logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Друштво    Аутор: Тема ПИО Фонд    916 пута прочитано    Датум: 15.08.2013    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Годинама пратим дешавања у Дирекцији Фонда ПИО, али искључиво са аспекта угрожавања права осигураника и корисника овог Фонда.Неке макроекономске и финансијске теме нису никада биле у сфери мог интересовања, посебно због убеђења да органи ове државе, надлежни за контролу, имају сва потребна сазнања о томе, али из политичких разлога и трулих компромиса неће да реагују.

пише Зорица Тршић, адв. 14.08.2013

***

Изношење онога што је свима познато, а без икакве шансе да се нешто промени, заиста је губљење времена. Доказ за то је био покушај појединих новинара да изазову реакцију надлежних органа на организовање континуираног микрофилмовања документације Фонда ПИО и енормно трошење средстава на ову активност Фонда , а онда су били оптужени за примање мита од стране конкурентске куће за микрофилмовање.

Директор Фонда ПИО, Драгана Калиновић тада је изјавила да архивска грађа Фонда садржи више од 200 милиона докумената, што изражено у километрима износи 40 км, да има и 130 милиона слика и тд.и да поређења ради овакву електронску архиву има само Лондонска берза.

Драгана Мастер Калиновић је на основу статистичких метода из свог магистарског рада, нашла да је најуверљивије поређење архиве Фонда ПИО и архиве Лондонске берзе, имајући наравно у виду неспорну чињеницу да је Дирекција Фонда у пракси самостална организација ,која има свој пословни простор и своја пословна правила, а која се бави трговином, па је такође берза. С том разликом што није Лондонска него Црна берза, да црња не може бити.

Да Фонд ПИО, није берза него организација за социјално осигурање, онда би Драгана Мастер Калиновић, архиву Фонда Србије могла да упореди са архивом пензијског Фонда Велике Британије и да нас обавести, колико докумената има земља са 60 милиона становника и како ми ту стојимо ,обзиром на број осигураника и корисника пензија и километражу података.

Како нисам похађала ни завршила “специјалистичке студије”, нити сам за туђе паре купила своју мега мастер тренд диплому, на свом скромном нивоу бавим се откривањем лажних доказа и фалсификованих извештаја Фонда, проналажењем сакривених досијеа и реконструкцијом уништених документација за које је др.Александар Милошевић био убеђен да се никада неће пронаћи, ни у његовој ни у другим канцеларијама филијала Србије. Јер ко би се усудио да посумња у поштење једног фалсификатора, нарочито када он то ради у интересу државног органа у коме је запослен.

Међутим трагајући за предметима, за које је је др.Милошевић дао налог филијалама Фонда широм Србије, да их сакривају,уништавају и фалсификују , потпуно спонтано ми се у неколико филијала отворила могућност да се лично уверим у методологију изградње електронске трасе километарски дуге документације, која је у 2011.години износила 40 км, а која вероватно боље и брже напредује од изградње путева у Србији, па на основу личног искуства могу да претпоставим да је број километара удвостручен ,а број слика довољан за стварање кинотеке Фонда ПИО.

Наиме на захтев да ми се одобри увид у предмет осигураника, који је у једној од оптужница ,представљао крунски доказ, речено ми је да филијала нема предмет. После “мини митинга” у ходнику, пред окупљеним странкама, да ми се безусловно омогући увид у списе , позвала ме је уважена директор филијале у своју канцеларију и замолила да не рушим тешко стечени “углед” филијале и објаснила да предмет немају у штампаном облику, али га имају на “спајдеру”. Сматрајући да нема сметњи да се документација са “спајдера” одштампа , предложила сам да се то одмах уради, а ја да навратим у време кад се договоримо.На моје изненађење речено ми је да је то немогуће јер предмет у електронском облику има 500 страна.Иако сам навикнута на криминал Фонда ПИО и убеђена да ме ништа више од Дирекције ове установе не може изненадити , заиста сам била шокирана да један захтев за пензију са пратећим документима, може да броји 500 страна.

