Вести

Данас су немачки медији пренели као вест дана изјаву Ангеле Меркел, где је главни део њеног излагања био посвећем „опасности која прети Источној Европи од стране Русије“. Берлин тако жели да се представи као адвокат „малих и слабих држава“, које желе да се одупру „сталним, неправедним и великим притисцима из Москве“. Канцеларка Ангела Меркел има намеру да на самиту „Источног партнерства“, који ће се одржати 28. и 29. новембра у главном граду Литваније Виљнусу, затражи да ЕУ својим „источним суседима“ пружи „конкретну подршку у трговинским конфликтима са Русијом“.

Никола Н. Живковић; Берлинm 19.11.2013

***

Тако један од најутицајних немачких листова „Франкфуртер алгемајне“ на првој страни као наслов стоји „Меркел упозорава Москву због њеног мешања у Источну Европу“ („Merkel warnt Moskau vor Einmischung in Osteuropa“, http://www.faz.net/aktuell/politik/ausland/regierungserklaerung-merkel-warnt-moskau-vor-einmischung-in-osteuropa-12669734.html)

А у тексту стоји следеће: „Јасним речима канцелар Ангела Меркел упозорила је Русију, да не омета процес приближавања Украјине према Европској унији“ („In deutlichen Worten hat Bundeskanzlerin Angela Merkel Russland davor gewarnt, den Annäherungsprozess etwa der Ukraine an die EU zu stören.“).

На крају је Меркел закључила, да ће се „у Виљнусу заложити за то да ЕУ том притиску супротстави конкретне мере за те земље и да Брисел покаже фактичку солидарност са њима. За то сам да им дамо прилику за пласман робе коју не могу извозити у Русију или широку помоћ у решавању енергетских проблема“.

„Франкфуртер Алгемајне“ не бави се само Украјином, јер у реченом чланку стоји следеће: „Јерменија је чак одбила да потпише уговор са Европском унијом и уместо тога решила је да приступи царинској унији са Русијом Белорусијом и Казахстаном“ („Armenien habe sogar die Unterzeichnung eines Abkommens mit der EU abgelehnt und sich stattdessen für einen Beitritt zur Zollunion Russlands mit Weißrussland und Kasachstan entschieden.“)

Овако непознавање историје делује готово невероватно. Та зар је могуће да тако угледан новина и немачки канцелар толико слабо познају историју и да не знају што се догађало са јерменским народом у Отоманском цартву 1915. године? Да није било руске армије, јерменски народ данас можда не би ни постојао. И о томе Немци ништа не знају? Зар им није познато да су Турци убијали тај многострадални кавкаски народ управо немачким оружјем? Ако Турска, не дај Боже, са својом милонском армијом нападне даанс или сутра Јерменију, ко ће да их штити? Ако одговор на то питање не зна Берлин, зато зна Јереван. Управо су због тога Јемрени потписали тај уговор, а не због притиска Путина.

За познаваоце немачко – руских осноса, овај изјава немачког канцелара не изненађује. Немачка већ пуних сто и двадесет година, – дакле, после одласка Бизмарка, – стоји у првим редовима у борби против Русије и то на свим пољима, дакле, ако не увек војно, онда дипломатски и економски, као ево и сада.

Овде код Ангеле Меркел постоји само једно изненађење. Да је тако јасно, отворено, нимало дипломатски и оштро напала Русију. Ово се у прошлости догађало само на врхунцу «хладног рата», или у време Првог и Другог светског рата. Људи који политички размишљају постављају се питање: Због чега је Меркел изабрала тако агресивни језик против Москве? Зар је она заборавила савет канцелара Бизмарка, – вероватно највећег државника кога је та земља имала, – који се залагао да «Немачка изнад свега има добре односе са Русијом», како је то 31. августа 1879. саветовао у писму немачком цару Вилхелму Првом.

Сем тога, у оваквим политичким изјавама увек је најинтгересантније не оно што се каже, него што се прећуткује. Меркел, на пример, не говори да готово једна четвртина становништв а Украјине јесу Руси. Сем тога, ако је веровати украјинској штампи, око половина самих Украјинаца, није за то да Кијев изгуби руско тржиште и уопште политичке и културне везе, која вежу ова два словенска и братска народа. Према томе није Москва та која врши притисак на Кијев, већ грађани Украјине врше притисак на сопствену владу Јануковича да води политику коју подржава народ Украине, а не што је корисно за Берлин, Брисел и Вашингтон. Словом, Меркел је потпуно прећутала чињеницу, да су Украјинцима далеко, далеко ближи Руси него Немци. И најзад, над украјинским народом није извршена лоботомија, па да је заборавио какву су «помоћ» од 1941 до 1944 добили са Запада, од Немаца!

Треће. Ангела Меркел прећутукује чињеницу да се управо она меша у украјинску унутрашњу политику и да би Москва имала далеко већа права да упозори Берлин да престане да се меша не само у унутрашње проблеме Украијине, већ и у друге државе Источне Европе и Балкана, где већ сада многи осиромашени грађани верују да је Немачка данас постигла оно, о чему је и Хитлер сањао: тотална доминаца немачке привреде у том делу Европе.

Нарочито делује арогантно, неукусно и цинично немачки притисци и уцене упућене против српског народа, када се зна да су Срби главне жртве немачке освајачке политике и да су процентуално Срби, – поред Руса, Украјинаца и Белоруса, – највише страдали у Другм светском рату.

Никола Н. Живковић; Берлин 19.11.2013