Вести

И Хиландар здушно помогао шиптарско-бриселске изборе – Званични изборни плакат – СРПСКА

Толико обмана, толико превера; коначно, толико лажи се ових дана сручило на српске главе, како би се доказало да они који владају Србијом верно испуњавају налоге својих западних ментора, заслужујући тиме улазак у ЕУ 2020. године.

пише Проф. др. Слободан Турлаков, 12.11.2013

***

Први потпредседник (П.п) који у свему предњачи, па и у косметовским догађајима, успео је да избаци једну крилатицу, по којој се треба борити за – опстанак, а не за – нестанак, а никако да објасни зашто ће Срби нестати ако не гласају на шиптарским изборима, који су самим чиним прогласа од туђина, изгубили своју независност и своју државу, и тиме у стварности – нестали!

Нас не интересује што је П.п променио своје мишљење и понашање из радикалских времена, то је његово право и његова заблуда. Али, по чему он своју наводну грешку, што је био националиста, коју је грешку сада увидео и постао проевропљанин, намеће свим Србима, мал’те не наређујући им, да сви морају поћи његовим примером!?

Шта друго, него залуђеност једног малог диктатора, који све чини да постане и велики тиранин.

Тај човек је причао како има ноћне море, због економске ситуације земље, али по свему судећи, он би морао имати и многе друге ноћне море, из трена у трен, јер је својим суманутим резоном довео себе у једно потпуно виртуелно стање, да једино што му помаже јесте то, да може да даје изјаве и да се слика у различитим облекама. Мрак, као мрак, који га осамљује, сам по себи је његова највећа мора, и у њој ће једном нестати, већ и зато што не може да нађе ни једну чврсту и светлу тачку на којој би се ослонио.

Сам је признао да све што каже, да се све то изјалови, и да зато мора да ћути о будућим тј. скорим „напредцима“.

Време иде, напредака нема, јер су они напросто његова измишљотина.

У свакодневним измишљотинама, последња је косметовска превара. И кад је видео да не може са њом да прође, тражио је 45 минута „за своје људе“ да их пошаље у Косовску Митровицу и да они среде ствар, тј. да поврате мир. Или још боље, да натерају све Србе да изађу на изборе.

Срећом, постоји портал „Новинар. Де“, који је са својом екипом снимио цео митровачки догађај, и тиме јасно и гласно показао: нити је било немира, нити разбијених кутија, али је зато било мноштво Срба и Српкиња који су се окупили и својим паролама (Ово је Србија, Косово је Србија, Бојкот) мирно демонстрирали своју вољу и своје убеђење и своје српско опредељење.

За то неопозиво документовано о правом стању догађања на северу Косовске Митровице, током избора 3. новембра, треба одати признање и захвалност порталу „Новинар. де“ и његовом главном уреднику Срђану Марјановићу, јер да није било њих и њихових сарадника и истомишљеника, преваре и лажи београдских власти могле би још и проћи. Овако, не и не!

Нека се усуде да тај неопозиви доказ портала „Новинар де“, објаве на било којој ТВ са националном фреквенцијом!

Врага!

Требало би ухватити П.п и Вулина, и натератуи их да одгледају тај филм, да би видели оматеријализоване своје лажи, посебно да чују оно што је рекао Павић, по коме ови држављани Србије, имају право да свој протест пренесу у своју престоницу, дакле у Београд! Или, пак, Ђорђа Вукадиновића, који је на крају свог кратког обраћања окупљеним Србима, громко из свег срца, узвикнуо – „Живела Србија!“

Наравно и дабоме, није П.п. са својим флигел ађутантима једини у производњи лажи, по коме су сви Срби који нису гласали, произведени у – хулигане, тј. што на руском значи – мангупи! Мада би, тај наслов и то име, далеко пре, њима пристајало, јер реченим лажима не могу бити ништа другу до мангупи.

Дакле, ту је и премијер, који је, по свом уобичајеном шегачком начину, објаснио нешто што се не да објаснити. Наиме, правећи од тог „чина“ виц, он је косметовским Србима поручио: не послушају ли Београд, тј. њих, бриселске емисаре, имаће рат са – Албанцима. А ако, пак, послушају… имаће рат – међу собом! Односно, егзодус! Илити бежанију.

Па, ето, нека бирају, поштено им је предочио њихову ситуацију… из које излаза нема.

А зар то он, као преговарач, у Бриселу није знао за тај безизлаз, кад је ставио потпис 19. априла 2013.тамо, где му је баронеса прстом показала. Није она бадава Енглескиња, припадница земље Њеног Величанства, која је држава увек била наш непријатељ.

Тог трена он је морао знати да потписује нешто што је сада огласио као безизлазну ситуацију за тамошње Србе!

Додуше, једног трена он се, онако шеретски, појавио са идејом деобе Космета, што би, како је рекао, било најпаметније и најкорисније за обе стране. Кажемо, једног трена, знајући унапред да ће сви наши непријатељи бити против тога! Није чак издржао ни неколико дана да га убеђују, да врше притисак на њега, одмах је и сместа пристао да одустане од те идеје, која није само његова, која се још деведесетих година убацила у оптицај, чак и од потписника ових редова. Али, нек се зна да је и он нешто проговорио, што је могло да се сматра спасоносним. И било би.

Да би свом државничком шегачењу дао пуни значај и (бе)смисао, тај елипсасти патосарац без трунке устезања, просуо је једно овакво питање достојно једног квази мислиоца:

„Зар неко мисли да ће Србија да жртвује своју будућност, због десет хиљада људи!“

Аман, човече, што се не заустави у том свом самозадовољном бујању, па не рече себи – еј, бре, малиша, то су Срби, српски државаљани, ма колико их било, они чине обавезу матици да се стара о њима. И не само о њима, већ и о њиховом, па и нашем, вековном простору!

Не, нема он никаквих предрасуда, ни премијерских, ни социјалистичких, ни човечних. Он рачуна само на будућност, на 2020. годину!

Као и у свим криминалним радњама, недогледним пљачкањима и корупцијама у јавним предузећима у којима владају његови СПС (т) кадрови, он је вазда био и умео да буде „изван ствари“, па и у овој судбоносној, без обзира што је био и министар унутрашњих дела. Мада, најпре и у првом реду шеф СПС (т).

Међутим, овде се не ради о пљачкама и корупцијама, већ о суштинском националном питању и интересу земље чији је он премијер! Али, по навици, њега ни то не занима, већ и зато што ни његове менторе то не занима, а они су му највжанији, јер благодарећи њима налази се на положају на ком јесте.

И тако, и „Србијагас“, и „Галеника“, и „Колубара“, и „Србија путеви“, и још толико други …пролазе крај њега као поред турског гробља.

Ако се непрестано говори о баснословним дуговима тих форми, посебно „Србијагаса“, треба се сетити да је шеф те фирме потпредседник СПС(т)-а… о коме премијер и шеф СПС (т)-а реч не проговара, чак га ни за председавајућим асталом странке, последњих месеци – нема!

Шта ће из свега тога произаћи, ни сам П.п не зна, иако сваки дан прича како ће све жешће и жешће да се обрачунава са корупцијом и криминалом, а да до сада ни са једним из те камариле, није раскрстио ствар, већ се као у случају са Мишковићем, углибио по одлуци Уставног суда, који ће ко зна како још проћи, зато што је тако журно донео одлуку о незаконитом држању Мишковића у притвору!

Истини за вољу, по некад процеди кроз уста да не разуме премијера, што не разреши већ једном случај свог дружења са вођама нарко кланова, па и са оним – тзв. бананом, већ оставља њему, П.п-у. да се и даље гимнастичи у изјавама како је Шарић већ пред његовим вратима правде, и он и сви његови људи.

Треба се сетити онога што је Миша Ђурковић писао у „Политици“, како се има утисак да власт жели да се одстране сви они међу српским способним и богатим људима, од послова, како би начинили места страним бизнисменима, као на пример Тодорићу, да држи скоро целу малопродајну мрежу по Србији.

Ми немамо никаквог разлога да штитимо Мишковића, као за све остале и за њега постоји закон. Али његов случај одвећ дуго траје, за које би време могао под законском паском, много шта корисно урадити за Србе и Србију.

Јер, ако П.п стално прети и држи Србију у уверењу да је он главни човек ове државе, чак да је држава он сам, лично, и да он, тј. држава неће имати пардона ни за кога, што није ништа поступио против Тадића и Динкића, кад је бивши амбасадор у Израелу Миле Исаков, јавно и документовано тврдио да су у случају оног фамозног изралеског сателита, речена двојица, ако нису поделили међу саобом 20 милиона евра, сигурно су државу за ту суму оштетили!

У једној држави коју не чини један човек, већ законску основу и обавезу имају многи званичници, ова двојица лопова или упропаститеља, већ би се давно нашла под судском истрагом и пресудом! Ништа од тога. Динкић чак постаје главни помоћник П.п. –а у тзв Државном комитету за сарадњу са Емиратима, одакле су већ милиони инвестиција најављени, са роковима који су одавно прошли.

А шта да се каже о свакодневним претњама прошлој власти, на челу са ДС -ом, а да ни један од протагониста те пљачкашке власти, са могућношћу за свакојаку корупцију, нема страх да се шетка по Београди и белом свету, јер су свесни да су заштићени џентлемским споразумом са СНС одн са П.п., и да ће све те ствари, о којима се прича, бити просто бенгалска ватра, потребна њему ради одржавања свог високог рејтинга.

Некада се причало да се помоћу новца – влада, а помоћу владе да се богати! Шта, у нашем случају, од овога важи, и да ли важи, или је то само једна лепа досетка. Видеће се. Не може ни ово вечно да траје.

Међу овим асовима, постоји и трећи, у виду – председника Републике, који путује по свету, даје ауторитативне изјаве, у смислу – „имате моју реч као гаранцију“, да би на крају доживео да му Путин каже или, пак, предложи: „Договорите се, коначно, ко је газда у кући“.

Биће да је то најтеже, да не кажемо да је немогуће. Ови су људи спремни на све само да себе одрже на власти.

Председник је на Путинову опаску, готово стидљиво процедио кроз зубе: „Проблеми некада долазе због несналажења, а некада и зато што чланови владе нису довољно пажљиви, када доносе одлуке. А постоје и они који нису на страни наше добре сарадње са Русијом. Влада је донела једну одлуку која мора да буде измењена, јер је у супротности са договором који смо направили, а практично и са нашим односима“.

Министрка за енергетику сместа се препознала у тим речима и крајње непротоколарно, увела председника државе у лаж, за коју се ствар безпоговорно лети из владе, али то у нашем случају не може, јер она ужива највеће поверење П.п –а, који је, као што се зна, главна личност у земљи, што је она, у својим бројним изјавама, најсрдачније потврђивала, у виду среће што имају таквог величајног председника странке.

Но, то није први пут да је председник државе остао краћих рукава,. благодарећи њеној заслузи. Наиме, прошле године, уочи председниковог званичног сусрета са Путином у Сочију, министарка , без председниковог знања, изменила је садржај споразума који је требало да буде потписан, али ништа од тога.

Председнику није остало друго, него да замоли владу да се не игра с тако крупним стварима. И на томе се свршило.

Но, за то време одлагања, уз министарку и њени истомишљеници из америчких кругова, вршили су, по јавном мишљењу руских званичника, отворену саботажу кочења изградње Јужног тока, што је довело до тога, да се сад, по повратку осрамоћеног Председника из Русије, ужурбано кренуло са почетком радова. Чак је и датум одређен, за 24 новембар ов.г.

Умешао се и П.п. изјављујући: „Нећу дозволити нарушавање односа са Москвом“!

И шта се десило, министарка путује у Москву да изглади ствари!

Очигледно, по жељи и одлуци самог П.п. Чак, уместо њега!

Једна, нечувена дрскост и безобзирност, да није у питању лепо женско, рекли бисмо и безобразлук, али ипак она остаје на дневном реду министарка, и даље блиска двема НВО под америчком контролом, чак и у огранку Трилатерале, што све много и јасно говори да је та дама безглаво у све то улетела, са ко зна каквим амбицијама и обавезама. Свакако не у српском интересу.

Покушала је и на Космету, али за кратко, увидевши ваљда да не треба да се петља и судара са Вулином, који је тип исте „енергије“, којом је он и оног Црногорца, Дрецуна, приземнио за Београд.

Време ће показати њен многострани „компендијум“, мада је питање за врховништво Србије, ко је њој дао толику моћ да се она шета по земљи Србији, не хајући за све оно што спада у њен ресор, између осталог и цветање крађа бакра из трансформатора, чиме читава насеља остају без струје са свим последицама.

Пре неки дан, присуствовала је отварању велике трафостанице у Јагодини, али је уз ту свечаност, обишла и гроб убијеног новинара Пантића, тражећи да се убрза истрага, мешајући се тако са пуном одважношћу у ресор министра правде, па и министра полиције и самог премијера.

У време реконструкције, она је све чинила да, по примеру њеног председника странке, који се одрекао ресора одбране, и сам премијер напусти министарство унутрашњих дела. Али, тврд орах и још већи разлози из даљине и туђине, учинише своје … и ништа се не зби.

Ко зна, да ли је то њена лична иницијатива, или је својом женском умилношћу настојала да се умили П.п-у, погађајући његову личну жељу у том погледу?

У сваком случају, не треба заборавити, да се министрака енергетике од првог часа свог министровања, нашла у Немачкој, потписујући предуговоре са тамошњим фирмама о изградњи малих и великих електрана, од којих се предуговора није даље одмакло.

Чудо једно од жене, код које се каприс меша са амбицијама, иако је почела бриљантном каријером на Београдском универзитету, коју је одједном заменила политичком, најпре у Г–17, а потом у СНС и на Менаџмент универзитету!

Шта јој је све то требало, видеће се у финалу свих тих њених егзалтација које тешко да могу да се поклопе са Шекспровом крилатицом: „Слабости, име ти је жена!“ Напротив!

Тек, триумвират добија, миц по миц, свог четвртог члана… Можда чак и не самоиницијативно…

Слободан Турлаков

П.С.

Док смо писали овај текст, искрсну једна невереоватна дрскост, коју би требало у корену сасећи, са свим обавезним последицама.

Наиме, Вукчевић Владимир, Црногорац по занимању, а по положају специјални тужилац Србије за ратне злочинце, одржао је предавање на неком скупу, у самом у Нирнбергу, на ком је тврдио: да Београдом, по његовом сазнању, слободно шета бар 300 лица, који би могли бити осумњичени за – ратне злочинце! Има ли кога, који формално стоји над овом протувом, са правима да је сместа уклони са овог места!?

Овог часа објавили су да је П.п запретио Русији да се она неће мешати у унутрашње ствари Србије, као ни… Том самозваном господину би требало саопштитити да није бадава, ни случајно Светоандрејска скупштина 1858., тражила да се имена Вук, Вукашин и Вучић избришу из српских имена!

Требало би он то да зна, а и сав српски народ! Да се равна и управља према том пророчанству!