logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Друштво    Аутор: Владислав Б.Сотировић    1.342 пута прочитано    Датум: 9.07.2013    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

У политичком недељнику „Печат-Лист слободне Србије“ од 10. децембра 2010. г. објављен је не само интересантан и повесно важан већ пре свега круцијално дневнополитички битан чланак еминентног професора историје Београдског универзитета на Катедри за новију националну повесницу, проф. Радоша Љушића под насловом „Видовдан – Распети између два Царства“.

 

***

Тема вечна, политика дневна, народ располућен. Вождови не дај Боже! Неко би рекао „Какав народ таква и власт“. Супротно од ове повесне народне изреке избацили бисмо модерну пост-совјетску аксиому управо дијаметрално супротне корелације: „Каква власт такав и народ“. Аксиому као карту на коју игрју „Велики Брат“ и његова сабраћа након пада Берлинског зида новембра 1989. г. – поставиш демо(но)крате на власт у својим каубојским колонијама и решио си проблем до следећег подизања Берлинског зида. У вртлогу ове игре нашла се и Србија како пре тако и након државног удара са улице од 5. октобра 2000. г. што се јасно видело, између осталог и, приликом доделе Нобелове награде „за мир“ 2010. г. у Ослу и (не)присуства депутата из демо(но)кратске пост-Слобоумне Србије. Бити ил не бити у Ослу било је питање тада. Приволети се ил „Царству небеском“ ил „Царству земаљском“!? С једне стране фатаморганско каубојско „златно теле“, с друге стране трајно валидни морални принцип звани „Косовски завет“. Од тада до данас је прошло доста месеци за време којих је херцегбосанско-монтенегријанерско-прекодринска колонија Република Остатака Србије коначно признала шиптарску терористичко-нарко Респубљику Косова са фуснотом и као „награду“ за овај „светокосовски“ чин добила 1. марта 2011. г. и званични статус „кандидата“ за улазак у Европску Унију. Датум пријема у пуноправно чланство овог европског клуба се очекује након признавања неовисности Санџака и Војводине са фуснотама или без њих небитно је.

Цивилизацијска величина једног народа, етничке групе или појединца у моралном и квалитативном смислу се огледа баш у одлукама донесеним на временско-повесним прекретницама, тј. онда када треба изабрати између „Царства небескога“ или „Царства земаљскога“. Другим речима, онда када колектив или индивидуа треба да се определи између небеске моралне узвишености и вечне истинске победе с једне стране или овоземаљског „златног телета“, моралног суноврата и бескрајног повесног пораза с друге.

У светској повесници су ретки примери етноколективног овоземаљског самоубиства у круцијалним историјским прекретницама зарад морално-небеске чистоте, вечне колективне победе и душевног мира који дарује једино Господ својим саможртвеним изабраницима. Одрећи се материјално-прагматичких повластица (реалних или фатаморганских) које нуди „Царство земаљско“ зарад колективне или индивидуалне моралне саможртве које захтева „Царство небеско“ је најтежа одлука коју један колектив или појединац може да донесе, али се баш у тој одлуци огледају и схватају цивилизацијска узвишеност или варварско поринуће оних који овакву прекретничку одлуку морају да донесу.

Део српске нације са простора Шумадије, Поморавља, Косова и Метохије – тј. средњевековних области кнеза Лазара Хребељановића и Вука Бранковића – се од, вероватно, свих других нација и/или њихових корпусних делова у светским оквирима у повесном пресеку разликује, али пре свега узвишено одскаче, управо по одабиру „Царства небескога“ уместо „Царства земаљскога“ и то онда када није било треће могућности за одабир, ако такве треће могућности стварно и може да буде. Онда када се морало бирати бити или нација или колонија, или човек или кмет, или Господ или неверник српски народ је са својих централних повесно-националних области – Шумадије, Поморавља, Косова и Метохије – те прекретничке 1389. године, као и касније година 1941.−1945. српски народ са простора источно од Дрине, на пред послатом ултимативном „књигом“ од стране (азијатске и Еуро-немачке) Империје својим одабиром нематеријалног и морално чистог „Царства небескога“ постао нацијом, човеком и Господом. Део српског народа је тада, предвођен кнезом Лазаром Хребељановићем, Вуком Бранковићем и Чича Дражом Михаиловићем, одбацио „златно теле“ отоманске азијатске и рајховске европске уније, одбацио златнике из стамбулских и берлинских „Структуралних фондова“, одбацио да учествује у крсташком походу против Трећег Рима – Москве и одбацио да му се Отаџбина сведена у границе Смедеревског санџака/Београдског пашалука назива „Србијом“ са или без фусноте. Српски народ из централне Србије је тада, те 1389. и 1941. г., показао и доказао и себи и другима да је пре свега слободна нација а не колективна феудална раја која се продаје за златне дукате и друге овоземаљско-фарисејске  бенефиције. Срби централних српских области, тј. источно од реке Дрине, су тада као нација свима показали и доказали да зарад „златнога телета“ неће да ударе ни на мајку ни на брата нити да дозволе да зарад златних фондова им газде које шаљу „књиге“ своде Отаџбину у државне границе у којима је државни „Југ“ у околини Лесковца (тако се зове Тадић-Шу[нато]овска војна база у околини Лесковца) а не Ђаковица, Призрен, Прилеп и Ђевђелија, а север ушће Саве у Дунав уместо Суботице и Хоргоша.

На жалост, део српског етнолингвистичког колектива (нације) западно од реке Дрине се у оба ова случаја повесних прекретница година 1389. и 1941. није показао достојним „Царства небеског“ па чак ни припадности српској нацији. Наиме, познато је да су херцегбосански Срби издали србијанске Србе у Боју на Косову 28. јуна 1389. г. – у боју који је требао да буде свеопшти српски бој за националну слободу, независност и идентитет читавог српског националног бића. Међутим, у самом боју против азијатских Османлија су фактички учествовале углавном трупе кнеза Лазара Хребељановића из Шумадије и Поморавља и војска Вука Бранковића са Косова и Метохије. Из „јуначке и пресвијетле“ Црне Горе није дошао нико док је краљ српске Краљевине Босне Твртко Први Котроманић на Косово Поље послао малобројну војску под командом херцеговачког велможе генерала Влатка Вуковића. Овде је битно истаћи да је управо херцегбосански краљ Твртко, који се 1377. г. крунисао за Краља Срба и Босне, претендујући тако да уједини све српске земље и народ под краљевским скиптром своје Босне, и то на гробу Светога Саве у Милешеви, био и у националној и у моралној обавези да са својом воском и својом личношћу предњачи у одбрани Српства на Косову и да управо он буде тај који ће можда чак и остати без главе у току битке а не кнез Лазар који никада није имао икаквих претензија да буде ујединитељ свих Срба и свих српских земаља. Међутим, Краљ Босне и свих Срба је на Косово послао мизерне трупе, тј. само један једини одред. Да зло буде још веће, у току саме битке, и то у њеној одлучујућој фази, када самопроглашени султан Бајазит креће са својим крилом у пробој ка српском центру да реши исход читаве битке управо Херцегбосанац Влатко Вуковић безразложно изводи своју херцегбосанску војску из битке – војску која је управо и стајала на Бајазитовом путу ка српском центру – и тако омогућава Бајазиту да разбије главницу српске војске и реши бој у своју корист. Херцегбосанац Влатко Вуковић се вративши преко Дрине у своју Отаџбину чак послужио и ноторном лажи известивши свога краља Твртка да је хришћанска армија добила битку над неверницима а он се са боја вратио након његовог срећног завршетка и то као победник. Стога је и сам Твртко разгласио по Европи велику хришћанску победу над Турцима муслиманима. Ипак, ко је стварно добио битку је врло брзо постало јасно па је стога у наредним деценијама Херцегбосанцима било нужно да некако „појасне“ ову чињеницу а са себе да скину љагу издаје и неверства. То се урадило на један крајње перфидан начин тако што се у тзв. „српске народне јуначке пијесме“ косовског и покосовског циклуса, а које су спеване на „најчистијем“ српском језику херцеговачког изговора (херцеговачка ијекавица) убацује мотив издаје Србијанца Вука Бранковића а не правог издајника Херцегбосанца Влатка Вуковића! Дакле, испада на основу херцеговачких гусларских појања да је Србијанац Вук Бранковић издао своју сопствену феудалну област на чијем терену се бој и водио а самим тим и своју Отаџбину Србију. Ипак, историографија зна поуздано да се у овом случају ради о подметању „кукавичијег јајета“ обзиром да је прави издајица Херцегбосанац Влатко Вуковић који се чак безобразно вратио у своју Отаџбину преко Дрине као „победник“.

Овде је неопходно напоменути и још три врло битна повесна детаља у вези са учешћем херцегбосанске стране у Косовском боју:

  • Херцегбосанац Твртко Први са својом званичном владарском титулом Краљ Срба и Босне те 1389. г. је након боја у својим писмима Трогиру (1. августа 1389. г.) и Фиренци (два месеца касније) представио ту наводну победу хришћана над неверницима као своју личну не спомињући уопште Србијанца Кнеза Лазара да је у самом боју и учествовао! Међутим, повест зна да управо Херцегбосанац Твртко Први није дошао на Косово да и лично брани народ чији је титуларни владар био нити је послао на Косово неке значајније трупе. За разлику од њега, кнез Лазар се није никада китио титулом владара свих Срба као што је то радио Твртко који за те своје Србе фактички не само да није ништа урадио у одлучујућем повесном тренутку већ је његова војска била и главни узрок пораза српске националне војске у самом боју. Неспомињање учешћа Србијанца Кнеза Лазара у боју на својој сопственој земљи, тј. држави, а камоли његову мученичку погибију, представља можда и главну карактеристику неморалне личности Херцегбосанца Твртка Првог који не само што масно лаже Европу о стварним повесним фактима већ се буквално кити туђим перјем да би нешто касније његови сународници кроз стихове лажно пребацили сву кривицу издаје за национални пораз преко Дрине у туђу кућу.
  • Сам краљ Твртко Први није учествовао у боју на Косову нити је тамо, као што би се очекивало, послао иоле значајније војне трупе. Уместо самога себе тамо је послао један одред војске под командом свог генерала. На основу расположиве архивске грађе знамо и зашто: био је заузет освајањем приморских далматинских градова. Дакле, Херцегбосанцу Твртку је у најкритичнијем тренутку читаве повести српске нације било много важније да опседа далматинске градове како би их освојио и укључио у своју Босну него да преко Дрине на Косову Пољу спашава читаво Српство чији је номинални владар и био! Да зло буде још веће, ти далматински градови су могли да се освоје и касније и са те стране босанској краљевини није претила никаква опасност за разлику од Косовског боја где се радило бити или небити и то сада или никада. Твртко не само да се издавао за владара свих Срба већ је и један део територије Србије окупирао и укључио у своју босанску државу па је и стога био обавезан да је брани од иноверних освајача што он није учинио. Оно што јесте учинио било је да је једноставно Србијанца кнеза Лазара пустио низ воду прекрајајући повесне чињенице након боја и проширујући границе своје сопствене државе на далматинском приморју на уштрб судбине Србије.
  • [1] Ипак, сам Кнез Лазар видевши шта му је Твртко послао као „помоћ“ (да још једном ође не спомињемо шта (ни)су на Косово послали преколимски Црногорци) није одустао од „Царства небеског“ предводивши знатно слабију србијанску војску на Турке свесно жртвујући свој живот за „Крст часни и слободу златну!“
  • Чињеница је да краљ Твртко Први исходом битке није био уопште угрожен за разлику од кнегиње Милице и Стефана Лазаревића који су били први на удару да искусе плодове Бајазитове војне победе на Косову. Сам Вук Бранковић, набеђени „издајник“ у Косовском боју, је ратовао против тих истих Турака које је наводно издао 1389. г. све до 1392. г. када је изгубио Скопље и све територије јужно од Шар планине. Тада је био присиљен да постане вазал Муратовог сина Бајазита, новог османског султана, и да му наравно плаћа харач.[2]

