Вести

Владика (Иринеј Добријевић) који зна да се весели док траје пост

Последњи дани Богородичног Поста, и ове године су показали цијелом свијету право лице и наличје садшњих новокомпонованих “Срба“ и њихову духовну бједу и голотињу. Они су својим плаћеним огласима преко србски радио часова и плакатима преплавили црквено – школске општине по Америци позивајући Православне СРБе да дођу на прославе и манифестације које су током Богородичнег Поста организоване са прећутном сагласношћу и уз подршку надлежних црквених власти уз мрсну храну, пјесму и игру по “србским православним црквама“ у Чикагу и околини.

Свештеник Михаило В. Микић; 2013

***

Међу црквено-школским општинама које су ове године јавно погазиле и одбациле Богородични Пост, посебно се истичу некада чувене и познате цркве попут Св. Саве у Милвоки – Висканзин, затим црква Св. Јована Крститеља из Белвуда у Илиноју, и црква Св. Симеона Мироточивог из Јужног Чикага. Ове цркве су имале у прошлости велику улогу и значај у духовном и народном животу Православних СРБа у Америци. Црква Св. Саве из Милвоки у Висканзину, је била од времена свог оснивањаја па све до ових наших несретних дана једна од највећих и најпознатијих цркви Православних СРБа у Америци. Чувена по својој величини и љепоти била је редовно посећивна за време предизборне кампање од многи пресједника ове земље. Црква Св. Јована Крститеља из Белвуда у Илиноју, симболично носи име: СПОМЕН ДОМ, ГЕНЕРАЛА ДРАГОЉУБА ДРАЖЕ МИХАИЛОВИЋА ЧИЧЕ. Она је зато била годинама мјесто окупљања Дражиних слебденика и преживјелих четнички бораца из времена Другог светског рата. Црква Св. Симеона Мироточивог из Јужног Чикага, је прелепа задужбина СРБа емиграната (избјеглица) који су радили често пута слабо плаћене, прљаве и тешке физичке послове у некада чувеним челичанама овога града. Вођени духом Светосавским ови чувени СРБски родољуби су задужбину своју посветили Великоме Жупану Стефану Немањи, оцу Св. Саве и оснивачу савремене СРБске државе и благородне лозе Светих Немањића. Да није било Стефана Немање да својом мудрошћу и одлучношћу са мачем у руци уједини разједињене СРБске кнежевине, и да СРБском Роду посвети највећи дар са неба, свога сина Светог Саву, питање је велико да ли би сада уопште и било СРБа?!

Зато ће гажење и одбацивање поста од стране ових црквено-школских општина, и “успјешно“ организовање фудбалског турнира на имању цркве Св. Јована Крститеља из Белвуда и “СРБСКОГ“ ФЕСТИВАЛ у цркви Светог Саве у Милвоки и цркви Светог Симеона Мироточивог у Јужном Чикагу, који се одржао и ове године по трећи пут у дане кад му време није, у време поста уз мрсну храну: прасеће и јагњеће печење, ћевапе, сарму и печеног вола на ражњу имати погубне и трагичне последице које ће довести до велике несреће и пропасти која ће довести до правога слома у личном и јавном духовном животу Православних СРБа у Америци.

Јавно не поштовање и одбацивање Богородичног и других постоваа у Америци од стране појединих црквеношколских општина СРБске Православне Цркве које су доскора биле чувене по своме богољубљу и родољубљу, уз прећутну сагласаност и одбрење надлежних свештеника и владика је уништење наше Свете вјере Православне и застрашујуће СВЕТОГРЂЕ које саблазно и поразно дјеловао на верујући народ Светог Саве. Многи верујући Правосњлавни СРБи због напуштања поста од стране појединих свештеника и новокомпонованих вјерника који јавно мрсе у време поста, не могу зато више своју Светосавску цркву да препознају, и они се питају са правом где се изгуби, и где нестаде Истинита Црква Господа нашег Исуса Христа у вјерном народу Светог Саве?

Јавно одржавање у врме поста забава: игранки, фудбалских турнира или роштиљијаде од стране “цркве“ и приватних лица у време Богородичног или неког другог поста је забрањено по црквеном закону за Православне хришћане. Зато мрсити, играти и пјевати само неколико дана прије Успенија Пресвете Богородице или Велике Госпојине, на Видовдан или неки други дан у време поста па макар то било и уз прећутну сагласност виших црквених власти: невјерних попова и разбожених владика – јесте СВЕТОГРЂЕ, и издаја прије свега самих себе и наше Свете вјере Православне, издаја Бога и Србства: Православља и Светосавља!

Сваки Владика у својој Епархији као Епископ има право као средство нашег обожења и личног спасења у тешка времена изазвана ратовима и најездом иноплеменика, појавом заразних болести, глади и других несрећа да нареди поред постојећих постова и једнодневни или вишедневни пост Цркви коју води, да нареди пост који ће да држи вјерни народ Божији. Владике и свештеници по нашој личној потреби из здравствених или неких других оправданих разлога могу вјернима пост и да ублаже, али нико од Владика и свештеника нема право пост да укине и да мења учење и предање наше Свете вјере Православне, и тако Православне хришћане да остави без спасоносног средства њиховог спасења.

Пост је установљен од стране Цркве, и уведен у живот хришћана од стране Светих Апостола по учењу и примјеру Господа нашег Исуса Христа, а не самовољном одлуком појединих владика, свештеника и вјерника. Због тога нико нема право да вјерном народу Божијем одузима његово спасоносно оружје у борби против демона који се побеђују по ријећима Христовим “само молитвом и постом“. Зато Владике и попови могу само из здравствених или неких других разлога вјернима пост да ублаже, али они немају никада право да самовољно некога од поста разреше и тако практично пост да укину. Зато садашње гажење и одбацивање Богородићног и других постова уз прећутну сагласност појединих свештеника и владика код многих вернике изазивају страх и сумњу да су они тајно прихватили Нови римокатолички григоријански календар по коме је Госпојински пост прошао, и прихватили унију са римокатолицима који погрешно као јеретици уче, да се може али и не мора више да пости!

Ту страшну и велику сумњу међу богољубивим СРБским народом шири у јавности и потврђује још и жалосна чињеница, да је у недељу 18 Августа о. г. у просторијама цркве Св. Симеона Мироточивог у Јужном Чикагу, одржан у време Богородичног Поста уз мрсну храну, игру и пјесму и ЕТНИЧКИ ФЕСТИВАЛ на коме су позване и узели учешћа многе црквене фоколрне групе из Новограчаничке Средњо-западно америчке Епархије, као и фолкорне групе других “православних“ народа који су дјелимично попут Грка, Румуна, Бугара и Украјинаца на своју несрећу прихватили и прешли са освећеног Старог јулијанског Календара на Нови римокатолики јеретички календар!

Због тога тражимо од надлежни епархијских органа власти, од надлежних свештеника и епископа СРБске Православне Цркве у Америци, да они овоме злу које се попут заразне болести почело да шири по нашим колонијама у Америци по службеној дужности према својој положеној свештеничкој заклетви што прије стану у крај. То треба учинити сада док још увијек може и док није касно, на тај начин што ће Епископски Савјет наше Свете СРБске Православне Цркве на америчком континенту на свом идућем заседању да донесе одлуку са којом се у духу црквених закона и освештаних обичаја СРБског Народа у време поста забрањује мрс и одржавање забава по србским црквама и манастирима!

Ако Епископски Савјет СРБске Православне Цркве у Америци буде избјегао да Православне СРБе упозна са црквеним законима са којим се забрањује мрсити по црквама и правити забаве у време поста, онда ће то бити највећа издаја Бога и СРБства: Православља и Светосавља, од када СРБи живе у Америци, и срамна подршка Сатани и слугама његовим који су кренули у нашем времену на подли јуриш да што прије не бирајући средства укину пост у Цркви Христовој!

О значају и важности за наше спасење Православног хришћанског поста новокомпонованим “Србима“ и масонима који сада заједнички воде СРБску Православну Цркву у Америци не вреди пуно говорити. Они су послије пропасти комунистике Југославије и затварања југославенских клубова по иностранству по директиви некадашње УДБ-е попут заобадане стоке нахрнули у Цркву у којима су постепено потисли из Управа црквено школских општина њихове градитеље, и затим лактарењем и смицалицам у многиим црквама постали Управници који се сада као црквена “власт“ више Бога не боје а СРБског народа не стиде. Жељни славе и части они су заборавили да да цркве треба стално помагати и редовно одржавати. У Цркви још увијек важи Закон Христов, да онај који хоће да буде први треба да буду слуга свима. Зато они требају први Цркви прилоге да дају, и тако својим личним примјером да подстичу и друге на узоран хришћански живот и добровољну жртву Бога ради и СРБства нашег ради. Међутим, садашњи новокомпонавани “Срби“ осим часних изузетака већином нису спремни попут неимара и задужбинара да одвајају од уста својих за одржавање постојећих црквених заједница, него су они жељели ако могу од СРБства и Цркве Божије да живе, а вјерни народ Светог Саве којег више нико у цркви низашта не пита да и даље буде само дародавац који ће прилоге своје у име Бога редовно “цркви“ да прилаже, а они са њима да располажу по своме нахођењу.

Вјерни народ Светог Саве, вјерни народ Божији је прозрео њихове прљаве намјере, и због тога СРБи сада као некада у Цркву више своје прилоге не дају. Тако су новокомпоновани “Срби“ вођени својим личним интересом покушали да живе од СРБства и Цркве, а не да живе за СРБство и Цркву. На тај начин они су можда и несвесно упропастили и разорили многе црквено школске општине у Америци, у којима су они лукавством својим дошли на власт. Због тога је Србска Православна Црква у Сјеверној Америци дошла сада у веома тежак положај. Она је присиљена да мале црквеношколске општине постепено затвара и њихову имовину да продаје, а некада велике и познате цркве које сваким даном постају све мање, почињу да животаре у очекивању истуе судбине!

Све су то последице вишегодишњег отпадништва србскога народа од Бога и СРБства. Оно је довело до великог народнога посрнућа и свеопштег народног греха не виђеног до сада међу СРБима. Међу њима зато умјесто богољубља и родољубља сада влада велико незнања и још веће издајство Православља и Светосавља. Издајство непролазних божанских вредности и људских драгоцјености на којима почива цјелокупни народни живот код СРБа видан је нажалост сада на сваком кораку не само код необавештеног народа већ и код многих црквених служитеља Божијег Олтара, а исто тако и код народних “трибуна“. Многи “Срби“ зато у бесцење крчме и продају нашу Свету вјеру за вечеру мислећи да тако Богу и народу службу чине. Заслепљени похлепом за влашћу и многим својим другим личним гресима они не схватајући да својим издајством Бога и СРБства сами себи и дјеци својој гроб копају претварајући Светосавску Цркву Христову у вјерном народу Светог Саве у лажну цркву из Јовановог Откровења која ће имати са вана гледано обличје Цркве Христове, али она по своме устројству, учењем и духовном животу Црквом Христовом неће бити!

Због тога помолимо се Богу и Пресветој Богородици, да помилује, спаси и уразуми сваког СРБина, па и мене и брата мојега без разлике где смо расли и са које стране ријеке Дрине порасли. Помози нам Пресватаја Богородице да разумијемо божанску науку сина твојега Господа нашег Исуса Христа, да поштујемо Цркву Светосавску, да држимо и следимо у своме животу што нас учи Свето Православље, да би тако могли да останемо у овоме свијету који сав у злу лежи на трновитом путу Светог Саве који Србе своје води у нашу Свету Небеску СРБију, у којој нема муке, ни туге, ни уздисања, ни лажних Срба и Србкиња, попова и владика, но живот бесконечни.

Богородични и сваки други пост у Цркви Христовој одувјек је био за сваког СРБина: Православца и Светосавца средство нашег спасења, а што пост није више потребан сада слебденицима Антихриста и проповједницима глобализма и екуменизма, новосрбима и другим јеретицима и отпадницима од Једне Свете Саборне и Апостолске Цркве Христове, то није наш проблем већ њихов проблем као лажних хришћана. За нас Православне Србе, сваки пост је одувјек био и остао Богом дано средство нашег спасења којег су због тога по примјеру Светих Богоотаца наших одувјек држали наши стари Срби као истинити Светосавци и Православци. Зар баш морају данашњи обезбожени Срби да пеку вола на ражњу у време поста на само три до четири дана прије Празника Успенија Пресвете Богородице? Зар то нису могли да ураде само неколико дана послије? Зар баш морају данашњи грехом заслепњени “Срби“ у Чикагу своју невину дјецу у време Богородичног поста да доводе на ЕТНИЧКИ ФЕСТИВАЛ да она под црквеним кровом играју и пјевају и једу мрсну храну и пију жестока пића? Шта СРБчићи наши који су рођени у туђини могу да науче од својих расрбљених родитеља и безбожних попова који због екуменизма “мудро“ ћуте као заливени о нашој Светој вјери Православној? Шта могу најмлађи синови и кћери нашег слободарског и јуачког србског народа да наче о Богу, СРБству и Светосављу као врхунцу хришћанске православне националне идеологије и СРБском начину живота у црквама у којима ни попови не поштују њезино учење? Н И Ш Т А!

Зар баш морају данашњи “Срби“ који су обузети духом нечастивог у храму посвећеним хришћанским и СРБским Светитељима да мрсе у време поста и тако да се ругају Богу и СРБству: Православљу и Светосављу, и то још да чине са прећутним одобрењем надлежних свештеника и надлежних Владика? Сви они добро знају да се ћутањем издаје Бог, и да тамо где нема поста нема ни молитве. А где нема молитве нема ни благодати Духа Светог. А где нема благодати Духа Светог тамо нема ни живе Цркве Христове. А где нема Цркве Христа, тамо нема ни спасења душама нашим израњаваним многим гресима овога свијета који сав у злу лежи. Зато, је борба за очување хришћанског поста у нашем животу у ствари борба за Православну вјеру нашу, за Светосавску Цркву нашу, за спасење душа наших, јер шта вреди човјеку ако задобије сав свијет а души својој науди!

Због тога чувајмо као зеницу ока свога нашу Свету вјеру Православну, и живимо по учењу наше Свете вјере хришћанске очуване до данас у Светом Предању и СРБским народним обичајима са којима се Небо купује. Никада не заборавимо да се изнад свих глобалних идеја са којима се ограничава слобода народа издиже дух Светог Саве који вијековима своје СРБе учи да своје воле а туђе да поштују!

Ако су новопечени “Срби“ у време поста толико гладни меса и жедни ракије и жестоких пића, ако су они толико пуно жељни хлеба, пјесме и игара да они више не могу зато у своме животу ни учење наше Свете вјере Православне да испоштују, онда они нису више СРБи, онда су такви “Срби“ проклети сами по себи и они нису више ни људи ни Срби?! Они нису ни вода ни вино, него смеће свијета по коме зато непријатељи Божији са правом газе! Ако данашњи поједини Срби не желе више да буду Светосавци, ако они не желе да буду Срби и духовна дјеца Светога Саве, него желе да буду несрби и духовна дјеца римскога Папе, нека они то сада јавно кажу. Дошло је сада време вршидбе када се одваја пшеница од пјеве. Зато по учењу Светог Писма не треба више “свиње са бисерима хранити, да неби наситивши се вратиле се и растргле те!“

Каква су то Срби, и духовна дјеца Светог Саве ако се они Светосавља у пракси одричу и Божије законе не поштују? Какви су то Срби, ако у они цркву иду само печење да једу, да играју, да пјевају и жестока пића да пију? Какви су то Срби, ако они не посте и Богу се не моле? Нису то онда ни људи ни СРБи, него потомци Вука Бранковића и синови таме, лажи и обамнне са којима се Светосавско СРБство наше мора што прије да подјели и од таквих “Срба“ за увијек да одвоји!

Зато Пресвета Богородице, Мајко Божија, умоли сина твојега Господа нашег Исуса Христа, да нама СРБима опрости грехе наше ради молитви Светог Саве и Свих Светих Богоотаца и Богомајки наших из Васколиког Рода СРБског. Амин. Боже, помилуј и спаси и због такви “Срба“ трачак свјетлости у нама не угаси. Испуни нас вјером, надом и љубављу да би тако могли у миру дочекати Васкрсење СРБства и славни Други долазак Сина Твојега, Господа нашег Исуса Христа који ће доћи ускоро са свим Анђелима Небеским да свакоме плату да по дјелима његовим. О дођи Господе, дођи што прије док још има живих СРБа на земљи!

Свештеник, О. Михаило В. Микић