Вести

Тренутно се подигла велика медијска бука око „неисправних“ децембарских рачуна за утрошену електричну енергију. Тражи се утврђивање одговорности, оставке, смене… Међутим, све то што се тренутно дешава су дневно-политичка препуцавања и сакупљање политичких поена. Проблем је много већи и системски.

пише дипл. правник Ненад Јевтић, 29.01.2014

***

Овде се нећемо бавити тиме да ли наплата претплате за Јавни сервис РТС сме и може да иде преко рачуна за електричну енергију. Није од великог значаја за ову тему ни да ли је стање утрошене електричне енергије тачно очитано, нити да ли су бројила исправна, то су све појединачни случајеви (ма колико их било), који се исто тако решавају. Није битно ни што је промењен софтвер за обрачун, јер сваки софтвер ради само оно што му се зада. Чак ни период очитавања који је у конкретном случају мало продужен (преко месец дана), није споран, постоји методологија која би требала да спречи да крајњи купац буде оштећен.

Нећемо коментарисати чак ни ставку у рачуну „трошкови јавног снабдевача“, претпоставићемо да их има. Ту је једино спорна чињеница да је објављено да је расписан тендер за нове уређаје који би смањили трошак штампања рачуна, али нико није рекао да ће ставка „трошкови јавног снабдевача“, која подразумева трошкове очитавања стања, штампе и слања рачуна, бити умањена због тога. Такође ни ставка „обрачунска снага“ (шта год то било) није спорна, постоји и мора се плаћати. Једино, што никоме, никада, неће бити потпуно јасно због чега. Ограничени смо у једновременом укључењу уређаја (оптерећењу мреже) аутоматским осигурачима, значи није то нека казна или накнада за прекомерно оптерећење мреже. Плаћамо зато што имамо потенцијал иако, реално, јер је технички немогуће, мрежу никада нећемо оптеретити максимално? Чак се нећемо бавити ни „накнадом за ОИЕ – обновљиве изворе енергије, која се плаћа по основу Уредбе о начину обрачуна и начину расподеле прикупљених средстава по основу накнаде за подстицај повлашћених произвођача електричне енергије („Сл. гласник РС“, бр. 8/2013). Подсећања ради, наведена уредба је донета на основу члана 59. Закона о енергетици („Сл. гласник РС“, бр. 57/2011, 80/2011-исправка, 93/2012 и 124/2012), којим су предвиђене подстицајне мере за коришћење обновљивих извора за производњу електричне енергије, које обухватају обавезу откупа електричне енергије од повлашћеног произвођача по одређеним ценама у периоду важења обавезе откупа електричне енергије као и преузимање балансне одговорности. Ту је једино спорно што средства за подстицај (као и увек) обезбеђују крајњи купци плаћањем посебне накнаде за подстицај која се плаћа уз рачун за приступ преносном, односно дистрибутивном систему и посебно се исказује. Тако, месечни рачун за “утрошену” електричну енергију чак и када се не утроши ниједан КЊ, износи пар стотина динара. У реду, нека врста фиксних трошкова и претплате за приступ систему мора да постоји, али оволико?

Нећемо се чак обазирати ни на комичну ситуацију, код успостављања система ЕПС снабдевања, када су дугови потрошача пренети у нови систем а претплате нису, јер се то наводно није могло без посебног захтева и сагласности потрошача. Да ли се овде можда свесно рачунало на одустанак већине потрошача у односу на мање (у збиру велике) износе због гужви на шалтерима ЕПС? Али ни то није тема.

Међутим, овде се не бавимо ничим од наведеног. Код рачуна за утрошену електричну енергију већ дуго постоји незаконитост на коју нико не обраћа пажњу. Говоримо о начину на који се исказује дуг у овим рачунима и томе шта он проузрокује.

У рачунима ЕПС снабдевања наведено је да, цитирамо: “Износ рачуна доспева за плаћање до датума наведеног на рачуну”. Дакле, да закључимо, како је у рачунима ЕПС остављен рок за плаћање до одређеног датума, застарелост код рачуна за утрошену електричну енергију почиње тећи првог следећег дана после рока назначеног за плаћање обавезе.

Шта све горе наведено уствари значи? Значи то, да за категорију домаћинстава, потраживање за утрошену електричну енергију застарева за годину дана, а за привреду за три године, почев од истека означеног рока за плаћање, и да после тог периода не би могло бити наплаћено ако се дужник позове на застарелост.

1. Рачуни ЕПС снабдевања

Какви су рачуни ЕПС снабдевања и претходних фирми испоручилаца електричне енергије (ЕДБ и остале у систему ЕПС)? Ово говоримо уз извесну ограду јер нисмо још видели “нове” рачуне, али по објашњењу објављеном у медијима, принцип је исти, само су ставке мало јасније исказане. По овим рачунима застарелост никада не може наступити, јер испоручилац стално у дуг по рачуну за претходни месец сабира и укупан претходни дуг (са каматама), и издаје рачун на обједињени износ. И тако, никада немамо обавезу старију од месец дана. То једноставно није законито. Код континуираних испорука добара, рачун се издаје за одређени период, и свака обавеза по сваком издатом рачуну је самостална. Рачуни за утрошену електричну енергију морају се издавати за протекли обрачунски период (месечно а највише за 3 месеца), па би тако требало рачунати и рокове застарелости, те примењивати рок од годину дана или три године, у зависности од категорије потрошача. Али, како се дуговања у њховом систему рачуна преносе у наредни период, до отпочињања рока застарелости никад и не долази, јер се стално испоставља увећани рачун и рок обнавља. Једино у случају трајног искључења са електромреже, коначног обрачуна и тужбе суду, може евентуално доћи до застарелости, уколико се утужи целокупан износ. Ту би онда текло застаревање за потраживања утврђена судском одлуком.

На рачунима ЕПС снабдевања за категорију домаћинства, имамо исказане: ставку И, која представља – Обрачун за утрошену електричну енергију за обрачунски период, даље ставку ИИ – Радио-телевизијска претплата која је небитна за наше разматрање, и на крају тог дела имамо И + ИИ – Укупно задужење за обрачунски период. То све није спроно.

Споран је део где се исказује, задужење за електричну енергију (дуг за обрачунски опериод), па после њега “Камата” и “Свега”. Камата иначе може ићи само на обавезе које нису плаћене у року, значи стари дуг (за претходне обрачунске периоде). На крају је исказана ставка УКУПНО ЗА УПЛАТУ, која сабира нови дуг, стари дуг, камату и одузима евидентиране уплате. На крају у упутству за плаћање стоји да се плати износ наведен у “УКУПНО ЗА УПЛАТУ”, а не како би требало износ наведен у “УКУПНО ЗАДУЖЕЊЕ ЗА ОБРАЧУНСКИ ПЕРИОД”, јер је то рачун за конкретан месец. На тај начин се потпуно незанонито врши пренов, јер потрошач пристаје на такав обрачун уколико не поднесе рекламацију у року од 8 дана од дана пријема, односно нечињењем фактички признаје дуг.

Даље, као што смо већ рекли кад застари главни дуг за обрачунски период аутоматски застарева и камата на њега, јер споредна потраживања деле судбину главног потраживања.

Овде, код камате, постоји још једна озбиљна незаконитост. ЗОО у члану 277. предвиђа да се затезна камата дугује када дужник који задоцни са испуњењем новчане обавезе. Та камата се плаћа по стопи утврђеној законом, што је тренутно Закон о затезној камати („Сл. гласник РС“, бр. 119/2012). Управо ова камата је исказана у рачунима за електричну енергију. Мађутим, члан 279. ЗОО изричито забрањује анатоцизам, тј. камату на камату (подсетимо да је то био један од узрока доношења новог закона о затезној камати), јер предвиђа да на доспелу, а неисплаћену затезну камату не тече затезна камата, изузев кад је то законом одређено. На износ неисплаћене камате може се захтевати затезна камата само од дана кад је суду поднесен захтев за њену исплату (значи када се утужи цео износ дуга заједно са каматом). И ако логички посматрате, шта је друго ако не камата на камату, случај када се на стари дуг обрачуна камата, па искаже нови кумулативни износ, па на то све поново обрачуна камата и тако у недоглед. Небитно је чак, ни да ли се та камата рачуна само на дуг (у корист ЕПС), а не и на износ претплате (у корист потрошача), шта није јасно исказано у рачуну.

Рачуни за пословне кориснике су у бити исти (мало другачије ставке), само им недостаје ставка за РТВ претплату, која се плаћа по посебном рачуну који се посебно и доставља. Значи да се посебан рачун за то може испоставити и да то није технички неизводљиво.

Оправдање за овакво понашање ЕПС свакако не може бити, пракса која се спроводи деценијама, а која је била условљена физичким очитавањем које је вршено једном или два пута годишње. Потрошачи су тада плаћали претплату, па по извршеном очитавању добијали коначан обрачун за одређени период. Сада се очитавања врше месечно. Значи и рачун мора бити месечни. У њему поред објашњења ставки, мора јасно да буде исказан тачан износ за обрачунски период који треба да буде плаћен, без могућности избора износа који ће бити уплаћен од стране потрошача. Оправдање није ни претплата за Јавни сервис РТС (која такође потпада под једногодишњи рок застарелости) јер се она, рецимо, може испоставити на посебном рачуну који би био достављан уз рачун за електричну енергију. Такође, ни предвиђени попусти за уплату у року нису проблем. Проблем не представља ни случај када ЕПС са дужником склопи уговор о отплати дуга на рате, репрограму дуга и сл. Тај дуг са каматом мора бити јасно исказан и одвојен од нових месечних рачуна. Небитно је чак, да ли по таквим уговорима, део тог дуга улази у месечну обавезу или је то посебна обавеза, то је ствар методологије. Иначе, та варијанта је предвиђена чланом 393. ЗОО, па када је прекид настао признањем дуга од стране дужника, а поверилац и дужник су се споразумели да измене основ или предмет обавезе, ново потраживање застарева за време које је одређено за његову застарелост. Проблем је што се и такав укупан дуг до тог тренутка обрачунава на наведени споран начин.

Да ли је могуће другачије?

ЈКП “ИНФОСТАН” из Београда, нпр., иако обједињује наплату по више основа, има и обрачун попуста и исказивање дуга по претходним рачунима, па је опет рачун потпуно исправан. У тим рачунима је јасно означено за који месец је рачун, и јасно су исказане ставке. Постоји ставка Т1 – Дуг по решењима о извршењу за обавезе (неплаћене) са каматом (износи који су у поступку принудне наплате, а нису покренуте парнице или уложени приговори), даље ставка Т2 – Обавезе (неплаћене) за које није покренут поступак принудне наплате, ставка Т3 – Стање текућих обавеза са уплатама евидентираним до означеног датума. Даље је ставка Т4 – За уплату, у оквиру које је наведен број рачуна, са местом и датумом издавања и тачно наведеним датумом доспећа, са јасно исказаним обрачуном по ставкама (нето задужење плус ПДВ са оствареним попустима). Постоје и ставке које показују збир обавеза, Т5, Т6, али су небитне, јер су само кумулативни прикази а не обавеза. Рачун се плаћа приложеном уплатницом која гласи на тачан износ за одређени месец. Пракса овог предузећа је (управо због рока застаревања) да утужују (уствари спроводе принудну наплату) кориснике када се не плати 6 и више рачуна. Камата као и рок застарелости потраживања тече за сваки рачун појединачно, од дана доспећа.

Такође, компаније које врше услуге телефоније (Телеком Србија, Теленор, ВИП), такође издају исправне и јасне месечне рачуне, који су још једноставнији. Ставке су (са варијацијама назива) накнада, саобраћај, остале услуге и сл. са јасно исказаном основицом, ПДВ као и оствареним попустима. Ту такође постоји одштампана уплатница са тачним износом за одређени месец.

Рачун за утрошену електричну енергију мора бити исти такав. Због чега би ЕПС био изузетак? Оваквом праксом се осим незаконитог обрачуна и наплате износа камате који иако номинално мали, у збиру (у односу на сваког потрошача и на цео систем) праве енормне цифре, подстиче и неажурност служби које врше наплату. Када би имали рок, више би се трудли да наплате потраживање. С друге стране, уредне платише су увек у неповољнијем положају и нису мотивисани да плаћају у року, јер оне који не плаћају нико не гони, а бенефити за уредно плаћање су мали. А управо од тих уредних платиша зависи опстанак система.

На крају, рећи ћемо и ово. У пракси се пре неколико година, десио случај да је Општински суд у унутрашњости у више од 1000 окончаних судских поступака по тужбама ЕПС-а против грађана због неплаћених рачуна за струју, уважио приговор о застарелости дуговања старијих од годину дана и признао само она за последњу годину. Нажалост, то никога није подстакло да преиспита систем, већ је настављено по старом.

пише дипл. правник Ненад Јевтић, 29.01.2014

Објављено 29.01.2019
2006-2014, новинар.де