Не треба заборавити и то да је након покоравања Босне (1463. г.) и Херцеговине (1482. г.) од стране Османлија и то без неког великог војног отпора (на територији Босне и Херцеговине није било никаквог „Косовског боја“) исламизација на читавом Балкану (заједно са Албанијом) управо била најбржа и најефикаснија управо на територији Тврткове Краљевине Босне. На основу извештаја турских путописаца (нпр. Евлије Челебије) читава половина херцегбосанског становништва је прешла на ислам за само 100 година отоманске власти.[3] Сама Херцеговина постоји под тим именом као посебна феудална област од 1448. г. тако што је локални хумски феудалац Стјепан Вукчић Косача (синовац Сандаља Хранића) отказао послушност босанском краљу и прогласио се за независног „херцега од Светог Саве“ али у савезу са отоманским Турцима владајући све скупа Херцеговином од 1435. г. до 1466. г.[4] Да се такође потсетимо да Турци нису никога присилно терали на „турчење“, тј. на промену вере, већ су у случају конверзије на ислам нудили разне фискалне и цивилне повластице (није се нпр. плаћао „харач“ и могло је да се напредује у цивилној и војној служби све до положаја Великог везира и Капудан паше). Дакле радило се о добровољном „продавању вијере за вечеру“ а корени ове масовне прекодринске конверзије се могу наћи у издаји Влатка Вуковића на Косову 1389. г. када је можда и он купљен од стране Турака као и у чину отцепљења Херцеговине од Босне од стране Стјепана Вукчића Косаче који се ослонио на Турке продајући тако и част и идентитет и Отаџбину. Ако су овако поступале њихове вође, укључујући и неке краљеве Босне након Тврткове смрти 1391. г. и претенденте на босански трон, бирајући без скрупула „Царство земаљско“ место „Царства небеског“ обичном прекодринском народу није остало много да размишља пред добрим овоземаљским понудама од стране отоманских власти тим пре што је опште познато да се „Царство небеско“ неможе нити јести нити пити док са друге стране отомански „Структурални фондови“ стоје као дневна реалност само их треба искористити.

Нешто слично се догодило и за време Другог светског рата када су се Брозове јуришне фаланге на Србију попуњавале углавном од стране прекодринског елемента чији је матерњи изговор био ијекавски, тј. исти онај на коме су спеване ноторне лажи о издаји вере, части, идентитета и Отаџбине Србијанца Вука Бранковића на Косову 1389. г.  Да се потсетимо да аустро-угарски каплар за сво време рата пре освајања и окупације Србије октобра 1944. г. у њој самој није имао скоро никаквог упоришта, тј. подршке, из које је био избачен новембра 1941. г. потурајући месни србијански „Раднички батаљон“ да изгине на Кадињачи како би се он са остатком прекодринских присталица који су дошли у Србију у лето те исте године да дижу „устанак“ извукао жив и здрав и повукао назад преко Дрине одакле је и дошао. У домаћинску Србију се вратио са „Шестом личком“ и „Десетом крајишком“ дивизијом у јесен 1944. г. окупиравши је и третирајући је као буквално „непријатељску земљу“ што је она у ствари и била у односу на његов партизански покрет и његову комунистичку идеологију. Међутим, исто као и у случају потурања „кукавичког јајета“ од стране херцеговачке ијекавске народне јуначке поезије за националну издају на Косову 1389. г. Србијанцу Вуку Бранковићу, овом приликом победничка прекодринска титографска историографија подмеће то исто „кукавичије јаје“ националне издаје и сарадње са окупатором у Другом светском рату 1941.−1945. г. управо Србијанцу екавцу ђенералу Драгољубу Дражи Михаиловићу[5] који је на основу оваквих лажних оптужби коначно и стрељан од стране прекодринских ијекаваца.[6] Исто као и у случају прекодринских конвертита за време отоманске власти и у току Другог светског рата и након њега мотиви за прекодринску подршку фалангама Јосипа Броза Тита су истоветни: „продавање вијере за вечеру“. Исто као што су Османлије нудиле разноразне овоземаљске повластице за конверзију у ислам тако је и комунистичко руководство КПЈ и НОВ и ПОЈ нудило земљу, имања, фабрике, станове, кредите, бесплатна школовања, безвизна путовања по Еуропи и свету за чин издаје своје сопствене нације и Божијег „Царства небеског“ како за време рата тако и након њега. Као и у случају Косовског боја тако је и у случају окупације земље и борбе за њено ослобођење у току Другог светског рата пронађен „издајник“ с друге стране Дрине како би се стварна издаја са своје стране Дрине пребацила на другог и његову Отаџбину која је преко на Дрини ћуприје.[7]

И овде се повест понавља још једанпут на тлу Србије: као што су херцегбосански муслимански Срби конвертити били главна ударна песница турског султана у гушењу Првог и Другог српског устанка на тлу Србије 1803.−1815. г. тако су прекодрински Срби титоистички конвертити одиграли одлучујућу улогу у борби против равногорства Србије у последњој фази Другог светског рата. У тој освојеној, окупираној, изтитоисаној и раздраженој Србији прекодрински конвертитски елемент је остао на власти све до данас са новим задатком у новом 21.-ом столећу: утеривања Србије у Европску Унију и НАТО пакт и то по цену губитка њене матичне територије – Косова и Метохије и врло вероватно Рашке/Санџака – дакле, управо оне земље коју су херцегбосански војници Влатка Вуковића издали на Косову Пољу 1389. г. вративши се преко Дрине у своју Отаџбину на ловорикама лажне победе, чојства и јунаштва. На основу повесних докумената знамо да је херцегбосански краљ Твртко разгласио по Европи велику и сјајну хришћанску победу на Косову Пољу у којој је наводно турска страна доживела тоталну катастрофу јер се ретко ко жив из битке извукао за разлику од босанске војске која се кући вратила готово нетакнута.[8] Србија и њени Срби су данас на истој повесној прекретници као и њихова сабраћа у доба часнога кнеза Лазара Хребељановића и Вука Бранковића.

Коме царству се добар део српског етноколектива приволео у новонасталим повесно-војно-политичким уветима након пада Берлинског зида 1989. г. показао је и доказао и себи и другима 2008. г. када је читавих 40% етно-Срба из Остатака Србије гласало за бриселско „златно теле“ и то два пута (председнички и парламентарни избори). Апсолутно је тачно (без обзира на све дневнополитичке политикантско-терминолошке флоскуле) да су и председнички и парламентарни избори те 2008. г. били „повесни“, тј. прекретнички када се српски етнокорпус из Клинтон-Соланиних Остатака Србије нашао пред алтернативом: одбацити послату „цареву књигу“ преко херцегбосанског везира Сарајлије Бориса Тадића и тако се саможртвовати небеским идеалима и пре свега сачувати образ и лични и национални или се цару увући под скуте и крцкати средства из разноразних „Структуралних фондова“. Без обзира на све постизборне марифетлуке са прављењем парламентарне владајуће (Ђинђић-Слобине)[9] коалиције под вођством херцегбосанског Сарајлије Бориса Тадића, остаје чињеница пред Господом и небеским косовским и равногорским јунацима да је скоро половина бившег Лазаревог и Чичиног народа изабрала ипак „Царство земаљско“ по принципу што је сигурно, сигурно је. Качење јавних транспарената на Панчевачком мосту (северној граници „Србије“ бриселског Београдског пашалука) типа „Стоп сепаратистичком статуту“ је на жалост била само бледа слика задњег трзаја издатог Лазаревог и Дражиног „Царства небеског“ зарад „Царства земаљског“ у Бриселу као што је и војна база Београдског пашалука „Југ“ у околини Лесковца са хотелским смештајем за српске „војнике“ са четири звездице доказ да ти исти „Југовићи“ неће ићи у бој за „Царство небеско“ па чак ни за овоземаљско Косово и Метохију већ да ће служити за парадне функције бриселског „Царства земаљског“ тим пре што је тзв. „Војска Србије“ по својој ефективној и бројчаној моћи сведена на ниво ловачког друштва са ватрогасном опремом.

Наравно, није лако одбацити „златно теле“. Ни оно право ни оно фатаморганско. Много се овоземаљског у том случају губи. Многе се овоземаљске радости и материјална уживања неће искусити. Али, уколико један етноколектив изабере белошенгенски безвизни режим за „Еуропу“ уместо почасне пропуснице за Господње „Царство небеско“ такав етноколектив ће остати само народ али неће постати и нацијом, бар не до следећих избора – 2012. г. Другим речима, избором „Царства земаљског“ српски етноколектив се неће бар у моралном смислу уздићи од нивоа кметовско-феудалних себара из Душановог Законика до нивоа Срба са Косова Поља и Равне Горе. Тако ће учење Анте Старчевића и њему сличним хрватским правашима-усташама о робовском подријетлу Срба (servus = роб) коначно бити и потврђено.

Један је био Кнез Лазар и један је био Чича Дража. Бар ће остати записано у повесници „Царства небеског“ да су србијански Срби бар два пута у повести смогли снаге као отаџбински колектив да од себе направе нацију за разлику од већине овоземаљских народа који ће остати само народи али ништа више од тога. Два пута није много али је ипак нешто! Стога је српски етноколектив источно од реке Дрине за разлику од већине народа бар два пута у небеској повесници заслужио да буде називан од стране Господа Србима што га и квалитативно-цивилизацијски дистанцира од овоземаљских себара или конвертитске фукаре.  На жалост, призната независност шиптарског Косова са фуснотом од стране прекодринског Београда још у фебруару месецу зарад добијања статуса „кандидата“ за пуноправно чланство у Европској унији 1. марта 2012. г. је само доказ да пост-Дражина титоистичко-прекодринско-преколимска Србија има на претек кандидата за добијање статуса фукаре.  

