Вести

Сентиментално путовање кроз историју

Са последњим данима старе године у београдске књижаре стигла је нестрпљиво очекивана књига Александра Диклића “Београд вечити град”. Заправо, божићну куповину поклона у граду обележила је прича о Београду. Како је ова књига освојила читаоце и пре него што су успели да је прочитају?

07.01.2013

***

Александар Диклић је аутор обимног пројекта “Београд вечити град” емитованог на РТС-у. Верује се да још није приказана историја Београда на тако занимљив начин. Стиче се утисак да аутор није скидао само копрену с минулих векова већ и са наших очију. Када се одгледа серијал, поред затечености необичним информацијама које никада раније нисмо чули у тако очаравајућем континуитету, можемо регистровати и јасно осећање страхопоштовања. Логичан след је књига у кућној библиотеци.

Диклић се махом бавио оним што је остало ван званичне науке. Трагао је до перфекције за интригантним и интересантним деловима историје покушавајући да досегне слику минулих времена, додирне амбијент, карактер, нарав и дух наших предака. Како су у Београд уливене небројене културе, Александар је истраживао свој град од детињства и тада још увек отворених сакрофага и лагума, тврдећи да нема сличног града и да га реч “невероватно” најбоље описује.

Београд је један од најстаријих градова на свету. Рушен је преко 100 пута, а 30 пута је био разорен до темеља. Не би требало да гледамо Београд естетским фокусом, саветује нам писац. Овај град не може и не треба у том смислу да се такмичи са европским градовима у којима је очувана чак и средњовековна архитектура. Зато је Београд случај за себе и нема му сличног. Његова панорама је споменик живота над толиким умирањем.

Београд је град у коме су чак и Турци научили да сањаре, што су и радили кад не ратују. Град који су и његови освајачи поштовали задивљени над његовим упорним рађањем из пепела. Београд је на најлепшем месту у Европи, а међу четири града са најбољом стратешком позицијом на свету.

На Зеленом венцу Римљани су имали арену. Један Београђанин по имену Јовијан био је чак и император. На власт је дошао грешком, а тако је и отишао. Када би било новца и добре воље могли би ископати ишчезли град испод нашег града.

Многи су се овде одморили, искрцали, оженили. Рецимо, Атила “бич божји”. Београд је разваљивао катапултима. Он је био можда један од најморбиднијих освајача. Претпоставља се да је Атилина свадба била у близини, а можда и у самом граду. Београд му није остао дужан за разарање. Преминуо је после прве брачне ноћи од отрова или можда претераног уживања у претходном тродневном свадбеном јелу и пићу. Постоје два предања о његовој сахрани, али сигурно је сахрањен на нашем подручју. Сахрањен је на дну реке Тисе, где је спуштена урна с његовим пепелом или у околини самог Београда где је због његове сахране ток Дунава скрајнут, привремено, а затим је вода враћена да заувек сачува његову гробницу.

Највољенији владар Београда био је представник византијског хуманизма, деспот Стефан Лазаревић. Поштовали су га и Турци и хришћанска Европа. Београду је донео славу, а Србији предах и златно раздобље.

Мноштво емотивних реченица затварају ову књигу. Ево неколико од њих.

Шта је нагонило толике народе да дају своје најбоље ратнике не би ли Београд освојили и задржали под властитом заставом? Филозофи питају, шта су значиле све те победе ако не сутрашње поразе? Небројене крви и културе су се овде спојиле. Ко је био српски деспот Стефан Лазаревић, најлепши витез Европе и градитељ Београда? Шта је Турке навело да Београд отимају Европи или Аустријанце да освајајући га праве мученике од своје аристократије, а шта опет храбре Србе да древни град коначно за себе заузму?

 

Разбеснела авет вековног разарања овде је изгубила битку са животом. Европу са ушћа Саве у Дунав поздравља њен најгаравији син. Победник! Витез Европе и вечити принц Азије. Добар град. Вечити град. Београд!

извор:

http://wannabemagazine.com/knjiga-koju-smo-sanjali-beograd-veciti-grad/