Вести

Судећи по сталним сучељавањима мишљења, по разним политичким емисијама, између СНС и ДС можемо закључити да је пред изборна кампања већ почела. СНС вешто фаворизује „дијалог“ са рањеном „нај већом“ опозиционом странком ( ДС ) и тако исту држи у жижи политичких дешавања и помаже јој да преживи један од најтежих тренутака у њеној историји.

Пише: Драгомир Билић, 15. maj 2013

***

Кроз такав фингиран политички дијалог, уз свесрдну помоћ испрофанисаних политичких саговорника из редова ДС-а, они демонстрају тренутну политичку моћ али и отварају могућност за нову пост изборну коалицију са њима. При том ДС-у се оставља јасан простор да ишчисти своје редове по вољи владајућег СНС-а. Тако СНС и кроз нападе на поједине функционере ДС-а сугерише ко не би био пожељан политички партнер из њихових редова. ДС оптерећена криминалним деловањем појединих њених чланова и растрзана унутар страначком борбом полако прави све веће уступке СНС-у у нади за спас у пост изборној коалицији са њима.

ДСС и даље прича стару причу о легалности поступака садашњих властодржаца и држи се емотивно историјске реторике. СНС и ту вешто одбија нападе подсећајући их на њихове нелегалне потезе из периода њиховог владања. За сада они нису на главном правцу Вучићеве борбе против криминала и корупције. Али ко је?

Па наравно СПС. Само то нико неће јавно да каже. СПС као странка политичких камелеона је нај више од свих била на власти. Логично је да је њена улога и одговорност за стање у земљи и нај већа. Као прво били су један од актера разарања бивше нам земље. Али не и једини. „Под помогнути“ санкцијама разорили су институције Србије уводећи у службе безбедности осведочене криминалце који су своје погубно деловање поставили на ниво врлине. Под окриљем патриотизма такви су чинили разноразна недела и криминалне радње и тиме релативизовали поштену патриотску идеју која је била у већини Српског народа. Закулисним радњама, не транспарентном политиком и личним нелегалним богаћењем унели су сумљу у исправност те борбе код већине поштених грађана. Такви нелегални богаташи из редова СПС-а и даље обављају значајне друштвено политичке функције мислећи да су недодирљиви и за тачку нулте толеранције коју прорагира Вучић.

За УРС и ЛДП нећу ни да трошим речи јер сматрам да су они ту постављени да ми не би видели „шуму од два дрвета“. Не битни су и од њих никад ништа није, нити ће зависити у земљи Србији.

Кадровски упропаштена и руинирана СРС жељно исчекује повратак неправедно утамниченог и измученог др. Војислава Шешеља надајући се да је извор његове енергије и даље непресушан. Бојим се да то сада није баш тако али да је „Идеологија Српског Национализма“ једина сламчица спаса у поновном проналажењу индентитета Српске нације која је поплављена набујалим еврофанатизмом.

Двери, Наши и остале патриотске странке су релативно нове и никад нису биле део тог политичког колача који се зове власт, мислим да немају, у садашњем политичком тренутку неке велике шансе, јер Срби гласају само за оне на власти. Сматрам да ће њихова улога у будућности бити огромна јер имају младо вођство и да ће Срби тек уласком у ЕУ бити свесни потребе за повратком на своје корене. Али „ не липши магаре до зелене траве“.

Било како било и даље се „народна воља“ прави на неким местима на којима је стварна политичка моћ и која, бојим се, не одражавају суштински интерес народа на овим просторима. До год народ буде гласао за политичке опције по ономе шта они причају и како изгледају, а не по стварним делима које чине, увек ће та политичка манипулација побеђивати. Зато нам се поједини неопрезни политичари и подсмевају говорећи да је „у народа кратко памћење“. Зато нам се „лепа“ предизборна обећања деценијама обијају о главу. Такви смо. Ајде једном да престанемо да мислимо него да почнемо да осећамо.

Да осетимо колико нас боле леђа од тих њихових обећања. Њихова улога није да нас само товаре него да нас растерете. И то одмах сад. Кад пукне кичма нема ни човека. А са свим овим што се дешава сад осећам крцкање и то врло јако. Ипак. „Куд сви Срби ту и мали Драганче“. Народна је последња.

Пише: Драгомир Билић