Вести

Најзлији од злих је онај ко ужива у болу који наноси другом људском бићу!(1) “Опијум Зла”: Распомамљена руља!

пише Часлав М.Дамјановић, 14.12.2013

***

Зло није почело Марксовим “опијумом зла”! Злочинство залуђивањем најмљене разуларене руље почело је већ библијским цитатом најстаријег пронађеног записа у околини египатске Свинге: “Пази се пацова испод одоре жреца!”(2)

За Правду и Историју од прадавнине је пресудно чија је пропаганда ефикаснија!

Данас на жалост изгледа као да Зло, Лаж, и јерес – пропагирају себе ефикасније од Православне Чистоте Вере у Бога.

Конкордат: Корен Мржње!

“Друга тачка Конкордата” који је пре почетка Другог светског рата Ватикан наметнуо Краљевини Југославији “веома је проблематична и упозоравајућа”:

“Ватикан је одлучио да се Краљевина Југославија убудуће има третирати као мисионарско подручје.”

“Mисионарским подручјима Ватикан проглашава територије и земље у којима живе незнабошци и нехришћани – примитивни народи и племенске заједнице” зато да би се “домородачко становништво… покатоличило!”

Покатоличење је дакле била судбина Срба у Краљевини Југославији јер је она проглашена “непросвећеном незнабожачком земљом” – због “непросвећених и незнабожачких” Срба! Зато је српски патријарх Варнава, уз поклик “на окуп, српски народе!” позвао Србе “против безумља”; зато је свети владика Николај Велимировић опоменуо Србе “размислите добро, да ли је Конкордат мртав – или ће се повампирити!”

“Почетак Другог светског рата бацио је Конкордат у заборав – али рађање НДХ и геноцид над православним живљем, као и прекрштавање више од сто хиљада православаца у Хрватској и БиХ” – доказ су да је претња Ватиканове антисрпске мржње – итекако актуелна!

“Стрељање историје”

Запрепашћујућа је димензија стравичног злочина Ватикановог “безумља” које открива Макдауелово Сведочанство Истине које је Мајкл Раденковић објавио и допунио прилозима под насловљенијем “Стрељање историје”! Још је запрепашћујућије данашње српско помањкање схватања Истине које најочитије карактеришу давне речи патријарха Варнаве које као да изговара данас – о нама:

“Jедна је несрећа наша у дегенерацији разума!”

“Друга у дегенерацији морала!”

“Интелектуална и морална дегенерација – то су мрачни и градобитни облаци” – “Наши властодршци изгубили су и памет и поштење”!(3)

Осим што Макдауелово Сведочанство Истине руши све лажи којима нас је дуготрајна пропагандистичка лоботомија “ломљењем Кичме Србији” накљукала о Равној Гори и Равногорској Србији; и осим што руши и све насилно укорењене паралаже о Брозу, НОБ-у, НОР-у и безброј његових фаслификованих фатаморгана – ипак… и упркос нашој већ укорењеној “дегенерацији разума” – још је теже схватити Макдауелов непобитан доказ антисрпске мржње Ватикановог “безумља” – која је суштина свих Истина које доказује Макдауелово Сведочанство Истине!

Макдауел упорно и детаљно анализира управо ирационалну сомнабулност којом Черчил тврдоглаво и безобзирно ровари у корист Броза упркос логици и интересима рата који Западни савезници, али и Стаљин – воде против Нацизма! “Утицаји” којима Черчил “верује” – а које Макдауел сматра утицајем Ватикана – своде се у суштини на утицај особа привржених НДХ – под контролом Ватикана! Зато је неизмерно важније од залажења у Черчилову психу, и сензационалистичке претпоставке његових евентуалних интимних разлога за мржњу против Срба – фокус на Макдауелове закључке:

Черчил схвата Тита као “хрватског националисту”! Черчил – не види Тита као “комунисту”! Макдауел види Тита као тотално непослушног и неодговорног Стаљиновим ратим наређењима. Стаљин упркос Српском Националном Духу сматра Дражу Михаиловића и Србе једним од доминантних чинилаца у рату против Нацизма – док Тита потпуо занемарује па чак и анулира као ратника против Нацизма. Черчил жртвује своју одговорност према савезничким циљевима за добробит “римокатоличког дела Југославије” – према томе за – НДХ – претварајући се да нема појма о стравичном усташком покољу српског живља у то истој НДХ! Па пошто је извесно да је био добро упознат са тим злочином… није на одмет помисао да је издају савезничких циљева рата и починио – баш због тога!

Зато је значајно истаћи да у напису поводом недавне смрти злогласног титоистичког преваранта Јова Капичића, историчар Владислав Сотировић, иако ненамерно али управо продубљује детаљима Макдауелово Сведочанство Истине:

“Већ од самог почетка рата па све до самог његовог краја – ЈВУО je био и остао једини војно-политички непријатељ који је озбиљно стајао на титоистичком путу преузимања власти” – од “јула 1941, након што је Павелић уз немачко одобрење послао Тита из Загреба у Београд” да би ту српску препреку уз Черчилову подршку и усташку сурадњу – Броз коначно скончао “хватањем живог команданта ЈВУО”! Зато од многих “залуталих” документа Сотировић наводи део “излагања Моше Пијаде на Првом заседању тзв. АВНОЈ-а новембра месеца 1942, у Бихаћу”, o “најефикаснијем коришћењу” Срба у НДХ за “стварање комунистичке армаде под Брозовим руководством”:

“Потребно је зато створити толико много бескућника – да ови бескућници буду већина у држави”! Зато јер:

“Само несрећници постају комунисти!”
“Зато ми морамо несрећу створити – масе у очајање бацити!” Зато јер:
“Ми смо смртни непријатељи сваког благостања, реда и мира!”

Сотировић објашњава ову поруку Зла: Баш у ту сврху су “усташе као јуришни шуцкор одреди римокатоличке цркве чистили западне делове Југославије од ‘шизматичних неверника’ док су у исто време на тај начин стварали и бескућнички пролетаријат за Титове партизане уз помоћ кога је Броз настојао да дође на власт у Београду”! Зато се Брозова назови војска “поглавито кретала преко територија насељеним Србима у оквирима НДХ сакупљајући преживеле српске сељаке које је након укључивања у партизанске редове политички комесаријат партизанских одреда у што краћем временском периоду морално-политички преваспитавао у духу борбе против ‘великосрпског национализма’ – направивши од српског сељака ‘пролетерског бескућника”!

Управо: “Материјал за комунистичку обраду”!(4)

Баш из надобудног сакривања овог фашистичко-салонског разбојништва од стране и самог Черчила и черчилијанског такозваног Титоизма, произилазе само наизглед чудне претпоставке:

Иако Черчил јесте био против Хитлера, али… није био против Нацизма – у смислу: Черчил није био против расизма као таквог! У том смислу Черчилов став не само да је апслотуно истоветан Ватикановом – а самим тим и крволочности НДХ – већ је самим тим апсолутно истоветан и аустроугарском изворном расизму, и сходно томе и извору расистичког наслеђа – Римском Империјуму као таквом!

То значи да је за Черчила Хитлер био некаква аномалија – јер се расизам мора спроводити на европском, управо глобалном нивоу по устаљеној римско-аустроугарско-ватиканској пракси: фокусиран на дегенерисане ниже расне групације “примитивних племена” и “непросвећених незнабожаца” – попут Срба!

Димензије злочина

Дакле… пошто је Ватикан својим конкордатским клаузулама и званично себе дефинисао да није ни религија нити Хришћанство – то исто је доказао и Черчил својим “веровањем” у своје “изворе” – јер расизам као такав – и то допуњен садизмом иживљавања уживањем у патњама нижих – јесте суштинска спона Черчила, Ватикана, НДХ и Броза!

Према томе, то је разлог због којег Тито – не ратује против Нацизма!

Напротив: Броз у својим такозваним “пролетерским бригадама” ствара руљу убица која ће индоктринисана – управо дрогирана “опијумом” некаквог “марксистичког” наводног “комунизма” – као куга навалити на Србију и – убити је – и то уз свесрдну сарадњу Усташтва које Титу намешта прогоњене Србе да их Пијада преваспита у “бескућнике” којима ће обећати насељене у обећаној наводно “реакционарној” земљи Србији – чиме Усташтво остварује свој крајњи циљ – после побијених преко милион Срба nа територији НДХ – убиством Србије и Равне Горе!

Иако у овом фашистичком разбојништву изгледа као једина необјашњива улога Црвене армије која ће дрогираној руљи омогућити навалу на ‘обећану земљу’ – ипак, синхронизована усаглашеност дјеловања одређених тајновитих кругова Коминтерне, нацистичке политичке команде у Загребу, и тајног енглеско-черчилијанско-ватиканског роварења – непобитно доказује Мекдауелову тврдњу да се све ово догодило чак и против Стаљинових личних наређења – што потврђују и чињенице: у Титоизму je Усташтво које се придружило Титу – у реду! А оно које се није придружило – није! Зато се тек данас помаљају инофрмације о савезничким договорима са Усташтвом у хрватским “грофовијама”, и зато се то тек данас потврђује чак и “аутобиографијом“ злогласног Драгановића: да му је “британска веза у Ватикану – била најважнија”; да иако је “успоставио добре везе с више важних особа дипломатског света, с немачким послаником при Ватикану бароном Вајцекером и његови саветником Фон Брауном” – да му је:

“Најважнија веза била – енглески амбасадор у Ватикану лорд Осборн”!

“Драгановић је то записао 1943”!

Макдауел доказује да је то тачно онај тренутак када се дотадшња издајничка завера унутар савезничких редова – од млаке и прилично неорганизоване завере приписиване некаквим “комунистичким инфилтраторима” – претворила у моћну, па чак и свемоћну заверу која Тита:

Не сматра “комунистом” – него “хрватским националистом”!

У “аутобиографији” сам Драгановић доказује свој ‘утицај’ који је “преко ватиканских дипломата одржавао са хрватским министрима у југословенској краљевској влади у Лондону”, што осебујно устврђује његово “писмо од 13. септембра 1944. највероватније Јурају Шутеју, министру у влади Тито-Шубашић”, коме Драгановић “шаље и фотографије у свештеничкој одећи и цивилу с молбом да му ‘ради хрватске ствари’ набави енглески пасош визиран за одлазак у Америку” – и такође и Драгановићево “упозорење др. Ивану Шубашићу да нипошто не дозволи враћање у земљу Србима протераним из ‘Хрватске, Славоније и Срема, најужег животворног подручја Хрвата’!”

Можда би у име Истине било тачније Титоизам називати Драгановићевизам! Зато јер ни Тито – али нити Черчил – нису ти који наређују! Напротив:

Наређује Драгановић:

“Нипошто се не смијемо преварити и назад обећати земљу и тиме само продужавати акутност српског питања у хрватским земљама. Треба хладно и полагано поступати, а ако у изванредним случајевима треба давати одшету нека онда буде у будућности!”

Драгановићево наређење било је светиња и за Черчила и за Черчиловог назови ‘маршала’:

Черчил је послушно обезбедио – а Тито послушно “донео закон о забрани повратка Срба прогнаних из НДХ у социјалистичку Хрватску”! То је “био директан наставак Драгановићевог рада у Заводу за колонизацију НДХ, којим је од 1941. на земљу одузету од Срба и имања Српске православне цркве у Срему и Славонији насељавао Хрвате из БиХ”, и то сходно тези “с којом је докторирао на Папском институту за исток” у којој је устврдио да:

“Срби на подручју Хрватске и БиХ – не постоје”!

Напротив: “Реч је о – ‘поправослављеним’ Хрватима”!

Вредно је нагласити да је “у НДХ Драгановић одмах постао члан Верске комисије за прелазнике на католичку веру, која је покрштавала ону трећину Срба који нису били одређени за убијање или прогонство”!(5)

У Черчиловој ендехаовској грофовији званој Титова Југославија – управо је Драгановић био тај ко је дириговао наводне ‘маршалске’ ‘тековине’!

Безумље Освете: Убиство Србије!

“Безумље” мржњe црвених салонских издајника Другог светског рата, обавилo је за Ватикан освету за пораз аустроугарског расизма који су му нанели “непросвећени незнабожачки шизматици” Срби, који су – упркос што су били брутално кажњени и садистички унижени стављањем у холокаустични забран лажне заједничке државе после Првог светског рата – и упркос што су на територији НДХ били масовно побијени – тиме што су ипак преживели и супродставили се Нацизму! Зато је “Безумље” мржње докрајчило Србе Черчиловим Титом ендехаовским убиством Равне Горе и Равногорске Србије – и то користећи углавном Србе са територија НДХ – преваспитане “дегенерацијом разума и морала” лажним комунистичким “марксистичким фашистичким опијумом” Титовог назови “пролетерског” квази “морално политичког преваспитања” у руљу убица и отимача некаквог измишљеног “великосрпског национализма”!

In Memoriam

Иако Макдауелово Сведочанство Истине салонско-грофовијску издају Другог светског рата не дефинише директно – ипак га Макдауелово Стрељање историје директно и непобитно доказује!

Нема драстичниијег доказа од јавне изјаве нећака Титовог Усташког генерала Марка Месића, којег је, иако поражен од Црвене Армије у нацистичком нападу на Стаљиград и Москву, Тито убаштрао у Црвену Армију као “ослободиоца”, зато да би му обезбедио да му Црвена Армија обезбеди упад дегенерисане руље у Србију, за шта га је такозвани ‘маршал’ наградио командом над почасном стражом на Дедињу:

“Ми немамо пред ким шта клечати! У Другом светском рату, ми смо два пута побиједили, а сви други само једном. Ми смо побиједили 10. травња када су нам Силе осовине признале државу – и побиједили смо јер смо се нашли послије рата, опет с побједницима, за побједничким столом”.(6)

Пошто јавна изјава Марковог нећака Стипе Месића није до сада никад аналазирана – анализирајмо је сада:

Они који заиста верују у Бога – клече пред Богом! Месић каже – “Ми немамо пред ким шта клечати!” Значи – јеретик!

НДХ не само да је “два пута побиједила” – већ Месић све “друге” омаловажава да су “побиједили само једном”! Не треба никаква осебујна промућурност схватити да то значи да Месић сматра да је према томе НДХ обављала најважнију задаћу током Другог светског рата – важнију, па према томе и расистичкију задаћу – чак и од Хитлера!

“Прва побједа” када су “Силе осовине признале државу НДХ” – није побједа у Другом светском рату који је бар како сматра цивилизовани свет био рат против Нацизма! Према томе Стипе Месић се може свакојако тумачити: Хитлер је признао НДХ јер је НДХ на важнијој задаћи чак и од самог Трећег Рајха! Или зато што је НДХ битна за постојање и победу Трећег Рајха! Или зато што је за послератни свијет – без обзира на исход рата – важност НДХ бити од искључиве важности! Или је побједа зато што је Хитлер одобривши НДХ одобрио освету у име Аустроугарске! Али… ако је Хитлер ишта освећивао – пошто је он освећивао једино пораз Немачке у Првом светском рату ова теза је неприхватљива исто као и признање Хрватске државе као такве од стране освајача цијеле Еуропе у то доба! Јер, посматрајући из цивилизацијске моралне перспективе – признавање државе од стране расистичког освајача који ће на крају рата бити поражен – не може се никако сматрати “побједом” већ… поразом… па заправо и – издајом!

Међутим, “друга побједа” је још контраверзнија: Ta “pобиједа” није на ратишту! Напротив: “друга побједа” je “наћи” се “послије рата” – “опет с побједницима” – “за побједничким столом”!

Непојамно је схватити логику ове формулације:

“Опет” као такво – значи да је НДХ била негде другде током рата па се сада и “опет” нашла “с побједницима”! Из таквог замешатељства се свашта може закључити! На пример, да је искључиви циљ рата и ратовања “наћи се за побједничким столом”. То значи шта год да је неко радио током рата, какве год да је злочине починио, кога год убијао – све то уопште није важно – важно је једино где ће се “наћи”! То значи без обзира ко је против кога ратовао, без обзира ко кога победио или поразио – једино је важно – “наћи се за побједничким столом”!

Али… па можда нећак Титовог команданта почасне страже на Дедињу можда и јесте у праву: На завршетку Првог светског рата Хрвати се јесу “нашли за побједничким столом” – на завршетку Другог светског рата НДХ се јесте нашла за “побједничким столом”! То значи да иако је по свим мерилима била на непријатељској страни – да се Хрватска “нашла за побједничким столом” у оба рата – једино због тога што је у оба рата – предано убијала Србе!

На завршетку Другог светског рата Черчилов Броз је прошверцовао НДХ у “побједнице”! Зато је исти Стипе Месић у свом опроштају са Фицројем Меклејном на далеком шкотском језеру изрекао чињеницу на коју се не обраћа пажња:

Југославија ће трајати само док је Тито жив… што значи као награда за прошверцовавање Хрватске у победнице и за убиство Србије!

И тако и би: данас ни отпаци убијене Равногорске Србије немају право на живот. Зато није случајно посмртно слово Јови Капичићу названо “In Memoriam: Jovo Cappa”:

Црвени салонски дегенератори бијаху капои у усташком концентрационом логору за ликвидацију Срба.

Боже спаси Добро од куге најмљених издајника.

Амин.

Часлав М. Дамјановић

wwwRavnogorskivenac.com

_______________

(1) “Тhe cruelest of evil men is оne who enjoys spectacle of other human beings pain”)

(2) “Look at the high priest, and wonder whether under his robe he’s a rat.” Leviticus, “Sound of Boots”, Аутор)

(3) Grey Carter: “Карађорђевићи и Ватикан, и кога је њихова краљевска кућа задужила”, srbijadanas.net)

(4) “In Memoriam: Jovo Cappa (1010-2013)”, Владислав Сотировић, Новинар.де, 12/10/13)

(5) “Тајни дневник усташе који је координирао “пацовским каналима”, Вечерње Новости, Борба за веру, 12/03/13, novosti.rs)

(6) “Ексклузивно – проусташки говор Стипе Месића”, Новинар.де, 12/11/06, Извор: хрватски Index.HR, ekskluzivno)