Вести

Licni i opsti podatci o Milosu Minicu, jednom od vodja komunista na Beogradskom univerzitetu za vreme Kraljevine Jugoslavije, koji je u vise mahova hapsen radi nosenja transparenata na kojima su bile ispisane razlicite fraze i parole i radi izvikivanja razlicitih fraza i parola na studentskim demonstracijama u Beogradu, izmedju kojih da pomenemo:

приредио Душан Буковић, 12.02.2014

***

Zivela solidarnost revolucionarnh radnika i seljaka i ostalih nacija Jugoslavije a pre svega Srbije sa Albanskim naconalno-revolucionarnim pokretom i Kosovsko-Metohijskim Komitetom!

• Dole sa krvavom srbijanskom monarhijom!
• Zivela borba rashodovanog i ugnjetenog albanskog naroda za nezavisnu i ujedinjenu Albaniju!
• Dole veliko-srpska politika nacionalnog ugnjetavanja!
• Zivela samostalna Hrvatska, Makedonija, Crna Gora, Slovenija, Bosna, Vojvodina i Srbija!
• Zivela federacija nezavisnih radnicko-seljackih republika na Balkanu!
• Dole veliko-srpska hegemonija!
• Zivela Balkanska komunisticka federacija!
• Zivela Komunisticka Internacionala!
• Zivela radnicko-seljacka vlada!
• Dole sa vojno-fasistickom diktaturom!
• Dole veliko-srpska politika nacionalnog ugnjetavanja!
• Dole hegemonisticko-imperijalisticka politika krvave vladavine veliko-srpskog fasizma!
• Zivele radnicke i seljacke sovjetske vlade u Srbiji, Hrvatskoj, Sloveniji, Makedoniji, Kosovu, Crnoj Gori, Bosni i Vojvodini!…

Ove komunisticke fraze i parole sluzile su Minicu tokom njegovih studija za vrbovanje, zaglupljivanje i potpaljivanje naivnih studenata i gradjana Kraljevine Jugoslavije.

Opste je poznato da je Minic za vreme ustanka u Srbiji 1941 saradjivao sa cetnickim odredima Kraljevske Jugoslovenske Vojske u Otadzbini. Dva puta je odlazio sa partijskim rukovodiocima na Ravnu Goru kod generala Draze Mihailovica. Treci put je otisao 19 septembra 1941, sa Josipom Brozom Titom, koji je stigao iz Hrvatske u Srbiju sa znanjem i odobrenjem hrvatskog poglavnika Ante Pavelica i Eugena – Dide Kvaternika, sefa javne sigurnosti tz. “Nezavisne Drzave Hrvatske”, sina hrvatskog marsala Slavka Kvaternika, radi izvodjenja tz. demokratsko-burzoaske revolucije u Srbiji, kako to kazu komunisti u duhu njihove terminologije, koja im je posluzila samo kao nagli prelaz u veliko-hrvatsku proletersku revoluciju ( Vidi: S. Clissold, Whirlwind, London, 1949, str 99).

Danas nam je dobro poznato da je Broz zloupotrebio “srpske” komuniste da se bore protiv sopstvenih interesa za veliko-hrvatsku proletersku revoluciju, za koje je kazao i dao najbolju ocenu komunisticki ideolog i predvodnik Milovan Djilas u svojoj knjizi “Memoari jednog revolucionara”, gde doslovno kaze: “ …da su hrvatske ustase usvojili i priznavali srpske komuniste jedino zbog toga sto su smatrali da su oni postajuci komunisti prestajali biti Srbi” (Vidi: Milovan Djilas, Memoir of a Revolutionary, New York, 1973, str. 220). Djilas je zaista bio u potpunom pravu. Na kraju i Draza je dosao do takve ocene, prozreo je ulogu Brozove fasisticke klike u Srbiji, kada je svojim potcinjenim komandantima rekao:

“Treba da znate da se na celu partizana nalaze Hrvatske Ustase, kojima je za cilj da gurnu nas narod u bratoubilacki rat” (Vidi: Jovan Marjanovic, Prilozi istoriji sukoba NOP i cetnika Draze Mihailovica u Srbiji 1941 godine, Istorija XX veka – Zbornik radova, knj. I, Beograd, 1959, str. 217). Ono sto Drazi sigurno nije bilo poznato da su “srpski” i jugoslovenski komunisti istakli na prvom mestu svoju takticku i strategijsku solidarnost sa hrvatskim ustasamo u toku 1930 godine. Komunisti su u svome casopisu “Klasna Borba”, istakli svoju nameru da ostvare veliko-hrvatske snove proleterske revolucije, gde stoji: “U slucaju revolucije u Hrvatskoj n. pr. duznost je radnika i seljaka Srbije da se stave, pod vodstvom KPJ, na stranu hrvatskih masa i protiv vojno-fasisticke diktature. Oni ne smeju pucati na hrvatske ustase; oni ne smeju prevoziti vojnike i municiju; oni moraju objaviti masovni politicki strajk” ( Vidi: Ubavka Vujosevic i Zarko Protic, Klasna Borba, Organ KPJ, Sekcija komunisticke Internacionale, Knjiga II, 1930, 1934 I 1937. Reprinit izdanje. Izvori za istoriju SKJ – Izdavacki Centar Komunist, Beograd, 1984, str. 816).

Kada je krajem 1941. godine posle pada tz. Uzicke republike glavnina partizanskih proletera pobegla iz Srbije u Crnu Goru a zatim i dalje u zapadnu Bosnu, Minic je ostao u Srbiji da se herojski skriva po tudjim stalama. Kao politicki instruktor i rukovodilac komunistickih partijskih celija oko Cacka, Uzica, Valjeva i Pozege, nije imao mnogo srece jer je od partije bio u vise mahova ukoren. To potvrdjuje i Vera Miletic – “Mira” – “Borka” ( ilegalna imena: Stojadinovic Mira i Milovanovic Milenija) u jednom dokumentu koji je pronadjen u arhivi, istaknutog obavestajca Kraljevine Jugoslavije, gde stoji: “Milos Minic, advokatski pripravnik iz Cacka. Ucestvovao u studentskom pokretu u Beogradu kao jedan od rukovodilaca. U svom okrugu radio kao partijski organizator 1941 godine, poslat od PK, kao instruktor PK, u Valjevski okrug na rad, gde ostaje do kraja 1942 godine. Zbog slabosti u radu suspendovan i vracen u Cacanski okrug, gde je danas sekretar OK…”

Dobro je poznato da se Milos Minic skrivao izvesno vreme i u kuci istaknutog seoskog monarhiste i Drazinog pristalice g. Pantovica u selu Ljutici kod Pozege. Tako je docekao i Sovjestsku armiju, koja je odigrala presudnu ulogu sa svojim operacijama u Srbiji u jesen 1944 godine jer je omogucila Brozovoj fasistickoj kliki da se docepa vlasti sto oni nerado isticu u svojim ideoloskim i propagandnim publikacijama. U sovjetskom casopisu “Novaja i Novejsaja Istorija”, Moskva, 1960, broj 5, na str. 133, stoji da su sovjetske trupe za isterivanje nemackih okupacionih trupa iz Srbije upotrebile: devetnaest pesadijskih divizija, pet stotina tenkova, dve hiljade aviona i devet pesadijskih bugarskih divizija.

Istini za volju, na ovom mestu pomenuo bih i jednu diskusiju koja je vodjena izmedju vojvode Pavla Djurisica i generala Draze Mihailovica pocetkom marta 1943 godine u Crnoj Gori. Djurisic je za vreme diskusije izlozio plan da u sadejstvu sa izvesnim cetnickim jedinicama iz Srbije, Crne Gore, Istocne Bosne i Hercegovine napadnu Brozove proletere na Neretvi. Medjutim sta se desilo, Draza je to odlucno odbio! Djurisicu je rekao: “Ja moram da sacuvam Srbiju za odlucnu akciju. Mene ne interesuju Brozovi proleteri, ja cu Beograd zauzeti za 24 sata!” Djurisic je bio iznenadjen i nije ocekivao takav odgovor. Kada je diskusija bila zavrsena, Djurisic se vratio potisten sa stabskom cetom u svoju jedinicu, koja se nalazilana na jednoj visoravni iznad Kalinovika, legao je na travu, otkinuo je slamcicu i poceo da je gricka, okrenuo se prema zalasku sunca, uzdahnuo i progovorio: “Zlo ce biti, ne bilo ga!…” Ovaj slucaj je ostao u dubokom secanju porucniku Urosu M. Zonjicu, oficiru u stabu Vrhovne Komande Kraljevske Jugoslovenske Vojske u Otadjbini. Tri godine kasnije, Draza se slicno izrazio i za vreme montiranog procesa 1946, kada je odgovarao na postavljena inkvizitorska pitanja Mlosa Minica, rekao je: “… Srbiju kao jezgro morao sam sacuvati za glavnu akciju!” Dogadjaji su pokazali da je Beograd bio i za Broza i njegovu fasisticku kliku od vitalnih interesa za otimanje vlasti a ne Zagreb u kojem su hrvatske ustase ostale celu jednu nedelju posle Hitlerovog samoubistva.

U arhivi istaknutog obavestajca Kraljevine Jugoslavije, koju je meni pred smcu ostavio, pronadjeno je i jedno Minicevo pismo sa Upitnikom za Kadrove, koje je licno potpisao i svojerucno napisao o sebi 20. Avgusta 1943 godine. Pitanja na koja je morao da odgovori bila su sledeca:

I. OPSTI PODATCI

1. Ime i prezime, kao i partijsko ime ukoliko ga je imao?

2. Dan mesec i godina rodjenja, mesto rodjenja i srez?

3. Tadanje zanimanje?

4. Sta mu je bio otac po zanimanju i ima li koga iz porodice u sluzbi neprijatelja?

5. Citav period skolovanja i vaspitanja, bracno i porodicno stanje, dali je pre stupanja u partiju bio clan kakvih politickih, sportskih i kulturnih organizacija, odnosi sa drugaricom (zenom, ako je zenjen), imovno stanje i materijalni uslovi za vreme skolovanja, dali je bio u kakvoj drzavnoj ili privatnoj sluzbi gde i koje vreme?

6. Da li je pre stupanja u partiju bio clan koje druge politicke partije ili njene omladinske organizacije?

II. PARTIJSKA BIOGRAFIJA

7. Koje je godine postao clan partije i pri kojoj partijskoj organizaciji?

8. Ime clana partije koji ga je uveo u partiju?

9. Da li je polozio kakvu specijalnu partijsku zakletvu ili dao narocitu obavezu?

10. Da li je prethodno i koliko vremena bio clan SKOJA (Saveza Komunisticke Omladine Jugoslavije)?

11. Da li je bio clan i funkcioner kakvih udruzenja koja su imala levicarsko komunisticki karakter i kao takva bila pod kontrolom partije gde i koliko?

12. Detaljan partijski razvoj i staz i funkcije koje je zauzimao?

13. Da li je ucestvovao na pojedinim partijskim konferencijama i kongresima?

14. Kako je od nadleznih foruma ocenjivan njegov partijski rad pre 1942?

15. Da li je kada i radi cega kaznjavan od strane nadleznih partijskih foruma?

16. Da li je i kada hapsen od strane policije, odgovarao pred sudom i bio na robiji?

17. Kako se je drzao pred klasnim neprijateljem ?

18. Kritika, samokritika, mane i nedostatci, karakterne i ostale licne osobine?

19. Ucesce u Partizanskoj borbi?

20. U kojima je partizanskim odredima sve bio i koliko vremena?

III. NIVO IZGRADNJE

21. Koja je vaznija dela iz oblasti marksizma i lenjinizma sve procitao i prostudirao?

22. Opsti nivo partijske izgradnje?

23. Znanje iz oblasti marksizma i lenjinizma?

24. Da li je pohadjao kakav partijski kurs gde i kada?

25. Da li ima kakvih specijalnih strucnih znanja iz oblasti marksizma i lenjinizma?

Kao sto se vidi pitanja su vrlo detaljna, ozbiljna i delikatna. Na njih se pod pretnjom stroge partijske kazne u slucaju davanja laznih i nepotpunih podataka moralo tacno i brzo odgovoriti i vrdanja nije bilo. Odgovori na ova pitanja pruzali su prilicno tacnu i jasnu sliku o politickom i partijskom radu, nivou izgradnje, karakternim i moralnim osobinama tadasnjih partijskih i drzavnih rukovodilaca. A sada da verno prenesemo ono sto je u to i po partiju a i po njegov dalji partijski razvoj i uspon u kriticno vreme avgusta 1943, jedan od najvaznijih od njih narocito po svojoj ulozi kao Javni tuzilac Milos Minic – Crni – Milutin napisao. (Njegov izvestaj napisan je na jednom tabaku grube ratne fabrikacije izbledele karirane hartije, hemijskom plavom olovkom, jedva citljivim i dosta nesredjenim i nervoznim rukopisom i zauzima prve dve srtrane tabaka i od trece jednu cetvrtinu). Minic je pokusao da odgovori na svih 25 postavljenih pitanja, samo je u svome odgovoru preskocio sa pitanja pod rednim brojem 18) na pitanje pod red. brojem 23). Iako je i na manja vazna pitanja pod red. brojevima 19, 20, 21, i 22), koja se uglavnom ticu nivoa partijske izgradnje i obrazovanja, ucesca u partizanskim odredima i t.d., ipak vise negativno odgovorio. Odgovor glasi:

***
***
***

I. OPSTI PODATCI

Zovem se MILOS MINIC sa partijskim i konspirativnim imenom – Milutin – Crni.

Rodjen sam 28. 8. 1914 u selu Preljini, srez Ljubicski, Srbija, Jugoslavija. Po zanimanju sam advokatski pripravnik. Otac mi je po zanimanju samoupravni ( opstinski ) cinovnik i nemam nikog iz uze porodice u sluzbi neprijatelja. Po svrsetku osnovne skole ucio sam i svrsio osmorazrednu gimnaziju u Cacku. Po svrsetku gimnazije upisao se na Pravni fakultet ( Univ. u Beogradu ). Zavrsio studije na ovom fakultetu i zaposlio se u privartnoj sluzbi. Na sluzbi ostao 8 meseci. Za vreme studija sam se izdrzavao od licne zarade i ziveo u teskim materijalnim uslovima. Na drugoj godini studija ozenio sam se sa (Milkom Jankovic ) studentkinjom filozofije iz Cacka. Licni odnosi izmedju mene i drugarice bili su i do danas ostali cisti i drugarski. U mladosti u gimnaziji bio sam dve godine clan Sokolskog Drustva ( gimnasticka organizacija pod kontrolom drzave) i sportskih futbalskih klubova. Pre stupanja u KPJ nisam bio clan nijedne druge partije niti sam pripadao omladinskoj organizaciji kakve druge partije.

II. PARTIJSKA BIOGRAFIJA

Clan KPJ postao sam 1936 godine u Beogradskoj univerzitetskoj organizaciji. U partiju me je uveo drug Punisa Perovic, stud. prava. U partiju sam stupio a da prethodno nisam bio kandidat. Od proleca 1935 do zime 1936 bio sam clan u Univerzitetskoj organizaciji SKOJA . Pored toga bio sam clan rukovodstva Opste studentske Menze, Studentskog Pravnickog Drustva, Udruzenja Studenata za Uzajamnu Pomoc ( Potporna Zadruga) u Apstinenskom Studentskom drustvu (Antialkoholicari) i u Ujedinjenoj studentskoj Omladini povremeno kao predstavnik Narodnih studenata.

Sto se tice mojih funkcija u partiji i SKOJU one su se kretale ovako:

Bio sam kratko vreme u Fakultetskom rukovodstvu SKOJA. U 1938 bio sam kratko vreme u Oblasnom Komitetu Partije za Srbiju kao rukovodilac SKOJA, bio sam kratko vreme u Univerzitetskom rukovodstvu partije, a posle toga clan OK (Okruznog Komiteta) Partije za okrug Cacak 7 – sedam meseci, Okruzni rukovodilac i sekretar Okruznog Komiteta Partije za Krusevacki Okrug, zatim Pokrajinski instruktor pri Okruznom Komitetu Valjevo i sada (avgust 1943) sekretar OK (Okruznog Komiteta Cacak).

Na Partijskim konferencijama i kongresima nisam bio nikad. Odnosno bio sam na jednoj okruznoj konferenciji OK Cacak i jednoj okruznoj konferenciji OK Krusevac. Zatim sam bio na tri pokrajinska partijska savetovanja u 1940 godini dva put i jednom pred rat 1941 (datuma se ne secam). Sto se tice ocene moga partijskog i politickog rada od strane nadleznih partijskih foruma mogu da izjavim sledece: Nadlezni Forumi nisu mi saopstavali kako su ocenjivali moj rad pre 1942 godine – mislim da su ocenjivali dobro. Moj rad od marta 1942 do avgusta 1943 godine, PK (Pokrajinski Komitet za Srbiju) ocenio je kao slab. U aprilu 1943 PK mi je saopstio da sam kaznjen skidanjem sa funkcije instruktora PK i opomenom zbog neprijateljskog drzanja u slucaju istrage po slucaju druga “SELJAKA” ( Mirka Tomica, – p. pr.) i dogadjaja na teritoriji OK Valjevo od decembra 1941 do marta 1942 godine. Kao i zbog slabih rezultata rada na teritoriji OK Valjevo u razdoblju od aprila 1942 godine do februara 1943 godine.

Na pitanje u vezi sa mojim hapsenjem i kaznjavanjem od strane policijskih vlasti kao i o mome drzanju u teskoj situaciji u rukama klasnog neprijatelja (policije) mogu da izjavim sledece:

Hapsen sam od policije vise puta i kaznjavan policijskim kaznama (najveca kazna 40 dana zatvora). Pod istragom nisam bio. Uprava Grada Beograda trazila me u zimu 1939 godine po terecenju Kragujevcana zbog brosure “Ko ima pravo da govori u ime Srbije”, ali sam tada otisao u ilegalnost i proveo mesec i po dana, posle cega sam se legalizovao. Zatim po naredjenju Ministarstva Unutrasnjih poslova Uprava Policije u Cacku trazila me je da me uputi u logor u prolece 1940, ali sam tada opet otisao u ilegalnost i kao ilegalac ziveo i radio sve do napada Nemaca na nasu zemlju (6 aprila 1941 godine). Nisam imao prilike da se nadjem u tezoj situaciji u rukama klasnog neprijatelja. O mojim karakternim i licnim osobinama, odanosti partiji i snalazljivosti, uspesima i slabostima u partijskom radu mogu da kazem sledece:

Mislim da sam odan partiji, posten, pozrtvovan, u redu, tacan u izvrsenju zadataka, mislim dalje da nisam kukavica, da nisam neinicijativan, da sam disciplinovan i da nisam nesamokrtitican. Dalje o svojim slabostima mislim: da sam plahe naravi, da mi se ponekad desava u radu da upustajuci se u sitnice gubim iz vida glavne stvari, da nisam dovoljno ostar u kritici pogresaka i slabosti drugih drugova, bolje reci da sam i suvise blag. U 1942 ( bio napisao i 1943 pa zatim precrtao, – pr. p.) godini ispoljio sam nesnalazenje u teskim uslovima rada, zadrt i nepartijski stav u slucaju druga “Seljaka” (Mirka Tomica, – pr. p.). Najzad cesto se desava da preuzimam na sebe i duznosti koje bi trebalo drugima dodeliti, ne sprovodeci na taj nacin pravilnu raspodelu rada.

III.UCESCE U PARTIZANSKOJ BORBI

Od pocetka stvaranja partizanskih odreda u nasoj zemlji partija mi je dodeljivala sve do danas ( avgusta 1943) duznosti partijskog funkcionera van odreda, pa prema tome u odred nisam ni stupao.

IV. NIVO IZGRADNJE

Procitao sam prilicno veliki broj knjiga Marksa, Engelsa, Lenjina i ( manje ) Staljina. Neke na pr: Istorija SKP Boljsevika, Osnovi Lenjinizma, Drzava i Revolucija, Lenjinova knjiga Od Burzoaske ka Proleterskoj Revoluciji, Politicku Ekonomiju od vise pisaca, kao i jos nekoliko nasih knjiga ucio sam kao udzbenike. Ali moje znanje iz Marksizma i Lenjinizma nije sredjeno i sistematsko. Zatim sa velikim brojem osnovnih i glavnih dela Marksizma i Lenjinizma ( na pr: Kapital, ostale Lenjinove knjige, Pitanja Lenjinizma od Staljina, Nacionalno PITANJE od STALJINA), nisam upoznao, pa je moje znanje iz Marksizma i Lenjinizma krnje i nedovoljno.

Nikad nikakav partijski kurs nisam pohadjao. Istina na Univerzitetu sam mislim u 1938 godini pohadjao kurs za SKOJEVCE po problemima omladinske borbe na osnovu odluka VI Kongresa omladinske Komunisticke Internacionale. Ni na ovome kursu nisam mogao neprekidno prisustvovati zbog prezauzetosti u masovnim organizacijama u kojima sam u to vreme radio. Ovim kursom rukovodili su drugovi: Pavle Pap, Ivo Ribar i sadasnji izdajnik Ratko Mitrovic. Iz pojedinih grana Marksizma i Lenjinizma nemam nikakvih strucnih specijalnih znanja.

20. VIII. 1943 god.

MILUTIN

***
***
***

Ovo bi bili originalni podatci koje je svojerucno napisao i potpisao Milos Minic sa partijskim imenom Milutin datirani kao sto se vidi 20 avgusta 1943, kao svoj odgovor na Upitnik za Kadrove dostavljen mu od strane rukovodstva Pokrajinskog Komiteta Komunisticke Partije za Srbiju i njemu kao takvom izuzev potrebnog objasnjenja za jedno ilegalno ime i dva tri imena Skojevskih kursnih rukovodilaca i predavaca, koje Minic u pretposlednjoj tacci spominje smatramo nisu potrebni nikakvi drugi ni narociti komentari.

Jedino da napomenemo, da kada tako visok partijski funkcioner koji je jedno vreme cak pokrivao i tako odgovoran i delikatan polozaj instruktora Pokrajinskog Komiteta govori o slabosti svoje partijske i politicke izgradnje, sta je tek ostalo za ostale manje istaknute i skolovane rukovodioce cije ce ispovesti i podatci malo kasnije doci na red. I to glavom Milos Minic visoko fakultetski obrazovan pravnik, covek koji je smatran za prvoklasnog teoreticara i izgradjenog ideologa u visim partijskim krugovima. Ne izlazi li nesumnjivo iz ovoga da su Komunisticku Partiju Jugoslavije sa malim izuzecima a sa njome i gradjanski rat i revoluciju u nasoj nesrecnoj otadzbini vodili i izveli obicne neznalice, demagozi, sarlatani i nedoskolovani mediokriteti pa su kao takvi bili cak i u redovima fakultetski obrazovanih ljudi, medju koje je spadao u prvom redu i Milos Minic…

Minic je kao Javni tuzilac poc. djeneralu Dragoljubu – Drazi Mihailovicu, dobro odigrao svoju dzelatsku ulogu u poznatom montiranom procesu jula 1946 godine a kasnije i protiv partijskih drugova prilikom sukoba Kominform – Tito najavljenog zvanicno juna 1948. godine. Umeo je da se kao iskusni i konspirativni lisac opredeli i prilagodi u novonastaloj situaciji i u toku 1966 godine, kada je svrgnut Aleksandar Rankovic, njegov partijski drug!

приредио Душан Буковић, 12.02.2014

Објављено 16.02.2014
2006- 2014 ©новинар.де