Вести

Од 5. октобра стално идемо ка – бољем, али никако да га стигнемо, подмећe нам – горе, у своју одбрану. Ко зна, можда би требало променити смер, трчати за горем, а он ће ваљда, као свој спас од нас, као препреку да подметне – боље?

пише Проф. Др. Слободан Турлаков, 01.02.2014

***

Са нама су свакојака чудеса могућна, па и таква, да би Први потпредседник (П.п) створио бољу (Моју) Србију, треба му помоћ – Хрватске! Зато је ваљда и иде у нове изборе! Сад, да ли избори припадају трчању ка бољем, а стиже се и са њима само до горег, или обрнуто?.

Кад је П.п. спао на то да тражи помоћ Хрватске, да би стигао до бољег, а вековно искуство нам каже да се од ње може очекивати само – горе, онда и искуство са њим каже, да он сам не прави разлику између тог двога, јер је у свем оном што ову земљу води ка горем, он видео позитивне резултате рада своје Владе. Нема сумње, постао је далтониста, јер иако све време говори најгоре о „жутима“, као пљачкашима и упропаститељима земље, никако да их открије, мада су му на дохват руке.

Тек, избори су ту. Да ли ћемо преко њих доћи до бољег или горег, то има да се види и доживи. Једно је несумњиво, до избора нам предстоји предизборна кампања, што значи, објективно и без двоумљења, има да пређемо преко много, много – горег.

Но то не значи, у овом случају, да се не треба бојати тог – много горег. И то не само што ће избори да нас коштају милијарду и сто милиона динара, које су паре, којих иначе немамо, могли бити уложене у нешто што би било опипљивије и потребније. Неки кажу, могли смо читаву болницу да подигнемо, како, кад за болницу нико не би дао паре. Али, за изборе увек има пара, увек се нађу донатори. Утолико пре, што је за њих то увек – боље! Коначно, било је толико инвестиција које су пропале, још у Титово доба, па могу и ове што ће да се дају за изборе.

Наш заједнички председник, који ћути, ћути, па нешто му се оклизне са затворених усана те каже. Тако смо чули, како каже, он је председник свију грађана, али ипак, некако, у себи, навија за – напредњаке. Ипак су му они ближи срцу. Не само што је његов син по жени Драгици, председник Извршног одбора напредњака, и не зато што је, како је рекао, право већ да једном буде премијер и његов „политички син“, тј, П.п.

Чудо једно, како никако да каже, зашто није одмах после прошлих избора дао мандат за састав владе политичком сину, кад је то било природно, с обзиром на резултате избора, већ је то дао, чак упркос избора, оном, због чије се смене сада држе избори.

Наравно и дабоме, ту има свакојаких смицалица, а поготову убеђивање народа да они, и у овом и оваквом саставу, кад је премијер први после П.п-а, одлично сарађују. Уопште, они пред камерама сви добро сарађују, просто као три брата убога, који су једни на друге упућени. Али, кад се искључе камере , свашта се дешава, па ето сад и ови избори, који треба да однекуда створе нову енергију, која има да се убаци у њен састав, како би се кренуло пуном паром у – боље!

Дође човеку да виче на сав глас: само то не! Доста нам је тог кретања ка бољем, јер је и недавна реконструкција Владе, прављена са тим циљем и са новом енергијом, која би одувала заспале нераднике, што се зову министрима, па се испоставило да су и ти нови – гори, од оних што су некад били – бољи! Једног чак прогласише криминалцем, који је као стечајни директор „уништавао фирме и фабрике по Србији, па се тражи хитна истрага од стране државних органа!“

Ко год је, бар мало, близу здраве памети, питаће се, зар ти државни органи, тј, службе, нису већ знале за ту његову „криминалну радњу“, па према томе, знао је и сам државни врх, који га је својом политичком вољом и довео у Владу, и сад, мал’те не, испаде народ крив што је та наводна штеточина тј криминалац у Влади.

А то се десило и са другим, оним што су га проглашавали најбољим правником у Европи, кад је из ДС–а прешао у СНС, па га, као таквог, чак поставише и за потпредседника странке, да би га потом прогласили експонентом криминалаца и тајкуна, те он пресавио табак и не само да се захвалио на високој функцији, већ је и странку напустио, да би основао нову Реформистичку!

Благо нама! Додуше, не знамо да ли и њима, његовим бившим саборцима, напредњацима, јер Портпаролка је још увек у борбеном ставу: „СНС се бори за правду и боље сутра“!, што је, већ видесмо, опасно! Веома!

Да не заборавимо, председник државе је поручио новој, тј. будућој Влади, да настави да „гради европску кућу, која ће развијати економију и остварити сарадњу са свим државама света!“

Лепо речено, али прилично неозбиљно и неодговорно за једног председника.

Најпре, ко зна какви ће резултати мартовских избора бити, иако сав свет и све те државе света, са којима нова Влада има да сарађује, знају да ће СНС освојити власт, као што су и пре завршетка председничких избора, честитали Томи Николићу на победи!

Додуше, Портпаролка је већ изјављивала да је неодрживо да премијер буде из странке која има четири пута мање посланика, што би се могло схватити и као пребацивање самом председнику који је такав распоред „снага“ направио. А ко зна, ваљда, да би се рекло да је тиме створио већи демократски амбијент, како и премијер не би био из његове (бивше) странке. А можда му је тако сугерисано, да не кажемо – наређено да уради.

Но, без обзира на те резултате, премијер сада мора бити П.п. с тим, како се већ прича, та П. П-овска функција се неће понављати, тј, неће доћи до једноставне рокаде, са истим насловима а другим људима. Међутим, то још има да се види. Једно је сигурно, да се ови избори не држае зато што П.п није прихватио понуду од стране премијера да направе ту рокаду, већ да би се видело колико је поверење тј. одушевљење народа странком и њеним председником, како би с пуним ауторитетом, засео на премијерско место..

А поготову, што је и сам премијер, у случају избора, видео своје „добро јутро“, тј. да има са својим СПС (т), да иде у опозицију, с обзиром на енормну популрност СНС-а, која ће проредити премијерове посланике. Међутим, како песник лепо каже, „на овом свету стална је само промена“, па тако, владајућа коалиција нађе за најбоље да остане збратимљена, што опет упућује на мисао да оно што је најбоље, бива, у нашем случају, редовно оно што је најгоре.

Но, ово остајање у загрљају, зби се на велику радост министарке здравља Ђукићке, јер је „логично да ова Влада настави да ради, јер има солидне резултате!“, поготову у здравству, у ком смо на последњем месту по европским истраживањима. Тога се није сетила, а ни други из грађанства, што им не би много вредело. Једноставно, није све ни за објављивање, а поготову за коментарисање. И квит!

Колико се далеко отишло у непокретности коалиције, види се и по томе, што се већ помињу и нови поседници фотеља, у полицији и одбрани, са страначким обележјима.

Да Бог сачува! Где је садашњи премијер за – одбрану, мада он чешће доручкује и остало што уз то иде, у САД, у ком само што је садашњи поседник те фотеље, свршио уговорне односе на војном плану, па би он могао тамо да прими нове инструкције, као њихов миљеник..

А поготову где је председник Скупштине за – полицију!? Тај свилени господин, помињао се и за београдског градоначелника, што би значило да је он високо позициониран код П.п-а. Како и не би, кад се он са Портпаролком утркује ко ће погоднију и лепшу реч пронаћи да свог председника истакну. Међутим, чудно је, пошто је он однедавно и мегатрендовски доктор економских наука, да није предвиђан и за попуну фотеље у привреди, утолико пре што је она такорећи уклета, а он се у тој уклетости већ лепо исказао у ликвидацији предузећа „Јабука“.

Срећом по П.п-а, у неким крајевима, поготову насељеним мањинама, почео обилно да пада снег, чак толико да је саобраћај обустављен. И ето, прилике да се отвори предизборна кампања, тј. ето њега у Таванкуту, да извлачи завејане, да се покаже као онај који брине о својој Србији, мада, је л те, то извлачење завејаних спада у ресор полиције и саобраћаја, дакле оба министра из СПС(т). Додуше, могли су они да оду у Пожаревац, и тамо има завејаних, али они нису важни, треба гласове националних мањина придобити, што је и Тадић у прошлом времену радио, обилазећи католичке цркве о њиховом Божићу и Ускрсу. А Божић је прошао, а Ускрс пада после избора, а ово спасавање је драматичније и делотворније. И тако, ето П.п. на попришту где се гласови стичу, што је он радио са Томом док су још били радикали, у време оних великих поплава у Војводини, обилазећи само поплављене Мађаре, једном су чак и срушену кућу подигли!

Уопште, П.п. има слабост према води, што је и у случају овог великог снега показао, јер снег је ипак на крају крајева – вода. Али, њега вода посећује и током снова, па је тако признао да је Београд на води, његов давнашњи сан, који су Емирати открили, и сад имају намеру да га, њему на радост, претворе у јаву.

Друго је, дабоме, питање, ко је у Србији донео одлуку да „Србија даје земљиште и дозволе, а Емирати, као инвеститор, новац и купце“, како је П.п. изволео изјавити…

Наиме, јављено је да је П.п-у , као главном човеку Србије, презентиран пројекат „Београд на води“, од стране директора новоосноване компаније „Хилс“, Мухамед ал Албарх, која има за циљ да постане једна од најугледнијих светских компанија тржишта некретнина. Пројекат предвиђа изградњу више ексклузивних хотела, Оперу, молове, огромни тржни центар од 200.000 кв. метара, и усред тог савског амфитеатра и кулу од 180 метара високу, са безброј луксузних апартмана, као и низ објеката за културу, спорт и забаву .

Накнадно је процурела вест, да ће ту бити подигнута и највећа џамија у Европи.

Задивљен тим и таквим пројектом, П.п. је изјавио да би „његова реализација, уз раст аутоиндустрије и пољопривреде, значили сигурни излазак из кризе.“ Тад се још није сетио да би требало да тражи помоћ Хрватске за стварање његове модерне Србије.

Презентацији пројекта присуствовали су Небојша Стефановић, у име Скупштине и Синиша Мали испред привремене управе Београда, дакле представници СНС-а..

Пошто је неколико дана овај и овак пројекат пунио медије са своје 3 милијардце евра, јавио се председник Удружења архитеката, а вероватно је било и других надлежних и компетентних јављања, тек он је поставио питање: ко је израдио садржај тог пројекта, који предвиђа и уклањање железничке и аутобуске станице, са измештањем колосека и довршетак железничке станице Прокоп, и низ других измештања и рушења… што је, без сумње, један захват који тражи најшире учешће наше стручне јавности.

На то нико није одговорио, ни званично, ни приватно… па, дакако, ни П.п. јер није он бадава у загребачком „Глобусу“ Србију крстио –„Моја Србија“, и као такав није дужан да било коме одговара. Газда човек! Мада би можда њему више импоновало – диктатор

Немамо намеру да коментаришемо тај интервју, „будућег српског премијера“, тек да кажемо да је пун небулоза, колико несхватљивих, толико и недостојних, сваки час излазећи из оквира доброг укуса, што ће Хрватима послужити за добру забава, а и прилику за оцену такве личности, захваљујући Богу што је и они немају.

Уосталом, да је другачије, зар би га они најавили на насловној страни?

Одиста, сумњамо да би се ма који званични Хрват спустио на тако ниске гране, а да не би морао да се објасни и правда за тај и такав поступак, пред јавношћу и уопште, пред хрватским пучанством.

Код нас се, као што је то већ постало уобичајено, прешло на дневни ред, утолико пре што је П.п. одлетео у Таванкут да спасава затрпане, и тиме унео нови и издашнији залогај за жвакање.

Забога, па почела је изборна кампања.

Слободан Турлаков

Објављено 02.01.2014
2006-2014 © новинар.де