logo logo logo logo
Рубрика: Политика    Аутор: Преузето    455 пута прочитано    Датум: 17.02.2014    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

ppv_NOУ новембру месецу имали смо у кабинету ППВ-а састанак са једним од директора Мерцедеса у вези са њиховом сарадњом са Икарбусом. Поред ППВ-а и директора Мерцедеса, састанку су присуствовали и немачки амбасадор у Србији, министар финансија, ја као министар привреде, Синиша Мали и пар саветника. Оно што је недвосмислено речено на том састанку је да Мерцедес није заинтересован за инвестирање у Србији. Ни за инвестицију, ни за приватизацију било које фирме у Србији, па самим тим ни Икарбуса ни ФАП-а.

Саша Радуловић РСС / 14.02.2014. у 01:00

***

Оно што интересује Мерцедес је јавно исказана намера града Београда да купи нове аутобусе. Како су Мерцедесови аутобуси прескупи и не могу да прођу јавни тендер, идеја и пре реконструкције Владе је била да Мерцедес Икарбусу уместо шасија коју је Икарбус користио, прода своје шасије старије генерације са све мотором и преносом, да Икарбус надогради шасију и да такав аутобус буде понуђен граду Београду. Мерцедес би извршио и контролу квалитета и аутобус би добио Мерцедесов знак.

Кратко смо причали и о томе да је у другој фази можда могуће да уместо готове шасије, Мерцедес шасију исопручи у деловима, и да се онда шасија склапа у ФАП-у. Међутим, пошто су већ били посетили ФАП, били су прилично резервисани око овога. Такође, нису били спремни да разговарају ни о томе да тај нови аутобус преко Мерцедеса нађе и нека трећа тржишта. Били су веома јасни и по том питању. Немачки јасни.

А онда стиже ова Танјугова вест:

“Чуо сам да су неки рекли да Мерцедес никад неће доћи у Србију. Бош је већ отворио фабрику у Пећинцима, а за мање од месец дана први српски мерцедес ће се појавити на нашим улицама”, рекао је Вучић у обраћању полазницима Лондонске комерцијалне школе, која данас обележава трогодишњицу рада у Србији.

То да Мерцедес неће доћи у Србију није чуо само од мене, већ и од директора Мерцедеса, али тај део је прећутао.

“Али пре свега њихов долазак је важан да би се променила свест и однос према капиталу, послу и профиту”, истакао је он.

Онај ко мисли да је куповина Мерцедесових шасија од стране Икарбуса важна за промену свести у Србији, очигледно има проблем са сопственом.

Да ли град Београд треба да купује ове аутобусе? Да ли је управо ова шасија најбоља за град Београд, или нам можда требају нископодни аутобуси? Да ли постоји потенцијал баш за ове аутобусе на светском тржишту? То би била нека од важних питања на која би менаџмент и инжењери Икарбуса и града Београда требало да дају одговоре. Међутим, за ту анализу остаћемо ускраћени. Зато што никада није ни сачињена. Министарство привреде је тражило од Икарбуса ове анализе, и добили смо неке анализе трошкова израде једног оваквог аутобуса, али не и било какву смислену анализу тржишта, конкуренције и потенцијала оваквог партнерства. А и шта ће нам, када имамо кабинет ППВ-а да донесе све потребне одлуке. Од Фекетића до Мерцедеса, Катица за све својеручно већ решава све што је потребно. У складу са маркетиншким потребама наравно.

Најважније од свега је да можемо да покажемо како привлачимо инвеститоре. Нема везе што се овде не ради о инвестицији, не ради о отварању фабрика, већ о продаји шасија. И нема везе што је све ово посао менаџмента Икарбуса, не кабинета Александра Вучића.

