Вести

Народ Крима – његова огромна већина ЈЕДИНСТВЕНО ПОДРЖАВА то што се сада одвија у градовима и селима Крима. Запад, и «нова власт» у Украјини, покушавају да то преставе као интервенцију Русије.

Пише: ВАСИЛИЈ КУЧИНИН, 03.март 2014. liveinternet.ru  (Превела: Нада Љубић, ФБР)

***

Сада се на Криму дешавају догађаји који ће ући у историју. Кримчани, заједно с милицијом и унутрашњом војском, а исто тако и са руским војним обвезницима – БРАНЕ право на суверенитет Крима.

Пријатељи, ма шта прочитали на Интернету, и ма шта приказивали поткупљиви телевизијски канали и они који су се већ продали – НЕ ВЕРУЈТЕ ТОМЕ!

Народ Крима – његова огромна већина ЈЕДИНСТВЕНО ПОДРЖАВА то што се сада одвија у градовима и селима Крима. Запад, и «нова власт» у Украјини покушавају да то преставе као интервенцију Русије.

ЈА ВАС МОЛИМ да пружите Криму информациону подршку!

Пишите о овоме на својим страницама на друштвеним мрежама, причајте познаницима – на Криму се сада збива ТО ШТО ХОЋЕ НАРОД КРИМА.

Уморили смо се од 20 година трпљења и гледања како се из Крима исисава живот, која год власт седела у Кијеву!

Али УПРАВО САДА чаша стрпљења Кримчана је пукла – препунило ју је све то што је почела да предузима «нова власт» у Кијеву. Осим тога, постале су јасне и видљиве перспективе свих и свега на шта се може односити придев РУСКИ/РУСКА/РУСКО.

Код нас на Криму нема оштре поделе по националном предзнаку, код нас живе Руси, Украјинци, кримски Татари, Чеченци, Јермени, Азербејџанци, Караими – али смо СВИ МИ КРИМЧАНИ – ми сами не правимо поделе! Људе је узнемирило стварно безакоње које се почело развијати под маском нове доктрине контроле региона силом. Срамни погроми, подметнути пожари, обарање или демонтажа споменика, забране партија, затварање ТВ канала, увођење цензуре за одређене писце – све је то зло и глупост пећинског доба. Сви осећају дах економског колапса и анархије. Ми видимо да се глас народа не слуша, чак ни са кијевског мајдана. Не можемо да не видимо да су на власт дошли НЕпринципијелни људи који су на власти већ били, и под којима је Украјина постајала све лошија и слабија. МИ НЕ ПРИХВАТАМО СВЕ ТО! 

Данас је одржан заједнички митинг југо-истока Украјине, и ти људи су доказали да нису «робови са југо-истока», како су о њима говорили у Кијеву и како су писали и коментарисали однос тог дела Украјине према ономе што се догађало ти исти људи који су подржавали мајдан.

Пре један сат изнад мог родног града – на крову градске већнице је истакнута ЗАСТАВА РУСИЈЕ! Данас сам други пут у свом животу био на митингу, а многима је то био први пут. Сви смо говорили једни другима да се толики број људи није окупио на главном градском тргу НИКАД раније. Мој школски друг, мајор у Министарству за ванредне ситуације, којег сам тамо срео, испричао ми је шта је одговорио својим потчињенима који су га питали: шта да се ради ако ствари крену како не треба? Рекао им је: Момци, западна Украјина има где да бежи, Кијев такође, а иза нас су планине – МИ НЕМАМО ГДЕ ДА СЕ ПОВУЧЕМО! И, нећемо се повући. Кад су подигли руску заставу изнад града, грађани на тргу су се одушевили и из свег гласа скандирали: «РУСИЈА! РУСИЈА!».

Ових дана смо осетили да има ко да нас брани и да смо спремни да се бранимо сами. Схватили смо да смо некоме заиста потребни. Сви Кримчани су осетили, како БРАТСКИ НАРОД РУСИЈЕ гори од жеље да им помогне и да их заштити. Све ово време у Севастопољ свакога дана долазе политичари и делегати Државне думе Руске Федерације. Обећана нам је стварна помоћ.

Престали смо да сумњамо и чекамо. Људи иду на митинге, мушкарци се уписују у народну милицију. Прекјуче се воз са „народном самоодбраном“ који су из Кијева послали у правцу Крима (не знам колико вагона је имала композиција) вратио са пола пута, због тога што су на железничку станицу Симферопољ изашли припадници народне милиције – Кримчани, наоружани штитовима и палицама, да зуставе овај «воз пријатељства» да се не искрца на Криму.

На објектима које су блокирали војници, с њима раме уз раме стоје обични Кримчани! Базу јединице «Беркута» у Симферопољу живим штитом су окружили људи који су ту поставили и шаторе и даноноћно дежурају да не би дозволили, ако ствари крену по злу, да момци и њихова јединица буду уништени.

Јединица специјалне намене Службе безбедности Украјине «Алфа», која је долетела заједно са «новим» министром унутрашњих послова Аваковим, одбила је да изврши његово наређење да разоружа кримски «Беркут». А део унутрашње војске Украјине који је стациониран око нашег града, није се повиновао наређењу Турчинова да «наступи» – војници и официри те јединице су били у Кијеву и рекли су овдашњим житељима: тамо су нас каменовали и спаљивали Молотовљевим коктелима, а ми смо стајали кријући се иза штитова, и сада ми треба да испуњавамо наређења оног ко је све то организовао?!

В.Д. председника [Украјине] Турчинов је поставио за свог представника на Криму Сергеја Куницина – војног команданта мајдана. Он је, крећући на Крим, рекао да ће распустити Врховни Савет Крима и завести ред. Ништа му није пошло за руком. Тог бескрупулозног човека зна цео Крим. Све време своје политичке каријере он се бавио „политичким бизнисом“. Био је и градоначелник Севастопоља Јушћенкових наранџастих година – севастопољци га добро памте. Куницина су звали ГАУЛАЈТЕРОМ Севастопоља.

Синоћ нам је допутовао још један «револуционар» – Пјотр Парошенка, који спада у десет највећих олигарха Украјине. Дошао да «разговара». Дочекан је тако да је прешао извесно растојање по граду, сео у такси и рекао: на станицу! Људи су му викали: зашто си дошао? Он: Да код вас не би било рата! Људи вичу: а где је рат, нема рата! Он: Да би био мир! Људи: Гледај, код нас је ионако мир!

Схватате, људе је сморило то фанфарисање и лагање. Може мајдан да верује олигарсима, који под сваком влашћу производе бомбоне и чоколаду (као Парошенка) и свакој се прилагођавају. Крим, међутим, не верује лажљивцима и онима којима је стало само до тога да нагомилају што више пара. Град (грађани окупљени на тргу) је звао нашег храброг градоначелника да изађе пред људе на митингу, градоначелника који је на тој дужности био и за време Кучме и за време Јушћенка, у Јануковичево време постао „регионалац“ (Јануковичева Партија региона), а чим је дошла ова „нова“ власт и њој је салутирао. Није изашао. И град ће, пошто је развио здраву и нормалну процедуру избора градоначелника, изабрати за свог челника зиста достојног и бољег човека, патриоту и стручњака.

У душама многих од нас заискрило је чудесно пламено осећање усхићења, спремности и части – које се назива ПАТРИОТИЗАМ. И ми смо сада схватили шта су осећали наши дедови и прадедови, који су бранили своју слободу.

извор: Фесјбук репортер