Вести

Крив сам, што постојим
Крив сам што постојим а не признајем да не постојим.
Крив сам што волим своју веру Православну,
И што не признајем ниједну јерес њој равну.

Харалампије Вуковић, Фејсбук профил, 05.07.2013

***

Крив сам што размишљам умом својим,
И не допуштам да овладају други умом мојим.
Крив сам и признајем своју кривицу,
За разлику од оних који су криви а не признају своју кривицу.

Крив сам што изнад свега волим Христа,
И што Христова светлост, у души ми блиста.
Крив сам што не прихватам папску јерес,
И што не желим са издајницима заједницу, у ту сатанску свејерес.

Крив сам што нисам као већина
Заведена и заблудом задојена.
Крив сам што се одвојих од издајника Господњих
И што не желим на путу томе да их следим.

Крив сам, што изнад свега Истину љубим
И привилегије самим тим све губим.
Крив сам, јер оно што мислим то и кажем,
И што не мислим како екуменисти желе да мислим.

Крив сам што слободу у Христу волим изнад свих слобода
Којих намећу ми Сатанине слуге.
Крив сам, јер заповести Христове заволех,
И што због тога губитке најближих преболех.

Крив сам, што волим Светога Саву
Као моју крсну славу.
Крив сам што волим Светог Василија
И Светог Кнез Лазара.

Крив сам што мој народ поштујем и волим
И што не желим непријатеље Христове, за милост да молим.
Крив сам, јер сви ти демонски окови и узе,
Што та сатанска Европа над Србијом стеже, на очи терају ми сузе.

Крив сам, јер као православни Србин сам рођен,
И што као такав и у смрт, за Христом желим да пођем.
Крив сам, јер сиромаштво као монах заволех,
И што патње и боли народа ми мога, никад не преболех.

Крив сам, јер издајство вере прихватити нећу,
И што са радошћу и поносом Православан ја остати хоћу.

Крив сам, јер као монах ја заволех понижења и презире,
И постадох усамљеник
И највећи у Христу бедник.

Крив сам, јер спознаја сагрешења покајање даје
И што кроз Господа узвишено сазнање у срцу ми остаје.

Крив сам, јер Христове светлости ми душа жели,
И што као такав туће ништа не пожели.

Крив сам, јер сагрешења моја пред свима јавно исповедам,
И што Веру Свету, Веру Православну да издају ја никоме не дам.

Крив сам, да кривљи не могу да будем,
Јер све оне, који ме прогоне и мрзе, све волим
И за њих се БОГУ молим.

Крив сам, јер непријатеља ја и немам, својих лично,
Ал сви који непријетељи моје вере јесу,
Непријатељи и моји су,
И то није признати ни мало себично.

Крив сам, што због издајство мога Светосавља,
Свима говорим да то ништа не ваља.
Крив сам, што хулу на Духа Светога,
Ја никад прихватит нећу рад Бога милога.

Крив сам, јер издајство Косова и Метохије,
Као Свете Земље мени најмилије,
Ја никада преболети нећу.

Крив сам, јер руку патријарху екуменисти,
И епископима који су са њиме исти,
Ја никада пољубити нећу.

Крив сам, јер видим што други не виде,
Куда све ово издајство иде.

Крив сам, што сазнање изнад свега моја дужа воли,
Јер незнање убија и боли.

Крив сам, јер спознање кроз Христа ми треба,
Да постигнем ја ту божанску светлост, што сија са неба.

Крив сам, јер мудрости ми душа жели,
Јер божанска мудрост из страха се рађа,
И човека кроз врлине препорађа.

Харалампије Вуковић