Вести

У озбиљним земљама света се каже да је „добра аналитика деведесет посто политичке мудрости“. Колико је та аналитика мудрости заступљена у нашој земљи и зашто су те јавне анализе сведене на ниво „видовите Зорке“?

Пише: Драгомир Билић, 18.11.2013

***

Чему то и коме то служи? Политички обојени „независни“ аналитичари боје нам нашу будућност онако како то њиховим менторима одговара, у датом тренутку, и својим сугестивним анализама стварају општу конфузију у друштву. Није посао аналитичара да заснива своје тезе и предвиђања на измишљеним или конструисаним догађајима него да своју анализу заснива на релевантним чињеницама и доказима. Слажем се да многима од њих, због не транспарентности политичких процеса, нису доступне многе чињенице, али онда нека ставе ограду, и кажу да су њихови закључци плод њихове фикције.

Е кад могу ти озбиљни аналитичари да буду неозбиљни, може и овај неозбиљни, аутор овог текста, да да’ своју неозбиљну и не обојену анализу озбиљних ствари које се догађају или ће се десити у скоријој будућности.
О самог проглашења Устава Републике Србије 8. 11. 2006. године било је јасно да је тај Устав плод трулог компромиса тадашњих политичких партија на власти и опозиције. Какав компромис таква и држава. Немогућност да се такав Устав примењује на целокупној територији Републике Србије и прећутно толерисање неуставних радњи, због тобожње политичке реалности коју су наметале велике силе и њиховог признавања нелегитимног проглашења независности Косова и Метохије, политичка елита је све више упадала у муљ трулог уставног договора.

Ћутање Уставног суда Републике Србије по питању оцене уставности појединих међународних споразума и закона који су доношени, а нису били примењљиви, на целој територији Републике Србије, довело је до још већег притиска на све следеће власти и стварање опште конфузије у политичком систему земље. Уз такво понашање долази и до јачања сепаратистичких тежњи и у АП Војводини. Уставни суд опет одуговлачи са оценом уставности појединих покрајинцких аката и закона, чекајући ваљда, да добије зелено светло носиоца власти у том тренутку. Све ово што сам навео, наводи ме на закључак да смо ми као грађани, предуго, изложени вољи носилаца власти а не сили закона која нам је гарантована оваквим Уставом.

Као и многи грађани Србије у својој земљи осећам се неравноправно и небезбедно на целој територији Републике. А члан 39 Устава ми гарантује да могу да се крећем и настањујем, у оквиру законских норми, на целој територији Републике Србије. Па јел могу? И не само то. Сви се позивају на Устав само кад треба од грађана да се узму паре. Тако господин Илић не може да легализује бесправну градњу јер тобоже Устав не дозвољава. А ја се питам који Устав дозвољава Шиптарима да нелегално граде, јер сложићете се, и то је Србија. Јел’ по Уставу и 250 посланика на грбачи народа од којих две трећине долазе у Скупштину само кад их странке приведу. Јел’ то квалитет заступања грађана који нам је Уставом гарантован.

Кавав је и квалитет закона који се доносе у складу са Уставом и примењивост таквих закона. Зато и имамо „одличне“ законе у складу са стандардима ЕУ које на жалост не примењујемо. Цврц Милојка. И где све то води. Овде имамо и изражену жељу за променом свести код народа, од стране садашњих носилаца власти. Ја не сумљам у добронамерност ове власти, али како ми да се мењамо кад на сваком кораку наилазимо на нелогичности које су проузроковане непоштовањем тог истог Устава. Не може Устав да се поштује до некле. Ко је тај у држави који ће да нам објасни докле су те некле, и шта после. Да вратимо онда Краља и заменимо овакве „ Краљевиће и Просјаке“. Стилска фигура, нема љутње. Мислим на све релвантне политичке чиниоце у земљи. Јер анализирајући понашања власти, у прошлости и сада, то личи на то. На страни се понашамо ко просјаци, кући ко Плинцезе, а неки и ко „ Успавате Љепотице“.

Елем, а може и Бонд, да испогађам ја ту неозбиљну будућност ко ови озбиљни са почетка.
Због сложености Косовско Метохијског случаја, а у немогућности и слабашности да се тај случај другачије реши све наше добровољно изабране власти ће радити овако.
Под притиском међународне заједнице а и због незавидне економске ситуације у земљи свака Власт ће ићи на сламање „националпатриотских“ снага и свођење на разуман ниво који не угрожава изнуђене политичке кораке у смислу легализовања нелегалног проглашења Републике Косово. Не кажем да ће доћи до експлицитног признања али како год то Запад буде формулисао значи ће исто. Вођеном криминализацијом навијачких група обезглавиће се и тај нај екстремнији део Српске популације. То и јесте први од крака ка декриминализацији друштва у целини. Уследи ће успостављање стварних ауторитета на свим друштвено културним нивоима, јер то у садашњем миљеу није могуће.

Подизањем културно цивилизациских норми доћи ће и до промене у размишљању већина становништва. Самим тим подићи ће се и квалитет понуде радне снаге и економског јачања земље. Бољитак ће осетити потребна већина грађана и они ће бити ударна песница новог начина размишљања и промишљености. То ће се огледати у томе што ће се капиталне одлуке доносити без предсудног емотивног фактора по систему волим не волим него оћу ово због, или нећу ово због… Ценим да ће се ово догодити у периоду од две до три године од следећих ванредних избора на свим нивоима. Јавља ми се април мај 2014. године.

После тога долази завршни ударац у виду промене Устава за који ће гласати 80 до 85% становника Србије. Три године после промене Устава, Србија ће постати члан те фамозне ЕУ. Ладно ће преузети водеће место поред Немачке и Енглеске јер као млада и окупана биће ударна песница ових оматорелих мајстора светског дар мара. Значај Америке на овим Балканским просторима после тога почеће рапидно да слаби јер неће виће моћи да кристи свој утицај као на земљу која је сама и слаба. То им је специјалитет да здружено ударају на слабије. Никад на равне себи, што су у историји и доказали. И у Другом Светском Рату су чекали и оклевали. Да Јапанци не бомбардоваше Перл Харбур можда и не би били на страни нас победника.

Овај текст сам назвао „Неозбиљна аналитика“ јер сматрам да би за озбиљну анализу морао да имам више скривених података, а и не дајем три решења као ови озбиљни. Ако хоћете да уозбиљите овај текст било би ми драго да и ви дате неку своју анализу и предлоге шта по томе можда могу да ураде будуће власти и куда ће нас све то одвести.

Не бојте се. Уставом нам је у члану 46 слобода мисли и изражавања гарантована. Ако ме нема зна се МЕЊАЈ ТЕ УСТАВ.

Пише: Драгомир Билић, 18.11.2013

[SlideDeck2 id=92843]