Вести

Јелко Кацин 1991 године (није фотомонтажа)

Над Србијом већ дуго лебде, за нас у ЕУ тешко замисливи и несумњиви страхови и психозе, које друштва не ослобађају, супротно, смањују простор за рационалну расправу чак и за нас посве баналних свакодневних изазова, са којима је се потребно суочити, да би се људски потенцијали коначно ослободили и продуктивно усмерили у друштвени развој и привредни оправак.

08.10.2013

***

Јелко Кацин, МЕП, (ЛДС/АЛДЕ/АДЛЕ), потпредседник Делегације Европског парламента за југоисточну Европу, Известилац ЕП за Србију

Међународни институт за блискоисточне и балканске студије (ИФИМЕС) из Љубљане, Словенија, редовно анализира дешавања на Блиском истоку и Балкану. Потпредседник Делегације Европског парламента за југоисточну Европу и известилац ЕП за Србију Јелко Кацин (ЛДС/АЛДЕ/АДЛЕ), представља свој поглед на одлуку српских власти о забрани организовања »Параде поноса«. Његов чланак »Србија-ЕУ: Парада поноса, јуче поново корак назад, када поново напред?« објављујемо у целини.

Србија-ЕУ: Парада поноса, јуче поново корак назад, када поново напред?

Одлука о забрани организовања „Параде поноса“ у Београду, која је у последњем тренутку донесена у вечерњим сатима у петак 27.септембра 2013 на састанку Бироа за координацију обавештајних служби је била неочекивана, више него „занимљива“, са јасном и значајном поруком. Десила се само неколико дана после када је Србија у Бриселу већ започела тзв. »сцреенинг«, детаљан преглед њеног законодавства за поглавље 23, које се тиче деловања правне државе и укључује подручје људских права, укључујући и права мањина. Србија је држава кандидат за чланство у ЕУ, која већ преговара, детаљан преглед материје тог поглавља је доказ да се сада ради озбиљно. То поглавље ће бити кључно за пут Србије ка и у ЕУ. Ради се о најцеловитијем, најзахтевнијем и интердисциплинарном поглављу. ЛГБТ популацији су још једном забранили окупљање, тачније поворку, коју су тог дана најавили и пријавили у сарадњи са надлежним државним органима и коју су припремали током целе године. Представници државе су као тачку на и ставили своју одлуку о забрани при томе чак нису обавестили организатора и подносиоца пријаве скупа, који није примио никакве обавести, ни позива, а камоли какве писмене или електронске обавести одлуке о забрани. (Не)деловање правне државе се у Србији показало у том примеру, и то код таквог примера са којим се државни органи баве целу годину. И у том примеру знали су рећи, да одлука није била политичка него стручна. Тврдња је заиста бизарна!

Већ дуго Србија није била ближе позитивној одлуци за дозволу поворке, у суштини окупљања људи, којег јамчи устав. Последњи Приде је био 2010.године, ове године шансу за издавање дозволе за организовање „Параде поноса“ је поновно одложено и изгубљена је још једна година, једна од многих. Одлучила је „држава“, не противници, још мање „хулигани“. Такозвана „шетња“ одвијала би се у парку, минимално би „ометала“ саобраћај, сведно није се десила. Председник Србије Томислав Николић је 7. октобра прошле године на РТС рекао, да: „идуће године неће бити оправдања за забрану ‘Параде поноса’“. Година је прошла брзо, десило се управо то, упркос томе, што Србија тврди, да жели међувладину конференцију и коју заслужује те је очекује најкасније јануара 2014.године, тако рећи већ сутра. Негативна одлука сасвим сигурно није корак и допринос ка остваривању те намере.

Орган, који је одлучио (Биро за координацију служби безбедности) или пре „његов врх“, је пре вечерњег наступа председника владе Ивице Дачића на РТС, медијима „под руку“ послао саопштење, којег не би раскрила ниједна озбиљна држава. Координацијски орган је наиме претпостављам одлучивао с (пре)гласавањем однос опредељених гласова је био 6:6, дакле неодлучено, код чега остаје питање, да ли је одлучивао још неко и тако превагнуо или за позитивну одлуку није било већине, још нема одговора. Изјава председника владе је значајна: „Донесена је била одлука у корист грађана.“ А ко је донио ту одлуку?

Закон предвиђа, да је улога тог органа усклађивање рада обавештајних служби, на његова заседања се могу позвати и други као нпр. представници министарства иностраних послова, директор полиције или других управа министарстава, државни јавни тужилац, директор царине….. Тако се поставља основно и најважније питање, да ли су се обавештајци то вече само ускладили, или су и одлучили? Одговор илуструје, у којој мери у Србији делује правна држава.

Наравно, Србија има и Савет за националну безбедност, тако као и свака друга уређена држава, који се са овим изазовом није ни бавио, а камоли одлучивао. После одлуке и отказивања Приде-а „одлучиоци“ су медије, у жељи, да би умањили насталу последичну колатералну штету, залажући се за катаклизмичку позадину, одлуке-навели, податке и слике о „хиљадама хулигана“, који су наводно имали припремљену тактику напада, разбијања поворке, поливање несрећника са киселином…“ у јавности стварају и продубљују осећај угрожености. Стварају непотребну психозу. О деловању државе против тајанствених планера напада на полицајце, учеснике поворке и намере разбијања по Београду у тим истим медијима нема информација. Ти наводни потенцијални починиоци још увек остају на безбедном, недодирљиви и добро сакривени у досјеима координираних служби и „у мраку поџемља“. На тај начин је држава наводно победила хулигане. Пријаве против 17 корисника интернета-фацебоока не могу поправити слабог утиска без обзира на тврдње надлежних о стварним претњама као и бледа реакција још додатно начиње веродостојност надлежних. Занимљиво је, да су управо у седмици пре одлучивања провели јавно-мнењско истраживање о (не)подршци организовању „Параде поноса“. Велика већина била је против. На те резултате позивао се и јутарњи програм РТС, када је уз помоћ „политичког аналитичара“ на све могуће начине бранио одлуку о забрани.

ПИТАЊЕ СВИХ ПИТАЊА: „КО ОДЛУЧУЈЕ У СРБИЈИ“

Над Србијом већ дуго лебде, за нас у ЕУ тешко замисливи и несумњиви страхови и психозе, које друштва не ослобађају, супротно, смањују простор за рационалну расправу чак и за нас посве баналних свакодневних изазова, са којима је се потребно суочити, да би се људски потенцијали коначно ослободили и продуктивно усмерили у друштвени развој и привредни оправак. Србија још једном тоне у бућкуриш међусобних политичких препирки и раздвајања где се без дисквалификација, претњи, подметања, блаћења и коришћења полуистина и неистина једноставно не може. Растућом политичком притиску и најави поновних превремених локалних и парламентарних избора ситуација се само додатно погоршава, политички кланови само мобилизују све расположиве потенцијале. Конфронтације се не догађају само између различитих политичких опција, још грубље се обрачунавају међусобно унутар политичких странака, државних институција, јавних предузећа где се ради о сукобу кадрова носиоца различитих функција највиших државних органа. Заоштрени односи у полицији су само слика описаног дешавања.

Србија још увек и поновно још са већом страшћу „дави саму себе“, због тога се реформе успоравају, кадровска питања и могућа именовања нових људи у ишчекивању могућих избора (п)остају централни изазов. Чини се, да ћемо за корак напред, у будућност, ближе уређеном друштву и привредном амбијенту, које би био атрактиван за стране инвестиције морати чекати до идућих избора, до нове коалиције, до нове владе…. Чињеница је, да је у међувремену почео преглед поглавља 24 – „правосуђе, слобода и безбедност“ те оцене не мења на боље, иако доноси механизме за побољшање ситуације, али тек после отварања поглавља.

У међувремену велика већина судија остаје још увек без трајног судијског мандата, тужилачка организација остаје проблем за деловање правне државе и изазов за државу и друштво, привредни костури падају из ормара сваки дан, „рекетирања“ пословних људи још увек се дешавају, криминалне групе још увек се довољно не боје нових власти, да би са њиховим неприхватљивим деловањем, које све више потсећа на бруталности првобитне капиталистичке акумулације капитала, престали. Посебно када се ради о примерима улагања из иностранства која познајемо, јер се у својој немоћи обраћају свима, и нама у Европском парламенту. Нагађања и посредна (не)сумњива најављивања превремених избора, неке криминалне групе разумеју као поруку, да држава, још више полиција, поново нема превише времена за њих, јер ће се усмерити на најзвучније примере „тајкуна“ и њихових политичких веза, због тога поновно добијају крила. Без успостављања делујуће и потпуне правне државе Србија ће се тешко покупити, људи ће бити још незадовољнији, социјални притисци и проблеми за власт све већи. Забрана „Параде поноса“ је била и за јавност у ЕУ транспарентна и разумљива провера начина и успешности „деловања“ правне државе у дневној пракси, нажалост је позитиван резултат некаквог посве разумљивог и прегледног „контролног тестирања“ изостао.

Љубљана, 8. октобар 2013

izvor: http://www.ifimes.org/ba/istrazivanja/srbija-eu-parada-ponosa-juce-ponovo-korak-nazad-kada-ponovo-napred-2013-10-08/

Формат текста, илустрација и ћирилизација -новинар.де