Вести

Вјечеслав Тететкин, посланик Државне думе Руске Федерације и шеф друштвеног комитета за одбрану Војислава Шешеља: “Рак и хитна операција Шешеља ме подсећа на случајеве са политичким лидерима земаља Латинске Америке који су одједном, један за другим,почели да обољевају (и умиру) од рака“

Марина Рагуш, среда, 25. децембар 2013 (СВЕДОК)

***

Изговор да се Шешељ разболео од рака врло је повољна да се он, грубо говорећи, убије. Пошто судије до сада нису у стању да га осуде, оне су израдиле план да га се једноставно отарасе. У том погледу имају две алтернативе: или да га ослободе, или да га не ослободе. Али могу да га ослободе само у случају ако он умре у затвору. Бојим се да посленици Трибунала воде ствар ка другом, жалосном крају,“ изричит је посланик Државне Думе.

Заиста драматична иузнемирујућа вест која је дошла из Хага, да је лидер српских радикала хитно упућен на операцију дебелог црева и да постоје индиције да је реч о канцерогеном обољењу потресла је (макар слободарски део) светску јавност, али не и – српску, а поготово оне који су на власти. С часним изузетком Расима Љајића који је догађања око Шешеља назвао – скандалозним…

Први су се огласили Руси који годинама (једини) кроз Савет безбедности (Виталиј Чуркин) као и кроз друге међународне институције и форуме апелују на квалификовану јавност да у Трибуналу у Хагу постоји притвореник који је већ једанаест (!) година у притворској јединици!

Само та чињеница довољан је аргумент да се докаже политичка природа ударне песнице новог светског поретка-МКСЈ.

Он пресуђује по правилима најјачих земаља западне хемисфере, а не према праву давно устоличеном да очува међународни поредак на окупу.

Тако је и опасан политички противник западне империјалне „елите“ др Војислав Шешељ политичком одлуком прозападне (петооктобарске) српске политичке „елите“ у ствари прогнан из Србије у Хаг.

„То што се Шешељ налази у затвору већ једанаест година, то је већ сама по себи срамна чињеница. Ништа осим негодовања сва његова дејства не могу да изазову. А актуални случај са Шешељом ме подсећа на случајеве са политичким лидерима земаља Латинске Америке који су одједном један за другим почели да обољевају од рака. У сваком случају, на јужноамеричком континенту распрострањена је сумња да је смрт Уга Чавеса од рака везана за нека спољна дејства. Тако да, ако се полази од искуства венецуеланског председника, имам осећај да када нису постигли потпуно поткопавање Шешељевог здравља, са њим су извели неке манипуације које су довеле до онколошког обољења,“ инсистира Вјечеслав Тететкин, руски посланик државне Думе и шеф друштвеног комитета за одбрану др Шешеља у интервјуу за Глас Русије[1].

Ја ћу предузимати све како бих посетио Шешеља у затвору и лично сазнао у ком стању се он налази, схватио шта треба да се учини да се не допусти жалостан крај,“ закључио је Тететкин

Нема особе која је пратила ток суђења лидеру српских радикала, а да није закључила да је Војислав Шешељ маестрално демонтирао не само сведоке тужилаштва већ и поставку самог Трибунала у Хагу. Показао је све процесне недостатке класичног политичког процеса; кадровску слику већа и тужилаштва која је најблаже речено права травестија.

Коначно, с лакоћом је прекаљени заточеник савести показао позадину позорнице на којој се одигравао прави кафкијански процес. Оптужени Јозеф К. био је др Шешељ (подједнако као и сви пресуђени лидери српске политичке, војне и полицијске сцене) прави егзекутори били су „јастребови“ западних обавештајних служби.

Звучи претенциозно?

Добро.

Хајде да се присетимо, тек, неких навода Флоренс Арман, некадашње портпаролке Трибунала у Хагу. У књизи „Мир и казна“, Артманова је навела:

1) Како од самог оснивања Трибунала америчка и британска обавештајна служба утичу на рад тужилаштва: „Двадесетдва функционера Пентагона и ЦИА са читавом опремом стигла (је) у тужилаштво да му помогну. Војни аналитичари, правници, у ствари, обавештајци, обављали су стратешке послове у Трибуналу све време служећи својим владама…“

2) Изјаву Џејми Шеја, некадашњег портпарола НАТО: „ Будите уверени да смо ми (НАТО) и Трибунал једно…“ и „сигуран сам да ће Луис Арбур (некадашњи главни тужилац Трибунала) оптужити само особе југословенске националности, никог другог“. Шеј је ово изјавио поводом злочина над Србима на КиМ.

3) Да је за потребе тужилаштва формиран и специјални „војно-аналитички тим-МАТ.

„Американци и Британци су похрлили да обезбеде ово висококвалификовано особље које им омогућује да из даљине контролишу стратегије кривичног гоњења. Произашли из најбољих обавештајних служби и оставши лојални према својој влади, војни аналитичари су без сумње били међу најспособнијим члановима Трибунала“;

4) Да је тужилац у предмету против Слободана Милошевића, Џефри Најс дугогодишњи агент британске тајне службе MI6, Бил Стабнер, главни саветник некадашњег главног тужиоца Ричарда Голдстона, агент војне обавештајне службе САД, коначно,

5) Да је тајна операција НАТО-а, која је довела до ликвидације више Срба оптужених од Хашког трибунала, носила назив „Ћилибарска звезда“[2].

Све ово је написала некадашња портпаролка хашког Трибунала, Флоранс Артман и ником ништа!

Није било никакве званичне истраге поводом навода некога ко је радио за Трибунал, није било никакве званичне реакције, рецимо Србије, а требало је.

То што се Шешељ налази у затвору већ једанаест година, то је већ сама по себи срамна чињеница. А актуални случај ме подсећа на случајеве са политичким лидерима земаља Латинске Америке који су одједном један за другим почели да обољевају од рака

Макар због тога што су у Хагу држављани Србије-невини док се не докаже супротно.

Сама књига не само да представља индиције у политичку природу Трибунала, већ и да претпоставимо да је дошло до истраге једна од сведока била би Артманова иначе и саветник Карле дел Понте (некадашњег главног тужиоца у Трибуналу).

Сведоцима подједнаког ранга у изношењу доказа и вишег можемо додати судије (Хархоф) које су тврдиле да је на њих вршен притисак, тужиоце (Карлу дел Понте) који су, такође, потврђивали политички притисак на рад Трибунала!

Да ли је потребно даље наводити, како би (п)ојачали тврдње с почетка текста?

„Уз то Шешељ, бранећи своја права у Трибуналу, прибегао је штрајку глађу, који је и тако веома поткопао његово здравље. Он се већ тада налазио на самрти. Само интервенција међународне заједнице, између осталог и руских посланика Државне думе, натерала је Хашки трибунал да испуни Шешељеве услове, због чега је он прекинуо штрај глађу,“ истакао је Тететкин.

За њега, као и уосталом за све оне који прате рад Трибунала у Хагу, с позиција права и правде, истина је једноставна колико и сама тежина поражавајућих чињеница.

Када Хаг не може да пресуди, савремене технике тихе ликвидације притвореника ступају на сцену:

„Код мене већ не изазива никакве сумње квалификација хашких лекара. Овај случај има пре не медицински, већ политички карактер. Када су руски лекари прегледали Милошевића у Трибуналу, дошли су до закључка да је тактика његовог лечења погрешна. На пример, висок притисак од којег је патио бивши председник Југославије, покушавали су да спусте, али никако не и да уклоне узроке обољења. Тачније, трудили су се само да уклоне симптоме болести, а не саме изворе. Милошевић је сам категорички одбијао да легне у хашку болницу, сумњајући да се неће односити према њему као према пацијенту, већ као политичком затворенику, и да могу да га тамо једноставно убију. И ово негативно искуство са Милошевићем показује да никакво поверење хашка политичка, и ја то подвлачим, медицина, не изазива. Уз то Шешељ, бранећи своја права у Трибуналу, прибегао је штрајку глађу, који је и тако веома поткопао његово здравље. Он се већ тада налазио на самрти. Само интервенција међународне заједнице, између осталог и руских посланика Државне думе, натерала је Хашки трибунал да испуни Шешељеве услове.

Изговор да се Шешељ разболео од рака врло је повољна да се он, грубо говорећи, убије. Пошто судије до сада нису у стању да га осуде, оне су израдиле план да га се једноставно отарасе. У том погледу имају две алтернативе: или да га ослободе, или да га не ослободе. Али могу да га ослободе само у случају ако он умре у затвору. Бојим се да посленици Трибунала воде ствар ка другом, жалосном крају,“ изричит је посланик Државне Думе.

Јавност у Србији треба да зна да лидер српских радикала ипак није препуштен самом себи.

Према најави за Глас Русије, Вјечеслава Тететкина Русија спрема свој одговор. Сила која је данас препознатљива по жестокој борби за рестаурацију корпуса међународно правних норми, случај др Војислава Шешеља дићи ће на највиши ниво критике узурпације истог.

Притвореник који се налази једанаест година у притворској јединици; заточеник савести који је штрајком глађу борио једно од основних људских права-право на правично суђење; лидер српских радикала који је из политичких разлога прогнан у казамат који је (изгледа) одлучио да Шешељ, попут Милошевића не дочека пресуду-др Војислав Шешељ није препуштен судбини коју су му наменили корпоративни „јастребови“.

Напротив!

Судећи по резигнацији посланика Државне Думе, последњи догађаји у притворској јединици хашког Трибунала биће и почетак краја још једног „Гвантанама“ у Хагу:

„Ја ћу предузимати све како бих посетио Шешеља у затвору и лично сазнао у ком стању се он налази, схватио шта треба да се учини да се не допусти жалостан крај,“ закључио је Тететкин.

За све оне који су помислили, ето краја…морамо рећи нисмо баш сигурни чијег! Јер, како видимо у последње време све што започне Русија, она то и заврши.

Спортском терминологијом речено: Техничким нокаутима до жељеног циља.

А циљ у ово случају је јасан-Шешељ мора бити жив!

За почетак….

 

КОМИТЕТ

Членами Российского общественного комитета в защиту Воислвва Шешеля являются:

Тетёкин В.Н. – депутат ГД

Бабурин С.Н. – д.ю.н., ректор Российского государственного торгово-экономического университета

Болотова Ж.А. – народная артистка России

Бурляев Н.П. – народный артист России

Ганичев В.Н. – председатель Союза писателей России

Гуськова Е.Ю. – д.и.н., руководитель Центра по изучению современного балканского кризиса Института славяноведения РАН

Емельянов М.В. – депутат ГД

Затулин К.Ф. – директор Института стран СНГ

Ивашов Л.Г. – генерал-полковник

Кузнецов М.Н. – д.ю.н., профессор

Мезяев А.Б. – к.ю.н., доцент, заведующий кафедрой международного права Академии управления (Казань)

Милошевич Борислав – общественный деятель

Натансон Г.Г. – режиссёр театра и кино

Плетнёва Т.В. – депутат ГД

Польгуева Е.Ю. – заместитель главного редактора газеты «Советская Россия»

Проханов А.А. – главный редактор газеты «Завтра»

Решетников Л.П. – к.и.н., директор Российского института стратегических исследований

Шумилина М.В. – д.м.н., Центр сердечно-сосудистой хирургии им. Бакулева

Образцова М.Г. – ответственный секретарь

 

[1] http://serbian.ruvr.ru/2013_12_12/SHesheljevu-bolest-planirao-Hashki-tribunal/

[2] Б. Алексић Како ЦИА и МИ6 контролишу Трибунал у Хагу, Фонд стратешке културе

 

извор: СВЕДОК http://www.svedok.rs/

преузето са портала НСПМ (http://www.nspm.rs/prenosimo/seselj-finale.html)

 

***
***
***

ПРОГЛАС ВОЈИСЛАВА ШЕШЕЉА ГРАЂАНИМА СРБИЈЕ 4. МАРТА 2011.

Браћо и сестре, грађани Србије,

ОБРАЋАМ вам се у овим тешким временима када се наша земља и ви, грађани, гушите под теретом неправде и понижења, у тренутку када Србија грца препуштена бруталном сакаћењу и комадању. Желим да вас упозорим да се Србија ближи прекретници када ће морати да одлучи да ли ће наставити овим путем који води ка уништењу наше државе и народа или ће се окренути себи, својим државним и националним интересима и својим традиоционалним пријатељима.

Прозападна политика режима Бориса Тадића потпуно је урушила земљу територијално и довела је до економског и социјалног краха. Због срамне и капитулантске политике, Србија је бачена на колена. Тадић је управљање српском државом предао у руке Бриселу и Вашингтону и гурнуо земљу под својеврсну окупацију. Државни и национални интереси Србије угрожени су у самом темељу.

Владајућа коалиција је, обмањивањем грађана о наводном „искреном пријатељству“ са Сједињеним Америчким Државама (САД) и о „путу без алтернативе“ у Европску унију (ЕУ), Србији задала историјски ударац и довела је у крајње понижавајући положај.

Ако Србија не напусти прозападну политику и не одупре се Вашингтону и Бриселу који нам земљу комадају и у територијалном и у економском смислу, питање је шта ће од наше државе уопште остати.

Српска радикална странка је изричито против уласка Србије у Европску унију и против НАТО-а, који воде отворену непријатељску политику према нашој земљи. Србији је доста понижавања!

Једина снага на српској политичкој сцени која је спремна да државотворном политиком усправи Србију је Српска радикална странка. Зато је Српска радикална странка и даље трн у оку и Вашингтону, и Бриселу, и Борису Тадићу, и Томиславу Николићу. Зато су Американци и западне силе дали налог Хашком трибуналу да не могу да се вратим у Србију док се не заврше бар још једни парламентарни избори.

ВРАТА СРС ОТВОРЕНА ОБМАНУТИМА

Али народ увек препозна оне који брину о њиховим и државним интересима, препознаје оне који су спремни да се жртвују за поносну и усправну Србију. То су препознали и наши бивши радикали који су били обманути. А били су обманути јер су поверовали да ће се странка коју су створили Станко Суботић Цане и Мило Ђукановић уз помоћ британског и америчког амбасадора – Вучићева и Николићева странка, борити за националне интересе и интересе грађана, а не за своје личне. Када је наступило отрежњење, они су почели да се враћају тамо где припадају – Српској радикалној странци.

Ја могу да кажем да су врата Српске радикалне странке увек отворена за све обмануте и преварене, за све који су схватили да су кренули погрешним путем тајкунске Николићеве и Вучићеве странке.

Браћо и сестре, не верујте онима који вас обмањују да ћете живети боље ако се определите за бриселску утопију. Одрицање од Косова и Метохије, Војводине, Рашке области, одрицање од легитимних националних интереса, одрицање од своје историје, корена и идентитета и брисање српског памћења сигурно није пут који води ка бољем животу, то је пут ка уништењу. Актуелни режим је до сада испунио све захтеве који су стигли из Брисела и Вашингтона, а нема ни помака када је у питању побољшање стандарда грађана. Напротив, само суноврат.

ТАЈКУНИ СУ ФОРМИРАЛИ ВЛАДУ

Очајна економска ситуација у којој се данас налази Србија није последица светске економске кризе, већ управо те погрешне политике која се води од 2000. године по налозима Међународног монетарног фонда, Брисела и Вашингтона, као и погрешне опредељености за најсуровији модел капитализма – неолиберални капитализам.

Дуг је списак обећања која је владајућа коалиција на челу са Тадићем давала грађанима Србије, а апсолутно ништа није урађено. И што је најгоре, нема никакве одговорности за катастрофалне потезе, за обмањивања грађана. У овој држави нико не одговара за то што се руководи искључиво личним интересима, а преко грбаче народа.

Владајућа већина је приграбила себи неограничену моћ преко тајкуна који су кључни фактор у политичком животу Србије. Не треба заборавити да су тајкуни имали одлучујућу улогу и у формирање ове владе баш у овом саставу. Једном од њих, Мишковићу, изражена је захвалност и у Бриселу.

СРБИЈОМ ВЛАДАЈУ АМЕРИЧКИ И БРИТАНСКИ ИНТЕРЕСИ

Србијом данас владају амерички и британски интереси и интереси крупног капитала – тајкуна. Апсолутно су маргинализовани интереси грађана, интереси обичног човека. Доведени смо дотле, да се више не поставља ни питање како омогућити грађанима нешто пристојнији живот, живот достојан човека, него како обезбедити пуко преживљавање – како народ да преживи овај потпуни економски крах до кога је довела актуелна власт.

Од грађана Србије су створили армију незапослених, сиромашних, ојађених и понижених, којима су на ту муку наметнули и осећај кривице – да су сами криви за то што их је снашло. Називају их „губитницима транзиције“. Као да је то нешто што је било неизбежно и нешто што је морало да их задеси. И опет нигде ничије одговорности.

Верујем да знам како је већини грађана због тога, знам да истовремено осећате и бес и немоћ и очај.

Странке које су на власти освојиле су гласове грађана лажима, обманама и празним обећањима.

Сетимо се само да је грађанима представљено да је влада у овом саставу формирана јер је постигнута сагласност да ће то бити социјално одговорна влада, а кључни циљ је био пораст просечне пензије – до нивоа од 70 одсто просечне плате.

ДИНКИЋ ЛАГАО ЗА ТАДИЋА

Сада Млађан Динкић отворено признаје да је лагао обећавајући бесплатне акције у вредности од 1000 евра да би Тадићу обезбедио победу.

Тадић је обећавао отварање 200.000 нових радних места, а за време његове владавине без посла је остало управо око 200.000 људи.

И сада, без икаквих скрупула, пласира нове лажи – до 2020. биће отворено 400.000 нових радних места, а ваљда се подразумева да он треба да остане на власти до тада.

На једној страни су празна обећања и лажна статистика, а на супротној реалност.

А реалност су – више од милион незапослених, свакодневна драстична поскупљења, отпуштање радника, све већи број сиромашних. Радник је обесправљен и понижен.

Да ли је ово предворје тог евро-благостања које годинама обећавају?

Велики проблем, када је у питању улазак у Европску унију, јесте чињеница да је медијски блокирана било каква јавна расправа и сучељавање аргумената о овом питању. Грађани немају праву слику шта значи улазак у Европску унију. Отворено се захтева распарчавање Србије и то све мање крију и западне дипломате. Народ се посебно обмањују када је у питању економски аспект уласка у Европску унију – онај аспект који директно утиче на грађане и њихов џеп.

За обичног човека, повећање јединственог тржишта значи пораст радне снаге, а то даље води ка паду зарада. Јединствено тржиште погoдује крупном капиталу и мултинационалним корпорацијама.

ТЕРИТОРИЈЕ ЗА ПРАЗНА ОБЕЋАЊА

Тадићев режим прихвата сва условљавања Запада. Прихватањем бриселске резолуције о Косову и Метохији, ова владајућа коалиција започела је процес фактичког признања независности Косова и тиме је задат снажан ударац Србији.

Оно што Тадић и представници власти називају „компромисом са Европском унијом“ представља одрицање од Косова и Метохије.

Ви добро знате да Српска радикална странка непрестано алармира јавност да се процес разбијања Србије који спроводи Запад не зауставља са Косовом и Метохијом. Запад неће одустати ни од Војводине нити од Рашке области. То је још 2007. године најавио тадашњи амбасадор Немачке у Србији, Андреас Цобел, као што је тада најавио и могућност да Србија уђе у Европску унију за 20 до 25 година, што значи негде између 2027. и 2032. године.

Европска унија, која је већ у кризи, до тада вероватно неће више ни постојати. И упркос свему, Тадићев режим наставља да иде овим самоубилачким путем жртвовања територијалног, политичког и економског интегритета и жртвовања грађана у име празних обећања Европске уније, којој смо потребни једино зарад израбљивања, као извор јефтине радне снаге.

КОАЛИЦИЈА НИКОЛИЋ-ТАДИЋ

Поред територијалног и економског урушавања земље, Тадићев режим систематски разара политички и уставни систем Републике Србије. Тако су, између осталог, отели и посланичке мандате Српске радикалне странке, легализовали ту крађу и формирали марионетску Николићеву и Вучићеву посланичку групу. Николић је тада јавно, за скупштинском говорницом, запретио да се неће смирити док не уништи Српску радикалну странку.

Управо због изразито патриотске и националистичке политике и идеологије Српске радикалне странке и њене тадашње снаге као највеће опозиционе странке, 2008. године је изведен пуч у нашој странци, јер је Српска радикална странка представљала непремостиву сметњу за спровођење прозападне политике у Србији. Заправо, првобитни циљ је био да Српска радикална странка нестане са политичке сцене тако што би део тадашњег руководства у потпуности преузео странку и спровео тзв. реформу политике и странке, односно претворио би је у странку прозападне оријентације.

Пошто у томе нису успели, тадашњи заменик председника Српске радикалне странке Томислав Николић и тадашњи генерални секретар Александар Вучић, који су као функционери Српске радикалне странке стекли огромну популарност у народу, одлучили су да формирају нову посланичку групу у парламенту и нову странку.

ВУЧИЋ И НИКОЛИЋ ПОСЛУШНИЈИ ОД ТАДИЋА

Имали су, а и даље имају логистичку подршку актуелне власти, медија, тајкуна, западних амбасадора и западних дипломата. Српска радикална странка је доживела снажан ударац. Уз кршење Устава Републике Србије, закона и Пословника Народне скупштине, режим Бориса Тадића је омогућио да се од 21 отетог мандата Српске радикалне странке формира посланичка група Томислава Николића.

Сада је политика Николићеве и Вучићеве Напредне странке иста као политика Демократске странке. Прецизније – данас су Вучић и Николић спремнији од Тадића да се одрекну свих националних и државних интереса. Обијају прагове западних дипломата у Бриселу и Вашингтону убеђујући их да могу да буду послушнији од Тадића. Убеђују их да могу брже да испуне све налоге Запада, да могу брже да се одрекну Косова и Метохије, да су спремнији да изруче генерала Ратка Младића Хашком трибуналу, што најављује Николић, да прихватају да су Срби геноцидан народ и да их је срамота што су припадници тог народа, као што је, уосталом, Вучић изјавио.

СТИРОПОР ЗА КОНТРОЛУ НАРОДА

Митинг Напредне странке у Београду само је потврдио да Вучић и Николић све време обмањују грађане док на другој страни са Борисом Тадићем праве договоре о формирању владе након наредних избора.

Зашто Николић и Вучић нису одмах сели на стиропор и захтевали ванредне изборе, ако је то заиста њихов циљ? Митинг Напредне странке само је помогао Тадићевој власти да се каналише незадовољство грађана.

Ово потврђује и чињеница да је Николић 25. фебруара отворено изјавио да ће Напредна странка након следећих избора понудити Демократској странци да заједно формирају коалициону владу. У међувремену се труде да убеде јавност да наводно хоће да руше своје будуће коалиционе партнере. Сасвим је јасно да обмањују грађане да су они противници политике Тадићевог режима која је уништила и грађане и државу, док се на другој страни спремају да воде исту политику као Тадић служећи интересима Брисела и Вашингтона, а не интересима Србије и њених грађана.

УДРУЖУЈУ СЕ ДВЕ НАЈГОРЕ СТРАНКЕ

Напредњаци и Демократска странка су били удружени у обмањивању грађана и када су интензивно водили кампању за промену Устава, наводно због броја посланика у парламенту. Вучић и Николић су имали задатак да убеде грађане да Србији нису проблем ни сиромаштво, ни корупција, ни тајкуни, ни криминал, ни отимање територије, него да је највећи проблем са којим се Србија данас суочава број посланика у парламенту.

Међутим, суштински разлог за ову иницијативу лежи у захтеву Вашингтона и Брисела да се Устав Србије промени како би се из преамбуле и текста Устава избрисало да је Косово и Метохија саставни део Републике Србије. Циљ је, такође, да се променама Устава оствари регионализација која води даљем цепању Србије.

Зато најава коалиције Николић-Тадић, односно Напредне странке и Демократске странке, није никакво изненађење. Одавно се ова коалиција припрема, али је тек недавно обелодањена. Вучић се отворено хвали да му је најбољи пријатељ шеф Тадићевог кабинета, Миодраг Ракић. Сада се две најгоре странке удружују у новом обмањивању и лагању грађана Србије.

МОНТГОМЕРИ НИКОЛИЋЕВ И ВУЧИЋЕВ САВЕТНИК

Многи су сада већ схватили да су се преварили када су поверовали да ће Николић и Вучић и њихова Напредна странка на било који начин штити интересе грађана и Србије. То сигурно није циљ оних који су покушали да реализију прљав задатак уништавања Српске радикалне странке, као најјаче бране спровођењу прозападне политике.

Ко год није могао да разуме да су Вучић и Николић погазили све оно што су били читаве две деценије и да су сада доследнији у спровођењу прозападне политике од Тадића, у то је могао да се увери на њиховом митингу у „Арени“,на којем су посебну пажњу указали свом почасном госту Вилијему Монтгомерију, бившем америчком амбасадору.

Николић и Вучић имају потписан саветнички уговор са Монтгомеријем и за те услуге му плаћају 7.500 евра месечно. Монтгомери им помаже да увере Вашингтон да су напредњаци прихватили прозападну политику и да су спремни да испуне све захтеве Сједињених Америчких Држава ако би дошли на власт.

Поставља се и питање откуд Напредној странци, која не добија ни динар из буџета Републике Србије, толико новца да плаћа саветнике, да плаћа закуп просторија у центру Београда, да плаћа запослене, да одржава страначку инфраструктуру у читавој Србији.

БОРБА ЗА ГОЛИ ОПСТАНАК

Тадићев режим убеђује грађане да је Србија изашла из кризе. Ваљда очекују да народ верује њима, а не себи и својој свакодневној борби за голи опстанак. Међутим, чак и њихови фризирани економски параметри показују да је Србија далеко од изласка из кризе.

Незапосленост је повећана, преко 70.000 предузећа је у константној блокади, спољнотрговински дефицит од јануара до октобра 2010. године износио је 4,2 милијарде евра, а у 2011. години се очекује још већи дефицит, од осам милијарди евра.

Због примене Прелазног трговинског споразума са земљама Европске уније, само у 2010. години губици у буџету, због пада царина, износе сто милиона евра. У 2011. ће се ти губици повећати и износиће стотридесет милиона евра.

Кредити које држава узима од европских банака су додатно условљени. Ове банке форсирају грађевинска предузећа из Европске уније и то је разлог што наша предузећа остају без посла. Зато је грађевинска индустрија у периоду од јануара до септембра 2010. забележила пад од 16,7%.

ЈЕДИНИ СПАС ЈЕ – РУСИЈА!

Српска радикална странка сматра да је једини пут који омогућава Србији да опстане територијално, политички и економски, сарадња са Русијом, Кином и државама које неће вршити никакав политички притисак на Србију, или захтевати било шта што је противно интересима наше државе и, што је посебно важно, неће се мешати у унутрашње ствари Србије.

Српска радикална странка има јасан економски програм који штити домаћу привреду, и зна која су најбоља решења за превазилажење социјалне и економске кризе, а на многа од тих решења указивали су наши посланици у Народној скупштини.

Тадићев режим се упорно окреће Међународном монетарном фонду, иако је то веома опасна институција која путем кредитирања експлоатише државе и држи их у дужничком ропству.

Српска радикална странка се залаже за узимање повољних кредита од Руске Федерације који неће бити економски и политички штетно условљени, као што су кредити које Влада узима од Међународног монетарног фонда.

ПО НАЛОГУ ВАШИНГТОНА

Кредити не смеју да одлазе на потрошњу као што чини Тадићев режим, већ морају да се усмере на развој домаће привреде.

По налогу Брисела и Вашингтона, ова влада не омогућава да се користи Уговор о слободној трговини са Руском Федерацијом, а то је једина извозна шанса за Србију. Овај уговор омогућава да се извози преко 95% наших производа на огромно руско тржиште. Могућности које он пружа користе углавном стране фирме у Србији.

Српска радикална странка се залаже за укидање трговинских монопола, за екстраопорезивање западних банака које су монополисти на нашем тржишту и које су увеле у Србију највећe камате у Европи, за смањивање пореза и доприноса на зараде, за смањење ПДВ-а, а када су у питању одређени производи, и за његово потпуно укидање.

Зато је Српска радикална странка поднела Предлог за измену закона о ПДВ-у у којем захтева укидање ПДВ-а на основне животне намирнице и огрев домаће производње, као и на производе и опрему намењену бебама, на уџбенике и књиге. Такође се залажемо за субвенционисање и заштиту пољопривредних произвођача и у поменутом предлогу захтевали смо смањење пореза на пољопривредну механизацију домаће производње, као и друге олакшице. На жалост, владајућа већина је одбацила ове предлоге.

Сматрамо да је улагање у развој малих и средњих предузећа од суштинског значаја.

СРБИЈА У ОДКБ А НЕ У НАТО

Српска радикална странка се најоштрије противи уласку у НАТО. Тадићев режим обмањује грађане да Србија своју пуну безбедност може да оствари једино као чланица НАТО-а, и то у ситуацији када нам Алијанса отима Косово и Метохију.

Данас све више добијају на значају институционализовани регионални системи евроазијске колективне безбедности, попут Шангајске организације за сарадњу коју предводе Кина и Русија, а која има и своје војно крило, и Организације договора о колективној безбедности (ОДКБ).

Српска радикална странка се залаже да Србија постане чланица ОДКБ-а и да добије статус посматрача у Шангајској организацији.

Стратешки циљ ОДКБ-а је ,,успостављање праведног демократског светског поретка, у чијој основи треба да буду принцип врховности међународног права, узајамно уважавање интереса и обезбеђење исте безбедности за све државе“.

Ми, српски радикали, сматрамо да Србија мора да се окрене својим традиционалним пријатељима и интегративним процесима на истоку које предводи Руска Федерација, а то је и једини начин да опстане.

Зато позивам српски народ и све грађане да са искреним пријатељством и одушевљењем приме председника Владе Руске Федерације, Владимира Владимировича Путина, који ускоро долази у Србију.

СРС АЛТЕРНАТИВА СЛУГЕРАЊСТВУ ТАДИЋА И НИКОЛИЋА

Браћо и сестре, грађани Србије, размислите добро о свему јер ви одлучујете да ли ћете подржати пропалу прозападну политику Тадића и Николића или Српску радикалну странку која је једина алтернатива овој слугерањској политици.

Само је Српска радикална странка способна да државотворном политиком, уз подршку Русије и Кине, одбрани легитимне државне и националне интересе и Србију постави у позицију озбиљног и значајног фактора на Балкану. Ако делите наше идеје, ако желите да Србија опстане и има будућност, придружите нам се. Нама је интерес грађана и интерес наше државе увек на првом месту.

 

Хаг, 3. март 2011. Војислав Шешељ

извор: ФАКТИ

http://fakti.org/serbian-point/seselj/sa-kolena-jedino-uz-oslonac-na-rusiju