logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Вреди прочитати, Друштво    Аутор: Никола Н.Живковић    620 пута прочитано    Датум: 17.03.2014    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Slobodan Vucic

Драги Владимире, замолио си да Ти се „обавезно јавим“ дан после избора. И, ето, у понедељак, 17. марта 2014., у Београду седим за мојим радним столом, „на задатку“. Ово јутро је сунчано и лепо, +15 степени, а највљују до 22. Све телевизијске станице, дневна штампа славе „тријумф Вучића“ и његове Напредне странке. Но, ваља овде бити веома опрезан.

Берлин/Београд,Никола Н. Живковић, 17.03.2014

***

Готово сви постојећи медији су у току изборне кампање били у служби владајуће странке. Зато се поставља оправдано питање: Да ли је то заиста баш тако како говори РТС или ТВ-Б92, или како пише „Блиц“ и „Политика“? Какав је стварни резултат ових избора! Што он значи за нашу земљу?

Пре него што покушам да одговорим на ова питања, осврнућу се на нека моја запажања које сам написао четири дана пре самих избора, а објављен је на сајту Нове српске политичке мисли, а преузели су Двери, док је сајт „новинар.де“ једини објавио мој интегрални текст.

Могао бих да без много претеривања кажем, да су моје прогнозе у вези исхода избора биле тачне у тој мери да сам и сам изненађен.

Странку Чеде Јовановић, на пример, уопште нисам ни спомињао, јер сам био убеђен да та јасно проамеричка странка неће играти никакву улогу. Шта ће ЛДП, када већ постоје Напредњаци, Ђилас и Борис Тадић? Штампа и телевизија, међутим, тврдили су супротвно. Чеда Јованови и његова странка, после Напредњака, имали си најскупљу предизборну кампању. Прогнозе у листу „Данас“, „Куриру“, „Информеру“ или ТВ-Б92 давале су ЛДП између шест и седам одсто. Све им то није помогло, јер су добили свега 3% гласова. Слично је прошла и странка Млађена Динкића и Вука Драшковића. Ни о њима пре избора нисам казао ни слова.

За Радикале сам казао да имају веома лош изборни штаб и да зато немају никакве шансе да пређу потребних 5 одсто. И ту сам био у право, јер су сакупили свега 2 процента. Чујем, да је од председништва те странке само један човек био за то да се иде у коалицију са Дверима и ДСС. Шешљеу предлажем, да тог човека постави на чело тре странке, како би он могао да спроведе нужне реформе. У супротном, Радикали ће потпуно да нестану са политичке сцене.

Најтрагичнија фугура ових избора по мени јесте Војислав Коштуница. Ево што сам 12. марта написао о тој теми: „Потенцијалне бираче ДСС-а смета неколико ствари. Коштиница и вођство те странке нису прихватили предлог Двери да створе патриотски блок. А које су последице такве одлуке? Ако Двери добе, као и на протеклим изборима, на пример 4, 9 % гласова, то онда значи да су ти гласови поклоњени «пробриселском» блоку. Словом, без обзира што ДСС тврди да је против чланства Србије у ЕУ, овим чином они су заправо све гласове Двери поклонили пре свега Вучићу, а онда Дачићу, Ђиласу и Тадићу. Од ове одговорности, па и бруке, ДСС може да спасе само бирачи, тиме што ће Дверима да поклоне преко 5 одсто гласова.“

И овде сам, на жалост, био у праву. Па ипак, Коштуница је једини у тој еуфорији Напредњака у касним вечерњим часова у недељу казао једну важну, неоспорну чињеницу: „Отприлике пола људи остало је код куће. Нису гласали.“

Факт је да је Коштуница претпео катастрофалан пораз. Све је тачно што је казао у својим првим изјавама после избора, но није био самокритичан да призна и сопствене грешке, а то значи, како казах, да је његова одговорност велика јер је одбио да створи „патриотски блок“. ДСС: та странка да би макар делом повратила своје бираче, мора да у своје редове прими људе који не маре толико да ли ће шеф странке да буде уз њих или не, већ да пре свега воде рачуна о Србији. Такав је, чини ми се, био Милош Јовановић. Он би вероватно могао да поведе препород те странке.

Што је са „победником“? Шта значи изборни резултат? Пола Србије је јасно и гласно поручила Александру Вучићу следеће: „Ти си хтео ванредне изборе, а ми половина становника ове земље ти поручујемо да смо те прочитали и презрели и зато не желимо да учествујемо у тој твојој комедији, која је највероватније режирана у договору са стварним господарима Србије, дакле, после конзултација са америчким и британским амбасадорима. Од преосталих 50% бирача, ти си добио око 23 процента. А због изборног система у Србији Напредњаци сада имају апсолутно већину у Скупштину, премда је за њих, како сам мало пре казао гласало мање од једне четвртине становника ове земље.

Како су они, са тако антидржавном, погубном политиком за српски народ уопште могли да сакупе и 23% гласова? Напредњаци су узели део гласова од националних странака. Вучић је, на пример, у изборној кампањи ангажовао људе који су претходно годинама писали у националним сајтовима као „видовдан.орг“ или у недељнику „Печат“. Неки од тих људи волели су да се сликају у друштво руског амбасадора или су се разбацивали патриотским фразама. Ти људи су одједном, пре неких пола године, добили могућност да их се на РТС-у, „“ТВ-Пинку“ и „Б92 позива на све „округле столове“ поводом предстојећих избора. А то је сигурно збунило и завело многе бираче из „српског блока“.

Други разлог лежи у слабости патриотских странака. Да су ДСС и Радикали прихватили предлог „Двери“, сада би патритски блок у српском парламенту имао око 10% посланика. Овако се десило да аутентични глас српског народа по први пут није заступљен у Српској скупштини. То су дакле најважнији резултати ових избора: заступњени су Мађари из Бачке и Баната, Шиптари из Прешева, а само Срби немају свој глас у будућем саставу Скупштине. И по томе је Србија јединствена, вероватно, не само у Европи него и у свету.

Трећи разлог: Вучић је очевидно кумовао код стварања неких “опозиционих” странака. Пример: Трећа Србија. Она има отприлике исти политички програм као и Двери. Добили су 0,5 одсто. А постоји још две три странке, које су стваране по истој шаблони, а добили су од 0,1 до 0, 2 % гласова. Све оне су испуниле задатак, јер су пре свега узеле гласове од “Двери” и тиме такође помогле да Напредњаци постигну такав резултат.

„Двери“ су за мене тајни, стварни победници ових избора. Сви медији су упорно и доследно бојктовали њихову странку. У недељу увече ни РТС, а ни једна друга телевизија у Србији, није позвала представнике „Двери“ да гледаоцима саопште своје виђење изборних резултата. Али зато јесу Чеду Јовановића, премда је он добио мање гласова од „Двери“!

Прогноза.

Убеђен сам да ова влада Александра Вучића неће до краја свог мандата владати Србијом. Зашто? Народ Србије је ипак показао да је зрелији од својих политичара. Вучић има подршку свега 23% бирача и он нема право да у име мањине спороводи програм који предвиђа потпуно уништење српске државе. Тај програм, како га је свету открио политичар немачке владајуће Хришћанско-деемократске странке Вимер (Willy Wimmer, CDU), изгледа овако. Покушаћу да га опишем са неколико реченица. Тај часни немачки политичар упутио је у 2. мају 2000. писмо тадашњем немачком канцелару Герхарду Шредеру (Schröder). Ово писмо сам ја те исте године превео и објавио га је београдски недељник „НИН“.

За оне читаоце који нису упознати са тим веома интересантним и важним документом, само ћу укратко да поновим његов садржај. Вимер је Шредеру открио детаље стратешког плана Вашингтона за Европу. У њему се тврди да Америка жели да „исправи грешку“ генерала Ајзенахуера (General Eisenhower), коју је он починио године 1945. Иза бомбардовања Србије године 1999. стоје пре свега геостратешки интереси Сједињених Држава. Реч је о важној конференцији која се одржала концем априла 2000. Њу су организовали Америчко министарство иностраних дела и институт Републиканске странке (American Enterprise Institute). У Братислави су Американци јасно казали који су им планови у Европи. Немачки политичар Вимер био је очевидно ужаснут тим плановима тим пре што су на конференцији учестовали „веома високи амерички представници“ из света политике (»sehrhochrangig besetzt«). Укратко, Америкнаци су у Братислави, већ концем априла 2000 захтевали да се «што пре призна Косово као независна држава». Овај амерички захтев стоји у супротности са Европским договором у Хелсинкију, којим се забрањује ревизија постојећих граница.

Вимер такође у писму наводи да ће признање Косова довести до веома опасне ситуације по безбедност Европе. Већина европских земаља није прихватило овај амерички предлог. Американцу су у Братислави казали, да се Србија налази «ван правних норми» које важе за остале европске земље и зато се границе државе Србије не морају да поштују као неповредиве. Вашингтон је ово своје право да мења границе у Европи образложио чињеницом да је «америчка цивилизација супериорна» осталим државама света.

Године 1944. одржана је Техеранска конференција и ту је одлучено да Савезници више неће подржавати «ројалистичког пријатеља Запада, познатог легендарног краљевског, српског герилског вођу Дражу Михаиловића у борби против Немаца (“nicht der royalistische Freund des Westens, dem bereits legendären, royalistischen, serbischenGuerillaführer General Draza Mihailovic beim Kampf gegen die Deutschen“), односно да ће сва помоћ убудуће бити упућена Титу који је до тада једва био познат (“dahin kaum bekannten Tito“) и његовом комунистичком покрету. И то поред чињенице да је Дража Михаиловић био веома успешан и да је «везао за себе знатне немачке снаге, које су толико недостајале немачком генералу Ромелу у Африци, у Либији. Четничком вођу су том приликом честитали и захвали се савезнички генерлаи (“daß er auf dem Balkan erhebliche deutsche Kräfte band. Als Rommel vor El- Alamein stand, gratulierten und bedankten sich deshalb die alliierten Oberbefehlshaber bei General Mihailovic für seine Hilfe.“): General Eisenhower, General Auchinleck, Air- Marshal Tedder, Admiral Harwood и General de Gaulle.“

Данашња америчка администрација верује да су честитке америчких и енглеских генерала Дражи Михаиловићу и српским герилцима била грешка, јер Србија одбија да прихвати неолоберални, амерички коцепт Југославије и зато треба границе Србије подврћи ревизији, дакле, смањити их. На основу Новог стратешког концепта НАТО-а Русија је јасно дефинисана као главни непријатељ, а онда и Србија као једини потенцијални савезник Русије у Европи.

Вимер своје писмо Шредеру закључује овим речима: За Вашингтон „сила има предност над правом. Тамо где међународоно право смета амричким интересима, оно треба да се уклони“ (“Macht soll Recht vorgehen. Wo internationales Recht im Wege steht, wird es beseitigt“).

После октобра 2000 године, дакле, де факто државног удара, које је Вашингтон организовао у Србију, – а касније се тај исти сценарио поновио у Грузији и Украјини, – на власт у Србији дошле су странке и политичари, који имају да спроведу овај паклени план Вашингтона и америчких савезника у Европи. Борис Тадић је тај амерички план послушно спороводио, разуме се на штету Србије.

Задатак Аександра Вучића састоји се у томе да га приведе крају, дакле, да пристане на ревизију граница, којом се Србији одузима Косово и Метохија, а током његовог мандата вероватно Рашка, север Бачке и Банат. Због тога су Американци, Енглези и Немци организовали ове изборе, где би Вучић имао у Српском парламетну апсолутно већину како би спровео паклени план Вашингтона који, како смо видели, има за циљ поптуно уништење наше државе, а српском народу, очевидно, додељена је судбина Курда. То је било године 1999, када су Сједњиене Државе жариле и палиле по свету, како им се хтело. У Москви је тада на челу државе владао „пијани Борис“. Данас је председник Русије трезвени Владимир Владимирович. Њему је пошло за руком да прекине апсолутно доминацију Вашингтона. Американци нису успели да оборе сиријског председника Башар ал-Асада, прамерички председник Грузије Сакашвили изгубио је Јужну Осетију и Абхазију, а данас, видимо, Русија је, – упркос огоречом противљену Сједињених Држава и Енглеске, – повратила полуострво Крим. На севастопољској тврђави, поносу руске армије, данас се вије руски бајак. Један од највећих светских имена у литератури, Лав Николајевич Толстој, године 1853. пријавио се као добровољац у одбрани Севастопоља. Европски агресори, на челу са Енглеском Француском, а подржани од Турске, били су задивљени руском решеношћу и храброшћу да бране свој град. Путин је показао да је тај дух у руском народу жив и данас. А победа Русије може да се претвори у победу свих народа, који желе да живе слободно без страха од америчке „демократије“ и њихових “Tomahawk missile“ и „першинг“ ракета, уз чију помоћ у непокорним земљама спроводе „људска права“ и амерички начин живота. Словом, руски Крим преставља велику наду и за српски народ,

 

Никола Н. Живковић, Берлин/Београд

 

Објављено 17.03.2014
2006-2014 ©новинар.де

 

Препоручујемо:

Вили Вимер: Писмо Канцелару Герхарду Шредеру (новинар.де)

 

Хоће ли се Уставни суд огласити?
Хоће ли се Уставни суд огласити?
Posted 4 дана ago

Не зна се шта је горе: да ли да чланови Уставног суда не познају Устав, или, пак, да не смеју да га познају! Све је могуће, мада није све вероватно.

пише Проф. Др.…

Хоће ли се Уставни суд огласити?
Одговор редакције „Вечерњих Новости“ на оптужбе из СПЦ-а
Одговор редакције „Вечерњих Новости“ на оптуж…
Posted 2 weeks ago

Да се митрополит загребачко-љубљански Порфирије и остали великодостојници нису обрушили на уредништво и новинаре "Вечерњих новости", речима недостојним архијереја СПЦ, оптужујући све нас да заступамо интересе хрватског клера и политичара…

Одговор редакције „Вечерњих Новости“ на оптуж…
Владика Дамаскин Давидовић +(8 јуни 1946 – 28 јуни 2017)
Владика Дамаскин Давидовић +(8 јуни 1946 – 28 јуни 2017)
Posted 2 weeks ago

“Слуго мој добри, уђи у радост господара свога!”. Изненада, тихо и нечујно упокојио се владика Дамаскин Давидовић у 71 ој години живота 28 јуна, 2017 године. Нашла га је полиција у…

Велики комбинатор не посустаје
Велики комбинатор не посустаје
Posted 2 weeks ago

Имајући пред собом пример Тадића, а иза себе одрицање од свег што је национално, чиме је стекао признање Запада које је морао да одржи по сваку цену, Вучић је решио…

Велики комбинатор не посустаје
Ко заиста сведочи Богочовјека Христа?…
Ко заиста сведочи Богочовјека Христа?…
Posted 3 weeks ago

Овогодишње мајско заседање Архијерејског сабора у Београду било је скоро непримећено, по обичају иза затворених врата, недоступно за јавност, без медијске помпе и разних медијских ''предсказања'' али је, поред саборског…

Ко заиста сведочи Богочовјека Христа?…
Писмо држави Србији
Писмо држави Србији
Posted 3 weeks ago

Поштовани, зовем се Јанко Гашић. Имам 23 године. Имам младост, породицу, пријатеље, љубав. Немам здравље, нормалан живот, радост. Немам, јер су ми то одузели хулигани. Непознати људи којима сам и ја сам…

Писмо држави Србији
Вучић гради кућу бечком коњушару
Вучић гради кућу бечком коњушару
Posted 4 weeks ago

Нови предсједник Србије најавио је да ће обновити кућу бана Јосипа Јелачића. У Србији нема довољно јунака који су свој живот дали за Српство и без којих ни Вучић сад…

Вучић гради кућу бечком коњушару
Вашар таштине и примитивизма
Вашар таштине и примитивизма
Posted 4 weeks ago

Ове године навршава се тачно 170 година од како је познати енглески књижевник Виљем Текери, почео, у наставцима, да објављује своје чувено дело Вашар таштине, чије се основе и данас…

Вашар таштине и примитивизма
Зашто запад никад неће побједити Србе?
Зашто запад никад неће побједити Србе?
Posted 4 weeks ago

Читав свијет обишле су вијести о терористичком нападу у енглеском Манчестеру. Западни новинари се питају: Како неко може убијати ђецу? Тој реченици фали само појашњење коју ђецу? Ради се о…

Зашто запад никад неће побједити Србе?
Црква навија да Брнабићева буде премијер!
Црква навија да Брнабићева буде премијер!
Posted 1 month ago

ЦРКВА БИЛА ЈАСНА. СПЦ: Желимо да Ана наследи Вучића! На коктелу који је приређен пошто је нови председник Србије Александар Вучић положио заклетву у холу Дома Народне скупштине министарка државне…

Црква навија да Брнабићева буде премијер!
PreviousNext



1 коментар у вези “Никола Н. Живковић:Писмо пријатељу у Чиле – Србија после мартовских избора”
  1. […] Драги Владимире, замолио си да Ти се „обавезно јавим“ дан после избора. И, ето, у понедељак, 17. марта 2014., у Београду седим за мојим радним столом, „на задатку“. Ово јутро је сунчано и лепо, +15 степени, а највљују до 22. Све телевизијске станице, дневна штампа славе „тријумф Вучића“ и његове Напредне странке. Но, ваља овде бити веома опрезан. Берлин/Београд,Никола Н. Живковић, 17.03.2014 *** Готово сви постојећи медији су у току изборне кампање били у служби владајуће странке. Зато се поставља оправдано питање: Да ли је то заиста баш тако како говори РТС или ТВ-Б92, или како пише „Блиц“ и „Политика“? Какав је стварни резултат ових избора! Што он значи за нашу земљу? Пре него што покушам да одговорим на ова питања, осврнућу се на нека моја запажања које сам написао четири дана пре самих избора, а објављен је на сајту Нове српске политичке мисли, а преузели су Двери, док је сајт „новинар.де“ једини објавио мој интегрални текст. Могао бих да без много претеривања кажем, да су моје прогнозе у вези исхода избора биле тачне у тој мери да сам и сам изненађен. Странку Чеде Јовановић, на пример, уопште нисам ни спомињао, јер сам био убеђен да та јасно проамеричка странка неће играти никакву улогу. Шта ће ЛДП, када већ постоје Напредњаци, Ђилас и Борис Тадић? Штампа и телевизија, међутим, тврдили су супротвно. Чеда Јованови и његова странка, после Напредњака, имали си најскупљу предизборну кампању. Прогнозе у листу „Данас“, „Куриру“, „Информеру“ или ТВ-Б92 давале су ЛДП између шест и седам одсто. Све им то није помогло, јер су добили свега 3% гласова. Слично је прошла и странка Млађена Динкића и Вука Драшковића. Ни о њима пре избора нисам казао ни слова. За Радикале сам казао да имају веома лош изборни штаб и да зато немају никакве шансе да пређу потребних 5 одсто. И ту сам био у право, јер су сакупили свега 2 процента. Чујем, да је од председништва те странке само један човек био за то да се иде у коалицију са Дверима и ДСС. Шешљеу предлажем, да тог човека постави на чело тре странке, како би он могао да спроведе нужне реформе. У супротном, Радикали ће потпуно да нестану са политичке сцене. Најтрагичнија фугура ових избора по мени јесте Војислав Коштуница. Ево што сам 12. марта написао о тој теми: „Потенцијалне бираче ДСС-а смета неколико ствари. Коштиница и вођство те странке нису прихватили предлог Двери да створе патриотски блок. А које су последице такве одлуке? Ако Двери добе, као и на протеклим изборима, на пример 4, 9 % гласова, то онда значи да су ти гласови поклоњени «пробриселском» блоку. Словом, без обзира што ДСС тврди да је против чланства Србије у ЕУ, овим чином они су заправо све гласове Двери поклонили пре свега Вучићу, а онда Дачићу, Ђиласу и Тадићу. Од ове одговорности, па и бруке, ДСС може да спасе само бирачи, тиме што ће Дверима да поклоне преко 5 одсто гласова.“ И овде сам, на жалост, био у праву. Па ипак, Коштуница је једини у тој еуфорији Напредњака у касним вечерњим часова у недељу казао једну важну, неоспорну чињеницу: „Отприлике пола људи остало је код куће. Нису гласали.“ Факт је да је Коштуница претпео катастрофалан пораз. Све је тачно што је казао у својим првим изјавама после избора, но није био самокритичан да призна и сопствене грешке, а то значи, како казах, да је његова одговорност велика јер је одбио да створи „патриотски блок“. ДСС: та странка да би макар делом повратила своје бираче, мора да у своје редове прими људе који не маре толико да ли ће шеф странке да буде уз њих или не, већ да пре свега воде рачуна о Србији. Такав је, чини ми се, био Милош Јовановић. Он би вероватно могао да поведе препород те странке. Што је са „победником“? Шта значи изборни резултат? Пола Србије је јасно и гласно поручила Александру Вучићу следеће: „Ти си хтео ванредне изборе, а ми половина становника ове земље ти поручујемо да смо те прочитали и презрели и зато не желимо да учествујемо у тој твојој комедији, која је највероватније режирана у договору са стварним господарима Србије, дакле, после конзултација са америчким и британским амбасадорима. Од преосталих 50% бирача, ти си добио око 23 процента. А због изборног система у Србији Напредњаци сада имају апсолутно већину у Скупштину, премда је за њих, како сам мало пре казао гласало мање од једне четвртине становника ове земље. Како су они, са тако антидржавном, погубном политиком за српски народ уопште могли да сакупе и 23% гласова? Напредњаци су узели део гласова од националних странака. Вучић је, на пример, у изборној кампањи ангажовао људе који су претходно годинама писали у националним сајтовима као „видовдан.орг“ или у недељнику „Печат“. Неки од тих људи волели су да се сликају у друштво руског амбасадора или су се разбацивали патриотским фразама. Ти људи су одједном, пре неких пола године, добили могућност да их се на РТС-у, „“ТВ-Пинку“ и „Б92 позива на све „округле столове“ поводом предстојећих избора. А то је сигурно збунило и завело многе бираче из „српског блока“. Други разлог лежи у слабости патриотских странака. Да су ДСС и Радикали прихватили предлог „Двери“, сада би патритски блок у српском парламенту имао око 10% посланика. Овако се десило да аутентични глас српског народа по први пут није заступљен у Српској скупштини. То су дакле најважнији резултати ових избора: заступњени су Мађари из Бачке и Баната, Шиптари из Прешева, а само Срби немају свој глас у будућем саставу Скупштине. И по томе је Србија јединствена, вероватно, не само у Европи него и у свету. Трећи разлог: Вучић је очевидно кумовао код стварања неких “опозиционих” странака. Пример: Трећа Србија. Она има отприлике исти политички програм као и Двери. Добили су 0,5 одсто. А постоји још две три странке, које су стваране по истој шаблони, а добили су од 0,1 до 0, 2 % гласова. Све оне су испуниле задатак, јер су пре свега узеле гласове од “Двери” и тиме такође помогле да Напредњаци постигну такав резултат. „Двери“ су за мене тајни, стварни победници ових избора. Сви медији су упорно и доследно бојктовали њихову странку. У недељу увече ни РТС, а ни једна друга телевизија у Србији, није позвала представнике „Двери“ да гледаоцима саопште своје виђење изборних резултата. Али зато јесу Чеду Јовановића, премда је он добио мање гласова од „Двери“! Прогноза. Убеђен сам да ова влада Александра Вучића неће до краја свог мандата владати Србијом. Зашто? Народ Србије је ипак показао да је зрелији од својих политичара. Вучић има подршку свега 23% бирача и он нема право да у име мањине спороводи програм који предвиђа потпуно уништење српске државе. Тај програм, како га је свету открио политичар немачке владајуће Хришћанско-деемократске странке Вимер (Willy Wimmer, CDU), изгледа овако. Покушаћу да га опишем са неколико реченица. Тај часни немачки политичар упутио је у 2. мају 2000. писмо тадашњем немачком канцелару Герхарду Шредеру (Schröder). Ово писмо сам ја те исте године превео и објавио га је београдски недељник „НИН“. За оне читаоце који нису упознати са тим веома интересантним и важним документом, само ћу укратко да поновим његов садржај. Вимер је Шредеру открио детаље стратешког плана Вашингтона за Европу. У њему се тврди да Америка жели да „исправи грешку“ генерала Ајзенахуера (General Eisenhower), коју је он починио године 1945. Иза бомбардовања Србије године 1999. стоје пре свега геостратешки интереси Сједињених Држава. Реч је о важној конференцији која се одржала концем априла 2000. Њу су организовали Америчко министарство иностраних дела и институт Републиканске странке (American Enterprise Institute). У Братислави су Американци јасно казали који су им планови у Европи. Немачки политичар Вимер био је очевидно ужаснут тим плановима тим пре што су на конференцији учестовали „веома високи амерички представници“ из света политике (»sehrhochrangig besetzt«). Укратко, Америкнаци су у Братислави, већ концем априла 2000 захтевали да се «што пре призна Косово као независна држава». Овај амерички захтев стоји у супротности са Европским договором у Хелсинкију, којим се забрањује ревизија постојећих граница. Вимер такође у писму наводи да ће признање Косова довести до веома опасне ситуације по безбедност Европе. Већина европских земаља није прихватило овај амерички предлог. Американцу су у Братислави казали, да се Србија налази «ван правних норми» које важе за остале европске земље и зато се границе државе Србије не морају да поштују као неповредиве. Вашингтон је ово своје право да мења границе у Европи образложио чињеницом да је «америчка цивилизација супериорна» осталим државама света. Године 1944. одржана је Техеранска конференција и ту је одлучено да Савезници више неће подржавати «ројалистичког пријатеља Запада, познатог легендарног краљевског, српског герилског вођу Дражу Михаиловића у борби против Немаца (“nicht der royalistische Freund des Westens, dem bereits legendären, royalistischen, serbischenGuerillaführer General Draza Mihailovic beim Kampf gegen die Deutschen“), односно да ће сва помоћ убудуће бити упућена Титу који је до тада једва био познат (“dahin kaum bekannten Tito“) и његовом комунистичком покрету. И то поред чињенице да је Дража Михаиловић био веома успешан и да је «везао за себе знатне немачке снаге, које су толико недостајале немачком генералу Ромелу у Африци, у Либији. Четничком вођу су том приликом честитали и захвали се савезнички генерлаи (“daß er auf dem Balkan erhebliche deutsche Kräfte band. Als Rommel vor El- Alamein stand, gratulierten und bedankten sich deshalb die alliierten Oberbefehlshaber bei General Mihailovic für seine Hilfe.“): General Eisenhower, General Auchinleck, Air- Marshal Tedder, Admiral Harwood и General de Gaulle.“ Данашња америчка администрација верује да су честитке америчких и енглеских генерала Дражи Михаиловићу и српским герилцима била грешка, јер Србија одбија да прихвати неолоберални, амерички коцепт Југославије и зато треба границе Србије подврћи ревизији, дакле, смањити их. На основу Новог стратешког концепта НАТО-а Русија је јасно дефинисана као главни непријатељ, а онда и Србија као једини потенцијални савезник Русије у Европи. Вимер своје писмо Шредеру закључује овим речима: За Вашингтон „сила има предност над правом. Тамо где међународоно право смета амричким интересима, оно треба да се уклони“ (“Macht soll Recht vorgehen. Wo internationales Recht im Wege steht, wird es beseitigt“). После октобра 2000 године, дакле, де факто државног удара, које је Вашингтон организовао у Србију, – а касније се тај исти сценарио поновио у Грузији и Украјини, – на власт у Србији дошле су странке и политичари, који имају да спроведу овај паклени план Вашингтона и америчких савезника у Европи. Борис Тадић је тај амерички план послушно спороводио, разуме се на штету Србије. Задатак Аександра Вучића састоји се у томе да га приведе крају, дакле, да пристане на ревизију граница, којом се Србији одузима Косово и Метохија, а током његовог мандата вероватно Рашка, север Бачке и Банат. Због тога су Американци, Енглези и Немци организовали ове изборе, где би Вучић имао у Српском парламетну апсолутно већину како би спровео паклени план Вашингтона који, како смо видели, има за циљ поптуно уништење наше државе, а српском народу, очевидно, додељена је судбина Курда. То је било године 1999, када су Сједњиене Државе жариле и палиле по свету, како им се хтело. У Москви је тада на челу државе владао „пијани Борис“. Данас је председник Русије трезвени Владимир Владимирович. Њему је пошло за руком да прекине апсолутно доминацију Вашингтона. Американци нису успели да оборе сиријског председника Башар ал-Асада, прамерички председник Грузије Сакашвили изгубио је Јужну Осетију и Абхазију, а данас, видимо, Русија је, – упркос огоречом противљену Сједињених Држава и Енглеске, – повратила полуострво Крим. На севастопољској тврђави, поносу руске армије, данас се вије руски бајак. Један од највећих светских имена у литератури, Лав Николајевич Толстој, године 1853. пријавио се као добровољац у одбрани Севастопоља. Европски агресори, на челу са Енглеском Француском, а подржани од Турске, били су задивљени руском решеношћу и храброшћу да бране свој град. Путин је показао да је тај дух у руском народу жив и данас. А победа Русије може да се претвори у победу свих народа, који желе да живе слободно без страха од америчке „демократије“ и њихових “Tomahawk missile“ и „першинг“ ракета, уз чију помоћ у непокорним земљама спроводе „људска права“ и амерички начин живота. Словом, руски Крим преставља велику наду и за српски народ, Никола Н. Живковић, Берлин/Београд Преузето са:http://www.novinar.de/2014/03/17/nikola-n-zivkovicpismo-prijatelju-u-cile-srbija-posle-martovskih-iz… […]


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo