Вести

Протосинђел Евтимије

Где год да Срби живе прослава Бадњег дана је оно што се не заобилази. Одласком у шуму по Бадњак и сечење младице представљају почетак прославе Божића, првог од великих хришћанских празника. Овим јединственим обичајем српски народ вековима истиче своју препознатљивост, чувајући себе од лоших промена и преносећи оно добро на млађа покољења.

Припремио: Иван Максимовић / 10.01.2014.

***

Радост коју овај дан доноси побеђује све лоше утицаје и оставља их по страни да би се сваки српски дом испунио слављем и топлином па се тако трудимо да сачувамо обичај који је сачувао нас под многим окупацијама и од разних утицаја, до данас.

Бог је на земљи живео као човек да би нам пренео своје учење а истину потврдио својим страдањем и васкрсењем. Све то је почело на овај дан у Витлејемској пећини рођењем Господа Исуса Христа, догађајем који обележавамо преко 2000 година. „Те дубоке и надумне тајне Божића наш српски народ је превео на свој језик и изразио их у предивним и богатим божићним обичајима“*.

Поводом Бадњег дана и Божића присуствовали смо служби у катакомбном храму „Свети Сава“ на северу Косова и Метохије. На овај дан, по служеној Литургији,  многи верници су се причестили претходно припремајући себе за дочек Богомладенца Христа током шест недеља Божићног поста, које је света Црква одредила“*.

Од овог дана па до Богојављења, православни Срби се међусобно поздрављају  речима „Мир Божији, Христос се роди“! Како би смо што боље разумели смисао и суштину овог сверадосног поздрава питали смо настојатеља овог катакомбног храма, протосинђела Евтимија, да нам за портал Новинар.де, каже нешто више о томе  како, по светоотачком предању, треба разумети овај поздрав.

„По самим речима овог поздрава видимо да се ту не ради о обичном људском миру него се ради о миру Божијем. То није онај спољашни мир и благостање које људи очекују да ће добити у овоме животу већ један дубљи, унутрашњи мир, измирене савести са Богом, са ближњима, са самим собом. А у том дубљем миру, Божијем, који је сам Господ обећао ученицима рекавши „мир свој дајем вам, мир свој остављам“ не можемо говорити само у форми обичаја или неких спољашних норми. То је мир који се стиче живећи по Јеванђељу Христовом, живећи у подвигу хришћанском, живећи онако како је Бог рекао. То значи да се од широког и греховног пута удаљимо. Да чврсто решимо да желимо да угађамо Богу, да исправимо живот свој у правцу православља, Јеванђеља Христовог да би смо доживели пуноћу не само Божића него свих празника хришћанских. Да се не задржимо само на тој површној, фолклорној, традиционалној димензији свих наших  празника који су одраз и симбол онога што треба да се деси у нама да би смо стекли тај мир толико потребан а који неће тако лако нарушити и усколебати никакве спољашне буре и трзавице. Понављам, за такав мир Божији потребан је подвиг хришћански. Подвиг покајања од греховног пута ка путу богоугађања, подвиг поста, молитве, праштања ближњима и свега онога што нам је Господ заповедио у Свом светом Јеванђељу“ рекао је протосинђел Евтимије.  

Велика је радост у сваком дому и свим православним храмовима на дан када је „Бог постао човек, да би човек постао бог, “бог по благодати”. А то можемо достићи, као што смо чули, живећи по заповестима Божијим, пазећи на себе и држећи се правог пута.

Стани дописник портала Новинар.Де,

Иван Максимовић, Косовска Митровица