Вести

Премијер, до краја.

Потписник Бриселског споразума и Премијер Србије Ивица Дачић посетио је Косовску Митровицу поводом завршне конвенције Владине листе Г.и. „Српска“ за други круг шиптарских избора на Косову и Метохији. Листа која подржава Владу (верујем да је то правилније од „листе коју Влада подржава“) такмичиће се са сопственим капацитетом да уцени сваког запосленог Србина и стављајући га под апсолутну контролу примора да изађе на изборе којим ће се, од самопроглашеног Косово преобразити у признато и независно.

Припремио; Иван Максимовић 16.11.2013.

***

Други круг шиптарских избора поновиће се на три изборна места у северном делу Косовске Митровице на којима је због ниске излазности гласача дошло до организованог насиља да би се замаскирао успех бојкота истих избора. Они којима није одговарао бојкот решили су да понове изборе а како би осигурали „легитимитет“, при томе су уценили сваког ко је запослен у државним фирмама. Празним обећањима субедили и неке од привредника да их опонашају. Осим локалних, осмишљене су и припремљене преваре и на државном нивоу.

Тако је јуче госпођа, расељено лице са КиМ са тренутном адресом у централној Србији, примила необичан телефонски позив. Лице са друге стране слушалице, пошто је изрецитовало њене личне податке и додало „ви живите са мајком, јел тако“ да би се представило као службеник Канцеларије за КиМ и на потврдан одговор понудило бесплатан аутобуски превоз са обезбеђеним сендвичима и соковима током пута не би ли се појавили у Косовској Митровици и гласали.

„Али, ја сам рођена у Приштини, и моја мајка и сестра. Какве везе имамо са Митровицом“ упитала је изненађена госпођа да би се разговор завршио спуштањем слушалице службеника Канцеларије, без икаквог објашњења.

Они који живе на Косову и Метохији већ су осетили благодети аутобуске вожње јуче на завршном митингу „српске“ за шиптарске изборе. Тако су се многи од Срба са свих „меридијана“ јужне Покрајине обрели на Шумадији, градском тргу северног дела Косовске Митровице. Да, свега је ту било…

Скоро у тачно време дошао је и Премијер Србије са колоном возила ни за свадбе ни за сахране. Људи у црном, наоружани и опасни по околину, обезбеђивали су Премијера који је дошао на део своје територије које се одрекао у Бриселу да би и народ убедио да треба да прихвати одрицање.

Пошто је стигао Дачић створили су се сви услови за интонирање националне химне. Тужан и сраман тренутак. Свечано и мирно уз стихове „моћном руком води, брани будућности српске брод“ стоје они који су дошли да кажу српском народу да су га пустили низ воду. И сви, заједно са народом, певају. Утопија и носталгија.

Врли говорници са дикцијом ученика основне школе изражавали су своја осећања приведеном народу. „Жао ми је што са нама нису и они који су 14 година бранили овај град оглашавајући се са ових дасака. Али, наш народ каже кога нема без њега се може“ чуло се тих истих дасака. Да заиста фале, да ли даске људима или људи даскама, једина је дилема.

А кога то није било? Када знамо да је на скупу било најмање Митровчана којих се једино ови избори и тичу као локални, онда можемо рећи да је фалио баш народ. Наш народ који то каже је бојкотовао шиптарске изборе са 90% неизлазности. Али пошто га није било уз кандидате „српске“ они су показали да се и без њега све може. Ова дубоко истинита изјава осликава целокупну ситуацију.  Српска власт без и најмање легитимне подршке народа може све што јој се хоће јер има подршку Брисела који ће сваку неправилност као гумицом брисати ако му то одговара. Тако је сва борба, и дебело ћу замерити Србима са севера, не само последњих 14 већ и последњих 140 година – избрисана са неколико центиметара дугом линијом у облику имена и презимена „Ивица Дачић“ на место парафа споразума из Брисела. Да није било борбе и страдања српског народа пре 1999. јужно од Ибра ни 14 дана а камоли година не би било ни на северу Косова.

Да, говорили су још неки „српскаши“ омамљени демагогијом, маштарењем и изговарањем реченица које доказујући да чак ни смисао и разум не морају баш увек да иду заједно. Ето колико су нас поделили.

Још једном ћу замерити Србима. Премијер Ивица Дачић је јасно и врло гласно рекао да је садашња српска власт отписала КиМ на рачун независног Косова. Чак ништа није обећао! Говорио је само о намерама, замислима и могућностима па чак и ту наговештавао извесне сумње у одређене ствари. И затражио да га народ подржи. Мора се признати да је ово прилично поштено урађено. Да, окривио је своје неистомишљенике да бојкотом подривају Србију, није рекао коју, какву и како.

Затим је, тај исти човек који је рекао да је дошао и да се не боји, сишао са бине и окружен са барем 100 телохранитеља у тесном прстену око себе и више стотина косовских полицајаца и припадника цивилне заштите свуда унаоколо, пошао да попије кафу.

Наравно, проговорио је и народ. Прво – тишином. Ако су их присилили да дођу нису их моли присилити да аплаудирају. Овације које се у медијима помињу углавном се тамо и налазе. Група од неколико заставника је покушавала да поведе народ на усклике у славу Премијера али се на њима све и завршавало. Пошто је већ постала традиција да новинару нашег портала није дозвољен приступ, он се налазио међу народом, иза камера и фото апарата. Ту у гужви налазио се човек који је често и врло, врло гласно поздрављао Премијера са „Гљивице! Гљивице!…“ а када сам се окренуо ка њему у чуду он је само намигнуо и насмешио се.

Група младих људи је такође узвикивала, са осмехом разуме се, „дошли смо до „ивице“, дошли смо до „ивице“! Један од припадника цивилне заштите је долазак Премијера доживео као својеврсну магију „сад га видиш и више никад“ добацио је колеги поред себе показујући главом на Дачића.

Од свих слика можда најупечатљивија је била када најближе обезбеђење Премијера, пошто је у линији могло да се креће једино руским широким трговима, ходало у колони. Свако од њих је на раме ставио руку колеги испред себе. „Ако слепац води слепца, оба ће у јаму пасти“ прошла је мисао кроз главу.

Ивица Дачић је дошао у Косовску Митровицу на митинг, и отишао. Српски народ из Косовске Митровице није дошао на митинг, али је остао. Преживели смо 17. март, хоћемо ли преживети и 17. новембар?

Стални дописник портала Новинар.Де
Иван Максимовић, Косовска Митровица