Вести

Најрадоснија су деца.

Бадње јутро на северу Косова није се ни мало разликовало од  тог јутра у било ком месту настањеном Србима. Православни верници тог јутра, пре изласка сунца, крећу до места где ће исећи бадње дрво и то је догађај којим почиње обележавање дана када је рођен господ Исус Христос.

Припремио; Иван Максимовић / 08.01.2014.

***

У Звечану, још увек по мраку, да посече своје Бадње дрво кренуо је и Игор Данчетовић. Православни Србин, отац шесторо деце. „После бомбардовања смо почели да редовно идемо по Бадњак“ каже Игор за портал Новинар.Де. Он је, попут многих Срба по завршетку Другог свеог рата, живео у породици која је под утицајем комунистичких идеја, напустила живу примену православних празника и део традиције који се на то односио. Игор се сећа када је у детињству за Божић одлазио кад бабе и деде и тамо, са њима, „ишао у Бадњаке“ како се то овде каже. „Најлепши осећај је када си у кругу своје фамилије, драгих особа. То је увек упечатљиво и лепо“ каже Игор. А Бадњи дан је празник када се сви пропратни догађаји везани за прославу рођења Господа Исуса Христа, осим богослужења у храмовима наравно, усмеравају ка деловању у оквиру породице. Тако је и Игор са својим сином и једним од пријатеља пошао у оближњу шуму под старом Звечанском тврђавом. „Бадњак се сече тако од истока падне ка западу а дрвце треба исећи са не више од три ударца. Када је Бадњак исечен ломи се чесница и део оставља на остатку пања посеченог дрвета“. Све ово је обавезно радити уз молитву.

„Сви Срби одлазе по Бадњак поздрављајући се речима „сретно Бадње јутро“. Много је леп осећај отићи у шуму и исећи Бадњак, једноставно, то је та традиција која је очувала српски народ. Одласком по Бадњак Срби су у многоме сачували своју традицију и своју веру. То  није у склопу саме вере, тај обичај припада традицији али то човеку пружа могућност изражавања, препознавања себе у нечему. То је наш идентитет, по томе се препознају Срби“ каже Игор о самом обичају који се на тај дан практикује у свим српским земљама. Овај обичај пун је симболике која је сва усредсређена на Свето Тројство као главни мотив прославе празнике и слављења Творца.

„Шта је Србе везивало кроз историју? Вера. И све што се чини да се идентификујемо јесте делање у вери јер ту смо много јаки. Таква је читава српска историја, једино што нас је одржавало је истинита и права вера. То нас је очувало кроз све године. Да није праве вере, не би Србин ни опстао“ закључује Игор.

У Косовској Митровици је на овај дан увек живо и радосно. Нешто више него ранијих година главни трг Шумадија био је пун Бадњака и продаваца, углавном Рома, који су донели Бадњаке за све оне који из града нису могли сами да оду по њега.  Један од продаваца, Артон Татари, каже да је још у два ујутру ишао у шуму како би насекао довољно Бадњака. „Овде смо поводом бадњег дана и, хвала Богу, добро смо прошли“. Артон каже да је продаја добро ишла јер им је цена била „колико дају. Кад им кашете „колико дате“ онда не жале да дају. Свако да по100 или 50 динара“. Каже да никаквих проблема није било јер су и сами овде рођени и да и они славе овај празник. „Данас смо овде, радимо а сутрапразник проводимо одмарајући се“ каже Артон.

Златко Вучковић из Косовске Митровице каже да је расположење на виском нивоу јер је ово „најрадоснији дан у хришћанству и верујем да је сваки православац данас добро расположен. А оно нерасположење које гаји и има у себи, на овај дан притаји. Јак разлог добром располођењу је и што смо остали на своме. Има пуно људи који су са јужне стране и из свих крајева Косова побегли и дошли овде али ми смо и после 14 година остали на своме. Четрнаест година мучимо муку да останемо овде и сада ови договори и преговори збуњују народ и он се више не осећа сигурним. Мада овај празник ништа не може да поквари. Ја мислим да то важи за сваког православца, оно задње што има он ће дати за овај празник“ каже Златко. Он се, наравно, сећа и како се бадњи дан прослављао у задњих 14 година. „Одмах после рата нас је било врло мало. Групно смо сви ишли по Бадњак. Бадње јутро прослављали на тргу, ту се кувала врућа ракија, то је право српство. У последње време тога више нема, како и зашто се то губи, не знам. Можда зато што смо „косовари“ нисмо више Срби, могуће је да је због тога“ каже Златко у шали. Чак ни то не би могло Златку да поквари радост овог дана јер је његова породица и „у најжешћем комунизму“ прослављала и Божић и Крсну славу. Зато је то мој најрадоснији дан у години“ каже Златко.  

 Стални дописник портала Новинар.де

Иван Максимовић, Косовска Митровица