Вести

Разорен гроб српске девојчице – Приштина. Фото: Новинар.Де

,,Гробови, чедо моје, гробови и кости чине народ“

Дивљаштво и зверство царује на простору Косова и Метохије. Шиптари непрекидно, већ годинама масовно руше српска православна гробља и светиње. А знамо: гробјесвудасветиња, усвимцивилизацијама, у свим религијамасвета! Сваки човек, па и дивљаци из Африке, Амазоније, Аустралије поштују места где почивају мртви!

За Новинар.Де; Јово Вукелић, март, 2014.

***

Шта значи  овај вандалски чин? Значи  да се не само крше верска и етничка права оних којима припадају,  већ друштва у целини.  Поштовање  према преминулима и  гробовима је фундаметално  право и  стандард  свих цивилизованих  друштава,  чак  и  нецивилизованих  племенских  заједница!

Бездушно рушење  надгробних  споменика – гробова  је  рушење  култа мртвих,  али  и  живих  –  живота!  Рушење  гробова  је  безумље  и  болест  душе  које  се  не  може  ничим  ни  излечити  ни  објаснити.

Ко ово ради?  Званично на рушење је позивала и позива терористичка организација „Албанска народна армија“.

Моја тврдња гласи: Ова зверства Шиптари раде плански, по налогу својих фашистичких лидера. Доказ  су  организована  рушења српских  споменика  на  Космету,  истог  дана,   у току једног дана и ноћи у десетинама градова, вароши и села се руше гробови. Постоје сведочења српских свештеника и СПЦ о тим ужасним неделима, као и страних мисија и војника.

Циљ болесних умова је  покушај да затру било  какав  траг да је Срба уопште било  на  Космету.  Тако  прекјуче  бацају  звоно са  цркве,  јуче ломе  гробницу,  данас  пале  манастир,  ломе  крст,  серији светогрђа  нема краја…

Како то раде? На најбруталније начине: умоболни Шиптари дивљачки руше гробове маљевима, рију багерима по гробљу, преврћу кости  и минирају динамитом  српске гробове. Затим пљачкају цркве, манастире, гробове, краду Свете иконе и друге сакралне предмете. Палесе цркве, горе храмови, уништавају се вековима старе фреске.

У  Племетини  су  минирали  гробнице,  у  Гораждевцу  оштетили  споменик    убијенојдеци.  У Витини  похарали гробље  и  срушили  споменике.  У  Призрену су  разбијали  гробне плоче…Нема ниједног гробља на Косову које нису уништавали!

Последица по злочинце нема: нико  није одговорао за ове најнечовечније злочине. А „цивилизована, културна“, мултинационална Европа са „високим стандардима заштите људских права“ – ћути!?!

Шиптари не  остављају  на  миру  ни  мртве,  а  камоли  живе  Србе!

Треба се потсетити писма српског Патријарха Павла упућеног1992. генералном секретару УН Бутрос Галију:

„Неколико хиљада хрватских војних формација надиру на територије у Херцеговини где живи искључиво православно становништо и где никад, па ни данас, није било хрватског живља! Хрватски окупатори руше и пале пред собом сва српска насеља, градове и села, нарочито цркве и манастире. Досад су порушили и запалили Српску саборну цркву у Мостару и српске цркве у Чапљини, Метковићу, Глушцима, Опузену, Габели, Дувну, Рашчанима, Бјелом Пољу, Бјелетићима, Горњем Храсну, Равну, Опличићима, Клепцима, Пребиловцима, као и цркве уз Неретву у Челебићима, Коњицу и Брадини и неколико православних цркава на просторима Поповог Поља и Бобана.

Хрвати уништавају  и  пале српске  православне  средњовековне  манастире Житомислиће (из 16. века), Завале (из 15. века са фрескама) и спаљују спомен-костурницу српских новомученика  у  Пребиловцима, где су биле смештене кости извађене из јама у које су Србе бацали 1941. године Хрвати – усташе и фашисти“.

Значи, треба знати да нису несрећни Шиптари први измислили ово богохуљење за које свакога починиоца мора стићи страшна Божија казна.

Сведочанство завршавамо вечном поруком и поуком српског краља Стефана Немање. На самртном часу своме сину Светом Сави он поручује:

,,Гробови, чедо моје, гробови и кости чине народ. Они који не знају за своје гробове и кости никада неће постати народ. Они су сличнији вуковима и лисицама, који не знају за своја гробља. А гробља су, чедо моје, тиха сеоца у којима још увек бораве под земљом наши покојници. Гробови су тихе постеље у којима заувек спавају, у миру, непробудним сном, тела наших предака. Народ не чине само они живи на земљи, што по њој ходе и творе, него и сви мртви, сваки на броју који у њој почива. Јер без онога под земљом, чедо моје мило, онога најнезнатнијег и безименог, не би било овога на земљи, сада знатног и именитог. Запамти чедо моје, наша гробља су, најсветлији, биљези нашег народа и најсветији граничници наше домовине. Ако ти нико жив не може казати докле допире твоја земља и твоја баштина, потражи кости и гробове, и мртви ће ти истину казати.“

Зато држава Србија и њена влада ово питање морају подићи на највиши ниво у свим разговорима. Без обнове свих порушених  цркава и српских светиња до последњег гроба – нема разговора ни о једном другом питању са Шиптарима. То треба да буде став Србије. Зашто? Зато што без таквог става неће ускоро бити ни Срба ни Србије!

За портал Новинар.Де;  Јово Вукелић, професор филозофије

Београд, март 2014.

Објављено 08.03.2014
2006- 2014 ©новинар.де