После дужег убеђивања договориле смо се да сачекам крај радног времена, када ће ми бити омогућено да у њеној канцеларији излистам предмет на екрану и без штампања прибележим потребне податке. До краја радног времена припремила сам се као да идем на пик-ник.Понела сам термос са кафом и седвиче ,убеђена да ће читање 500 страна са екрана, трајати до дубоко у ноћ.Ставила сам наочаре и кренула на посао. Прве три стране су биле уобичајени подаци о осигуранику, а затим 4 ,5, 6… 15,16,17 празних страна.Затим опет један непопуњени образац, па 20 празних страна, па 5 листа медицинске документације па 10 празних страна и тако даље и тако редом до 500.стране.Погледам у обележене странице и пребројим укупно 30 потпуно или делимично попуњених листова.За сат времена на исти начин сам прегледала још неколико предмета, који су у штампаном облику могли да имају највише до 20 , а у електронском у просеку по 350 страна.

Пошто је директорка била љубазна и правила ми друштво, била је и сама пријатно изненађена ,брзином, којом сам извршила разматрање “обимне” документације.Онако необавезно,проћаскале смо о организацији микрофилмовања и уделу филијала у овом послу. Ја сам притом мислила на организацију и припрему предмета, а она о финансијској добити уговорача посла. Занимало ме је ко даје налог и за које предмете да се микрофилмују, да ли се то ради само у односу на пасиву или се уништавају и активни досијеи и да ли радници филијале контролишу скенирање и микрофилмовање документације. Речено ми је да филијала осим што треба да обезбеди одређен број предмета, наравно што више то боље, има само обавезу да створи услове да лица, која пошаље фирма која се бави микрофилмовањем преузму предмете и утоваре у камионе. Даље је све брига те фирме и шта ће скенирати и микрофилмовати и где ће предмете складиштити и како ће их уништавати.

Што се тиче оног другог дела, финансијског ефекта, за који је директорка видно била изнервирана, нагласила је да је опште познато да то уговара и о томе брине искључиво Бранко Алинчић, директор општих и кадровских послова у Дирекцији, а да не дај Боже дође до неке контроле,одговорни би били директори филијала. Умирила сам је да до контроле сигурно неће доћи, пошто су финансијска дисциплина Фонда и честитост и поштење овлашћених службених лица Дирекције опште место, па би тражење длаке у јајету у финансијама Фонда било контрапродуктивно. Подсетила сам је да су 2011.године у Надзорном одбору Фонда ПИО,седеле такве стручне и моралне громаде, да сигурно не би олако прешле преко текстова у новинама да је у њима било и трунке истине. Убеђена сам да би се они одрекли високих накнада за чланство и поднели оставке да су иоле посумњали у неку мућку. На крају може се претпоставити да ни ДРИ неће ништа моћи да пронађе,обзиром да су сагласност на пражњење касе давали баш они, који су били плаћени да над њом врше надзор.

Ако занемаримо дилему, колико су на овакав начин заштићени и безбедни подаци и документација осигураника Фонда ПИО, није на одмет замислити се над чињеницом , због чијег интереса се чак ни Надзорни одбор Фонда није заинтересовао за скенирање и микрофилмовање.. Ако се једна страна, према изјавама у новинама, наплаћивала од 3,3 до 45 динара, 2011.године, то значи грубо речено, да је било могуће наплатити на пр.1500 , уместо 60 динара по предмету.Колико је то корисно за буџет,а колико за појединца,оставља се на размишљање заинтересованима, а таквих до сада нема. Како нико из филијале није задужен да прати шта се и како скенира и микрофилмује и ако подаци о утрошку средстава за микрофилмовање и скенирање нису прецизни ни у потпуности доступни јавности, онда оволика произвољност у послу и варијабилност цене , јасно указује да некоме то одговара.

Тај неко сигурно нису ни пензионери ни порески обвезници, већ може бити само одговорно лице, које ове послове договара и одговорно лице , које је задужено за надзор, а њима се мора одати признање, не само зато што се први досетио, већ и зато што га је други заштитио.

 

Зорица Тршић

 

***
***
***

Афера ПИО: За документацију дали милионе

Б. СТЈЕЉА | 01. новембар 2011. 20:58

Новим тендером доказано да ПИО Фонд годинама преплаћује посао пребацивања документације у електронски облик. ”МФЦ Микрокомерц” уговорио посао у вредности 33,6, док је лане то наплатио чак 176,3 милиона динара

ПЕНЗИЈСКИ фонд Србије ће за послове пребацивања 20 милиона разних докумената са папирног у електронски облик у овој години највероватније платити 336.000 евра без пореза, док је за исти посао у прошлој години наменио чак 1,8 милиона евра! Тиме је само потврђено писање ”Новости” о баснословном износу који је Фонд платио за посао који може да буде одрађен за вишеструко мањи износ. Наша сазнања показују да, мада је реч о истом послу, које за Фонд ПИО годинама уназад обавља исто предузеће – ”МФЦ Микрокомерц” из Београда – уговорене цене осцилирају у распону од чак 594.000 евра у 2003. години, па све до рекордних 2,9 милиона евра у 2009. години.

На питање шта утиче на толико неуједначено тарифирање, а нарочито ако се узме у обзир да је у питању иста количина папира и исти ”извођач радова”, ни у Пензијском Фонду Србије ни у ”МФЦ Микрокомерц” нису дали одговор јер је, према одговору који смо добили, ”поступак окончања тендера још у току пошто није истекао рок за жалбе”.

Ипак, из две конкурентске фирме, које су, поред ”МФЦ Микрокомерца”, такође учествовале на тендеру – првом у последњих 15 година и расписаном у марту тек након писања ”Новости” – закључују да су цене за разлику од ранијег периода ”тек сада реалне”, али не и избор пословног партнера.

Јер, услови су, тврде остали учесници тендера, били потпуо прилагођени баш старом клијенту и нико други није ни могао да дође у обзир. На пример, тип машина, број запослених…

МИЛИОНИ ПАПИРА

СВАКЕ године, Пензијски Фонд Србије ”произведе” између 22 и 25 милиона нових докумената. А према закону, сва се документација чува – трајно. Овај је начин архивирања, објашњавају у Фонду ПИО, могућ само ако се сви папири пребаце у дигиталну форму. И мада је у Фонду већ било говора да се овај посао обавља сопственим капацитетима, до сада је увек ангажован спољни сарадник – ”МФЦ Микрокомерц”.

- За микрофиломање једног документа ”МФЦ Микромкомерц” је у прошлој години узимао 3,3 динара по страни, а у овој је понудио 18 пара, дакле 18 пута нижу цену од досадашње! – објашњавају у оба конкурентска предузећа. – То значи да су цене ранијих година биле ”пренадуване”, али је и поред указивања на нелојалну конкуренцију ”МФЦ Микрокомерц” добијао посао. Ми смо успели да оборимо тендер чим је расписан, па је летос поновљен, а након наших жалби и окончан 20. октобра. И на њему је, упркос бројним неправилностима на које смо указали Комисији за заштиту права у поступцима јавних набавки, опет изабрано исто предузеће. Једина је разлика то што су сада, понудивши ниже цене, заправо показали да је Фонд ПИО свих ранијих година дебело преплаћивао посао.

У Одлуци о избору најповољније понуде, коју су у петак парафирали директорка Фонда ПИО Драгана Калиновић, финансијски директор Иван Мимић и директор Сектора за правне и опште послове Бранко Алинчић, иначе и бивши радник ”МФЦ Микрокомерц”, стоји да је вредност уговора 33,6 милиона динара без ПДВ-а, односно 39,648 са порезом. А Фонд ПИО је у образложењу разлога због којег су изабрали старог партнера навео управо – најнижу понуђену цену.

ЈЕФТИНИЈЕ ДА КУПЕ УРЕЂАЈЕ

ФОНД ПИО је у међувремену расписао и тендер за куповину 109 скенера са пратећим компјутерима, па би набавком микрофилмске опреме, која кошта око 66.000 евра, цео посао могли да раде потпуно самостално – објашњавају у конкурентској фирми.

- Брзина споријег уређаја за микрофилмовање је 200 докумената у минути, тако да се за 220 радних дана може микрофилмовати 21 милион докумената годишње. А тендером у Фонду ПИО је тражен обим посла од 20 милиона микрофилмованих докумената.

 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:351661-Afera-PIO-Za-dokumentaciju-dali-milione

 

Чему опањкавање Миодрага M. Петровића
Чему опањкавање Миодрага M. Петровића
Posted 2 дана ago

Поводом неких написа о нашем најбољем познаваоцу живота и дела Светога Саве и канонологу на порталу новинар.де. Портал новинар.де објавио је недавно више написа (25, 26. и 27. 04. и…

Чему опањкавање Миодрага M. Петровића
Тајно расписани избори за Савете месних заједница?
Свилајнац: Тајно расписани и одржани избори з…
Posted 3 дана ago

Како новинар.де из поузданих извора сазнаје, у околним селима општине Свилајнац су на веома чудан начин организовани и одржани избори за Савете месних заједница. По досадашњој пракси Зборови се по…

Свилајнац: Тајно расписани и одржани избори з…
Међународни протест “Марш против Монсанта 2017″ – СРБИЈA БЕЗ ГМО
Међународни протест “Марш против Монсанта 201…
Posted 4 дана ago

Јавни скуп и покрету СРБИЈА БЕЗ ГМО, у организацији Друштва српских домаћина, Удружења „Ко нам трује децу“, Хуманитарне организације „Здрава Србија“ као и других нестранчких и невладиних организација, одржан је на…

Међународни протест “Марш против Монсанта 201…
Питање је да ли је ова коалициона влада способна и спремна да очува Србију
Питање је да ли је ова коалициона влада спосо…
Posted 5 дана ago

Чак, није питање, већ очигледно – није! Јер, Вучића интересује само одржавање његове апсолутне власти, и ништа друго. Meђутим, иако се на све стране говори о његовој диктатури, толики примери његовог понашања…

Питање је да ли је ова коалициона влада спосо…
Рвање др. Миодрага Петровића са самим собом
Рвање др. Миодрага Петровића са самим собом
Posted 6 дана ago

Свој не баш академски текст „Професори Грешни Милоје и Славко Радовановић“, објављен на сајту Новинар. де 8.5.2017, др Миордраг Петровић завршава лепом народном изреком: „Што се дуже рвеш са свињом, све…

Рвање др. Миодрага Петровића са самим собом
Јавни апел неких професора ПБФ-а
Јавни апел неких професора ПБФ-а
Posted 6 дана ago

Поводом иницијативе групе грађана да се изврши „ревизија изучавања теорије еволуције у нашим школама и факултетима“ осећамо обавезу и потребу да јавности и надлежним институцијама представимо следеће ставове:

***

Подсећамо да ниједна…

Јавни апел неких професора ПБФ-а
Папа у Србији? Можда да — можда не!
Папа у Србији? Можда да — можда не!
Posted 7 дана ago

Изјава патријарха српског Иринеја, а која се тиче доласка „епископа Рима, намесника Исуса Христа, кнеза апостола, намесника Светога Петра, врховног свештеника свеопште Цркве, примуса Италије, архиепископа и митрополита Римске покрајине,…

Папа у Србији? Можда да — можда не!
О томе како владика Максим брани Дарвинову теорију о еволуцији
О томе како владика Максим брани Дарвинову те…
Posted 1 week ago

У неколико протеклих дана (као блага увертира у овогодишњи рад Сабора СПЦ) могли смо прочитати више вести о томе како се појавила иницијатива (или боље рећи петиција) групе грађана за…

О томе како владика Максим брани Дарвинову те…
Србска Црква у загрљаху јереси
Србска Црква у загрљају јереси
Posted 2 weeks ago

"Тешко ми је да напишем, а још теже да прећуткујем нешто о чему не сме да се ћути. Чини ми се, требаће ми небројено много страна да искажем истину. У питању…

Србска Црква у загрљају јереси
Игре престола — сезона 2017.
Игре престола — сезона 2017.
Posted 2 weeks ago

Данас је са радом (радни део) почео Сабор СПЦ који за ниже свештенство и вернике и даље остаје мистериозан и надасве затворен. Као и до сада, његов рад ће пратити…

Игре престола — сезона 2017.
PreviousNext




Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo