logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Србија, Друштво    Аутор: Владислав Б.Сотировић    887 пута прочитано    Датум: 2.06.2013    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Познато је да једна фотографија, тј. визуелни снимак стварности, може да ослика ту исту стварност много боље, убедљивије и пре свега тачније него хиљаде речи па чак и страница једног писанија. Аутентичне фотографије (дакле не фотошопске намештаљке, тј. фалсификати оригинала), са методолошке тачке гледишта помоћних историјских илити повесних студија, спадају у тзв. „источнике првога реда“, тј. у изворе прошлости на основу којих се та иста прошлост, илити пак скорашња садашњост, да реконстуисати више или мање аутентично, тј. онако како је било илити јесте.

***

Примера има заиста много, али бисмо се овом приликом задржали на анализи једне једине аутентичне фотографије из „садашње прошлости“ Србије и српскога народа у циљу дочаравања аутентичне истине о томе ко је ко у Србији, илити боље речено (тј. написано) ђе то Србија (тј. њени територијално-државни остаци) иду (Quo vadis Serbia?).

Догађај који се недавно збио и са кога је дотична фотографија коју ћемо у овоме тексту да анализирамо, а која је са наше тачке гледишта тзв. corpus delicti, чињеничног стања ко је ко у Остацима Србије, тј. куда даље иду ти исти Остаци, је (по нашем мишљењу) срамна крађа земних остатака четири припадника србијанско-шумадијске народне династије Карађорђевића и уједно њиховог (такође по нашем мишљењу) нелегалног и нелегитимног пресахрањивања у крипти цркве Светога Ђорђа на Опленцу у Тополи 26. маја 2013. г. – засигурно једине ново-повесне и моралне престонице Шумадије и читаве Србије (модерна повест Србије започиње са годином 1804.-том). Овде бисмо направили и једну дигресију да по истом овом питању једини конкурент Тополи може да буде само град Крагујевац, али да на основу „повесног и моралног права“ ту исту конкурентност губи у корист Тополе обзиром да закашњава са својим правима за читаве две деценије илити десетљећа у односу на Карађорђеву Тополу и Тополски град са Малим и Великим Опленцем поврх њега.

У сваком случају, дотична corpus delicti фотографија са горе споменутог национално-државног скупа, протокола и церемонијалних формалности је следећа:

У наредним редовима бисмо изнели наша скромна и аматерска запажања по питању анализе садржаја горње аутентичне фотографије као и читавог догађаја чији је фотографија пратећи део.

  1. Преносом земних остатака Краља Петра Другог Карађорђевића,  његове супруге Краљице Александре, његове мајке Марије и брата Краљевића Андреје у крипту цркве Светога Ђорђа на Опленцу 26. маја 2013. г. извршен је срамни чин отворене и бескрупулозне крађе њихових земних остатака од стране власти у Остацима Србије без ичије дозволе и ваљаних (легитимних) тестамената. Овим чином владајућа гарнитура у Србији је (смишљено) извргла руглу српску династију Карађорђевића, као и читаву Србију вероватно као одмазду за њихову слободарску и демократску борбу против антисрпске и пре свега великохрватске национал-шовинистичке Комунистичке партије Југославије под руководством аустроугарског каплара из Хрватског Загорја – Јозефа Броза Тита у току Другог светског рата. На жалост, овим чином је (титоистичка) владајућа гарнитура у Београду јавно још једанпут ставила до знања српском народу и грађанима Остатака Србије ко је још увек газда у кући.
  2. На дотичној фотографији у првом церемонијалном реду и у његовој аритметичкој средини седи нико други него Предсједник Републике Српске, аутономне федералне јединице Босне и Херцеговине, Милорад Додик. Неко би поставио питање зашто уопште на оваквој церемонији у суседној Србији присуствује Предсједник суседне Републике Српске нашта је одговор веома једноставан – као званични представник српскога народа Босне и Херцеговине илити политички коректније речено Републике Српске. Дакле, у том контексту Додиково присуство на церемонији је крајње оправдано и очекивано, ако ништа друго оно из једноставног разлога да су и Срби из Босне и Херцеговине били део Краљевине Југославије чији се последњи Краљ прекопава, тј. враћа у Отаџбину где би требало и да му буде место. Међутим, круцијално питање у вези са горњом фотографијом јесте зашто се тај исти представник Срба из Босне и Херцеговине (у сваком случају преко реке Дрине) устоличио на аритметичком центру првог и најсвечанијег протоколарног реда дотичне церемоније? Питање није уопште безначајно и случајно као што би се на први поглед можда и могло да закључи из једноставног разлога што протоколарни државни ред у свим цивилизованим државама управо и значи јавно показивање и признање ко је ко у држави (или наддржавним системима) илити друштву које та држава и репрезентује. У “нормалним” државама, тј. њиховим политичким системима, протоколарна битност хијерархијски се шири од центра према периферији, а не обрнуто. Можда је то, а у суштини и јесте, остатак феудално-сталешког устројства средњевековне Европе по систему вазалних односа између владара (врховног сениора), феудалних магната (владаревих јуниора, али и сениора својих вазала) и њихових јуниора. Дакле, строги државни хијерархијско-протоколарни ред се у Европи још увек строго поштује што је по нашем мишљењу урађено и на дотичној опленачкој протоколарној церемонији. Замислите нпр. протоколарну церемонију држава Британског комонвелта на којој у средини првог свечаног реда (ложе) седи Председник Маршалских (или тамо неких других пацифичких) Острва, а Краљица Велике Британије на задњој столици тог истог првог реда! Или, нпр. на самиту Комонвелта Независних Држава да видите Председника Русије тамо негде позади, тј. на крају протоколарног реда. Када се Председници држава-чланица Европске Уније усликавају за светске медије тачно се зна где је место канцелару или канцеларки Немачке, итд. Иначе, у свим нормалним протоколарним ситуацијама гости-званице се никада не налазе у првим већ у последњим редовима, а у многим случајевима на галеријама сала Парламената приликом полагања заклетве Председника државе, итд.
  3. Десна протоколарна страна од централне фигуре церемонијалног представљања је одувек била и јесте резервисана за првог по важности владаревог вазала, тзв. “десне руке” на коју се владар може увек ослонити, а нарочито у најтежим тренуцима. На горњој фотографији, у овом контексту, до “главног газде” државне параде и система вазалности седи Премијер Остатака Републике Србије – Ивица Дачић. Дотични је, иначе познат, по својим високим функцијама у прекомпонованој КПЈ/СКЈ под називом СПС у којој је 1990-тих био задужен за партијски подмладак (partai jugend илити комсомол). Међутим у контексту читавог догађаја на који се фотографија односи, круцијално чињенично стање у вези са актуелним Премијером Остатака Републике Србије је то да је он одавно познат као следбеник титоизма и титоистичке идеологије који се јавно изјашњавао против рехабилитације ђенерала Драгољуба Драже Михаиловића и његовог равногорског краљевског покрета из доба Другог светског рата када су титоисти успели да силом преузму власт у читавој Југославији збацивши легитимну династију Карађорђевића са трона, тј. конкретно Краља Петра Другог на чију сахрану-сељакање је дотични Премијер и дошао (тј. организовао како би покушао да се опере преко Карађорђевића) и коју је уприличио својим премијерским говором који овом приликом небисмо желели да коментаришемо. За истог Премијера су “четници” Драже Михаиловића били сарадници окупатора, а пошто су они били једини експоненти Краља Петра Другог Карађорђевића у Југославији испада да је Премијер дошао на сахрану земних остатака сарадника окупатора своје сопствене земље коју протоколарно представља на дотичној церемонији.
  4. На фотографији се Председник државе Остатака Србије налази други до централне протоколарне фигуре, а са десне стране Премијерове. Дакле, на основу визуелног појављивања у протоколарној јавности од центра на десно испада да је Председник Србије (иначе гробар по струци и животопису) јуниор Премијеру Србије, а овај јуниор Председнику Републике Српске. Илити другачијим речима, у срцу Србије и њеног повесно-географског центра Шумадије Председник суседне Републике Српске је испред и Премијера и нарочито Председника државе домаћина у којој се протоколарна церемонија и одржава пред очима јавности и домаће и стране. Ако неко мисли да је овакав редослед вазалства случајан на његову велику жалост јако се вара. Све је испланирано и изрежирано тако да се свима пошаље јасна порука ко је ко у Србији, тј. да будемо конкретни: чија је Србија. Такође, није случајно ни ко није седео у првом протоколарном реду, илити ко уопште није ни дошао јер није ни био позван да дође. Сматрамо да би био основни ред да су били позвани званични представници највишег државног врха Грчке и Румуније обзиром да су обе Краљице биле њиховог порекла па чак и држављанства. Уколико је био позван Председник Републике Српске био би основни ред да је позван и неко од Срба са Косова и Метохије, али у томе и јесте читава ствар обзиром да је Премијер Србије недавно изјавио да је Србији Република Српска важнија од Косова и Метохије. Иначе, у првом протоколарном реду су седели искључиво прекаљени борци за “Европску Србију” у којој Косову и Метохији места нема, а самим тим ни косметским Србима у Србији, тј. њеним остацима.
  5. Краљевски пар Карађорђевића (тзв. “Престолонаследник”, и то вечити, са својом лепшом половином) су добили седећа места лево од централне протоколарне фигуре. Дакле, “Престолонаследник” земље домаћина церемоније је хијерархијски нижи не само од Председника Републике Српске већ и од Премијера Остатака Србије који, као што смо већ напоменули, јавно агитује против улоге Карађорђевића у Другом светском рату, а у корист аустроугарског каплара Јозефа Броза Тита (по том питању се дана 28. маја 2013. г. коначно изјаснио и фамозни СУБНОР као вечити неформални Политбиро ЦК државног врха илити дна). Овакво ниподаштавање Круне би ретко која краљевска династија и у свету и у Европи себи приуштила, али је то управо и одраз улоге и стварних политичких (не)амбиција “Престолонаследника” који се у земљу очито вратио пре две деценије да би само уживао у денационализованој имовини својих предака играјући улогу пропагатора “еуроатлантистичких” интеграција Србије за владајућу камарилу Остатака Србије, иначе класичних западних потрчака и марионета. Да напоменемо и то, да се церемонија одвијала на приватно-династичком поседу Карађорђевића у цркви-маузолеју коју су Петар Први и његов син Александар саградили од својих приватних, тј. породичних, новаца па би логично у том контексту било да се управо “Престолонаследник” нађе у улози домаћина, тј. централне протоколарне фигуре, а не онај ко је то стварно и био. Али у том грму и лежи зец!

Након изношења горњих опаски у вези са анализом дотичне фотографије, изнели бисмо и неколико општих закључака у вези са одговором на питање које иста фотографија поставља – ко је ко у Србији илити Quo vadis Serbia?

  1. Овим протоколарно-церемонијалним чином је (титоистичка) владајућа клика (треће генерације) у Београду јавно још једанпут ставила до знања Србији и њеним грађанима ко је још увек газда у (туђој) кући цинично се потсмехујући српској и србијанској слободољубивости и традиционалној борби српског народа, и пре свега Шумадинаца, против страног завојевача и туђег јарма. Паралеле ради, нешто се слично догодило одмах након првог избора Барака Обаме за Председника САД: на неколико јеврејских сајтова су се појавиле фотографије Обаме на Зиду плача у Јерусалиму (наравно настале пре његовог избора за Председника) са јеврејском капицом на темену. Порука је била јасна: “Да, ми Јевреји владамо светом, а вама ако се несвиђа склањајте се са пута или ћете нестати!”. Фотографије, које су на дотичним сајтовима држане из разумљивих разлога само неколико дана након председничких избора, прилажемо на лицу места:

 

  1. Данашња Србија, тј. сада већ њени државни остаци, су под прекодринском титоистичком окупацијом и влашћу још од октобра 1944. г. када су комунистичке фаланге оружаним путем и немилосрдним терором окупирале Србију тероришући и пљачкајући њено становништво. Србија је након Другог светског рата сведена на њен централни део од кога су титоисти отцепили Војводину и Косово са Метохијом. Од своје отаџбине Хрватске титоистичка партизанштина је у исто то време направила по први пут у балканској повесници „уједињену“ и огромну Хрватску. Хрватска је као највернији Хитлеров сателит једина држава из Другог светског рата чланица Хитлерове коалиције која је из истог изашла не само као победница већ и као држава са знатно увећаном територијом. Титоисти су се у току свих Југославија грчевито борили искључиво и само против династије Карађорђевића и слободарског српског народа (првенствено из Србије и пре свега Шумадије) који их је подржавао, а још у току антисрпске и великохрватске комунистичке револуције донели закон о забрани повратка свих Карађорђевића у Југославију уз конфисковање њихове имовине на ноћном револуционарном тајном засиједању у Јајцу 28./29. новембра 1943. г. на територији нацистичке Геноцидне Државе Хрвата крвника-поглавника Анте Павелића који им је ту „слободну“ територију и уступио на коришћење као својим највернијим савезницима у борби против свега што је српско са обе стране реке Дрине. На овом месту прилажемо још једну аутентичну фотографију на којој се јасно види у којим деловима бивше Југославије титоисти јесу, односно нису, имали народну подршку (Бихаћ, 27. децембар 1942. г., Први конгрес УСАОЈ-а):

 

 

  1. Срамота је и бескрупулозни титоистички безобразлук да се након извршеног државног удара револуционарним средствима 1944./1945. г., а нарочито сахране Јозефа Броза Тита у Кући цвећа (срама) на Дедињу 1980. г. иједан једини члан династије Карађорђевића покопава на територији земље Србије, а поготово не на само 85 км. удаљености од Броза. Крајњи је безобразлук и то да данас Карађорђевиће, и то против своје воље, прекопавају и враћају у титоистичку Србију управо они који су их из те Србије и Југославије и избацили 1943. г. и имовину им опљачкали – бивши чланови Брозове СКЈ, Слобине СПС и Шешељеви „црвени еуро-четници“.

На крају овог текста бисмо изнели и неколико, надамо се, конструктивних предлога пре свега морално-повесне провенијенције:

1. Да се земни остаци аустроугарског каплара Јозефа Броза Тита транспортују из Србије у његову аутентичну отаџбину Хрватску, или да се, уколико Хрватска не жели да их прими, баце на дно Јадранског мора по примеру судбине Осаме Бин Ладена.

2. Да се у Србији законом забрани свака титоистичка или протитоистичка агитација, величање, слављење или повампиравање титоизма, (великохрватске) партизанштине, КПЈ/СКЈ и томе слично као и да се титоистичкој партизанштини стави и званична етикета „црвених усташа крвника-поглавника Анте Павелића“ што су Брозови партизани у суштини и били свесни тога или не.

3. Да се земни остаци Краља Брисача српске државности и независности – Александра Карађорђевића (1888. г. Цетиње−1934. г. Марсеј) транспортују у његову аутентичну отаџбину Црну Гору коју је у оквиру свог мегаломанско-скоројевићског пројекта југословенског крпежа територијално проширио на околне области 1929. г. под именом Зетске бановине и тако коначно остварио Његошев империјални сан о Великој Црној Гори са Дубровником, Пељешцом, Источном Херцеговином, Брдима, Јужном Рашком и Метохијом, а Србију у то исто време раскомадао на Дунавску, Дринску, Моравску и Вардарску бановину.

4. Да се земни остаци Краља Петра Првог Ослободиоца и Вожда Ђорђа Петровића Карађорђа пребаце и чувају на тлу Мајчице Русије и тамо остану све док се Србија коначно не раститоише и не курталише титоистичке камариле која тренутно спроводи последњи чин свођења државне територије Србије (коју још увек по Брозовим инструкцијама из октобра 1944. г. држе за њима „непријатељску“ земљу) у границе отоманског Смедеревског санџака по инструкцијама Брисела, Берлина и Вашингтона.

_____________________

Владислав Б. Сотировић

 

 

Хоће ли се Уставни суд огласити?
Хоће ли се Уставни суд огласити?
Posted 2 дана ago

Не зна се шта је горе: да ли да чланови Уставног суда не познају Устав, или, пак, да не смеју да га познају! Све је могуће, мада није све вероватно.

пише Проф. Др.…

Хоће ли се Уставни суд огласити?
Одговор редакције „Вечерњих Новости“ на оптужбе из СПЦ-а
Одговор редакције „Вечерњих Новости“ на оптуж…
Posted 1 week ago

Да се митрополит загребачко-љубљански Порфирије и остали великодостојници нису обрушили на уредништво и новинаре "Вечерњих новости", речима недостојним архијереја СПЦ, оптужујући све нас да заступамо интересе хрватског клера и политичара…

Одговор редакције „Вечерњих Новости“ на оптуж…
Владика Дамаскин Давидовић +(8 јуни 1946 – 28 јуни 2017)
Владика Дамаскин Давидовић +(8 јуни 1946 – 28 јуни 2017)
Posted 1 week ago

“Слуго мој добри, уђи у радост господара свога!”. Изненада, тихо и нечујно упокојио се владика Дамаскин Давидовић у 71 ој години живота 28 јуна, 2017 године. Нашла га је полиција у…

Велики комбинатор не посустаје
Велики комбинатор не посустаје
Posted 2 weeks ago

Имајући пред собом пример Тадића, а иза себе одрицање од свег што је национално, чиме је стекао признање Запада које је морао да одржи по сваку цену, Вучић је решио…

Велики комбинатор не посустаје
Ко заиста сведочи Богочовјека Христа?…
Ко заиста сведочи Богочовјека Христа?…
Posted 2 weeks ago

Овогодишње мајско заседање Архијерејског сабора у Београду било је скоро непримећено, по обичају иза затворених врата, недоступно за јавност, без медијске помпе и разних медијских ''предсказања'' али је, поред саборског…

Ко заиста сведочи Богочовјека Христа?…
Писмо држави Србији
Писмо држави Србији
Posted 2 weeks ago

Поштовани, зовем се Јанко Гашић. Имам 23 године. Имам младост, породицу, пријатеље, љубав. Немам здравље, нормалан живот, радост. Немам, јер су ми то одузели хулигани. Непознати људи којима сам и ја сам…

Писмо држави Србији
Вучић гради кућу бечком коњушару
Вучић гради кућу бечком коњушару
Posted 3 weeks ago

Нови предсједник Србије најавио је да ће обновити кућу бана Јосипа Јелачића. У Србији нема довољно јунака који су свој живот дали за Српство и без којих ни Вучић сад…

Вучић гради кућу бечком коњушару
Вашар таштине и примитивизма
Вашар таштине и примитивизма
Posted 3 weeks ago

Ове године навршава се тачно 170 година од како је познати енглески књижевник Виљем Текери, почео, у наставцима, да објављује своје чувено дело Вашар таштине, чије се основе и данас…

Вашар таштине и примитивизма
Зашто запад никад неће побједити Србе?
Зашто запад никад неће побједити Србе?
Posted 4 weeks ago

Читав свијет обишле су вијести о терористичком нападу у енглеском Манчестеру. Западни новинари се питају: Како неко може убијати ђецу? Тој реченици фали само појашњење коју ђецу? Ради се о…

Зашто запад никад неће побједити Србе?
Црква навија да Брнабићева буде премијер!
Црква навија да Брнабићева буде премијер!
Posted 1 month ago

ЦРКВА БИЛА ЈАСНА. СПЦ: Желимо да Ана наследи Вучића! На коктелу који је приређен пошто је нови председник Србије Александар Вучић положио заклетву у холу Дома Народне скупштине министарка државне…

Црква навија да Брнабићева буде премијер!
PreviousNext



6 коментара у вези “Анализа једне фотографије или ко је ко у Србији”
  1. Tito nije “izvrsio drzavni udar” i nasilno dosao na vlast uz pomoc sovjetskih tenkova kako to pokusavaju da prikazu iz politickih razloga pojedini istoricari. Prava Istina o dolasku Tita na celo Jugoslavije je puno drugacija. Kralj Petar 2. Karadjordjevic pod pritiskom Premijera Velike Britanije Vinstona Cercila i Engleza, 1.juna 1944 godine za presjednika izbeglicke vlade u Londonu postavio je Dr. Ivana Subasica, Bana Hrvatske, sa ovlascenjem da on moze da “uspostavi dodir” sa Titom i zajedno sa “Nacionalnim komitetom oslobodjene Jugoslavije” da osnuje novu vladu. Na osnovu toga ovlascenja Subasic je 16 Juna 1944 godine sa Titom sklopio sporazum, sa kojim se precutno isto kao sada sa Kosovom sto se briselskim sporazumom priznaje njegova nezavisnost, priznaju tekovine partizanske narodno oslobodilacke borbe i odluke sa Prvog i Drugog zasjedanja AVNOJ-a.

    Poslije toga sramnog sporazuma, Kralj Petar 2. Karadjordjevic je najprije 25 avgusta 1944 godine ukinuo Vrhovnu Komandu u Otadzbini, a 29 avgusta 1944 godine Kralj je razresio generala Drazu Mihailovica duznosti “Nacelnika Staba Vrhovne Komande u okupiranoj Otadzbini”. Poslije smjene Generala Draze Mihailovica sa duznosti Nacelnika Staba Vrhovne Komande, Kralj Petar 2. Karadjordjevic je 12 Septembra 1944 godine preko radio Londona javno poziva “sve Srbe, Hrvate i Slovence da se ujedine i pristpe Narodnooslobodilackoj vojsci pod Marsalom Titom”!

    Bila je to sramno izdajastvo Boga i SRBstva, Draze i cetnika od strane Kralja Petra 2 Karadordjevica. On je u svome govoru dalje preteci nastavio:”Svi oni … koji se nebi odazvali ovom pozivu, nece uspjeti da se oslobode izdajnickog ziga ni pred narodom, ni pred istorijom”!

    Slusajuci svoje “savjetnike” Kralje je nastavio da tone sve dublje u blato izdajstva. On je uvece 21 Oktombra 1944 godine preko radio Londona cestitao “Narodnooslobodilackoj vojsci i Marsalu Titu i saveznickoj Crvenoj armiji” na oslobodjenju Beograda. Svoj govor Kralj je zavrsio uzvikom: “Zivjela narodnooslobodilacka vojska i junacka crvena armija”!

    Novim sporazumom izmedju Tita i Subasica od 1. Novembra 1944 godine Kralj je prisato da ne dolazi u zemlju “dok narod o tome ne donese svoju odluku”. Prema tome, Kralj Petar 2. Karadjordjevic je preko svoga kraljevskog Namjesnika i hrvatskog Bana Dr. Ivana Subasica legalno predao svoju kraljevsku “vlast” Josipu Brozu Titu, koji se pokazao mnogo lukavijim politicarem od Kralja i njegovih savjetnika.

    Zbog toga je besmisleno pravdati Kralja od njegovih grehova u izdaji Boga SRBstva, kao sto je besmisleno pravdati i nanoviju izdaju naseg Svetog SRBskog Kosova od strane “vlade” i “skupstine” Republike SRBije. Najgore u svemu tome jeste cinjenica da vecina gradjana danasnje SRBije svojim “mudrim” cutanje i sama izdaje Kosova i nasu voljenu “Majku” SRBiju koja se ponasa prema djeci svojoj gore od macehe.

    Shvacamo i razumijemo da sila Boga ne moli, i da Bog silu ne voli. Zbog toga SRBiji mozemo oprostiti njezinu izdaju SRBa u Krajini i Bosni, ali izdaju SRBa na Kosovu i prodaju siptarima najsvetije SRBske zemlje od same SRBije, niko od SRBa ne moze da razumije niti takvo izdajstvo SRBstva danasnjoj SRBiji ikada da oprosti!

  2. “Светосавац”, не шири класичне комунистичке подметачине из архива Брозове титологије и његових “историчара”. Историчари одлично знају да је Краљ у Лондону био Черчилов затвореник који је играо на Титову карту. Краљ је био једноставно натеран да потпише то што је потписао (ако је тај папир уопште Краљ Петар и потписао), а говор преко Радио Лондона и није био његов као што није био ни 27 марта 1941. г. Ово што ти радиш је чисто фалсификовање историје у класичним титоистичким манирима. И успут би као “Светосавац” могао да почнеш да пишеш на светосавској ћирилици, а не на усташкој латиници.

  3. Vladislave “Istoricaru” ako laze rep ne laze rog. Tebi kao nekadasnjem jugoslavenu po svojoj narodnosti a sada “sumadincu” stalo je da opravdas Kralja za njegovu izdaju Draze i cetnika. To radis planski i uporno sa namjerom da tako preko Kralja izdignes sebe i krijuci njegovu izdaju Boga i SRBstva sakrijes svoju. Slicno se ponasaju sada i mnogi SRBi u zemlji i tudjini koji svojim “mudrim” cutanjem opravdaju i podrzavaju izdaju Kosova od strane srbijanske “vlade” i “skupstine”. Zbog toga ovo nisu nikakve “klasicne komunisticke podmetacine iz arhive Brozove titologije i njegovih “istoricara” nego istorijska dokumenta ljudi pametniji od tebe, koji su bili ucesnici Drugog svetskog rata, i svedoci mnogih istorijskih dogadjaja. Sve sto sam ja gore u svome komentaru napisao uzeto je iz knjige “Sloboda ili Smrt” od brace Radoje i Zivana L. Knezevica. Za ovu njihovu naucno posmatrano najbolje dokumentovano napisanu knjigu u emigraciji, pojedini “istoricari” poput tebe zbog greha svoga izdajstva naroda kome pripadaju ne zele ni da cuju. Istorijska svedocanstva objavita u toj knjizi razoblicavaju mnoge komunisticke lazi i podvale ali u isto vreme i pokusaj pojedinih emigrantskih “istoricara” u koje i ti Sortirovicu spadas da istoriju pisu po zelji srca svoga, po svome vidjenju koje nemaju nikakve istorijske osnove!

    Zato ja nemam potrebe da sa tobom ulazim u rasprave o tome, da li je Kralj “bio jednostavno natjeran da potpise to sto je potpisao, i da li je njegov govor preko radia Londona bio ili nije “bio njegov kao sto nije bio ni 27 marta 1941 godine” jer su obadva po svojim posledicama bili katastrofalni po SRBstvo i SRBiju. Za govor odrzan preko radio Beograda 27 marta 1941 godine postoje istorijski podaci koji jasno svedoce da to nije bio Kraljev govor. Medjutim, za Kraljev govor odrzan preko radio Londona sa kojim se Kralj odrekao Draze i cetnikani nigde takvi istorijski podaci ne postoje. Osim toga ni sam Kralj nikada nije negirao javno ili privatno da on nije odrzao taj sramni govor. Postoje samo od strane Kralja dvije ispravke povodom sklopljenog sporazuma izmedju Tita i Subasica od 11 Januara 1945 godine. Prvi dodatak se odnosi na predlozeni oblik Namesnistva ili rukovanjem i koriscenjem kraljevske imovine u zemlji a drugi na oblik vladavine. Prema tome Kralj je svesno zrtovao Drazu i cetnike. On nije bio lud, kao je o Kralju mislio i govorio Cercil, nego izbjegli Kralj koji gleda u svojoj nesreci koja ga je snasla svoje interese. Kralj je zato bio pokusao iz Londona svim mogucim sredstvima isto kao i njegov sin Aleksandar Karadjordjevic sada u SRBiji da sacuva svoju imovinu dok su njegovi vrsnjaci kao cetnici umirali na bojnome polju u borbi sa komunistima “SA VJEROM U BOGA ZA KRALJA I OTADZBINU”!

    To je Vladislave Sortirovicu istorijska istina o Kralju Petru Drugom Karadjordjevicu, a to sto ti sada radis je “cisto falsifikovanje istorije u kalasicnim titoistickim manirima” jer nisi naveo ni jedan istorijski dokaz sa kojim bi mogao da potvrdis svoje istorijske lazi, prevare i obamnene. Zbog toga Vladislave nemoj vise da se bavis silovanjem istorije tumaceci je pogresno po potrebama dnevne politike i onako kako tebe usi svrbe. Tako su radili po staroj komunistickoj praksi samo istoricari u Jugoslaviji, a SRBi za time nemaju potrebe iz vise razloga. Prvo, svaka laz se brzo razotkriva, i ona moze pomoci samo na kratke staze ali na duge nije djelotvorna jer se svaka laz brzo otkriva. Drugo, slavna srbska istorija nece biti nista manja niti ce ona potameti ako SRBi istini pogleda u oci i priznaju pocinjene istorijske greske jugoslavenskih “politicara” i Kraljeva SRBskoga porekla. SRBski narod je oduvjek bio i ostao za bozansku Monarhiju i Kralja kao cuvara reda, poretka i domacina u SRBskoj drzavi, ali SRBi nikada nisu bili niti ce biti slepi poslusnici i slebdenici Kraljeva koji ni sami ne znaju sta rade. Takve “Kraljeve” kao izdajnike Boga i SRBstva u svojoj slavnoj i trnovitoj proslosti SRBi su ubijali i proterivali iz zemlje i sa pravom ostavljali bez prestola kao sto je to bio slucaj sa Kraljem Petrom Drugim. Ako SRBi kao narod Boziji, kao narod Svetog Save i Gospoda naseg Isusa Hrista ne mogu da imaju svoga SRBskog Kralja koji ce biti Bogu vjeran a SRBstvu odane,ne trebaju SRBima tada ni tudji zbiri i spijuni i strani placenici i najamnici!

  4. Ево га опет овај усташки “Светосавац” на платној листи УДБЕ.

  5. Генерал Живојин Мишић у разговору са престолонаследником уочи стварања Краљевине СХС
    Из књиге Миће Живојиновића “Живот преточен у памћење”2004

    - Живојине Мишићу, када ћете се одљутити? Докле ћете бити љути на мене, вашег краља?
    - Ваше височанство, неумесно је да себе проглашавате краљем поред живог краља, ваљда се и принц Ђорђе за нешто пита?
    - Живојине седите! Немојте, молим вас опет да почињете, седите и слушајте. Има разлике између вашег, добро и мог, гледишта на “уједињење” српских земаља, од оног које заговарају и подржавају Париз, Лондон, Рим… Они хоће да у заједничку државу са Србијом гурну и Хрватску и Словенију. Дакле Европа жели да створи Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца по сваку цену, јер јој се чини да ће заједничка држава Словена бити најбоље решење за мир на Балкану.
    - Височанство, зашто да нам Европа кроји државу?! Кад неко нешто од нас прави, сутраће узети за право да то и растури. Кад ти неко нешто да, кад-тад ће тражити да му то платиш. И то са каматом на интерес! У државним пословима нико ништа не дарива а да притом не мисли на уздарје! Данас дар, сутра дар-мар!!! Ако данас дозволимо да нам Европа скроји државу како она хоће, до смо живи узимаће нам меру по својој жељи, по својој потреби и задовољству!!! Они ће бити планери а ми градитељи и рушитељи. Прекрајаће нам земљу уздуж и попреко, избрисаће нам границу за коју смо се жртвовали!!! Никад неће бити где јој је место и где је богу мило и народу драго!!! Српска граница у тој вештачкој творевини биће у рукама Сотоне! И Сотона ће, док је света и века, испитивати нашу издржљивост и мерити нашу снагу! На њој ће ценити колико можемо, смемо и умемо!!! То неће бити српска граница него српска јадница!!! То није наша држава, држава уједињења српских земаља за коју се боримо, трпимо, патимо и страдамо!!! стр. 116
    А када је на “притисак” великих сила да се Србија уједини са вековним непријатељима српског народа, престолонаследник Александар је, пред генералима, говорио о великој “помоћи” и “признањима” која су дата Србији кроз обећања од савезника. Мишић је уздахнуо:
    - Дао Бог, Ваше Величанство, да ја дочекам да са српским народом, тумарам балканском помрчином тражећи обећано, а не спомињући изгубљено!!!

    Драган Славнић

  6. G Sotirovic se na pocetku jasno ogradio,rekavsi da sledi amaterska posledica,povrsne,perceptivne analize fotografije.
    Manje vise zapazanje je interesantno,u toliko sto je sve vreme za podlogu imalo istorijske fakte.
    Nema G Sotirovic smisao,raspravljati se sa komentatorima i braniti svoje subjektivne percepcije,od guslarskog pristupa istoriji, koji pak za podlogu ima anegdotsko znanje i obrazovanje,zasnovano na polu-istinama,irelevantnim cinjenicama i sto bi narod rekao, rekla-kazala,na koje kakvim nacionalistick-sovinsistickim skupovima koji mirisu na domacu ljutu.
    Mix paganizma i primitivizma u kojem se pojedini komentatori dave,i koprcaju,jos vise unizava busanje u prsa terminologijom koja,ne ostavlja na miru ni Svetog Savu ni ostale Svetitelje i svetinje.Drsko pripisujuci sebi razne nadimke svetosavske,znalacke i sl.u nameri da se time lakse nametnu kao autoriteti i poznavaoci,a u stvari….ni samima sebi nisu jasni.
    Da G Sotirovicu takve treba razoblicavati,jer,ima neupucenih koji,jednostavno ne znaju……..


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo