Јужна Африка: Светосавско огњиште 14

Рубрика: Актуелно, Религија, Србија, Србија, Свет, Друштво Аутор: новинарство пута прочитано Датум: 14.03.2014 Одштампај

Поштовани читаоци Светосавског Огњишта, драга браћо и сестре, Господу Богу Сведржитељу исказујемо благодарност моји парохијани, верници, сарадници и чланови Црквеног Одбора, на милости, љубави, вери и духовној снази коју нам је даровао да последњих једанаест година дамо свој скромни допринос, да једина српска светиња на афричком континенту, која некада беше замрла и запуштена, поново васкрсне у најлепшем духовном сјају и засветли као најлепша јужна звезда на небу Српске Православне Цркве која се простире на свих пет континената.

СЛОВО УРЕДНИКА (скраћена верзија) 12.03.2014

***

Поносни смо на многобројна дела духовне обнове у нашој Црквеној општини која се налази на просторима својеврсне духовне пустиње (Јужна Африка је прелепа земља Господња коју је Бог обдарио многобројним лепотама и богатствима али духовно изузетно сиромашна са изразито западњачким, материјалистичко-потрошачким духом живота). Дакле, између осталог, поносни смо и на следећа дела:

Стављен акценат на значају повратка светим богослужењима и светим тајнама, посту и молитви, исповести и причешћу, заједничким молитвама, мисионарство, духовна парохијска писма и поуке – рад на духовној њиви и верско просвећивање, пастирски рад – постојаност и независност, црквени ред и поредак, саборност, обновљено и вишеструко улепшано црквено имање са враћеним достојанством које припада једној српској светињи у далеком свету, духовне славе и прославе, повратак породичној и духовној атмосфери (за разлику од претходних времена у којима је на црквеном имању владао више западни социјално-световни дух), успостављени братски односи са Александријском Патријаршијом који некада беху нарушени, многобројне посете српских Архијереја сваке године (пре би то било једном у 5-6 година), велико освећење храма, дарови неколико светих моштију на духовно укрепљење верника, организовање предавања, промоција, пројекција филмова, свечаних академија, угледни гости….

Духовна иницијатива на коју смо такође веома поносни је покретање изузетно репрезентативног парохијског часописа “Светосавско Огњиште” на коме би позавидели и многи епархијски часописи. Наша Црквена општина у Јоханесбургу је издавала периодично гласнике скромнијег обима и квалитета али рођењем Светосавског Огњишта на Васкрс 2003. године, СПЦ општина у Африци је добила часопис који достојно представља једину српску светињу на овом континенту. Похвале за наш часопис су стизале са свих континената, докле год је “Светосавско Огњиште” допирало да духовно светли, греје, сведочи и просвећује. Веома смо поносни на наше парохијане – сараднике и велики број еминентних гостију – сарадника, који дадоше свој непроцењив допринос и оставише трајни духовни печат у нашем часопису.

Поред свега, Решењем Патријарха Српског Г. Иринеја, АЕМ бр. 15 од 15. јануара 2014. године, разрешен сам дужности старешине храма св. апостола Томе у Јоханесбургу и враћам се у Отаџбину како бих се ставио на располагање надлежној црквеној власти. Иако се у позадини овог Решења крије неславна спрега појединих нецрквених људи који живе у Јужној Африци, враћам се радосно и поносно у Отаџбину сећајући се речи св. Јована Кронштатског да се: “ништа не дешава случајно под капом небеском”. Овим је стављена тачка и на дугогодишњу операцију која се састојала од разних сплетки, клевета и неистинитих конструкција које су против моје маленкости предузели неколико јоханесбуршких бизнисмена српског порекла, бивши амбасадор Србије у Јужној Африци, потпомогнути појединим члановима допунске школе и СКУД-ом. Како то обично и бива, ове људе је инспирисала завист и сујета, уместо да нам свима у расејању једина инспирација буде слога и саборност, вера, заједнички рад, напредак и радост због тог благослова Божијег.

Оно што је, на жалост, повезивало поменуту групу људи је изразита нецрквеност, незаинтересованост за духовно и пасивност према нашој јединој светињи у Африци и свему што је везано за црквене и саборне активности, а инспирисала их је сујета, краткотрајни интерес и завист. У исто време, наша светиња је васкрсавала, пролазила кроз дугогодишњи преображај, напредовала и цветала уз Божију помоћ и помоћ многобројних парохијана, верника и људи добре воље. Уместо да нам се придруже у добрим, благословеним и богоугодним делима и радују се заједно са нама, ова група наших сународника се определила за другачији пут и ево, како се показује, тренутно и привремено тријумфовала у том неделу. Привремено, јер је само врлина вечна, једино добра дела остају трајна и коначни тријумф припада једино ономе што је благословено и од Господа Бога нам дато, кроз свето јеванђеље, свете тајне и свете врлине.

Елем, то није тема најновијег издања Светосавског Огњишта већ напомена да се, стицајем ових околности, пред вама налази вероватно последњи број парохијског часописа једине српске светиње у Африци. Ово 14. по реду издање, најобимније до сада, обухвата активности, текстове и фотографије, догађаје и извештаје који су везани за нашу јужноафричку парохију у периоду од јула 2013. до фебруара 2014. Године и два годишња извештаја за 2013. годину. Садржи значајан број фото страница, многобројна званична писма поводом прославе 35 година храма, писма парохијана, извештаје са Томинданске прославе и друге извештаје, парохијске активности, службена и званична писма и документа, беседе Архијереја, текстове наших сарадника, текст о бившем Председнику Јужне Африке Нелсону Мендели поводом његовог пресељења у вечност, о једном православном свештенику из Конга, међународном успеху КУД-а Балкан из Јоханесбурга, Скупштини дијаспоре….

Користим прилику да се најискреније захвалим и нашем новом техничком уреднику г. Рајку Корњи – делегату у Скупштини дијаспоре и представнику Срба из Румуније, који ми је великодушно понудио помоћ у реализацији слога, прелома и дизајна за најновије издање Светосавског Огњишта, приликом нашег сусрета у Отаџбини и овим конкретно показао на делу какве све само многобројне користи Срби широм света могу имати од међусобног повезивања. Рајкова реч није остала само реч празна и на језику, већ је спроведена у дело Божије. Нека Господ благослови њега и његову породицу и стоструко му узврати за чињење добра и љубави.

Коме год од наших отаца, браће и сестара буде у будућности припала света дужност и одговорност да наставе бригу духовну и материјалну о јединој српској светињи у Африци, молимо се Господу Богу да им додаје духовне снаге да не посустану и не клону пред тешким теретом секуларистичког, лишеног духовности потрошачког друштва у коме треба чинити духовна и добра дела, већ да са вером у Бога наставе узвишену и најлепшу мисију коју човек може имати у овом свету и овом животу, а то је да предано и истрајно служе Богу и роду, да воле своју свету Српску Православну Цркву, да се за њу боре и труде знајући да се све бележи у Књигу Живота која се налази у руци Божијој и да се упркос изазовима обезбоженог материјализма, руководе оном светом мишљу која је и нас у Јоханесбургу руководила последњих једанаест година и пуно духовне радости, поноса и успешних и благословених плодова нам донела: “Када је Бог на првом месту – онда је све на свом месту”.

Христос Васкрсе – Ваистин Васкрсе!

Главни и одговорни уредник Светосавског Огњишта
Архимандрит Пантелејмон (Јовановић)