 


НАПОМЕНЕ:

[1] Види опширније у: Rade Mihaljčić, The Battle of Kosovo in History and in Popular Tradition, Belgrade: BIGZ, 1989, p. 42−51.

[2] Радован Самарџић и други, Косово и Метохија у српској историји, Београд: Српска књижевна задруга, 1989, стр. 40.

[3] И дан данас у Босни и Херцеговини муслимана има скоро половина од укупног броја босанскохерцеговачких становника. Тако је 1992. г. у Босни и Херцеговини било од укупног броја житеља 43,7% Муслимана, 31,3% Срба, 17,3% Хрвата и 7,0% Југословена и других (извор: Prof. Dr Ante Markotić, Ejub Sijerčić, Asim Abdurahmanović, “Ethnic Map of Bosnia-Herzegovina”, Why, Sarajevo, February 1992. Преузето из књиге: Tim Judah, The Serbs. History, Myth & the Destruction of Yugoslavia, New Haven, London: Yale University Press, 1997, p. 317).

[4] Владимир Ћоровић, Историја Срба, Београд: БИГЗ, 1993, стр. 306, 318−320.

[5] О Равногорском покрету Драже Михаиловића, његовој личности као и о духу Равне Горе види у: Часлав М. Дамјановић, Запис из ђедове колибе, Крагујевац: Погледи, 2007.

[6] О лажима и историографским фалсификатима од стране званичне титоистичке титографије види у: Милослав Самарџић, Фалсификати комунистичке историје, Београд: Una Press, 2010.

[7] О директној сарадњи Брозових партизана са немачким нацистичким окупатором, хрватским усташама и Шиптарима за време Другог светског рата види у: Милослав Самарџић, Сарадња партизана са Немцима, усташама и Албанцима, Крагујевац: Погледи, 2006; Владислав Б. Сотировић, „Saradwa Brozovih partizana i pavelićevih ustaša“, На одру титографије, Виљнус: приватно издање, 2011, стр. 102−130.

[8] Rade Mihaljčić, The Battle of Kosovo in History and in Popular Tradition, Belgrade: BIGZ, 1989, p. 47.

[9] Др. Зоран Ђинђић је родом из Босанског Шамца а Слободан Милошевић и по оцу и по мајци из Црне Горе и врло вероватно и рођен у Црној Гори у Љевој Ријеци. Њихов тренутни наследник у Еуро-Београду, Александар Вучић је родом из околине усташког Бугојна у Босни и Херцеговини.

 

Чему опањкавање Миодрага M. Петровића
Чему опањкавање Миодрага M. Петровића
Posted 1 дан ago

Поводом неких написа о нашем најбољем познаваоцу живота и дела Светога Саве и канонологу на порталу новинар.де. Портал новинар.де објавио је недавно више написа (25, 26. и 27. 04. и…

Чему опањкавање Миодрага M. Петровића
Тајно расписани избори за Савете месних заједница?
Свилајнац: Тајно расписани и одржани избори з…
Posted 3 дана ago

Како новинар.де из поузданих извора сазнаје, у околним селима општине Свилајнац су на веома чудан начин организовани и одржани избори за Савете месних заједница. По досадашњој пракси Зборови се по…

Свилајнац: Тајно расписани и одржани избори з…
Међународни протест “Марш против Монсанта 2017″ – СРБИЈA БЕЗ ГМО
Међународни протест “Марш против Монсанта 201…
Posted 4 дана ago

Јавни скуп и покрету СРБИЈА БЕЗ ГМО, у организацији Друштва српских домаћина, Удружења „Ко нам трује децу“, Хуманитарне организације „Здрава Србија“ као и других нестранчких и невладиних организација, одржан је на…

Међународни протест “Марш против Монсанта 201…
Питање је да ли је ова коалициона влада способна и спремна да очува Србију
Питање је да ли је ова коалициона влада спосо…
Posted 5 дана ago

Чак, није питање, већ очигледно – није! Јер, Вучића интересује само одржавање његове апсолутне власти, и ништа друго. Meђутим, иако се на све стране говори о његовој диктатури, толики примери његовог понашања…

Питање је да ли је ова коалициона влада спосо…
Рвање др. Миодрага Петровића са самим собом
Рвање др. Миодрага Петровића са самим собом
Posted 5 дана ago

Свој не баш академски текст „Професори Грешни Милоје и Славко Радовановић“, објављен на сајту Новинар. де 8.5.2017, др Миордраг Петровић завршава лепом народном изреком: „Што се дуже рвеш са свињом, све…

Рвање др. Миодрага Петровића са самим собом
Јавни апел неких професора ПБФ-а
Јавни апел неких професора ПБФ-а
Posted 6 дана ago

Поводом иницијативе групе грађана да се изврши „ревизија изучавања теорије еволуције у нашим школама и факултетима“ осећамо обавезу и потребу да јавности и надлежним институцијама представимо следеће ставове:

***

Подсећамо да ниједна…

Јавни апел неких професора ПБФ-а
Папа у Србији? Можда да — можда не!
Папа у Србији? Можда да — можда не!
Posted 6 дана ago

Изјава патријарха српског Иринеја, а која се тиче доласка „епископа Рима, намесника Исуса Христа, кнеза апостола, намесника Светога Петра, врховног свештеника свеопште Цркве, примуса Италије, архиепископа и митрополита Римске покрајине,…

Папа у Србији? Можда да — можда не!
О томе како владика Максим брани Дарвинову теорију о еволуцији
О томе како владика Максим брани Дарвинову те…
Posted 1 week ago

У неколико протеклих дана (као блага увертира у овогодишњи рад Сабора СПЦ) могли смо прочитати више вести о томе како се појавила иницијатива (или боље рећи петиција) групе грађана за…

О томе како владика Максим брани Дарвинову те…
Србска Црква у загрљаху јереси
Србска Црква у загрљају јереси
Posted 1 week ago

"Тешко ми је да напишем, а још теже да прећуткујем нешто о чему не сме да се ћути. Чини ми се, требаће ми небројено много страна да искажем истину. У питању…

Србска Црква у загрљају јереси
Игре престола — сезона 2017.
Игре престола — сезона 2017.
Posted 1 week ago

Данас је са радом (радни део) почео Сабор СПЦ који за ниже свештенство и вернике и даље остаје мистериозан и надасве затворен. Као и до сада, његов рад ће пратити…

Игре престола — сезона 2017.
PreviousNext



55 коментара у вези “Ко је издао Кнеза Лазара и Чича Дражу?”
  1. Veoma zanimljiv tekst,vredan pohvale.

  2. Прочитао сам текст и све што као Србин из Босне и Херцеговине, Светог Саве Дједовине, осјећам јесте горчина и мука. И оно што ћу рећи јесте Срам те било Владиславе Сотировићу. Срам те било! Написао си текст који за циљ има ништа друго осим стварање нових подјела између Срба са једне и Срба са друге стране Дрине. Да те само подсјетим да твоји Србијански Срби Слободан Пенезић Крцун и Александар Ранковић нису били преко Дрински Срби већ твоји Србијанци. Зашто ствараш раздор између Српског Националног Корпуса??? Да ли треба да те подсјетим да се Чича Дража крио последњих неколико мјесеци свог живота баш у Српској Босни и Херцеговини??? Ко је био Коча Поповић? Ко је био Пеко Дапчевић? Срби из Босне? Не, већ твоји Србијански дупелизци Јосипа Броза. Срам те било још једном!

  3. Опет се јевља овај СВЕТОСАВАЦ и наравно партизански прекодрински син, класичан титоистички конвертит да дели пацке по суседној Србији ко и шта треба да ради. Питање је само колики му је НАТО-овски хонорар да угура пошто пото Србију у ту нацистичку алијансу без Косова, Војводине и Рашке, а њега за те земље није ни брига јер је бомбасти СВЕТОСАВАЦ партизански син коме је отац по налогу Броза утувио у главу да је њима Србија непријатељска земља. Иначе, да се потсетимо, да Свети Сава никада у животу није крочио на тло Босне (и Херцеговине). И сад се одатле јављају разноразне комуњарске прекодринске “светосавске” ***** да нама у Србији Отаџбини испирају српске мозгове по титоистичким обрасцима.

  4. Владиславе Сотировићу, увриједио си читав српски православни народ западно од Дрине и срам те било због тога. Написао си текст у којм себе уздижеш јер си се родио на одређеном географском простору а спушташ и понижаваш Србе који су Божијом вољом рођени на неком другом географском простору. Срам те било. За живот и стварање Републике Српске дало је своје животе 30 хиљада правосланих Срба западно од Дрине а у одбрану вјере Православе преко милион Срба западно од Дрине мученички је пострадало у вријеме другог свјетског рата. Нашао си да нападаш и Србе из Црне Горе. Срам те било још једном. Стиди се своје гордости и безобразлука. Да није било часни Срба из часне српске земље Црне Горе, не би твој мозак постојао да изрекне овакве глупости. Да ли си ти чуо за Мојковачку Битку? Да ли си ти чуо за Пребиловце, Јадовно, Јасеновац? Да ли си ту чуо за Битку за Коридор? Извини се Српском народу што си га увриједио што је прије могуће јер ћеш због овог текста ускоро морати сносити последице какве ниси могао да замислиш. Покај се и на истој овој старници затражи опроштај!

  5. СВЕТОСАВАЦ, увредио си читав српски народ источно од Дрине и стога се ………

  6. Psovke,u sred Apostolskog posta,brat prema bratu,srbin srbinu to ne ide gospodo veliki pravoslavci,svetosavci i kako god sebe nazivali vredjate Svetog Savu….

  7. …Bar od vas Sotirovicu to nije bilo za ocekivati!!!!!!

  8. Порука коју сам добио електронском поштом

    ———————————————–
    Драги брате Срђане, размишљао сам да ли да вам се јавим са овим мојим писмом или не, и након једног одређеног времена одлучих да то ипак урадим јер смо надам се обојица браћа у Христу а самим тим Срби православци, а у протеклих пар година, и ако се никад нисмо видјели, могу рећи да смо имали добру, братску сарадњу.

    У увом писму копирам и пар мојих пријатеља, оца Михаила Микића, оца Радишу Нинковића, чика Мишу Миленковића, Јанка Бојића и гуслара Богдана Мијушковића, јер су ми много драги људи и желим не само са вама већ и са њима да подијелим свој бол, тугу и горчину коју осјећам у срцу.

    Свако јутро, прије посла, након молитве и доручка, посјетим српске патриотске интернет странице да видим има ли шта ново и има ли каква добра вијест у мору издаје и кукавичлука који потапа наш народ.

    И наравно, посјетих и вашу страницу јер ми је много драга и сматрам је патриотском.

    Међутим, овог јутра наиђох на текст “Ко је издао Кнеза Лазара и Чича Дражу?” објављен на вашој интернет страници и након читања упитах се како је могуће да овакво једно буквално речено смеће може да буде објављено на вашој интернет страници.

    Знам да слободно и објективно новинарство захтјева да се објављују и чланци који можда заступају супротно мишљење од нашег српског и патриотског, али никако не могу прихватити да се на патриотским интернет страницама објављују текстови који пљују по једној или другој групи српског народа, који додатно разбијају и онако већ увелико разједињено српско национално биће.

    Не знам да ли сте ви једини уредник интернет странице Новинар тачка Де, не занм да ли сте ви уопште још увијек уредник те интернет странице, али олдучих да вам се као брату у Христу јавим и са вама подијелим своје осјећање у вези тог текста у нади да ћете ми вашим одговором ипак олакшати мој боли и тугу и бар мало ублажити ову горчину коју осјећам у грудима.

    Ко год да прочита текст, био то Србин са географског подручја Босне и Херцеговине, српске Спарте Црне Горе, Свете земеље Косова и Метохије или пак са географског подручја које комунисти зову Србијом, ( за мене је Србија појам који укључује све српске земље), може јасно закључити да тај текст пљује, вријеђа, омаловажава и на најгори могућ начин понижава Србе западно од Дрине.

    Текст је наводно писао неки професор, али текст је толико јадан, биједан, затуцан и малоуман, пун мржње и сатанске гордости, и мислим да највећи српски непријатељи у свој својој мржњи према српском народу не би могли да напишу такав један, да извинете на изразу измет.

    Без да улазим у било каву анализу тог чланка, јер за тако нешто у опште не треба губити вријеме, желим само да напоменем да су највећи комунистички изроди и отпадници од српског народа, слободан пенезић крцун, александар ранковић, милош минић, михајло ђорђевић, коча поповић… били са територије источно од Дрине. Зе мене, православног Србина постоје само двије групе Срба: Православни Срби који се труде да буду честити, поштени и слуге Христове, и бивши Срби, отпадници од Христа и православља.За мене не постоје босански, србијански, црногорски, херцеговачки или било какви други Срби.
    Ако ви брате Срђане имате било какве везе са обајвљивањем оног срамног текста, замолио бих вас као брат у Христу да се што прије од тога оградите.
    Ако ви са објављивањем тог текста немате никаве везе, ја вам се унапријед извињавам и тражим опроштај што сам се у овом мом писанију обратио директно вама.
    Дао сам себи за право да у овом писму копирам и пар људи који су ми изузетно драги јер су својим радом, дјеловањем и писањм показали да су патриоте и поред тога што неке од њих нисам никада упознао као ни вас.
    Ако сам се на било који начин огријешио што сам написао овз имејл поруку, нека ми опрости Драги Господ бог.
    Ваш брат у Христу,

    Душко Јанковић,

    ———————–
    крај текста

  9. Поштовани брате Душко, нисам читао текст господина Сотировића. Једноставно не читам његове текстове. Лично нисам низакакве “паганске” поделе на ове или оне Србе.Колеге су објавили текст. Вокабулар говори о нама, као људима и верницима. Ако то јесмо. Колико је мени познато г. Сотировић није верник, тј. Православац.
    Срђан

  10. Бојим се од свакога ко се бави “демократијом”, а поготову ко у свом имену ставља да припада центру за укорењавање демократије. Не зна се ко је више нанео штете Српском народу, или “демократи” после октобра 2000-те, или они пре за које смо знали шта су и ко су. Ови нови демократи настављају да нас изненађују, и овим чланком доказују да треба да будемо опрезни на њихове бомбасте и хвалисаве наступе.

    Највише замерам на свађалачки тон г. Сотировића, и на став ко је заузео да наставља да свађа Србе. Прави Србин никада не би делио Србе по географским пределима, већ по националној, и не-националној основи, на оне који се и даље налазе на српској линији и оне који су се тога одрекли и постали нешто друго. Ти у другом табору су од вајкада, напуштајући српску националну традицију, то урадили да би служили интересима који нису у складу са српском традицијом, културом, вером и …

    Ја, лично, поштујем и подржавам само оне Србе који се не стиде свога стада, не стварају раздор, и оне који мире а не оне који свађају свој народ. Као што рекох, демократи ме много забрињавају, јер они чине баш ово што је направљено са овом писанијом!

  11. Dakle,postoji mogucnost prenaglasenosti,krivice,prema jednom delu naroda u tekstu.Medjutim autor iznosi kao istoricar,istorijska fakta,koji opet sa druge strane mogu biti demantovana.Tekst je podlozan kritici.
    Medjutim,ne slaganje sa istim ne podrazumeva licno vredjanje autora i njegove licnosti,jer to u ovom momentu i nije najvaznije,a i izaziva sumnju kod citaoca da nekoga mozda istina i pogadja.
    Dakle,nasuprot Sotirovicu ocekuje se da neko od komentatora ko nije saglasan sa njegovim vidjenjem tog dela istorije,
    iznese tacnije podatke nego on!
    Sve drugo su trice i kucine,pausalne pijacne ocene,autobuska caskanja i slicno.

  12. Поштовани господине Марјановићу,

    желео бих да Вас потсетим да ипак бар неке од мојих текстова и прочитате, а то су они који нису објављени и већ месецима стоје као написани без могућности да угледају светло дана на Новинару. Један од таквих текстова је онај о Вајцману и Хитлеру за који сте ми у приватном е-маилу написали да га нећете објавити како се небисте вукли по немачким судовима са Јеврејима. Дакле, тај текст сте сигурно прочитали па га стога нисте ни објавили што је ваше право у које ја не дирам. Иначе, тај текст је објављен на неколико мојих сајтова и за сада нисам добио ниједан судски позив.

    Успут бих желео и Вас и наше читаоце да информишем да ја јесам верник, але неверујем у не-српска божанства, већ у Српска јер са не-Србима, поготово не са Јеврејима, немам на срећу баш ништа заједничког. Моја божанства су словенско-српски Перун, Весна, Световид…, а не тамо неки блискоисточни Јахова, Исус из Назарета (ја сам из Крагујевца), Јеврејка Марија и 12 Јеврејских апостола оф којих Србију и српски народ није видео ни један.

  13. Читаоцима прилажем писмо које сам пре пола сата добио на свој приватан е-мајл, а у вези са горњим текстом:

    “Поштовани проф. Сотировићу,
    обраћам вам се поводом вашег предивног текста објављеног јуче на немачком Новинару.де.

    Неможете да замислите колико ме је текст као рођеног Шумадинца и Србина-четника погодио у срце и душу. Прочитао сам га 4 пута као и све коментаре у вези којих вас молим да не наседате на њих јер су очигледно писани од припадника прекодринске партизанштине која малтретира Србију још од јесени 1944. г. Мој деда Милоје је у Другом равногорском корпусу погинуо септембра 1944. г. борећи се против тог антисрпског олоша кога су Павелић и Броз послали на Србију.

    Захваљујем вам се од срца пре свега на храбрости да изнесете историјску истину у очи без обзира колико она боли (прекодринце). Ретки су данас портали на којима је објављивање оваквих чланака дозвољено. Ваш чланак се сигурно неби појавио на једном Видовдану или Новој српској политичкој мисли, а о сајти српски националисти (који држе прекодрински радикали) да и не говоримо. Из коментара на ваш чланак се јасно види коме он неодговара и зашто, а једини њихов аргумент је квази српско јединство под условима које они намећу од Слобе Црногорца, преко Босанца Шешеља, Херцеговца Драшковића и њима сличним. У данашњој Србији (колонији Босне и Црне Горе) главни гласачи за Европу су управо ти прекодринци о којима сте истину изнели у чланку.

    Свако вам добро желим и још оваквих чланака.

    Милојевић Радојица, Крагујевац”

  14. G Sotirovicu,vi ste u besu nesto debelo pobrkali,
    Prvo, Vesna,Perun i ostali nisu Srpski bogovi,niti su to kad bili,(a nisu ni bogovi)vec izmisljotine….i niko ih nikad nije video!
    Drugo,Srpski narod,a i drugi imali su tu cast i priliku da vide i Apostole,I Svetu i Presvetu Mariju a i Isusa Gospoda iz Nazareta,
    kroz
    -Svetog Petra Koriskog
    -Vasilija Ostroskog
    -Svetog Petra Cetinjskog
    -Svetu Atanasiju majku Svetog Save
    -Svetu Petku i …………..
    A vi navedite kako i ko svedoci vaseg svetog peruna,Vesnu Svetoviida i ostale….

  15. Поштовани г. Бобе,

    ти богови јесу и српски и словенски и Срби су их поштовали као своје све док нису прихватили туђу веру. Нико није видео ни Јехову, ни његовог сина Христа. Србију ти блискоистични богови нису никада посетили нити их је ико од Срба икада довео у Србију. Иначе, бог Јехова је чист антисрпски расиста јер је по Старом Завету, који је као збирка текстова све сем доказане повести (тј. приче за малу децу пред спавање), јавно изабрао Јевреје, а не Србе за изабрани народ. Као обећану земљу је прогласио Палестину, тј. Израел, а не Србију. Такав бог мени нетреба.

  16. …Po nivou obrazovanja koji sam pomislio da vas krasi citajuci pojedine vase tekstove mislio sam da ste na dosta visem nivou,ali tu nesto ne valja:
    -u prvom delu logickog kvadrata pada nekosekventna konstatacija
    “i srpskog i slovenskog”/objasnicu ako treba…./ali zasad to ne moze,
    -ne moguce je ne respektovati Mosti Svetitelja koje sam gore pomenuo,a imati zdrav razum,Svetitelja koji su pravoslavno sazdani/objasnicu ako treba/,To vas demantuje,do sada,sada i za uvek!
    -Pominjati Stari Zavet na nacin koji ste izabrali je karikiranje i improvizovanje,a vi to sebi ne bi smeli dozvoliti…
    - a smatram da imate pravo na izbor,kako kazete,koji vam bog treba ili ne treba,jer vam je tu slobodu dao upravo “Taj”koga odbacujete,za razliku od paganske mitologije koja vas i te kako sprecava,sputava i zatvara u krug varovanja i vradzbina,
    -i na kraju,vasi protivnici ce se malo ljutiti na mene,ali teski je sovinizam i sa vase i njihove strane isticanje Srba kao nebeskog naroda,a i jedni i drugi pokusavate da to nazovete nacionalizmom…

  17. “Ко год да прочита текст, био то Србин са географског подручја Босне и Херцеговине, српске Спарте Црне Горе, Свете земеље Косова и Метохије или пак са географског подручја које комунисти зову Србијом, ( за мене је Србија појам који укључује све српске земље), може јасно закључити да тај текст пљује, вријеђа, омаловажава и на најгори могућ начин понижава Србе западно од Дрине.”

    Друже Јанковићу, ви вређате све Србе које је побила хрватска војска састављена од усташа, домобрана и Брозових партизана као и све грађане Србије коју су три године у Првом светском рату окупирали и убијали солдати с леве стране Дрине као и читаву Србију којој су такође прекодринци отели Војводину и Косово 1945. г. Пљунули сте на 100.000 побијених грађана Србије од стране Броз-Павелићеве солдатеске 1944-45. г. Ви омаловажавате и понижавате све што је српско у Србији и то ми схватамо јер нисте из Србије, а третирате је још увек по Брозовим инструкцијама из октобра 1944. г. као непријатељску земљу. Наравно, своју мржњу према Србији прикривате тамо неким празним флоскулама о српском јединству…итд.

    “Текст је наводно писао неки професор, али текст је толико јадан, биједан, затуцан и малоуман, пун мржње и сатанске гордости, и мислим да највећи српски непријатељи у свој својој мржњи према српском народу не би могли да напишу такав један, да извинете на изразу измет.”

    Јанковићу, ви сте очигледно измет без икаквог идентитета сем имена и презимена које се стичу рођењем. Ваши коментари су толико имбецилни да би их ретко ко ставио на јавно место на читање.

    “Без да улазим у било каву анализу тог чланка, јер за тако нешто у опште не треба губити вријеме, желим само да напоменем да су највећи комунистички изроди и отпадници од српског народа, слободан пенезић крцун, александар ранковић, милош минић, михајло ђорђевић, коча поповић… били са територије источно од Дрине. Зе мене, православног Србина постоје само двије групе Срба: Православни Срби који се труде да буду честити, поштени и слуге Христове, и бивши Срби, отпадници од Христа и православља.За мене не постоје босански, србијански, црногорски, херцеговачки или било какви други Срби.
    Ако ви брате Срђане имате било какве везе са обајвљивањем оног срамног текста, замолио бих вас као брат у Христу да се што прије од тога оградите.”

    Највеће комуњаре су били прекодрински и Срби и неСрби. Ове које сте горе поменули јесу из Србије али у њој на власти неби били никада да ин на ту исту власт нису довеле Брозове фаланге преко Дрине у којима је било и доста пресвучених усташа. Ми из Србије смо тај олош истерали из Србије новембра 1941. г. али сте их ви прекодринци вратили назад 1944. г. и још плус довели своју сопствену багру са собом прешавши Дрину.

    Црна Гора је толико јуначка и српска да су ти из Црне Горе забили Србији нож у леђа први пут кад им се то указала прилика па су били међу првима који су признали независно Косово. Изем вам се на такву “српску” Црну Гору, а ово што ви радите је чисто фалсификовање повести. Иначе, Црногорац (рођен на Цетињу 1888. г.) Александар Карађорђевић је укинуо државу Србију без воље њениг грађана и прогласио крпеж оф Југославије у којој је направио Велику Црну Гору (Зетска Бановина) и то са Метохијом која у Црној Гори никада није била већ је била увек и само увек у Србији. Србију је раскомадао на четири бановине. Толико о Црној Фукари и Црнофукарашима.

    Иначе је сасвим разумљиво зашто о светосављу и Српству и тамо неким свесрпским уједињењима највише причају управо из Босне и Херцеговине: Тамо се незна ко је ко нит ко пије нит ко плаћа. Ефекат босанског лонца. И онда Херцегбосанци пошто морају да доказују и себи и другима да су већи Срби од самих Срба из Србије ударају у све таламбасе о Српству. Такав је и онај СВЕТОСАВАЦ који је вероватно неки конвертит из мешаног брака па сад мора да јавно светосављује како би се доказивао као Србин. Такав је и Шешељ који је полу Хрват, полу Србин. Отац му је Хрват.

    Иначе, Србија није отаџбина свих Срба, а ту флоскулу упорно подмећу прекодринци како би је што лакше окупирали и музли.

  18. Бобе, нисте изнели ни један једини аргумент нити доказ. Само сте набацали констатације без икакве подлоге. Моја подлога је Стари Завет и тамо тачно пише оно што сам ја навео, а то је мени довољно да ту књижурину не прихватим као своју у верско-национално-идеолошком смислу. Иначе, познато је да историчари Библију сматрају за петоразредни историјски извор који су Јевреју преправљали и дотеравали у своје националне сврхе.

  19. Evo stilom istoricara,
    -Na koju knjigu Starog Zaveta mislite,znate li uopste koliko ih ima i koji su ima naslovi?
    -Da li ste culi za Novi Zavet?
    -Da li znate u kakvom odnosu su Novi i Stari Zavet?
    -Zasto izbegavate pitanje vezano za Mosti Svetitelja sirom Srbije,koji svedoce o Bogu koga ne prihvatate?/postuujem vasu slobodu/.

  20. Мислим на ону о којој пише оно што сам навео. А пише сигурно.

    Чоу сам и за Нови завет Јевреја са јеврејским Богом

    Ова два завета су у јеврејско-јеврејском односу један према другом

    Ко каже да мошти “светитеља” сведоче о Богу (можда о јеврејском, али о српским сигурно не)? Иначе, тзв. СПЦ слави разноразне јеврејске и несрпске “светитеље”, али никако да за светитеља прогласи Дражу Михаиловића.

  21. Simpaticno,pa i pomalo,reklo bi se naivno.
    -Ne znate knjige Starog Zaveta.Ni jednu.
    -Culi ste za Novi Zavet,ali ne znate o njemu bas nista.Za pocetak recicu vam da Novi,sama rec kaze je Novi Zavet.
    -A vasa “vise nego briljantna konstatacija”o odnosu Starog i Novog zaveta,je pokazala i vas smisao za duhovitost sto i nije tako lose.
    /no da vas podsetim postoji duhovnost i duhovitost i kao negativna institucija/.
    -Ima napretka,vi ne negirate da Mosti Svetitelja svedoce o Bogu.Vi ga samo imenujete po svom.
    Dakle,ima nade za vas,sve veme to i mislim o vama.
    -Gotovo zaboravih,Draza Mihailovic je velika istorijska licnost.
    Veoma svetao lik.Njegov problem je sto se i u grobu prevrce,videvsi i osecajuci ko se sve bori za njegocu rehabilitaciju.
    -Mislim da se vi salite ,a u stvari znate da su Svetitelji:Petar Koriski,Vasilije Ostroski,Anastasija,Prohor Pcinjski,Joanikeije Devicki,Srbi.

  22. И тзв. Свети Сава је био Србин. Па је ипак верификовао замену српске многобожачке религије и пантеона за јеврејског Бога. А то да су горе наведени светитељи видели Бога, овог или оног, оставите за вернике. Вера нема никакве везе са науком и сам термин то каже.

    То што се Дража Михаиловић преврће у гробу није разлог да га црква не канонизује. Та СПЦ је прихватила католичког свеца Св. Вита који је убијен 28. јуна 303. г. па би могла и Србина из Србије.

    Иначе, ова Завета су чисте јеврејске измишљотине, митови и типичне подвале како би се доказало да је Палестина јеврејска, а не арапска. И онда неко треба да верује у те јеврејске баљезгарије.

  23. Господине Боб Рок, као православни Србин, што види да и ви сами јесте, савјетовао бих вам да се оканете разговора и препирки са овим безбожником који вјерује у којекаве весне и перуне и који ни мало страха од Господа Бога нема. Цијела расправа почела је због његове пљувачине по Србима западно од Дрине и Лима а сад се наставља његовом пљувачином и хулом на нашу вјеру Православну.

  24. Ви прекодринци сте пљунули на читаву Србију прво за време Косовског Боја 1389. г. па онда са својим Брозом 1944. г. и надаље. А ту ТВОЈУ веру православну чувај за себе како би спрао своје хрватско-муслиманско порекло из суседне Босне.

  25. За твоју информацију Сотировићу, моји претци су били припадници Мањачког четничког одреда под командом војводе Уроша Дреновића у вријеме Другог Свјетског Рата, а због тога што смо били одани Краљу и отаџбини, наша села струје нису имало да пред крај седамедесетих година. У ратовима деведестих година за одбрану Српског имена западно од дрине, борили су се мој отац, брат, стриц и три ујака а 30,000 Срба је дало своје животе. Неке мајке су и по четворо синова губиле у томе рату, а ти Сотировићу само настави и даље да пљујеш и вријеђаш Српско име и презиме и свету Српску православну вјеру.

  26. Били су ти преци у четницима као што је Шешељ Србин

  27. Хајде кад си тако прозорљив и све видиш и знаш, можеш ли ми молим те рећи да ли је у опште Западно од Дрине постојао четнички покрет, четнички команданти, четничке дивизије и бригаде или су то само голе измишљотине и лажи? Да ли су четнички команданти Радојица Перишић, Урош Дреновић, Бране Богуновић, Мане Роквић, Јездимир Дангић…. били стварни људи, или су то само којекавке ијекавистичке измишљотине? Да ли си ту чуо за Четничког команданта из Црне Горе Баја Станишића, или је тај човјек био нека утвара и измишљотина која никад није постојала? Да ли је у опште била Мојковачка битка и молим те да ли знаш припадници које нације су се борили у тој битци? Молим те да ми одговориш на ова питања.

  28. Па наравно да су постојали. Само још треба да нађеш неку будалу да је убедиш да ти је из фамилије тамо неко и био и још већу будалу да је убедиш да си светосавац.

  29. Да ли можеш да ми кажеш којо нацији су припадали храбри војници БРАНИТЕЉИ који су се борили у Мојковачкој битци?

  30. Tada su bili Srbi, a sada su Crnogorci kojima se gadi sve sto je srpsko pa cak i srpska cirilica pa pisu ovom smrdljivom katolickom latinicom. I u tome je poenta mog clanka: najmanje su se upravo turcili i menjali identitet Srbi iz Srbije, a ovo sve okolo je islo linijom manjeg otpora pogotovo u Bosni i nakon 1945 u Crnoj Gori sto najbolje govori o mentalitetu te raje tj. sljama.

  31. Драгом Богу хвала да смо се коначно око нечега сложили. Значи слажемо се да су се у Мојковачкој битци борили Срби и то ме много радује. Ти за које кажеш да су сада Црногоцри, надам се да у њих не убрајаш и оних двије стотине хиљада Срба у Црној Гори, који се и поред свих притисака, дискриминације и пријетњи и даље изајшњавају као Срби. Кажем надам се, и зато те молим да ми поврдиш. Јер прави би циркус био да те људе који су изложени немогућим притисцима, због њиховог Српског имена, сада један Србин из Србије зове црногорцима. То би била права смијурија.

  32. Тих 200.000 нису Црногорци јер су увек били и остали Срби. Али је 60% становништва те смрдљиве Црне Горе преко ноћи окренуло ћурак наопако и сада су Црногорци. Али није у томе проблем и поента. Поента је у томе да се само један део данашње тзв. Црне Горе може тако звати а то је тзв. Стара Црна Гора, тј. тзв. 4 нахије. Е, из те области су данашњи Црногорци. Приморје није Црна Гора (није ни Крватска) нити су Брда Црна Гора у којима и живи тих 200.000. Дакле, уистину говорећи у оном делу ЦГ који се тако и треба да зове и живе Црногорци али не и у оним деловима данашње ЦГ који су окупирани и анектирани од стране црногорске багре из тзв. Старе Црне Горе.

  33. Ја сам просто изненађен брзином којом постижемо сагласност. Имај брате у виду да ти 60% становништва није окренуло ћунак преко ноћи, већ је то био вишедеценијски рад српских непријатеља који су на разне начине успјели да убједе један дио нашег становништва да нису Срби већ нешто друго. Али немој брате и ти да им помажеш у томе тако што ћеш тај дио нашег становништва да отпишеш, него гледајмо сви заједно како да га вратимо да буде оно што је био. Ако не њих, оно бар њихову дјецу. Али не вјерујем да ће текстови као овај који си ти горе поставио томе помоћи. Да ли знаш ко је био Александар Саша Пејановић? Ако незнаш, погледај на интернету. Таквог младог Србина није изњедрила ни моја и твоја Босна, ни моја и твоја Херцеговина, ни моја ни твоја Шумадија, већ наша Српска Црна Гора. Човјек је главом платио што се успротивио призању независности Шиптарима на Космету. Немој брате, ако Бога знаш било када и на било који начин трпати таквог јунака Српске Црне Горе са олошем који се продао за шаку долара.

  34. Crna Gora je oduvijek bila zemlja u kojoj se srpski narod borio za slobodu i za pravoslavlje. Nije se borio za neke Vesne i Perune, nego se borio za Hrista.

    Dok se u mracnoj Evropi nije pojavilo hriscanstvo, ona je bila jedna divlja teritorija koju su naseljavali maltene ljudozderi.

    Crna Gora je dala nemerljivi doprinos borbi srpskog naroda za slobodu i ocuvanje hriscanske vjere.

    Svaki covjek koji imalo poznaje istoriju treba da zna za velicanstvene borbe Crnogoraca ili Srba iz Crne Gore protiv Turaka.
    Samo veoma zlonamjerni ljudi mogu da cute o boju na Fundini o Mojkovackoj bici i o petovjekovnoj neprestanoj borbi za Turcima.

    Gospodin Sortirovic ima pravo kada kaze da su neki Srbi iz Crne Gore, Krajine i Bosne dali veliki doprinos unistenju srpskog naroda, ali on ne pise kako je doslo do toga da recimo NEKI Crnogorci, koji su bili najveci borci za srpstvo i pravoslavlje odjednom postanu ogorceni neprijatelji protiv srpstva i pravoslavlja.

    Razloge toga ne treba traziti samo u drugom svjetskom ratu nego i u prvom.

    Osvrnimo se na pro masonsku tajnu organizaciju “crna ruka” koja je uz pomoc britanske masonerije uspjela da organizuje suludi atentat na austrijskog prestolonaslednika.

    Nije nikakva tajna da je srbijanska politika olicena u Pasicu, kojega je veliki prijatelj srpskog naroda Arcibal Rajs smatrao veoma nemoralnim covjekom, podrzavala atentatore iz Sarajeva i nije se potrudila da od rata sacuva srpski narod.

    Sta vise, garnitura srbijanskih politicara na celu sa Pasicem je kao cilj rata proglasila oslobadjanje Hrvata i Slovenaca iz jedne drzave koja je za njih bila veoma dobra.

    Posle pocetka tog nesrecnog prvog svetskog rata srbijanski politicari su odbili casan predlog Austrije, koji su Srbiji nudili citavu Bosnu i Hercegovinu i ne mali novac, samo da Srbija izadje iz rata.

    Umjesto prihvatanje austrijskog predloga oni su poveli srpski narod u jednu od najvecih katastrofa koju poznaje ljudski rod u prelaz preko Albanije, gdje pomrije od gladi i bolesti preko 300 000 ljudi, jer zaboga Pasic i srbijankska vlada hoce da oslobode Hrvate i Slovence od jarma jedne veoma kulturne zemlje i to da ih niko ni pitao nije da li to oni zele a uz to su uspjeli da se braci Crnogorcima, koji goloruki izgibose na Mojkovcu, zahvale na takav nacin, te im procerase kralja Nikolu oslobodioca i na jedan nesojski nacin unistise njenu drzavnost, mada za takve postupke nije bilo nikakvog razloga, jer su i najveci zelenasi svi redom bili Srbi i prosrpski orjentisani.

    Siurno gospodinu Sortirovicu nije nepoznat rad srbijanskog generala Pesica, koji komandovase crnogorskom vojskom.

    Sa potpunom sigurnoscu mozemo reci da je srbijanska vlada za vrijeme Pasica usla u istoriju covjecanstva po strasnoj katastrofi koju je prouzrokovao rad te vlade, kao i po najvecoj i najsramnijoj izdaji u istoriji covjecanstva a to je bila izdaja prema junackoj Crnoj Gori, koja je zbog bratske Srbije usla u rat i goloruka izginula na Mojkovcu, da bi joj se srbijanska vlada zahvalila prognanstvom kralja i maltene njenom kapitulacijom.

    Koloko je blagoslovena bila sva ta necasna rabota pokazace najbolje dogadjaji iz drugog svetskog rata, kada dozivjesmo nastavak katastrofe, prouzrokovane radom ne nekih tamo Crnogoraca, Krajisnika ili Bosanaca, nego upravo radom politicara iz Srbije o kojima je Arcibal Rajs pisao sa gadjenjem.

    Dakle, klice crnogorskog antisrbizma posijane su u prvom svetskom ratu i to bez i najmanje potrebe. Naravno da su komunisti umjeli to i te kako da iskoriste.

    Ali da predjemo sada na drugi svetski rat i na legendarnog cika Drazu, koji je svojom politikom doveo komuniste na vlast.

    Da cika Draza nije saradjivao sa komunistima, da im nije pruzio svu moguci podrsku, tako da su crvendaci mogli da se organizuju, da mobilisu narod, da vrse teror itd, komunisti bi bili unisteni i nikakvog komunizma ne bi bilo niti u Crnoj Gori, niti u Bosni ili u Hrvatskoj.

    Nije moguce da cika Draza nije znao za paklene paktove izmedju komunista i ustasa, koji su napravljeni sa ciljem unistenja svega sto je srpsko i pravoslavno, konkretno mislim na pakt potpisan od ogavnog Mose Pijade i Mila Budaka i nemoguce da cika Draza nije znao za masovne likvidacije Srba u Crnoj Gori, Kosovu i Srbiji i planu crvenih jamara da pobiju sve ono sto je vidjeno u narodu, ne bi li narod bio obezloglavljen.

    Moj pokojni otac je prije drugog svetskog rata citao citate iz pakta ustasa i komunista, naprimjer “da bi uspio komunizam na Balkanu, treba slomiti kicmu srpskom narodu i pravoslavlju”.

    Ako je to mogao moj pokojni otac da zna, sta mislite, da li je to morao znati i cika Draza???

    Nije valjda da cika Draza, koji je bio veoma levicarski a anti-antisemitski raspolozen nije znao za jednog Bernstajna (Trockog), za Uljanova (Lenjina) i za ostale njihove pajtase, koji bi u danasnje vrijeme svi redom dobili izraelski pasos. Da cika Draza nije znao koliko je potencijalnih kandidata za izraelski pasos bilo u KPJ, nije valjda da nije znao ko je Ambroz, ko je Moso Pijade, ko je Ivan Goran Kovacic, ko su bili sudije prijekih sudova po Crnoj Gori (Koh, Fiser), nemoguce da cika Draza nije citao Dimitrija Ljotica koji je to sve objasnjavao, tako da i najvecici debil je mogao to da zna a kamoli jedan tako visoki oficir kao sto je bio Draza Mihajlovic, koji je kasnije vidio svoje zablude, ali kasno i po njega i po srpski narod.

    Cika Draza nije bio Crnogorac niti je bio iz Bosne, niti je bio iz Krajine, nego je bio iz Srbije. I da cika Draza nije po nalogu, srpskom narodu i pravoslavlju uvijek neprijateljske kabalisticke Engleske i svetske judeo masonerije, radio za interese Engleske i svetske judeo masonerije, ne bi komunisti mogli da po Crnoj Gori izvrse strasne masakre i maltene likvidiraju najbolje ljude u njoj, niti bi komunisti mogli da u Bosni i Hrvatskoj organizju obezglavljeni srpski narod koji je negdje morao bjezati od terora ustasa, sa cijim partnerima cika Draza jedno vrijeme imase perfektnu saradnju.

    Kao sto vidimo, i sa jedne i sa druge strane Drine Srbi su mnogo gresaka i gluposti cinjeli i nije dobro da se sada prepucavamo ko je kome vise zla nanio, jer bi to licilo na presipanje iz supljeg u prazno, pogotovo ako se to radi sa pozicija neke Vesne ili nekog Pauna.

    Gospodine Sortirovicu, postujem vase vjerovanje u Vesnu i mene se to ime jako svidja, sta vise veoma postujem sjeverno americke Indijance, koji ne vjeruju u Pauna ali vjeruju u Manitua, ali se potrudite da procitate barem Novi Zavjet, jer se kladim da ga nikada procitali niste.

    Nisam ni je gospodine preveliki ljubitelj danasnjih Jevreja, ali Bog izabra iz njihovog roda naseg Spasitelja, izabra mnoge proroke, apostole, pa i prvi hriscani bjehu u pocetku vecinom Jereji i ko smo mi da Bogu odredjujemo sta ce da radi.

    Vama zelim svako dobro, pozdravite Vesnu, ali ne pokusavajte srpski narod da trujete sa mnogobozackim vjerovanjima, jer stoji napisano “svi neznabozacki bogovi su demoni”.

    Nemojte da budete sluga demonski.

  35. Није тачно да је процес турчења Срба у Црној Гори био дуг и да су се због тога потурчили, тј. поцрногорили. Све до 1945. г. нема ни неколико процената Црногораца у Црној Гори. И онда долази оно главно: Комуњаре (Милован Ђилас из Црне Горе на првом месту) проглашавају тзв. Црногорску нацију. И онда се раја рапидно хвата за бачену удицу из чисто опортунистичких циљева као што је било и турчење у Босни за време Османлија. Држава даје привилегије а ви само треба да пљујете по Србима. И тако читавих 60% популације у ЦГ прода веру за вечеру преко ноћи. То најбоље говори о каквом моралном шљаму се тамо ради.

  36. Данас нема никаквог Николе пашића, али има 60% багре у Црној Гори. Ако је тачно то што написа да су се Срби из Црне Горе турчили због Пашића (а није тачно) зашто се онда и Срби из Србије нису турчили за време тог истог Пашића. Црногорство је добило замаха тек од 1945. г., а Пашић је умро 1923. г. И највећа грешка, не Пашића већ Црногорца Александра је била у томе што су прихватили унију са Црном Гором 1918. г. која је проглашена не у Београду већ у Подгорици јер је овима доле требала Србија, а не Србији Црна Гора. Али, Аца је био црногорско ђете па је сада јасно против кога и за кога је радио. Иначе, Пашић није хтео никакву Југославију и зато је из Србије и склоњен у Париз новембра 1918. г. да би Црногорац Александар могао без проблема да једностраном личном одлуком прогласи крпеж од Југославије у договору са пречанским Хрватима, Словенцима и Србима којима је тај крпеж и одговарао(СХС). Из Србије у проглашењу СХС није нико учествовао јер су сви на време склоњени.

  37. “Nisam ni je gospodine preveliki ljubitelj danasnjih Jevreja, ali Bog izabra iz njihovog roda naseg Spasitelja, izabra mnoge proroke, apostole, pa i prvi hriscani bjehu u pocetku vecinom Jereji i ko smo mi da Bogu odredjujemo sta ce da radi.”

    Ово горе може да напише само дирекни плаћеник Светског ционистичког покрета и агент МОСАД-а.

  38. ГОСТ/ић/ СПОМЕН/ко//

    ГОСТ – ХЕРОЈ у овом кратком земаљском животу и СПОМЕН свим
    СРБима – са обе стране Дрине!

    http://www.youtube.com/watch?v=lh56x0Rd8q8

    Драган Славнић

  39. [...] Чињеница је да краљ Твртко Први исходом битке није био уопште угрожен за разлику од кнегиње Милице и Стефана Лазаревића који су били први на удару да искусе плодове Бајазитове војне победе на Косову. Сам Вук Бранковић, набеђени „издајник“ у Косовском боју, је ратовао против тих истих Турака које је наводно издао 1389. г. све до 1392. г. када је изгубио Скопље и све територије јужно од Шар планине. Тада је био присиљен да постане вазал Муратовог сина Бајазита, новог османског султана, и да му наравно плаћа харач.[2] [...]

  40. Sortirovicu, utemeljacu demokratije i vjere i Vesnu i Peruna medju srpskim narodom.

    Pokusavao sam da sa tobom komuniciram kao sa gospodinom, intelektualcem, doktorom nauka, valjda i nekakvim profesorom, medjutim ti se uporno ponasas kao neka *****, pa te vise ne mogu nazivati gospodinom.

    Tvoje pisanje je Sortirovicu veoma smisljeno i nisam siguran da li je ono posledica tvoje ocigledne ******, tvojeg veoma ociglednog primitivizma, demonske zaposednosti ili vrsenje volje finansijera tvojeg straubalnog centra za utemeljivanje demokrtatije.

    Po svemu sudeci bice da je u pitanju kombinacijna mnogih maloprije navedenih faktora.

    Tebe Sortirovicu bi najvise pristajalo ime “inlelektualna prostitutka” koja je nemajuci od cega da zivi a buduci da si veoma lijen i nemoralan covjek, bavljenje nekim postenim radom je za tebe nezamislivo, jednostavno si svoje veoma skromne intelektualne kapacitete stavio u sluzbi nekoga ko moze da finansira tvoj centar za utemeljivanje (zamisli koja rijec UTEMELJIVANJE, ne uvodjenje nego bas UTEMELJIVANJE demokratije-jado moj) demokratije, na taj nacin sto ces siriti medjusrpsklu mrznju i pokusavati da sa tvojom paganskom vjerom u Vesne i Perune zavedes neku neobavijestenu i zalutalu osobu medju srpskim narodom.

    Jasno je da su centri moci koji zele da obezgloglave srpski narod spemni da na odredjeni nacin finansiraju svakog onog ko je spreman da svojski radi na sirenju medjusrpske mrznje i borbe protiv pravoslavlja.

    Da li su u pitanju crnogorski dukljani, ili srbijanski trubaduri tvoje mentalne i duhovne konstitucije, to nije vazno.

    Centri moci ce sa nekom bijednom donacijom, uvijek pomoci takve aktivnosti, samo ti si Sortorivicu veoma glup covjek, cim ne umijes da svoju destruktivnu aktivnost radis na malo perfidniji nacin.

    Da sam tvoj nalogodavac, vjeruj mi, ne bi vise dobio ni kinte od mene.

    Ali kako se ti covjece zalazes za svetog cara Lazara, kada je on bio hriscanin i postovao tamo neke Jevreje koji sledovahu Hrista.

    Da li je ovo tvoja logika ili logika tvojih sponzora.

    I da li je postavljanje reklame tvojeg centra za UTEMELJIVANJE demokratije (wau-wau-Sortirovicu) uradeno sa ciljem tvojeg pozivanja na neku tribinu ili predavanje.

    Vidim pozivalu su te nedje u neku balticku republiku, vjerovatno si nasa neku paganisticku budalu sa Baltika koja te je pozvala.

    A brale kako sio grdno ispa na onoj slici, pa ko te onako osisao, kao da ti je stavio djeciju tutu na glavu i oko tute masionom te brijao. A i kravata ti je straubalna. Sik si prijatelju nevjerovatno.
    Bas si sik, vjeruj mi mogli bi te takvoga i u Holivud angazopvati.

    I kakav si ti crno doktor nauka, kada nikad nisi procitao Sveto Pismo. Pa covjece to vecina srednjoskolaca procita, ako nista drugo radi opsteg obrtazovanja.

    A ti blavore jedan, pises o hriscanstvu a nisi ni dvije stranice Svetog Pisma procitao, nego ti je neko rekao sta u njemu pise pa to ponavljas kao papagaj, vjerovatno kao i sto svoje tekstove sastavljas iz drugih tekstova izigravajuci nekog supljeg intelektualca.

    Nego vidi, imam jednu bibliju u slikama, za djecu do deset godina starosti, pa ako hoces da ti je posaljem, da malo gledas slike.

  41. За сву моју браћу Србе, па и Сотировића (ја се моје браће Срба не одричем никада, па макар се они одрекли мене), ево једне прелијепе пјесме од нашег брата Вучка Белојевића из Црне Горе. Послушајте браћо Срби, па нека ми неко онда каже да нисмо један народ и једна Српска Православна Душа:
    http://www.youtube.com/watch?v=R9EPA6Bi_Xc

  42. Doktor nauka za UKORENJIVANJE DEMOKRATIJE u Srbiji Vladislav V Sortirovic pise:

    “Бити ил не бити у Ослу било је питање тада. Приволети се ил „Царству небеском“ ил „Царству земаљском“!? С једне стране фатаморганско каубојско „златно тле“, с друге стране трајно валидни морални принцип звани „Косовски завет“.”

    Dakle, Sortirovic pise o “Carstvu Nebeskom” i to i C i N sa velikim slovom, da pokaze pucanstvu koliko je veliki Srbin i vjernik, naravno svete pravoslavne Crkve, jer pravoslavci velicaju Carstvo Nebesko a ne neki tamo pagani.

    Pa opet doktor nauka i UKORENJIVAC demokratije u Srbiji Sortirovic pise “Kosovski Zavjet” koji je bio zavjet za Hrista i sve opet velikim slovom i K i Z, jado moj a kako bi pisao drugacije kada zeli da se predstavi kao ogroman Srbin i pravoslavac, jer ako ne zeli da se predstavi kao pravoslavac, sto mu treba da pominje “Carstvo Nebesko” i da pominje “Kosovski Zavjet”.

    Evo opet doktora Sortirovica, sada vec u fazi postavljanja korijena demokratije, koji opet i opet pominje “Nebesko Carstvo”, pa kaze:

    “Цивилизацијска величина једног народа, етничке групе или појединца у моралном и квалитативном смислу се огледа баш у одлукама донесеним на временско-повесним прекретницама, тј. онда када треба изабрати између „Царства небескога“ или „Царства” земаљскога“.

    Posle uvoda u kojem treba da se citalac ostavi u uvjerenju kako je pisac pravoslavni Srbin i borac za srpstvo i vjeru pravoslavnu par exelans, slijedi plagijatorsko papagajsko ponavljanje sumnjivih istorijskih cinjenica sa posebnim osloncem na jebanju i oca i majke svima koji nisu iz uze Srbije.

    Naravno, pored teksta se pojavljuje njegova “vizit karta” sa mnogim titulama od koji preovladava da je on bolan DR i da ima neki klub za ni manje ni vise nego UKORENJIVANJE demokratije, sto znaci da je njegov zadatak da sadi korijenje demokratsko po Srbiji, pa se zato on zove UKORENJIVAC a biti UKORENJIVAC, to je mnogo velika stvar.

    Kao kruna svega doktor UKORIJENJAVANJA demokratije Sortirovic zavrsava njegove nabuloze sa sledecim rijecima:

    “Један је био Кнез Лазар и један је био Чича Дража. Бар ће остати записано у повесници „Царства небеског“ да су србијански Срби бар два пута у повести смогли снаге као отаџбински колектив да од себе направе нацију за разлику од већине овоземаљских народа који ће остати само народи али ништа више од тога. Два пута није много али је ипак нешто! Стога је српски етноколектив источно од реке Дрине за разлику од већине народа бар два пута у небеској повесници заслужио да буде називан од стране Господа Србима што га и квалитативно-цивилизацијски дистанцира од овоземаљских себара или конвертитске фукаре.”

    Pazite kako on ovdje pominje Gospoda i pise Gospod sa velikim G. Dakle sve pise o “Carstvu Nebeskom” o “Kosovskom Zavjetu” o “Gospodu” a onda kao da nece bljuje otrov i siri mrznju medju srpskim narodom, proglasavajuci mnoge od njih sljamom i fukarom.

    Posto je Sortirovic mislio da na ovaj nacin sebe pokaze kao vrhunskog intelektualca, vjernika samo takvog i Srbina na kvadrat, ocekivao je da neka se emigrantska dusa iz USA ili Evrope primi na njegovo foliranje i pozove ga da negdje u Evropi ili USA odrzi neko predavanje, prilikom kojega bi mu put vidio zadnjicu i on mozda zaradio neki euro.

    Pa kada je raskrinkan, kada su zdravomisleci citaoci ovog foruma vidjeli o kakvoj se intelektualnoj **** i o kakvoj se ****radi, mi od gospodina Srdjana Marjanovica saznajemo da Sortirovic uopste nije pravoslavac.

    I raskrinkan, iznerviran a inace sa malim intelektualnim kapacitetom, da ne kazemo da je **** pocinej da otkriva svoje pravo lice…. koji je svoj doktorat stekao ,samo Bog zna kako.

    I u komentarima svog teksta ova iznerviran pise sledece:

    “Успут бих желео и Вас и наше читаоце да информишем да ја јесам верник, але неверујем у не-српска божанства, већ у Српска јер са не-Србима, поготово не са Јеврејима, немам на срећу баш ништа заједничког. Моја божанства су словенско-српски Перун, Весна, Световид…, а не тамо неки блискоисточни Јахова, Исус из Назарета (ја сам из Крагујевца), Јеврејка Марија и 12 Јеврејских апостола оф којих Србију и српски народ није видео ни један.”

    Sto je ovo sad, prvo “Carstvo Nebesko”, “Kosovski Zavjet” i “Gospod” a posle toga neke Vesne, Peruni i Svetovidi, bez opisa kako doticni doktor UKORENJIVANJA demokratije prinosi istima zrtve i kako im se klanja i moli, vjerovatno uz neku vatru ili sa vrha nekog javora ili bukve.

    Evo opet doktora za UKORIJENJAVANJE demokratije sa svojim stravicnim nabulozama gdje pise:

    “Моја подлога је Стари Завет и тамо тачно пише оно што сам ја навео, а то је мени довољно да ту књижурину не прихватим као своју у верско-национално-идеолошком смислу. Иначе, познато је да историчари Библију сматрају за петоразредни историјски извор који су Јевреју преправљали и дотеравали у своје националне сврхе.”

    On pise o Starom Zavjetu a nikada ni jednu stranicu tog Zavjeta procitao nije, nego mu je neki ruski ili evropski pagan napricao to o Hristu i o Jevrejima, pa on to u transu plagijatorski ponavlja.

    Kada ga jedan od citalaca pita sledece:

    “Evo stilom istoricara,
    -Na koju knjigu Starog Zaveta mislite,znate li uopste koliko ih ima i koji su ima naslovi?
    -Da li ste culi za Novi Zavet?
    -Da li znate u kakvom odnosu su Novi i Stari Zavet?
    -Zasto izbegavate pitanje vezano za Mosti Svetitelja sirom Srbije,koji svedoce o Bogu koga ne prihvatate?/postuujem vasu slobodu/.”

    Doktor nauka Sortirovic odgovara na sledeci nacin:

    “Мислим на ону о којој пише оно што сам навео. А пише сигурно.”

    Hahahahaha, ovaj doktor misli na onu knjigu u kojoj pise ono sto je on naveo. Koja je to knjiga on pojma nema, ali zna milion posto da pise i to SIGURNO.

    O KUPI MI MAJKO TOP!!!

    Ovakav je doktor nauka.

    I na kraju jos jedan biser:

    “Чоу сам и за Нови завет Јевреја са јеврејским Богом”

    A kako ono doktor Sortirovic bjese zapoceo svoje pisanje teksta “Ko je izdao kneza Lazara i Cica Drazu”???

    Evo ovako:

    “Бити ил не бити у Ослу било је питање тада. Приволети се ил „Царству небеском“ ил „Царству земаљском“!? С једне стране фатаморганско каубојско „златно тле“, с друге стране трајно валидни морални принцип звани „Косовски завет“.”

    Hahahahaha…

  43. U apsolutnom neskladu mi je to sto sam povremeno procitao sa potpisom G Sotirovica,sa ovim sto sam procitao u obliku njegovih komentara ovaj put,pogotovu o religi,a i sam vokabular,nekoga ko se predstavlja,kako se predstavlja je pod znakom pitanja.
    No ono sto bih rekao je da je u pitanju ,je jaka zelja,ili strast da isprovocira pojedine komentatore,nego sto on stvarno o religiji,ili delu istorije misli./da se usudim,pa da sebi dozvolim ruzan recnik,onda bih rekao da nemislim da je on toliko glup/

  44. Преносим још једно писмо које сам синоћ добио на е-маил:

    “Dragi Vladislave,
    nemojte molim vas da nasedate na ove provokativne komentare kojima vas bombarduju dojucerasnji simpatizeri NOB-a kojima su ocevi i dedovi ucestvovali u osvajanju Srbije o cemu i vi tacno pisete u clanku. Oni se sada presvuceni u “svetosavlje”, “velikosrpstvo”, “cetnistvo” bore za ocuvanje opljackane imovine koju im je dao Tito. To nije vas nivo da se upustate u rasprave sa takvim preletacima ciji je vokabular ispod svakog dostojnog nivoa jer su i sami bez i znanja i obrazovanja. Vidite i sami da su svi ti agresivno-pljuvacki udari na vas i istinu napisani preko Drine jer takvi to jedino i mogu. Iz same Srbije nema ni jednog komentara jer vas tekst i netreba da se komentarise jer je kristalno jasan i istinit. Izgleda da je i vlasnik Novinara jedan od njih pa ih pusta da divljaju i pljuju koliko hoce.

    Vas, Stefanovic Lazar iz Arandjelovca”

  45. G Sotirovicu,vi,kazete da vas uvazavaju,dokumentujete to raznom postom koju dobijate.
    A ja kao pravoslavni hrisacanin ocekujem da mi se ovde i sad izvinete,sto ste me uvredili,govoreci o mojoj veri,dakle o mojoj najdubljoj intimi na veoma vulgaran,banalan nacin.
    Dakle…

  46. …u protivnom sami sebe svrstavate u red sa djurdjama,svetosavkama,svetosavcima i sl o kojima se izjasnjavate negativno….

  47. Kako bi rekli bosanci,prilicno se cuje Pravoslavna vera od mnogobrojnih bobe roke.
    Bas vidimo od silnih intelektualaca alias bobe roke I vernika Pravoslavnje vere alias bobe roke dokle nam je stigla zemlja Srbija a i Pravoslavna Srbska Crkva.
    Molim te prolozi anonimnu adresu da ti posaljem motiku.

  48. Рокц,

    од тебе као и од осталих теби сличнима очекујем да се јавно и гласно извинете свим етничким Србима, па и мени, на гажењу српске етничке вере и да се јавно одрекнете јеврејског турчења и вратите у једину и праву паганску српску националну вероисповест.

  49. Hvla vam,na brizi,vi ste po recniku,ponasanju,misljenju i zakljuccima koje iznosite,doprineli da se G Sotirovic ponasa,kako se ponasa.
    Motiku zadrzite za sebe,mislim da vam to bolje stoji nego retorika.

  50. G Sotirovicu,ako uspete da objasnite,pazljivo citajte,
    koji elementi ulaze u obim pojma
    “jevrejsko turcenje”,uzecu vas za ozbiljno.
    A ako ne,ja vam vise necu replicirati ni sl.Ne postojite.

  51. 1. одбацивање своје националне вере

    2. прихватање туђих богова или бога

    3. прихватањем туђих “светих” књига за своје националне свете књиге

    4. држање иконе тзв. божијег (јеврејског) сина који се родио из ванбрачне везе, тј. копилади

    5. слављење туђих (јеврејских) светитеља за своје националне, итд.

  52. И што је најгоре, тзв. Божијег сина као пророка су одбацили сами Јевреји чије је он народности, разапели га на крст и онда га увалили дригима. А ови други ко мува на говно га прихватили.

  53. Ovako,
    Predpostavio sam o cemu je rec,no etika profesionalna mi nalaze da,ne bi bilo u redu ni da iznosim dijagnozu ovako javno.
    Potrazite strucnjaka.
    Domacini ovog sajta trebalo bi da vam hitno uskrate gostoprimstvo,jer vi mozete dovesti do ukidanja ovog portala ako nastavite!

  54. Слобода говора и изражавања је била и остала суштина постојања вашег и нашег портала новинар.де.Када се ова слобода злоупотребљава да би се лична фрустрација, комплекс или неки недостатак покрио или гурнуо још дубље у сопствену масу “савести” и то вулгаризмом и примитивизмом који куља на све стране онда нам као редакцији не преостаје ништа друго него да за овај контреверзни чланак затворимо даље коментаре.

    за редакцију С.Марјановић

  55. [...] Нешто слично се догодило и за време Другог светског рата када су се Брозове јуришне фаланге на Србију попуњавале углавном од стране прекодринског елемента чији је матерњи изговор био ијекавски, тј. исти онај на коме су спеване ноторне лажи о издаји вере, части, идентитета и Отаџбине Србијанца Вука Бранковића на Косову 1389. г.  Да се потсетимо да аустро-угарски каплар за сво време рата пре освајања и окупације Србије октобра 1944. г. у њој самој није имао скоро никаквог упоришта, тј. подршке, из које је био избачен новембра 1941. г. потурајући месни србијански „Раднички батаљон“ да изгине на Кадињачи како би се он са остатком прекодринских присталица који су дошли у Србију у лето те исте године да дижу „устанак“ извукао жив и здрав и повукао назад преко Дрине одакле је и дошао. У домаћинску Србију се вратио са „Шестом личком“ и „Десетом крајишком“ дивизијом у јесен 1944. г. окупиравши је и третирајући је као буквално „непријатељску земљу“ што је она у ствари и била у односу на његов партизански покрет и његову комунистичку идеологију. Међутим, исто као и у случају потурања „кукавичког јајета“ од стране херцеговачке ијекавске народне јуначке поезије за националну издају на Косову 1389. г. Србијанцу Вуку Бранковићу, овом приликом победничка прекодринска титографска историографија подмеће то исто „кукавичије јаје“ националне издаје и сарадње са окупатором у Другом светском рату 1941.−1945. г. управо Србијанцу екавцу ђенералу Драгољубу Дражи Михаиловићу(5) који је на основу оваквих лажних оптужби коначно и стрељан од стране прекодринских ијекаваца.(6) Исто као и у случају прекодринских конвертита за време отоманске власти и у току Другог светског рата и након њега мотиви за прекодринску подршку фалангама Јосипа Броза Тита су истоветни: „продавање вијере за вечеру“. Исто као што су Османлије нудиле разноразне овоземаљске повластице за конверзију у ислам тако је и комунистичко руководство КПЈ и НОВ и ПОЈ нудило земљу, имања, фабрике, станове, кредите, бесплатна школовања, безвизна путовања по Еуропи и свету за чин издаје своје сопствене нације и Божијег „Царства небеског“ како за време рата тако и након њега. Као и у случају Косовског боја тако је и у случају окупације земље и борбе за њено ослобођење у току Другог светског рата пронађен „издајник“ с друге стране Дрине како би се стварна издаја са своје стране Дрине пребацила на другог и његову Отаџбину која је преко на Дрини ћуприје.(7) [...]

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo