешка, јер Србија одбија да прихвати неолоберални, амерички коцепт Југославије и зато треба границе Србије подврћи ревизији, дакле, смањити их. На основу Новог стратешког концепта НАТО-а Русија је јасно дефинисана као главни непријатељ, а онда и Србија као једини потенцијални савезник Русије у Европи. Вимер своје писмо Шредеру закључује овим речима: За Вашингтон „сила има предност над правом. Тамо где међународоно право смета амричким интересима, оно треба да се уклони“ (“Macht soll Recht vorgehen. Wo internationales Recht im Wege steht, wird es beseitigt“). После октобра 2000 године, дакле, де факто државног удара, које је Вашингтон организовао у Србију, – а касније се тај исти сценарио поновио у Грузији и Украјини, – на власт у Србији дошле су странке и политичари, који имају да спроведу овај паклени план Вашингтона и америчких савезника у Европи. Борис Тадић је тај амерички план послушно спороводио, разуме се на штету Србије. Задатак Аександра Вучића састоји се у томе да га приведе крају, дакле, да пристане на ревизију граница, којом се Србији одузима Косово и Метохија, а током његовог мандата вероватно Рашка, север Бачке и Банат. Због тога су Американци, Енглези и Немци организовали ове изборе, где би Вучић имао у Српском парламетну апсолутно већину како би спровео паклени план Вашингтона који, како смо видели, има за циљ поптуно уништење наше државе, а српском народу, очевидно, додељена је судбина Курда. То је било године 1999, када су Сједњиене Државе жариле и палиле по свету, како им се хтело. У Москви је тада на челу државе владао „пијани Борис“. Данас је председник Русије трезвени Владимир Владимирович. Њему је пошло за руком да прекине апсолутно доминацију Вашингтона. Американци нису успели да оборе сиријског председника Башар ал-Асада, прамерички председник Грузије Сакашвили изгубио је Јужну Осетију и Абхазију, а данас, видимо, Русија је, – упркос огоречом противљену Сједињених Држава и Енглеске, – повратила полуострво Крим. На севастопољској тврђави, поносу руске армије, данас се вије руски бајак. Један од највећих светских имена у литератури, Лав Николајевич Толстој, године 1853. пријавио се као добровољац у одбрани Севастопоља. Европски агресори, на челу са Енглеском Француском, а подржани од Турске, били су задивљени руском решеношћу и храброшћу да бране свој град. Путин је показао да је тај дух у руском народу жив и данас. А победа Русије може да се претвори у победу свих народа, који желе да живе слободно без страха од америчке „демократије“ и њихових “Tomahawk missile“ и „першинг“ ракета, уз чију помоћ у непокорним земљама спроводе „људска права“ и амерички начин живота. Словом, руски Крим преставља велику наду и за српски народ, Никола Н. Живковић, Берлин/Београд Преузето са:http://www.novinar.de/2014/03/17/nikola-n-zivkovicpismo-prijatelju-u-cile-srbija-posle-martovskih-iz… […]

  2. … [Trackback]

    […] Find More Info here on that Topic: novinar.de/2014/03/17/nikola-n-zivkovicpismo-prijatelju-u-cile-srbija-posle-martovskih-izbora.html […]


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

„СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ“
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo