Вести

Пише: Иван Максимовић / 23.10.2013.

***

Фебруара ове година Србијом се пронела вест о отварању регионалне Канцеларије за КиМ у Краљеву “са задатком да пружа помоћ и омогући што бржи повратак више од 20.000 расељених лица који живе на територији тог града“ наведено је у саопштењу за медије из исте.

„Разлог што смо сви данас овде је што у Краљеву има више од 20.000 интерно расељених лица којима није омогућено да се врате на своја огњишта“, рекао је тада новинарима директор Канцеларије за КиМ Александар Вулин. Тим али и свим осталим новинарима било је довољно да знају толико. Нама, ето, није.

Портал Новинар.Де сазнаје како је и којим капацитетотом функционисало „истурено одељење“ ове Канцеларије. После више од пола године са сигурношћу се зна да је Канцеларија у Краљеву била неактивна за све што је од било од интереса за оне због који је отворена, за расељене са Косова и Метохије.

За наш портал говори Радован Милићевић, оснивач грађанске иницијативе ЛИНГВА из Краљева. Многи ће ову иницијативу по навици повезати са начином рада многих НВО за које довољно говори да је у Русији донет закон да се оне морају регистровати као стране обавештајне испоставе и да је то једини законски начин за њихово оснивање. Дакле, прилике са НВО су свуда исте. Ова иницијатива није баш таква. Она је настала као лични осећај одговорности господина Милићевића да се попуне недостаци о којима  је годинама отворено говорио. Иначе, Радован Милићевић још од 1997. године, проблематику Срба са КиМ познаје изузетно добро. На десетине пута је обилазио КиМ бележећи страдања и живот Срба. Његов ратни распоред је био на територији јужне српске покрајине  током бомбардовања СРЈ. Ни по окончању НАТО агресије не напушта Покрајину већ одмах почиње са писањем извештаје о стању људских права Срба и осталих неалбанаца који су имали одјека у навишим институцијама света. Извештај о угрожавању људских права Срба са КиМ ушао је у извештај Генералне Скупштине УН децембра 1999. а  писан је за Јиржија Динзбира, који је дошао управо код Милићевића  септембра те године како би заједно обилазили колективне центре по централној Србији. Након чега је Динзбир његовој извештај изнео пред ГС УН и то је први пут да се након рата Срби помињу као жртве. Као изврсни познавалац прилика расељених, и разлога који су их натерали у избеглиштво, овај краљевчанин је данас готово неми и једини сведок нерада, безакоња и баханалија, како сам каже, које су једина како радна тако и нерадна активност ове Канцеларије. Он говори за портал Новинар.Де.

„Канцеларију су сместили у изнајмљеном простору на кеју, у центру града, у склопу кафића „Урбан“. За директора ове регионалне Канцеларије за КиМ постављен је Александар Ерац. На изборима 2012. био је на листи ДСС за локалне изборе, пре тога је био код Небојше Човића где је дошао из СПС-а у коме се нашао као бивши аркановац“. Како и лично познаје дотичног Ерца, Милићевић каже да од образовања „та продуховљена фаца, како пише на и нету има вишу школу, не пише која, али зар је факс неопходан за политичке послушнике, професионалне службенике“ пита се Милићевић. О директору Ерцу се још може наћи и ово „Помоћник градоначелника за медије је Александар Ерац, коме није позната квалификација, али који је познат, поред селидбе из различитих политичких странака, и по томе што је истовремено члан Управног одбора Геронтолошког центра, кога за ту установу везује афера са скидањем столарије са објекта „Центар“, као и затворске казне током 2003. године…“ (таблоид, аутор текста: Саша Сегедински).
Поред овако свестраног директора ова регионална Канцеларија има и свог координатора – Игора Тешића, из села Адрани поред Краљева, свршеног средњошколца. Ипак, не може се рећи да није било амбиције и жеље за образовањем код овог државног чиновника под скутом „црњака“ Вулина. Тешић је „престижни“ Правни факултет у Крагујевцу уписао далеке 1996. и још увек студира, већ седамнаесту годину. Следеће године, ако не посустане, и законски ће постати „пунолетни студент“.

„Коме још треба факс у Србији када је политички подобан? Битно је да координира, не знамо чиме, али је одмах после избора запослио и жену, хемијског техничара, у јавном предузећу „Водовод“. Ма, шта ће вам факултет и стручност. Ако желите да будете владин чиновник, илити властодржац, повежите се са службом. Наравно, пре тога направите неко кривично дело, склопите дил, и немате разлог за бригу. Чека вас вртоглава политичка каријера. и то не по хоризонтали, већ по вертикали“ бритко саветује Милићевић.

Поред ове двојице, Ерца и тешића, при овој Канцеларији у Краљеву запослене су и две девојке као секретарице, сваком по једна. Обе су чланице Вулинове партије. Милићевић тврди да је та Канцеларија „потпуно неактивна, да се ништа не ради, не примају кориснике, нити им ко долази“.

Канцеларија је, званично, отворена 22. Фебруара. За Милићевића је то било велико изненађење. Њему је садашњи директор Александар Ерац, од јула прошле године, стално поручивиао да ће он бити постављен за директора Канцеларије, јер као ретко ко има професионално искуство у раду са избеглим и расељеним лицима.

„Сам, без мојих молби, јер у животу никада никога нисам молио“ каже Милићевић. „То је небитно али чињеница је да Канцеларија не ради оно што би требала да ради. Ухлебљено је четворо особа без икаквог искуства а и жеље да нешто науче. Ти исти су 1999. године нападали мене лично, како помажем само расељенима а зашто не помажем и домицилном становништву, што није било тачно. Помагао сам онима којима је помоћ била напотребнија“ рекао је Милићевић за наш портал.

За отварање Канцеларије Милићевић је сазнао из медија, прочитавши у локаним новинама. „Отишао сам крајем марта у седиште Канцеларије, затекао сам их неспремне. Питао шта раде, шта планирају, нису имали појма. Организовали су одлазак једног аутобуса са расељенима за Задушнице, средином марта, у Пећ, и то је једина активност о којој сам чуо од својих корисника. Затекао сам Игора Тешића како игра игрице на компу, током радног времена. Ерца који је био сав конфузан, правдао се када сам га питао зашто ме је обмањивао месецима, зашто је заполио Тешића, средњошколца, као и две клинке, без конкурса, без икаквих референци“, тврди Милићевић. Мутан и нејасан одговор оставио је и доста недоумица али је указивао на правац „развоја“ политке рада ове државне установе.

„Касније сам, преко пријатеља, питао Вулиновог заменика Крстимира Пантића, зашто ја нисам примљен. Он је позвао Ерца и Тешића који су му одговорили да нисам „партијски подобан“. Тако ми је речено, истог дана“ каже Милићевић који је касније позвао и Ерца и Тешића. „Прво су негирали да су то рекли Пантићу, да би након што сам рекао да ћу тек писати о њима, ко су, шта су, бахато одговорили да заиста нисам подобан и да их није брига шта пишем“.

Од 2001. године Радован Милићевић није члан ниједне странке, иако је био један од оснивача ДСС-а, септембра 1992-ге, као и члан Председништва и потпредседник Грађанског савеза Србије од 1996. до 2001., када је напустио политику.

„Резимирано, Канцеларија не функционише. То највише погађа 20 хиљада расељених у Краљеву, као и 60 хиљада у Крагујевцу, Нишу, Крушевцу… односно у централној Србији, колико канцеларија покрива. Немају правника, што је незаконито“ открива нам Милићевић.

Он претпоставља да у Канцеларији још увек користе његову публикацију „Како да остварим своја права?“ намењену расељеним лицима, коју је публиковао и штампао септембра 2012. Публикација има преко 100 страница, са конкретним примерима како расељена лица могу самостално, без помоћи правника, остварити многоборјна ускраћена социо-економска права. Штампана је у тиражу од 2.000 примерака, подељена је комесаријатима за избеглице широм Србије, као и нашим корисницима.

Чињенице и докази су због своје истинитости просто – сензација али само када би медији имали слободу и храброст да то објаве. Питали смо и Милићевића да ли је икада раније говорио овако отворено и да ли је због тога имао некаквих проблема.

„Имам проблем, да. Увек, али баш увек говорим и пишем само истину, што у српском друштву није прихватљиво. Поента је да стојим иза сваке речи коју изгооврим или напишем. Никада ме у животу нико није тужио, јер нису имали аргумената. Претили су ми судским тужбамакао и пре 20 година, али сам на то огуглао. Све је то занемраљиво у односу на оно што је ДС покушаовао током 2009. до 2011. јер сам писао о њиховом кршењу Устава. Незаконитом одлуком су расељеним лицима, смештеним на територији града Краљево, ускратили право на бесплатан јавни градски превоз. Ту закониту погодност, иначе, користи домицилно становништво. У питању је категорија социјално угрожених, старијих особа, преко 65 година старости са примањима до 14 хиљада динара. Одлуку о коришћењу бесплатног превоза донела је Скупштина града, на моју иницијативу, августа 2008. године. Након прерасподеле одборничких група маја 2009., бивши градоначелник из ДС-а, Љубиша Симовић, основао је радну групу при градском већу која је донела препоруку да се расељеним лицима која испуњавају социјалне критеријуме, али који немају пребивалиште, већ боравиште на територији града Краљево, убудуће то право ускрати. Скупштина града је то усвојила јуна 2009. и од тада је расељеним лицима са КиМ, који задовољавају наведене критеријуме које сам навео и који су користили ово право, од септембра те године остали су ускраћени за то право. Писао сам на десетине захтева, како градским властима, тако и Министраству правде, министратву за КиМ, Председнику Владе, Републичком комесару за избеглице, Председнику Републике, републичком Поверенику за информације… од свих сам добијао одговор да нису надлежни. Указивао сам да се крши устав, као и закон о антидискиминацији, али нико није желео да одлуку преиначи. У питању је око 3.000 расељених лица, по мојој процени. Никада нису желели да ми доставе тачан број, тврдећи да га немају, што је лаж. Указивао сам да дискриминаторском одлуком приморавају расељена лица да зарад бесплатног превоза мењају пребивалиште, да се одјављу са КиМ, и да на тај начин утичу на промену демографске слике КиМ. Лагали су да ће реаговати, пребацивали одговорност на градску власт и тако пуне 3 године“ прича о својој личној борби Милићевић.

Очекивао је да ће нова власт исправити незакониту одлуку. Последњи допис је написао у јануару ове године да би добио одговор као и од претходних власти – нису надлежни. Управо та борба је „један од разлога зашто сам „неподобан“ сматра Милићевић. Проблем око превоза обрађен је на странама од 26-те до 63-ће у извештају који је објавио на сајту његове организације.

За њих се борио Милићевић,
против њих читава државна администрација.

„Ниједан медиј није желео да објави ово кршење закона, тако да сам био приморан да о томе пишем на сајту организације, на ФБ страници Лингва, као и на свом профилу на Фејсбук-у. Након вишегодишњег, узалудног, препуцавања са неодговрним властима, као и одговора од нове власти из јануара ове године, дигао сам руке. Нисам имао било чију подршку, а обраћао сам се свим странкама на локалу. Једноставно, нису желели да се замере међусобно“ прича нам Милићевић који је у мају ове године угасио Лингва центар, након 14 година рада. „Локалним властима је сметала помоћ коју сам, са својим сарадницима, пружао расељеним лицима. Очигледна им је била намера да их интегришу, а не олакшају социјализацију, што је бла моја намера. Разлика је драстична, то Вам је јасно. Суштина је да је сврха Канцеларије за КиМ да се упосле партијски кадрови, који немају благе везе са проблематиком интерно расељених, као и проблематиком Срба са КиМ. Да се створи привид у широј јавности, онима ван Краљева, да се нешто ради. Сви замо да се ништа не ради, напротив, имплементира се Ахтисаријев план. То је то“ испричао је за наш портал Радован Милићевић, директор Лингве.

Приликом отварања регионалне Канцеларије за КиМ у Краљеву, Александар Вулин је између осталог изјавио „Међународна заједница није испунила преузету обавезу да омогући повратак, као што није испунила обавезу да ће успоставити владавину права на Косову и Метохији, па данас имамо више од 40.000 захтева било за повраћај имовине, било за штете или разне друге облике немогућности коришћења сопственог поседа“.

За прилике помагања организације шиптарских избора из Канцеларије за КиМ шиптарској изборној комисији у Приштини достављено је преко 40.000 захтева расељених Срба за упис у бирачке спискове. Многи су одбијени „због попуњавања истим рукописом, за један век премашеним датумима, одређеним нетачним детаљима“ и пробаним подвалама. Ових дана расељени на своје кућне адресе широм Србије примају обавештења достављана Поштом да имају рок жалбе од 24 сата да исправе погрешне податке за упис на бирачки списак који никада нису захтевали. Ко је поднео захтеве ако расељени нису? И то баш „више од 40.000“. Можда смо овим текстом у потпуности одговорили на то питање.

У Краљеву је данас почело гласање за шиптарске изборе заказане за 3. новембар. Има ли разлога и који би они били да се сумња у исправност и намештеност „гласања“ у том месту? Има, и те како.

Стални дописник портала Новинар.Де:

Иван Максимовић, Косовска Митровица, СРБИЈА

Извори:

http://www.forumnvo.org.rs/analize/Izvestaj_o_postovanju_ljudskih_prava_jun%202011.pdf

http://www.kim.gov.rs/rs/vesti/item/1425-u-kraljevu-otvorena-kancelarija-za-kosovo-i-metohiju