Вести

Изборима до…

Предизборна кампања за шиптарске изборе на којима се бира градоначелник северног дела Косовске Митровице по законима самопроглашеног и у свету непризнаог Косова, почела је јуче. Наравно, пошто овај процес није добродошао ни легалан за овдашње Србе, тешко се може рећи ког дана је почело јер активности, за ову политичку бруку у Србији, одвијају се ноћу па тако они који обављају тај посао, по речима овдашњих Срба, не добијају дневницу већ „ноћницу“ у висини од 20 евра.

Припремио: Иван Максимовић / 19.02.2014.

***

Ово је заправо резултат инспиративног али још увек недокучивог понашања бившег кандидата листе „Српска“ Крстимира Пантића који је прво одлагао а онда и одбио да потпише документа шиптарске државе на чијим се изборима кандидовао, гласао а онда и како кажу „убедљиво“ победио гласовима радника уцењиваних да изађу на лажне изборе.

Заменио га је човек који је стекао највеће поверење, у тој групи људи,  Горан Ракић. Он је занимљив по томе што је као директор Јавног комуналног предузећа „Стандард“ у Косовској Митровици, први своје раднике повео на гласање у колони. Тада је био и једини. Иако је за многе од тих радника недеља била нерадни дан сви су морали да се у радним комбинезонима, у тачно одређено време, појаве на свом радном месту како би под пуном контролом дали глас листи свог директора. На тај начин је раднике злоупотребио и понизио а режимски медији су то искористили да додатно облате српски народ који је бојкотовао своју пропаст кроз бојкот шиптарских избора. Ракић је, као што видимо, тако само добио додатне политичке поене.

Други кандидат, Оливер Ивановић, такође је познат по свом политичком деловању како у српској тако истовремено и у влади самопроглашене шиптарске државе. Ипак, он се у јавности никада није понизио тако масовно. Да ли је то због тога што није ни било прилике, не можемо да тврдимо. У сваком случају политички је много искуснији иако ништа боље не доноси. Он сам тврди да се бори за „српске интересе“. То је реченица која пружа можда највише могућности за манипулацијом јер нико не пита који су то интереси већ их тумачи по сопственим критеријумима и тако можете да кажете много тога а да ништа конректно не наводите. На пример, колико се за српске интересе, али оне за које српски народ вековима страда и гине на Косову и Метохији, може борити неко ко није Србин? Оливер Ивановић је из Црне Горе чији се отац доселио у Метохију а радио као професор у школи у селу Ајвалија код Приштине. Он је сваке године водио српске ђаке на обавезну екскурзију у Кумровец, родно место Јосипа Броза Тита. По својој смрти сахрањен је у Црној Гори иако је највећи део живота провео на Косову где му се налазила и породица. Можемо ли да се не запитамо како ће се за српско Косово борити неко ко ипак није из Србије а чији не само претци већ ни отац нису сахрањени на овој, за сваког разумног Србина, светој земљи? Уосталом, Оливер Ивановић никада није ни изјавио да се бори за српско Косово.

Постоје још неки кандидати, из редова шиптарске власти, они у северном делу нису ни мало битни. Иако су нас из српске владе плашили да ће бојкотом шиптарских избора градоначелник бити Албанац учинили су да тим изборима Албанац буде председник. Ако су Албанци толико страшни зашто им онда ти исти људи у српској власти све предају у руке а да никако нису морали?

У сваком случају, кампања овај пут траје пет дана. Око тога се није дигла већа прашина. Ни међу политичарима нити у народу, барем у јавности. Овдашњи Срби кажу да их се ти избори не тичу и да никако неће излазити на њих. А по атмосфери која влада чини се да неће бити притиска каквог је било пред прошле шиптарске изборе. Интересовања има само за српске парламентарне изборе.

Не знамо тачно колико је људи обављало посао промоције ових политичара али је много тога одрађено за једну ноћ. За разлику од првог одржавања шиптарских избора када је народ самоиницијативно скидао плакате са жељом да очисти и уреди град, овај пут то није случај. То не значи да се народ помирио са тим. Управо због тога се политички пропагандни материјал углавном игнорише. Мада, не баш у потпуности.

Иако су током исте ноћи лепљени плакати оба кандидата неко је успео да и стигао да једне прелепи,префарба и запрља. Да је то потпуно намерно урађено нема нимало сумње, напротив и докази су ту. Кесе са фарбом као да су биле део „опреме“ за промовију, унапред припремљене.

Ми наравно не знамо ко је све ово урадио али нас неке чудне околности наводе да доносимо необавезујуће закључке. Тик уз оштећене постере једног кандидата, налазе се потпуно нетакнути постери другог. Да ли је то случајно, нека свако процени. Док је један од кандидата у затвору а политички супарници у јавности траже његово ослобађање, неко се труди да баш његове плакате уништи и уклони. У тој акцији штета је нанесена и приватној имовини, аутомобилима паркираним испод ових постера. Током снимања наишао је и власник једног од оштећених аутомобила. Млађи човек, испрва затечен а онда и узнемирен овим суздржао се од сваке реакције пред камером.

Овакав став присутан је код многих. Недостатак жеље али пре свега присутност страха још и најбоље говори о каквим се људима и политичким опцијама ради. Колико ће народ ћутањем добити такође је врло лако проценити.

Није посебно тешко претпоставити ни каква ће то власт бити. На најјаснији могући начин показују то они по чијим се законима ови избори и расписују и по чијим се законима оснивају општинске управе. На јужној, шиптарској страни моста, неколико дана пре Сретења освануле су заставе врло пажљиво поређане. У исто време, на српској страни, заставе државе Србије углавном су избледеле, ракомадане од ветром и оштећене од времене више служе на срамоту и подсмех него на понос и став. За њихово одржавање задужени су управо људи који спроводе шиптарске изборе у српским срединама и кандидују се на њима. Да ли је онда чудно што су тако запуштени државни симболи Србије тамо где је стигла њихова власт?

Стални дописник портала Новинар.Де;

Иван Максимовић, Косовска Митровица, Србија

Објављено 19.02.2014
2006- 2014 ©новинар.де