Србија води промашену економску политику у последњих 10 година. Економску политику базирану на јавној потрошњи, увозу, државној привреди, субвенцијама, бацању новца у бунар, корупцији, одсуству смислених реформи и вечитој нади у стране инвеститоре који ће препородити Србију. Ово живо блато нас је коштало не само тих 10 изгубљених година, већ и 300.000 изгубљених радних места, уништене привреде, јавног дуга на нивоу 60% БДП-а и дефицита који ове године а и наредне, прелази 6%.

Наша нада у стране инвеститоре као спасиоце Србије је митских димензија. Од ње је можда једино већа жеља да избегнемо суочавање са реалношћу. И жеља да се не променимо. Да све остане исто. А да нам неким чудом буде боље. Пошто нисмо у стању да се променимо, логично је да су нам страни инвеститори једино решење. Јер друго немамо. Они су нам омиљени неизречени изговор зашто и није тако страшно што се не мењамо. Неко други ће уместо нас. Уместо да радимо, ми смо замислили да ће странци доћи да развију нашу привреду. Ово је наравно капитална будалаштина. Сви инвеститори, домаћи или страни, послују због профита.

Ако сами себи не помогнемо неће нам нико помоћи. Главни фокус економске политике мора да буде домаћа привреда. Домаћи привредници. Домаћи инвеститори. Домаћу привреду чине сва привредна друштва која послују у Србији, запошљавају у Србији и плаћају порез у Србији, без обзира на то да ли су у власништву грађана Србије или страних лица. Главни фокус економске политике мора да буде растерећење домаће привреде и стварање добре пословне климе за пословање. Најбољи начин да привучете и стране инвеститоре је да направите здраву државу и добро пословно окружење за домаћу привреду. Најбољи сигнал страним инвеститорима је успех и профит домаћих фирми. Страни инвеститори су нам потребни и они су пожељни. Али страни инвеститори су шлаг на торти. Домаћа привреда је торта. Нама је пропала торта.

Цар је го. Александар Вучић није дорастао послу који обавља. Што и није нека новина, јер све од Зорана Ђинђића ни један премијер кога смо имали, а богам ни један ППВ, није био дорастао послу који је обављао. Александар Вучић нити зна какве су нам реформе потребе, нити му је у интересу да их спроведе. Александар Вучић не жели независне институције система и нема никакво поштовање за њих. Оне му сметају јер жели да доноси све одлуке сам из свог кабинета. На крају крајева он најбоље познаје свој народ, а и стручан је у многим областима. Рецимо за акције спашавања људи завејаних снегом уз згодно присутне камере. Александар Вучић држи медије под контролом кабинета, да уређује насловне странице таблоида, да одлучује ко може да дође на Утисак недеље или да ли нам је потребно Ментално разгибавање, јер су очигледно битна полуга власти.

Александар Вучић не жели реформе, јер истинске реформе значе демонтажу паразитског система партократске државе и њеног огромног јавног сектора као полигона за партијско запошљавање и буразерску привилеговану економију од које и он и његова странка, а и друге странке пре њега, живе. Паразитског система у коме вашег кума поставите за директора ЈП ЕМС. Цех за све то плаћају грађани Србије. И чињеница је да он и није саградио овај систем. Саградио га је његов претходник. Он га је само прилагодио себи. Управо због тог и таквог система, огромна већина грађана живи све горе. И дошли смо у ситуацију да се распадамо по шавовима. Паразит убија све здраво у друштву. И не обазире се на то што ће на крају да умре заједно са друштвом које га храни.

Истинске реформе значе увођење реда, домаћинско понашање, одговорност, рад, и све то без пренемагања и великог маркетинга. И тај ред води ка позитивној селекцији: да нас воде најспособнији. Ове истинске реформе очигледно нису никоме потребне, осим грађанима Србије. Нема бесплатног ручка. Нема лаких, трик решења. Маркетинг не помаже. Неће нас спасити чуда. Морамо ми сами.

 

Саша Радуловић РСС / 14.02.2014. у 01:00

извор: http://blog.b92.net/text/23755/O-Mercedesovoj-investiciji-u-Srbiju/#.Uv3Ictu6SEA.twitter





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo