logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Друштво    Аутор: Преузето    449 пута прочитано    Датум: 5.01.2014    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

rep-vesanjaАустроугарска је искористила почетак Првог светског рата за систематско чишћење Подриња од српског народа. Ван закона било „непоуздано становништво“. Формирано око 300 концентрационих логора. Беч је формирао одред „шуцкори“, добровољце – муслимане, који су чинили стравичне злочине.

05.01.2014  Вечерње Новости

***

СИСТЕМАТСКО истребљење српског народа из Подриња и источне Херцеговине, с намером да се ту насели становништво лојално Хабзбурзима почело је у првим данима Првог светског рата. Рат је био идеална прилика да се активира план стварања „етничког зида“ – простора очишћеног од Срба у Босни и Херцеговини дуж границе са Србијом и Црном Гором, која се родила 1872. у главама тадашњих аустроугарских управитеља Босне и Херцеговине.

- Дошао је рат. Код нас се показао не само као страхота борбе државе против државе, него као страхота борбе државе против властитих држављана. Релативна већина наших суграђана, тј. сви Срби православни били су извргнути најстрашнијим прогонима – поручила је у меморандуму угарском премијеру грофу Тиси група босанских политичара 20. септембра 1918.

Ово буђење савести изазвао је продор јединица српске и црногорске војске све до Пала и страх од одмазде за злочине над српским цивилима. Чим су се српски ратници повукли због аустрогарске офанзиве етничко чишћење Срба се наставило.

- Није била реч о насумичним злочинима, већ о државној политици Беча. Само неколико дана после објаве рата Србији, Аустроугарска је обнародовала ратне прописе којима су Срби стављени ван закона као „непоуздано становништво“. Беч тада формира одреде „шуцкора“ од око 11.000 добровољаца, углавном муслимана, који су имали одрешене руке у решавању „српског питања“. Одмах је стављено у погон и 300 концентрационих логора за Србе. Њихове жртве до данас нису пописане – каже публициста и новинар Миша Тодовић.

Истражујући историју своје породице и села у фочанској области Завршје он се пре више од две деценије први пут суочио с прећутаном историјом етничког чишћења Срба у БиХ. Његова потрага за заборављеним жртвама траје и данас.

НАЈВЕЋИ ТАЛАС ЕТНИЧКОГ ЧИШЋЕЊА

СТрељања и депортације Срба у БиХ започели су у августу 1914. у Херцеговини и Подрињу, а касније су проширена и на цео Сарајевски срез. Највећи талас етничког чишћења изведен је 1915. после немачко-аустроугарске офанзиве на Србију.

- О условима живота у логорима остали су потресни записи малобројних преживелих интернираца. Сабијани су у поџемне мемљиве ходнике где не допире светлост, у којима су се буквално гушили. Услед изнуривања глађу и неподношљивих животних услова избиле су епидемија пегавог тифуса, туберкулозе и других заразних болести, од којих су дневно умирале десетине мушкараца, жена и деце. Мртви су остављани по неколико дана међу живима – наводи Миша Тодовић.

- С ћутањем о жртвама из 1914. срео сам се и у сопственој породици. Три брата мог деде стрељана су 1914. у Фочи а више чланова породице умрло је у логору у Араду, али о томе се веома ретко и опрезно причало. Тај мук разумео сам после открића документације о судском процесу Мати Бошкићу, аустроугарском судији који је 1914. извео на преки суд 72 сељака из Завршја, међу којима и малолетне дечаке. Сви су по кратком поступку стрељани – каже Тодовић.

Саговорник „Новости“ показује потресне извештаје са суђења Бошкићу због стрељања 72 цивила из Завршја у Фочи 1914. године. Судницу у Сарајеву тада је испунило осамдестак стараца, жена и деце очекујући задовољење правде. Нико није сумњао да ће Бошкић бити осуђен јер се током рата хвалисао да су „испод његових руку и пера стотине ишле на стратиште“.

Сведок Јања Поповић Стојановић је испричала да јој је шест мушких глава из породице живо закопано на стратишту у Шуковцу.

- Стрељан ми је отац, муж и брат. Маћеху Стану исекла је војска на њиви. Тражим да се крвник стреља…

На питање судије колику одштету тржи за побијене синове, старац Радован Матовић је кроз сузе завапио:

- Одштету? За моја два сина од 20 и 14 година? За моја два сина…

Ни мноштво сличних сведочанстава није био довољно јак аргумент за суд да казни Бошкића. Он је ослобођен, а опозиционе новине „Српска зора“ констатују: „Нажалост како се види, Аустрија се у овој Југовини повампирила“.

- О суђењу „шуцкорима“, који су чинили злочине од којих се ледила крв генерацијама Подрињаца није било ни помена. Ћутало се ради мира у кући. Слично се поновило и после Другог светског рата са злочинцима из НДХ. Нико није осуђен за затирање 120 српских села у Подрињу деведестих. Данас је због тог ћутања аустроугарски етнички зид реалност. Подрињске Србе које нису очистили ратови, однеле су економске миграције – констатује Тодовић.

Он наглашава да стрељања и депортације Срба у БиХ 1914. чак и неки западни историчари сматрају зачетком политике систематског истребљења једног народа, која је примењена широм Европе у Другом светском рату.

Иначе, о броју заточених и умрлих Срба у аустроугарским логорима:

- Из неких арадских докумената сазнаје се да је само 1915. било 11.000-15.000 српских интернираца и заробљеника, а да је умрло око 4.500 логораша. У Шопроњеку је једно време било око 8.000 интернираца. У Добоју је 1916. и 1917. сахрањено више од 1.000 деце испод десет година, а свега је умрло 4.500-5.000 људи. Ипак то су само делови слагалице српског страдања. Кључни документи у којима се жртве наводе поименично су нестали. Можемо да нагађамо да ли су намерно уништавани. На пример, из аустријског војног архива добио сам информацију да су спискове логораша из Арада послали у Архив БиХ, а у Сарајеву кажу да није код њих – каже Тодовић.

 

Извор ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:471733-Planovi-Austrougarske-Za-Srbe-logori-i-odredi-smrti

 

***

ПОЋОРЕКОВО ПИСМО ОТКРИВА Аустријанци планирали Први светски рат пре убиства Фердинанда

Танјуг | 05. јануар 2014. 18:53

Планови за почетак Првог стветског рата постојали су 13 месеци пре сарајевског атентата и 14 месеци пре аустроугарске објаве рата Србији, произлази из до сада прећуткиваног писма које је у Андрићграду у недељу представио директор Архива Србије Мирослав Перишић. То писмо је гувернер БиХ Оскар Поћорек упутио тадашњем министру Аустроугарске монархије Бјелинском, 28…

Српска војска у током битке на Колубари у Првом светском рату

Планови за почетак Првог стветског рата постојали су 13 месеци пре сарајевског атентата и 14 месеци пре аустроугарске објаве рата Србији, произлази из до сада прећуткиваног писма које је у Андрићграду у недељу представио директор Архива Србије Мирослав Перишић.

То писмо је гувернер БиХ Оскар Поћорек упутио тадашњем министру Аустроугарске монархије Бјелинском, 28. маја 1913. године, а препис је данас представљен у одељењу за историју Каменграда.

Перишић је рекао да је то писмо вишеструко значајно за све оне који се баве проучавањем Првог светског рата, јер открива не само намере ратних кругова Беча да га поведу, већ и ставове владајући кругова према Србима, Хрватима и муслиманима и њихове међусобне односе, а посебно на политику Беча према Србима у Босни и Србији, као и према поборницима идеје уједињења Јужних Словена.

“Поћореково писмо је документ који спада у примарне историјске изворе, јер је настало оног момента када се догађај десио и оно је један од најзначајнијих историјских извора за изучавање питања кривице и одговорности за почетак Првог светског рата”, рекао је Перишић.

Навео је да разлози за прећуткивање овог документа није тешко открити, јер се његов садржај није уклапао у жељену, односно конструисану ненаучну слику предисторије и историје почетка Првог светског рата.

Овај изузетно важан документ до сада није био доступан историчарима нити је коришћен у научним радовима, иако је први пут објављен 1928. године у листу “Вечерња пошта“ у Сарајеву и био чуван у тзв. црном кабинету где се скрива најповерљивија пошта, истакао је Перишић.

Препис овог драгоценог историјског документа за расветљавање повода и узрока почетка Првог светског рата чува се данас у Ахриву Србије док се за оригиналом још трага.

Члан Одбора Андрићевог института за обележавање годишњице Првог светског рата Мирослав Јовановић је рекао да сарајевски атентат није био пресуда, него је био само повод за избијање великог светског крвопролића у коме је страдало девет милиона војника и пет милиона цивила.

“Аустрогуарска је повод за почетак Првог светског рата ставила на терет Србије и Русије што су касније подржали бројни познати историчари као што су Крис Кларк и Шон Мекејн“, навео је Јовановић.

Редитељ и идејни творац Каменграда Емир Кустурица рекао је да поновно објављивање овог писма у “Историјским свескама“ Андрићевог института треба да поправи историјску и медијску слику о почетку рата.

“Бројни су антитирански атентати који су обележили историју, а у новије време они се дешавају и пред телевијским камерама. Сарајевски атентат је историјски злоупотребљен и искоришћен за прогон српског народа и за почетак великог рата”, рекао је Кустурица.

Он каже је да је Гаврило Принцип убио окупатора Франца Фердинанда, “расисту и антисемиту, на кућном прагу, у земљи Гаврила Принципа, а не у Бечу или неком Фердинандовом летњиковцу у Аустроугарској монархији”.

“Када је Гаврило Принцип убио аустријског престолонаследника у окупираном Сарајеву, његов стриц Фрањо Јосип је, према наводима мемоарске литературе, рекао:’Испуњена је божја правда’. Његова реакција није била само израз нетрпељивости стрица према братићу, него и стање ствари у једном од најмоћнијих царстава у историји људског рода“, сматра Кустурица, јавила је Срна, а пренели бањалучки медији.

Нагласио је да је објављивање овог документа почетак настојања Андрићевог института да јавности стави на увид документе који скрећу пажњу јавности са колосека пропаганде, али и организованог заборава “у коме данас учествују и они који су славили победу Првог светског рата”.

“У сваком случају биће корисно да се прочита шта је Поћорек рекао Бјелинском годину дана пре него што је Аустрија објавила рат Србији и тако увукла Европу и свет у пламен у коме је изгорело, према Олегу Ајрапетову, 9,5 милиона војника и пет милиона цивила“, навео је.

Кустурица је потврдио да ће поводом годишњице Првог светског рата снимити документарни филм, а Андрићев институт ће организовати и бројне манифестације, промоције докумената и књига, као и представљање истине о том рату на међународним форумима.

 

Извор ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ

http://novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:471831-Austrijanci-planirali-Prvi-svetski-rat-pre-ubistva-Ferdinanda

 

 

 





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo