logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Друштво    Аутор: Преузето    288 пута прочитано    Датум: 2.11.2013    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Штајерска, 20. април 1941. године: Хитлер разгледа таблу донету из Сарајева (Фото Хајнрих Хофман/Билдархив)

Без узимања у обзир ове слике све актуелне полемике и анализе о почетку Првог светског рата више се не могу сматрати потпуним, каже Небојша Грујичић, уредник недељника „Време”

Извор ПОЛИТИКА 02.11.2013

***

Вођа Трећег рајха Адолф Хитлер, у друштву двојице официра, посматра мермерну таблу на којој је урезан ћирилични натпис: „На овом историјском мјесту Гаврило Принцип навијести слободу на Видов-дан 15. (28.) јуна 1914”.

Неко би у први мах посумњао да је реч о фотомонтажи направљеној у јеку актуелних полемика око узрока Првог светског рата, уочи стогодишњице сукоба који је променио свет. Уосталом, зар је могуће да се после толико деценија појави важан тренутак историје замрзнут у времену, када смо убеђени да су нам све важне фотографије из тог периода одавно познате?

Могуће је. Редакција недељника „Време” направила је спектакуларан успех проналажењем ове фотографије чија је аутентичност потврђена. Снимљена је 20. априла 1941. године, на Хитлеров 52. рођендан, у командном возу који се у том тренутку налазио у Штајерској, у Аустрији, недалеко од у Априлском рату тек поражене Краљевине Југославије. Спомен-плоча скинута је три дана раније, приликом уласка немачких трупа у Сарајево, одакле је однета фиреру и предата као рођендански поклон. Пратећи текст у „Времену”, крцат чињеницама, написао је Мухарем Баздуљ, који је на овом подухвату радио заједно са Небојшом Грујичићем, уредником културе у овом недељнику.

– Без узимања у обзир ове фотографије и Мухаремовог текста, све актуелне полемике и анализе о почетку Првог светског рата, о историјској тежини Сарајевског атентата, Младе Босне и Гаврила Принципа, о Другом светском рату, као наставку незавршеног првог, али и о карактеру југословенске идеје, њеног настанка и судбине, више се не могу сматрати потпуним. Симболика фотографије је очигледна, на више равни – истиче Небојша Грујичић.

Постојање ове фотографије, објашњава, први помиње Душан Глишовић у фусноти књиге „Иво Андрић, краљевина Југославија и Трећи Рајх 1939–1941”, која је објављена прошле године.

– На трагу ове информације покушали смо да фотографију пронађемо, утврдимо њену аутентичност и реконструишемо контекст у коме је настала. На крају смо пронашли да се она налази у Баварској државној библиотеци у Минхену, па чак и да је ју могуће купити преко једне фотографске агенције. У службеном опису фотографије се налази име фотографа, официјелног Хитлеровог фотографа Хајнриха Хофмана, као и информација да је она настала на Хитлеров 52. рођендан. У опису фотографије, истина, помиње се и „табла из Сарајева”, али не и о којој је табли реч – ни име Гаврила Принципа се ту не помиње, могуће отуд што је његово име исписано ћирилицом. Када смо пронашли фотографију, утврдили њену аутентичност, остало је да се реконструише контекст у коме је настала, Мухарем Баздуљ је то урадио на маестралан начин.

Укрштајући различите историјске изворе, књиге и новинску документацију, он је испричао причу о настанку ове фотографије, али и причу о судбинама људи који су везани што за фотографију, што за фамозну таблу коју Хитлер посматра на Хофмановој слици. Колико је нама познато, ова фотографија до сада није објављена, а на нашем језичком подручју то је скоро сасвим извесно. То је, читам, потврдио и Харис Заимовић, директор Хисторијског архива из Сарајева. Каже да фотографију сада први пут види – каже Грујичић.

Ево шта је трагом ове фотографије написао Баздуљ.

„И био је срећан што ми његова војска из тог дела света који није вредан крви костију ниједног јединог померанијског гренадира успела донети поклон који га је развеселио, ваљда и једину ствар из те убијене земље која му нешто значи: плочу којом су у Сарајеву одали почаст Гаврилу Принципу. Мртваце треба покопати, мисли Хитлер, а ова плоча коју су подигли да славе своју слободу и немачко понижење сада је надгробна плоча њиховој земљи и њиховим синовима”, наводи Баздуљ.

Немачка војска ушла је у Сарајево 17. априла 1941. године. Тренутак скидања спомен-плоче забележен је камером и објављен у филмском журналу.

„На дан 21. априла агенција Асошијетед прес јавља из Берлина како је из нацистичког штаба на Балкану стигла информација да је спомен-плоча постављена у знак сећања на сарајевски атентат, јуче предата Хитлеру и то од стране једног од првих немачких војника који су ушли у тај југословенски град. Објављено је да ће плоча бити јавно изложена у музеју као доказ српске злочиначке крваве кривице за светски рат… Непуне четири године касније, 6. априла 1945. године, партизани ослобађају Сарајево. Већ 7. маја, још пре капитулације Великонемачког рајха, открива се нова спомен-плоча Гаврилу Принципу… На плочи је златним словима стајало: „У знак вјечите захвалности Гаврилу Принципу и његовим друговима борцима против германских освајача, посвећује ову плочу омладина Босне и Херцеговине – Сарајево 7. маја 1945. године”, наводи Баздуљ.

———————————————–

Плоче под утицајем политике скидане и поново стављане

На плочи која је стајала на месту атентата до 1992. године писало је (ћирилицом): „Са овог мјеста 28. јуна 1914. године Гаврило Принцип својим пуцњем изрази народни протест против тираније и вјековну тежњу наших народа за слободом”. Разложно је претпоставити, сматра Баздуљ, да је она постављена 28. јуна 1953. године, када је градоначелник Сарајева Дане Олбина на истом месту отворио Музеј Младе Босне. Западни новинари који су за време социјалистичке Југославије долазили у Сарајево обично су бивали непријатно изненађени оваквим одавањем почасти Гаврилу Принципу. Анализа тих написа заслужује посебно озбиљније истраживање. Занимљиво је да у броју од 28. јуна 1964. године, о педесетогодишњици атентата, „Њујорк тајмс” објављује чак три текста тим поводом. Један од тих текстова је репортажа са лица места из пера Џефа Берија. У поднаслову његовог текста истиче се да ће путник намерник у Сарајеву открити да се млади лудак из 1914. године памти као националистички херој. Вреди овде кратко нотирати сигнификантан детаљ из његовог текста. Један од Беријевих сарајевских саговорника, човек који му је говорио о вези која постоји између сарајевских атентатора и партизанских револуционара из Другог светског рата, био је комунистички секретар за информације, пријатељски настројен тридесетседмогодишњак, бивши капетан партизанске војске, по имену Мурат Кустирица. Од 1992. године, када је плоча која је шокирала новинара „Њујорк тајмса” уколоњена, па све до 2004. године, на месту Сарајевског атентата није било никаквог спомена на тај историјски догађај; 2004. сарајевске градске власти поставиле су тамо плочу с (латиничним) натписом: „Са овог мјеста 28. јуна 1914. Гаврило Принцип је извршио атентат на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда и његову супругу Софију”. Испод је превод на енглески, наводи Баздуљ у „Времену”.

 

М. Галовић

објављено: 02.11.2013. POLITIKA

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Principova-spomen-ploca-Hitlerov-licni-plen.sr.html

Формат текста и илустрација новинар.де

Слободан град, само …
Слободан град, само …
Posted 5 дана ago

Покушао сам да изађем из зграде. Улица сабласно пуста. Изнад мене надлеће хеликоптер. Из даљине одјекује глас Јелене Карлеуше. Полицајац ме зауставља и каже ми да морам назад.

Гето илустратор, 17.09.2017

****

-…

Слободан град, само …
Ни са оваквим Владама, ни са оваквим опозицијама! (мото листа „Пијемонта“ 1911.)
Ни са оваквим владама, ни са оваквим опозициј…
Posted 3 weeks ago

... Настале ове афричке врућине и тешко се заспи, и тако... роје се мисли и размишљања... и о блиским збивањима, па чак и о онима што гледају ТВ, што, у…

Ни са оваквим владама, ни са оваквим опозициј…
Хоћете ли, госпођо Илић, заштити Устав?
Хоћете ли, госпођо Илић, заштити Устав?
Posted 1 month ago

Пре два и по месеца, у Вашем присуству, у Народној Скупштини, нови председник Републике, заклео се на Устав, тј. да ће поштовати његове одредбе, пре свега чл. 115, који изричито…

Хоћете ли, госпођо Илић, заштити Устав?
Маутхаузен и Велики рат
Маутхаузен и Велики рат
Posted 1 month ago

Шок: Војнике Гвозденог пука смрт чекала и у Маутхаузену. У првом светском рату, да! Током истраживања за књигу "Гвоздени пук" откривено је много тога чега нема у нашим уџбеницима. Штета што…

Маутхаузен и Велики рат
Никад! Госпођо предсденице! Никад
Никад! Госпођо председнице! Никад!
Posted 1 month ago

Приликом прославе 22. годишњице „Олује“, која је од стране америчког војног министра оцењена као ретко успела организација прогона и убијања једног народа, чак толико да се као таква изучава у…

Никад! Госпођо председнице! Никад!
Икеа у Србији – привредник или окупатор?
Икеа у Србији – привредник или окупатор?
Posted 1 month ago

Ово је могуће једино у Србији, јер Срби запослени у овој фирми су темељно кастрирани од осећаја националне припадности, осећаја историјског и културног идентитета сопственог народа, не знају да за…

Икеа у Србији – привредник или окупатор?
Има ли још магараца?
Има ли још магараца?
Posted 2 months ago

Кад се зна да су магарци теглећа марва, а да су и у најзбаченијим крајевима стигли трактори, питање је чему би тамо још били магарци. Њима је, као и козама,…

Има ли још магараца?
О српском обележавању Олује
О српском обележавању Олује
Posted 2 months ago

Лепо је било вечерас у Ветернику на обележавању страдања у Олуји. Ветерник је место поред Новог Сада где је 40 000 избеглица из Крајине нашло место за живот. Држава Србија…

О српском обележавању Олује
Да ли Срби сами узрокују своје Олује?
Да ли Срби сами узрокују своје Олује?
Posted 2 months ago

Предсједница градског вијећа Книна изјавила да ће: "Олују прославити у јуначком, хрватском, херојском граду Книну". 31. августа 1941. Јадарски четнички одред под заповједништвом потпуковника Веселина Мисите ослободио је први град…

Да ли Срби сами узрокују своје Олује?
Добар дан добри људи! Ма шта добри, напред(њачки) људи!
Добар дан добри људи! Ма шта добри, напред(ња…
Posted 2 months ago

Лекција 1- Камата тече и кад камата не тече. Кренем ја јутрос свечано, као сваки српски пензионер, да платим струју. Задњи је дан за попуст од 5%, мало ли је? Одузмем…

Добар дан добри људи! Ма шта добри, напред(ња…
PreviousNext



1 коментар у вези “Принципова спомен-плоча Хитлеров лични плен”
  1. […] спомен-плоча Гаврилу Принципу уручена Хитлеру као рођендански поклон априла 1941. Као једини и најважнији трофеј из освојене […]


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo