logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Религија, Друштво, Европа, Европа    Аутор: Преузето    805 пута прочитано    Датум: 17.10.2013    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Finansije SPC su takodje tajna. Koliko su bogati svestenici SPC, posebno u rasejanju. (foto:spc.rs)

Расипност у бискупији у Лимбургу, и у Немачкој је отворила болно питање: зашто цркве добијају новац и од државе, дакле и од верника и атеиста? Додуше, то је само делић њихових прихода.

DW 17.10.2013

***

Иако би главни задатак требало да им буде брига за бесмртне душе верника, обе велике цркве у Немачкој, и католичка и евангелистичка су у ствари и огромни концерни – тачније би било рећи, холдинзи. Велики део њиховог прихода долази од црквеног пореза који морају да плаћају сви верници, а то је око девет милијарди евра. То је недавно отворило питање да ли они који не плаћају црквени порез могу да приме црквене сакраменте – и ту је и световни немачки суд одлучио да онај ко не плаћа, не може ни да буде члан црквене заједнице.

Али то није крај приче о приходима цркава: оне управљају читавим низом институција, од вртића и школа, па до болница и старачких домова. Ништа од тога није за државу и грађане бесплатно: код школа, држава плаћа трошкове образовања као и код свих других, а црквеним болницама и старачким домовима је такође наложено да „послују у плусу“, дакле да убиру приходе од здравственог осигурања и од пензионера који живе у тим домовима. Ако они немају потребан новац, онда се разлика убире од – опет државних, социјалних служби.

Доброчинство – с туђим новцем

Тебарц ван-Елст је својом велелепном новом резиденцијом у Лимбургу још једном отворио питање – ко све то плаћа? Тебарц ван-Елст је својом велелепном новом резиденцијом у Лимбургу још једном отворио питање – ко све то плаћа?

Штавише, чак и институције којима је главни задатак хуманитарни рад, објашњава нам политиколог Карстен Фрерк, само малим делом живе од новца из црквене благајне: „Хуманитарне организације ‘Царитас’ (Католичка црква) и ‘Диаконие’ (Евангелистичка цркве) цркве финансирају са два одсто. Дакле толико плаћају цркве и то значи да је прича о црквеном доброчинству у ствари легенда. Оне то раде, али не плаћају.“ Остала потребна средства долазе од донација – и опет, огромним делом из државне касe.

Након скандала у Лимбургу и расипности тамошњег бискупа Тебарва-ван Елста у јавности се поставља питање и око још једног новчаног извора црквама – који директно плаћају држава и покрајине. Прошле године је то износило око 460 милина евра које су, кроз буџет, платили баш сви грађани Немачке – и верници и атеисти.

Ко још памти Наполеонове ратове?

Та, такозвана „дотација“ потиче заправо из прадавних времена и доба кад је Наполеон запленио сва црквена добра на подручјима која је заузео – па тако и у Немачкој. Након пораза Наполеона почетком деветнаестог века, део те имовине враћен је црквама. Али део није. Као надокнаду за то, држава се обавезала да ће плаћати дотације и то је у међувремену потврђено кроз више споразума са Ватиканом.

Колико су богате цркве? То је заиста тешко проценити јер су неке драгоцености, баш као и некретнине – непроцењиве. Колико су богате цркве? То је заиста тешко проценити јер су неке драгоцености, баш као и некретнине – непроцењиве.

Висина тих дотација није иста у свим немачким покрајинама, јер су на тим просторима и нестајале и настајале бројне државе и тек касније је дошло до уједињења Немачке под Бизмарцком, да би и царство нестало у Првом светском рату. Дошла је Вајмарска Република која се и Уставом обавезала да ће црквама плаћати, баш као што је то пристала и нацистичка Немачка под Хитлером.

У социјалистичкој, Источној Немачкој тога додуше није било, али западна, Савезна Република Немачка је брижљиво плаћа за Наполеонову одлуку све до данашњих дана. Зато политичарка социјалдемократа Ингрид Матеус-Мајер никако није једина која мисли да се црквама већ одавно платило све што је требало да се плати и да су те дотације у ствари кршење Устава који налаже строго раздвајање цркве и државе.

Бискупи примају плату од државе!

Штавише, она подсећа да се још у 19. веку планирало да се цркве исплате коначном свотом, а чињеницу да се и данас сваке године плаћа црквама сматра, благо речено, непримереном времену. С њом се слаже и политиколог Фрерк који истиче да се још у Вајмарској Републици тадашњим Уставом тражило да се то плаћање прекине – али се ни једна влада или политичар нису усуђивали да се „закаче“ са црквама и, што је још важније, верницима-бирачима.

Тако испада да држава плаћа чак и плате бискупима, црквеним намештеницима – и за одржавање и изградњу цркава и црквених здања. Само покрајина Баварска на пример, за одржавање око 700 цркава, одваја из буџета 40 милиона евра. Покрајинска канцеларија за ревизију бележи и ставку „плата за црквено особље“, што износи додатних 90 милиона евра. Проблем је у томе што тај новац не одлази свим верским институцијама, него само онима које су и признате као цркве – а то су у првом реду Католичка и Евангелистичка црква.

Раб Божији, са резиденцијом од 31 милион евра

Бискуп Лимбурга у Немачкој налази се под салвом критика – проповедао је скромност, а безочно трошио новац цркве. „Бискуп је оптужен да је проповедао воду, а пио вино“, један је од бројних коментара штампе.

Далеко од тога да су те цркве у Немачкој сиромашне. Политичарка Матеус-Мајер подсећа да цркве спадају међу највеће земљопоседнике у Немачкој и да је лист „Шпигел“ својевремено израчунао да је у њиховом поседу око 6,8 милијарди квадратних метара земље и земљишта. Ту долазе још и цркве – по правилу у центрима градова, ризнице, уметнички предмети… Све у свему, нагађа се да је укупан иметак две главне цркве у Немачкој негде око билион (милион милиона!) евра.

Колико цркве заиста имају новаца?

Кад кажемо „нагађа”, то је други, још већи проблем и зато ипак цркве не могу да се пореде са концернима и холдинзима. Наиме, световне институције обавезне су да објаве своју имовину и начин на који је троше. Цркве нису, чак ни када је реч о платама црквених намештеника, оне су се избориле за право да о томе одлучују како их је воља и ван свих синдикалних споразума.

Таква нетранспарентност веома љути политичарку Матеу-Мајер: „Само дотација покрајине Северна Рајна Вестфалија износи шест милиона евра. Али колико од тога онда одлази као плата кардиналу Келна Мајснеру, то не зна нико у државним институцијама.“ Она сматра да је „доста тог посебног статуса“ цркава и да су и оне, као јавне институције, обавезне да објаве колико зарађују и како троше новац.

Међутим, и данас је мало политичара који су спремни да „истерати на чистац“ пословање цркава, мада је расипност у Лимбургу полако почела да мења опште расположење. С друге стране, неке бискупије заиста јесу већ објавиле своје пословне књиге – у Хамбургу, Есену, Минстеру и Шпејеру. Али то је само мали део бискупија у Немачкој.

 

Аутори: Гинтер Биркеншток / Анђелко Шубић

Одговорни уредник: Иван Ђерковић

http://www.dw.de/za%C5%A1to-dr%C5%BEava-finansira-crkvu/a-17164863?maca=ser-TB_ser_politka1_naslovna-4944-html-cb

foto: spc.rs, format teksta: novinar.de

Клетва четири: Муљ…
Клетва – четврти део. Муљ!
Posted 2 weeks ago

Одговарајући на питања која неумитно намеће данашњица можда је најдостојанственије одговорити на питање: чему су нас учили... или можда: чему су нас научили... или можда на пресудно питање: чему нас…

Клетва – четврти део. Муљ!
Клетва: Трећи део
Клетва: Трећи део
Posted 4 weeks ago

Ко заслужује да оптужи коју кривицу... Баш на дан када су наслови Freak-измишљотина, 12 августа 2018 преплавили америчку јавност измишљеном фатаморганом да су наводни “контра-протестерс надмашили по броју наводне беле-националисте”…

Клетва: Трећи део
мртво море
Mртво море
Posted 1 month ago

Другог јула ове године, сведоци смо још једног немилог дагађаја, боље рећи новог скандала који, по ко зна који пут, потреса СПЦ, а то је физички обрачун епископа милешевског Атанасија…

Mртво море
Клетва Други део
Клетва – други део
Posted 1 month ago

Раскринкавање Лажи - Раксринкавање Зла: Раскринкавањем вуновлачарења! "Take pride in being the bureaucrat, for clerks rule the world...” This Rule is representing the perfect canvas of political imagery of unfathomable…

Клетва – други део
Бранко Драгаш МРЖЊА
Бранко Драгаш: Мржња
Posted 2 months ago

Зашто Србе мрзе? Неки разлог мора да постоји. Данас је сасвим јасно да је мржња према нашем народу отворена. На Вемблију се осећала у ваздуху мржња Британаца према Новаку. Зато…

Бранко Драгаш: Мржња
Клетва лажне вести
Клетва лажне вести
Posted 2 months ago

The Everlasting Curse of the Freak News. “Оглупи народ”, и “спречи помињање прошлости да не би дискредитовала садашњост.” (“Make the people ignorant”, and prevent the “use of the past to…

Клетва лажне вести
Прича о Борку, кога је држава заборавила
Прича о Борку, кога је држава заборавила
Posted 2 months ago

У 6:10 стигне ми СМС од мог пријатеља Борка са непознатог броја јер нема кредита на свом:

-Брате мој,знам да си и ти у проблемима али молим те ако можеш купи…

Прича о Борку, кога је држава заборавила
Комунистичка слика рата у Југославији је обичан мит?
Комунистичка слика рата у Југославији је обич…
Posted 2 months ago

Гледам како на комунистичким страницама стално иде прича о некаквој националистичкој ревизији историје, о ширењу псеудоисторије, о повампиреном четништву и слично. Не, другови, није ту посриједи никаква ревизија историје, већ…

Комунистичка слика рата у Југославији је обич…
Поклоничко путовање у Русију
Поклоничко путовање у Русију
Posted 4 months ago

Вратила сам се из Русије у недељу увече, 13 маја где сам била две недеље на поклоничком путовању, обилазећи руске светиње са руском црквом из Торонта.. Пут ме је много…

Поклоничко путовање у Русију
Тихи талас Православља на Тихом океану
Тихи талас Православља на Тихом океану (ФОТО)
Posted 7 months ago

Један од ретких православних Филипиница које сам упознао овде у Даету је брат Атанасије (Ромуло Б. Темплонуево). Има 70 година, а већ 20-ак како је крштен. Док је живео у…

Тихи талас Православља на Тихом океану (ФОТО)
PreviousNext



1 коментар у вези “Зашто држава финансира цркву?”
  1. Drzava i crkva zajedno rade na moralnom uzdizanju naroda i odrzavanju drustvenog mira i reda u svakoj zelji. Zato vecina drzava u kojoj se na vlasti nalaze mudri i pametni ljudi imaju dobre odnose sa prestavnicima Crkve Hristove i vodjama drugih vjerskih zajednica. U proslosti je suradnja drzave sa Crkvom bila posebno plodonosna i obostrano korisna posebno u Vizantiji i Carskoj Rusiji.

    Poslije propasti Vizantije mnogi turski carevi su bili zastitnici hriscanske raje i stitili su porobljeni narod od pobjesnelih aga i osionih drugih nasilnika. Padom Pravoslavne Rusije u bezboznicko komunisticko robstvo, za Crkvu Hristovu su bili nastupili teski dani koji su narod Boziji podsecali po mnogobrojnim zlocinima boljsevika izrazenim kroz zabranu Pravoslavne vjere i progonu Crkve Hristove sirom nekada Carske Rusije, po bezdusnom zatvaranje i streljanje pravoslavnih svestenika i vjernika i unistenju mnogih hramova na prve vijekove hriscanske ere, kada su hriscani bili nemilosrno proganjani od rimski careva!

    Bilo je to vreme prave apokalipse: strasnije i gore od turskih zuluma. Medjutim, i tada je komunisticka drzava koja je imala za cilj unistenje religije, placala vodece svestenike i bila posebno milostiva prema onim vladikama i popovima koji su bili Crkvi “vjerni” a drzavi i novom bezboznickom rezimu odani do groba!

    Slicno stanje bilo je svuda, po svim zemljama u kojim su komunisti poslije Drugog svetskog rata dosli na vlast. Drzava je zvanicno progonila vjeru i Pravoslavnu Crkvu Hristovu trudeci se svim silama sa kojima drzava uvijek raspolaze da ubije Boga u covjeku. Medjutim, veoma brzo komunisti su shvatili da oni sa nasiljem ne mogu daleko stici u borbi protiv Boga i covjeka. Oni su zato bili prisiljeni da promjenu nacin svoje borbe i svome postavljenom cilju da stizu zaobilaznim putem miteci i potkupljujuci crkvene velikodostojnike koji su postali pohlepni na pare i privilegije koje su komunisti davali svojim SATANSKIM slebdenicima.

    Postajuci tako od cuvara vjere njezini izdajnici i grobari, mnoge su vladike, patrijarsi i popovi sa drugim vjerskim vodjama dusu svoju u bezcenje djavolu prodali. Za vreme vladavine Causevskog u Rumuniji, drzava je placala redovno svakog mjeseca pravoslavne vladike i svestenike koji su bili zato obavezni na bogosluzenjima da spominju Causevskog i njegovu zenu Jelenu. Medjutim, kada se ispunilo i doslo vreme od Boga odredjeno, Causevskom nisu pomogle molitve laznih vladika i popva koji su sluzile njemu umjesto Bogu. Causevski je nasilno zbacen sa vlasti i on je ubijen zajedno sa svojom zenom Jelenom, od svoga naroda koji se stavio u sluzbu italijanske masonjerije i tako stao na stranu Zapada!

    Situacija u Jugoslaviji je bila nesto drugacija. SRBska Pravoslavna Crkva nije nikada poput Rumunske Pravoslavne Crkve zvanicno se Bogu molila za svoga presjednika – Josipa Broza Tita. On kao rimokatolik nikada nije od SRBske Pravoslavne Crkve njezine molitve ni trazio, a osim toga Tito je oprostaj za pocinjene zlocine svoje nad SRBskim narodom od rimskog Pape u Vatikanu dobio. Medjutim, i pored toga Njegova Svetost Patrijarh SRBski G. German javno je blagosiljao Titina putovanja po svijetu, ispijajuci javno sa drustvom svojim pune case crnog vina u njegovo zdravlje nazdravljajuci Titinom brzom odlasku. Posto se Tito kojeg su cuvale sve obavestajne sluzbe svijeta sa svojih “istorijskih” putovanja po svijetu uvijek ziv i zdrav u SRBiju vraco, Patrijarhu Germanu nije tada ostajalo nista drugo nego sa svojom svitom sivih udvorica crno vino i dalje da pije i ponovo da nazdravlja njegovom povratku!

    Za takvo svoje dvolicno drzanje SRBski Patrijarh sa svojim vladikama isto kao i rimokatolicki biskupi i muslimanske odze, od strane komunistickog rezima drzave Jugoslavije su bili bogato nagradjeni mnogim privilegijama. Oni su primali redovno od strane bezboznicke drzave Jugoslavije svoje drzavne mesecne plate ili penzije koje su bile u visini plata i penzija profesora na fakultetima, dok je parohijsko svestenstvo koje nije htjelo da se uclani u svestenicko udruzenje zivjelo u krajnjoj bjedi i nemastini od mrvica koje su povremeno spadnu sa bogatih trpeza njihovih.

    Promjenom drustevno politickog sistema u zemlji i raspadom Jugoslavije cemu su doprinele i mnoge vladike, popovi, biskupi, fratari i odze, u novoosnovanim “drzavama” i dalje je zadrzan isti odnos prema crkvi i njezinom svestenstvu. I danas su vladike, biskupi i drugi vodeci vjerski radnici placene od strane nadlezne drzave i svoje Eparhije, isto kao i prije za vreme komunizma, samo sto oni o tome “mudro” cute misleci da narod nece nikada saznati pravu istinu o njihovoj sluzbi djavolu a ne Bogu i svome narodu!

    Sprega nesavjesnih prestavnika crkve i drzave oduvjek je postojala na stetu naroda Bozijeg i Crkve Hristove. Svaka drzava se trudi da svoje podanike drzi u poslusnosti i pokornosti prema rezimu na vlasti. Tome postavljenom cilju najbolje pomaze lazna crkva koja se trudi da svoje stado vaspita u robskom duhu pokornosti i poslusnosti prema drzavi. Vecina sadasnjih zvanicnih “crkvi” i drugih vjerskih sekti propovjeda da je “svaka vlast (bila ona dobra ili losa) od Boga ljudima dana” i da zato narod treba svoju vlast da sledi i slusa. Malo je danas istinski pastira stada Hristovog koji hoce narodu da kazu istinu pravu, da se “treba vecma Bogu pokoravati nego vlastima i ljudima, pogotovo onim koji Vas odvracaju od istine”!

    Zbog toga ne treba nikoga da cudi sto i danas mnoge drzave placaju i pomazu crkve i druge vjerske zajednice ili sekte koje su drzavi vjerne i odane. Oduvjek su prestavnici Crkve pozivajuci vjerne na mir, pokornost i poslusnost drzavi na taj nacin bili u njezinoj sluzbi, a Pravoslavne drzave kojih vise nema kroz svoje bozanske zakone bile su u sluzbi Crkve Hristove!


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo