Вести

Пре неколико дана лепа Мирјана Бобић Мојсиловић објавила је у „Новостима“, сва страначка гесла на досадашњим вишестраначким изборима. Баш јој хвала! И тако, подсетисмо се, на првим изборима, СПС, чију је кампању водила нека француска агенција, изашла је, по њиховом савету, с паролом : С НАМА НЕМА НЕИЗВЕСНОСТИ.

пише Проф. Др. Слободан Турлаков, 09.02.2014, новинар.де

***

Тада се говорило да је та парола одлучила изборе, већ и због тога што је њом речено, остаће све по старом, како сте живели до сада. живећете и од сада, тј. ми не машемо непровереним и недоказаним обећањима.

Сада после 25 година, опет су расписани избори, и опет ће се странке појавити са својим порукама и паралома, за срећну будућност; са њима, наравно.

Неке су се већ огласиле, као на пример, СНС : „Александар Вучић – Будућност у коју верујемо!“, или ДСС: „Коштуница – знам коме верујем“…

Наравно и дабоме, биће ту свега и свачега, као и досада што је било, као на пр. Г 17 : „Србија на првом месту“, или „Стручност испред политике“ и најзад „Јаки региони, јака Србија“… Дакле, пошто су Србију истакли на прво место, четири године касније место Србије, доћи ће – Стручност!, а потом, 2012, пошто су најпре распарчали Србију, гарантују да ће тако распарчана тек бити – јака! Олош! Без двоумљења и без претеривања. Довољно је сетити се ко је распродао Србију и толике људе истерао са посла, па је одмах све јасно.

Зна се већ да политика и морал не иду заједно, међутим у нашем случају нема ни политике, већ само лични интерес, а кад је он у питању нема никаквих ограничења, ни суспрезања, што гледамо од 5. октобра непрекидно.

Отуда је посве нормално оно што смо истакли у наслову.

Биће све горе, јер тако се хоће тамо где се одлучује, а нађени су они који на домаћем терену послушно испуњавају жеље и одлуке великих, у своју корист. Па тако и ови избори, без икакве потребе, јер они не могу ништа друго донети, већ наставак безнађа. Потпуно је неважно ко ће победити, како ће се звати победник, тек он ће се насадити на леђа српског народа, ком ће се, сада је већ то јасно, говорити биће тешко, да би једном било боље.

Одиста, док су раније сви опересила са „боље“, чак „боље – одмах“, сад се већ увелико – „тешко“ употребљава као парола, као искреност у разговору са народом. С нама нема лажи!

Једно време по београдским зградама могли су се видети графити:

ГЛАСАЛИ СТЕ – ГЛАДУЈТЕ

Ови који се сад отимају о популарност и високи рејтинг, па дакле и о гласове народа, могли би слободно да кажу:

ГЛАДОВАЛИ СТЕ – ГЛАСАЛИ СТЕ!

Без стида и срама, што већ одавно немају. А што би га и имали,, кад њихова будућност зависи и од тамо неких, који позивају на молитвене доручке!

Зар је шала – пети пут, како се премијер похвалио – узастопце, доручковати и молити се за добробит и срећу Америке! Да, да, баш тако, зато и постоје ти молитвени фруштуци, још од Ајзенхауера, да се моли за Америку! И сасвим је нормално да то чине Драшковић и Дачић, а кад би се молили за Србију то би за нас била – увреда! Још каква и колика. Што, наравно, њих ни мало не погађа, напротив!

Кад, малопре, поменусмо стид и срам, да поменемо и Бориса Тадића и Воју Коштуницу.

Седам година је тај Тадић харао по Србији, шпартао по свету, нудио нас белосветском олошу, чак и више него што се од нас тражило. Па тако и ону Резолуцију којом сами себе, по његовој жељи, проглашавамо за злочинце, да би на загребачкој телевизији изјављивао како га је срамота кад се помене име генерала Младића!

Ваљда ће доћи дан када ће цео српски народ бити срамота што је два пута гласао за тог Црногорца, да буде шеф српске државе, који блати српског хероја , али то се неће скоро догодити. Јер, сад опет, уместо, пошто је изгубио изборе, да се сакрије у мишју рупу од срамоте, он се и даље шепури по свету, даје изјаве, и на крају оснива странку, с којом има намеру на изборе.

Зар тај човек не може да дозове своје порекло и његово чојство, већ опет насрће на овај обезглављени народ, који није дорастао своје беде и своје трагедије. Чак му поручује: „У блоку странака, чији учесници немају хипотеку учешћа у малверзацијама и погрешним приватизацијама у прошлости и имају јасну визију да Србија треба да иде напред!“

Еј, бре, сме ли тај човек да говори о малверзацијама, кад је по јавном сведочењу Мила Исакова, некадашњег амбасадора у Израелу, којим је оптужио њега, Тадића, и Динкића, да су украли или оштетитили држву за 20 милиона евра, приликом набавке оног фамозног сателита из Израела!

Наравно, Тадић може тако да говори, јер га Први потпредседник (П.п.) задужен да гони криминалце и корпуционаше, није прстом мрднуо и поред тако високог и непоколебљивог сведочења!

А тако могу да говоре и остали из Владе ДС- СПС (т), упркос томе што су обилно опљачкали ову земљу, јер поред обећања и заклињања П.п., ником ни длака на глави није фалила!

Дакле, неоспорни кривац је П.п., који данас води изборну трку како би засео на премијерско место, све у нади да ће сав народ бити уз њега! Шта више самом себи је изрекао окупљајуће гесло, тј. да је он „Будућност у коју верујемо!“

Или, Коштуница који је, такође два пута био на челу државе, пре неки дан подсећа с поносом Србе на ту несрећу.„Ми смо до сада формирали две Владе које су, по мом суду, Србији донеле много доброг!“

Које црно добро, је л оно што нам га је даривао његов министар Динкић, који се пре неки дан хвалио, како је најбоље радио у Коштуничиној влади. „Нико га није ометао, имао је слободне руке. Радио је што је хтео!“

Који цинизам и које лицемерје!

Распродао је све што је било вредно, буд зашто, задужио земљу где год је могао, што је с њим радио и Лабус, као потпредседник Владе.

И уместо, да се као и Тадић, склони са политичке сцене, он још увек жели власт, чак са паролом „Коштуница, знам коме верујем“

Аман, човече, докторе правних наука! Србине! Имате ли снаге и идеја да покренете странку изнутра, да окупите и обједините интелектуалце који је красе, да сви сложно траже излаз за Србију?

Рада нам и слоге треба, из дана у дан! Доста је дисертација!

Данас (9. феб.) „Курир“ (ко зна ко га плаћа?) објављује на насловној страни да „Мишковић даје 100 милиона евра, да се сруши Вучић“, што је пре неколико дана и сам П.п најавио како ће на „предстојећим изборима ударити сила каква до сада није ударала“ са 100 милиона удружена!

Пре свега, он заборавља да је шеф свих обавештајних и тајних служби, што га обавезује да њима руководећи, зађе у гротло тих разбојника – тајкуна, и да их приведу правди! Неодрживо је да се П.п. жали да на њега сви атакују, кад он има власт у руци, кад је он, како кажу стране новине, најмоћнији човек у Србији! Одкуд њих неколико пљачкаша и лопова, имају већу моћ од њега и његових служби! Или су и они на њиховој страни, потплаћени, уз обећање „промакнућа“ у власти и управи државе.

Дакле, на једној страни неспособност у руковању поверене му власти, а на другој људи спремни на сваки кајишарлук, да ударе ударцима какви су нису до сада видели н на овим просторима.

Па нека им буде.

Ових дана, руска штампа објавила је да је најпознатији извозни артикал Србије – „Отпор“, па би требало, ако већ полиција и службе, заједно са њиховим шефом, нису у стању да рашчисте са неколико богатих гелибтера, позвати Срђу Поповића, да окуша још једном са својим „Отпором“, чисто из патриотских разлога, без америчких долара. Јер, су ионако, близу, од Тузле преко Сарајева, до Мостара…

Слободан Турлаков

Објављено 09. фебруара 2014
2006 – 2014. ©новинар.де