Вести

Одборници са севера КиМ још једном одбацили споразум и поновили ОСТАЈЕМО У СРБИЈИ. Председник Општине Зубин Поток, Славиша Ристић: Ако се споразум из Брисела спроведе – Србија ће нестати! На заједничкој седници одборника четири Општине са севера Косова, одржаној данас у Звечану, још једном је одбачен „бриселдки споразум и још једном су упозорили Владу и државни Врх републике Србије да је тај споразум погубан за српски и народ и, што је најбитније – неспроводив на терену“ изјавио је за портал Новинар.Де Славиша Ристић председник Општине Зубин Поток.

Иван Максимовић, Звечан, СРБИЈА 07. мај 2013

***

Као разлог овоме је то што Срби не желе у „независно Косово а нарочито не желе да држава Србија одступи са овог простора“ рекао је Ристић.

Поводом најваљене посете А. Вучића Лепосавићу, коју ће како веома поздани извори из локалне полиције наводе обезбеђивати људи Хашима Тачија, Ристић каже да су одборници спремни да се са њим сретну и саслушају образложење којим жели да их убеди да прихвате тај споразум али да „ми немамо право да мењамо своје мишљење с обзиром на вољу грађана исказану на Референдуму, одржаном фебруара прошле године, када је народ јасно рекао да не жели косовске институције а овај споразум управо то значи“.

Притисци да се споразум прихвати су изузетно јаки и видљиви а пре свега „кроз извртање праве слике у медијима како би се погрешно приказала слика онога што се овде дешава“ каже Ристић. Он додаје да државна власт има инструменте којима тај притисак може појачати, што већ најављује да ће учинити, али народ то ипак никада неће прихватити. „Може Влада распустити наше Скупштине, што би био незаконити чин, али народ неће дићи руке од борбе да остане у држави Србији“.

Један од видова притисака у медијима јесте и слика којом се Срби са севера приказују као криминалци који подижу барикаде и супротстављају се држави и целом свету.У исто време, власт која то говори, среће са Хашимом Тачијем и људима који су бомбардовали и још увек уништавају Србију као са легитимним преговарачима и „одлучујућим факторима“ у решавању косовског проблема. Чак су у јавност иступили и са отвореним ставом да ће они преговарати и са Рамушем Харадинајем као равноправним и пре него што је изречена било каква пресуда пред „чувеним“ Хашким трибуналом. За наш портал Ристић овакве нападе тумачи као „још један од покушаја да се север представи онаквим какав он није. На северу Косова живе Срби, држављани Републике Србије који се боре за своје основно и Уставом загарантовано право да остану део државе Србије. Причу о „криминалцима“ протурале су многе власти попут онога да су криминалци били организатори барикада а та прича је кренула у оном тренутку када је држава престала да подржава народ на барикадама“. Он је потпуно одређен поводом тога да је то покушај да Срби одустану од своје борбе „а то се, верујте, неће десити“ категоричан је председник Општине Зубин Поток Славиша Ристић. Ако криминалаца на северу Косова има онда је њима место у затвору али се „не може читав народ криминализовати, не може се читав народ стрпати у затвор. Овај народ неће ништа друго осим да истраје у својој светој борби за очувањем Косова и Метохије у саставу Србије“ додаје Ристић.

Бесмисленост ових клевета огледа се у много чему. Током задњег таласа насртаја на Косово и Метохију, када су на страну српског непријатеља стали и државна власт али и највиши клир српске Цркве, прво је прогнан Епископ рашко-призренски Артемије под сумњом злоупотребе новца. Тада се тврдило да је таква одлука утемељена чврстим доказима међутим, ни после читаве три године, није доказана ни једна оптужница нити било какав преступ епископа означаваног у западним медијима као „тврда српска струја“ и најјача брана независном Косову. Прогон је координиран и споровођен усклађеном акцијом Синода СПЦ, ЕУЛЕКС-а, косовске али и српске полиције којом је и тада шефовао Ивица Дачић. Након тога неканонски је изабран не епископ већ узурпатор Теодосије који се среће и дела у корист шиптарске и америчке стране чинећи све по њиховој вољи попут највернијег слуге. У више наврата кршена су најосновнија људска права Владике Артемија уз сагласност свих. Потврда још тадашњем курсу данашњег Премијера Србије била је Жандармерија која је, уз употребу оружја, затварала српске алтернативне путеве приморавајући Србе са севера да користе прелазе под контролом окупатора који су затим претворени у границу на територији Србије, такође као резултат преговора у Бриселу. Једини који су ухапшени су Звонко Веселиновић под оптужницном да је помагао изградњу алтернативних путева и изградњу барикада и Славољуб Јовић – Паги под оптужницом да је пуцао на КФОР на мосту у Звечану када су рушене српске барикаде и рањено неколико Срба. Обе оптужнице су подугнуте по налогу окупатора а ухапшени су од стране српске полиције и жандармерије под командом Ивице Дачића. Посебно је занимљиво да је Јовића жандармерија ухапсила у Косовској Митровици на шта по Кумановском споразуму није имала право а да се нико није огласио поводом овог преступа Дачићевих наоружаних људи. То је био први пут да је српска полиција ушла на Косово након окупације 1999-те године, не да ослобађа већ да хапси окупиране Србе.

Са друге стране, новоименовани криминалци са севера Косова веома често бораве у радним посетама Београду али и осталим градовима Србије. Ни један од њих до сада, упркос оптужбама у медијима није ухапшен нити приведен. Остаје нејасно да ли српски представници имају у свом поседу тајно Теслино оружје па су недодирљиви упркос честим јавним политичким наступима или је то само српска власт остала доследна кршењу свих важећих закона земље коју води па су у складу са тим ти „криминалци“ још увек на слободи.

Упорно се понавља и детаљ како Срби јужно од Ибра не подржавају борбу Срба са севера КиМ. „Није истина да Срби јужно од Ибра не подржавају ову борбу и да су задовољни бриселским споразумом. И они су против јер би имплементација погодила нарочито њих“ каже Ристић. „Појединци који у медијима говоре у корист овог споразума а тобож у име Срба јужно од Ибра, попут Раде Трајковић и ранђела Нојкића, нису никакви представници народа и могу да причају само своју приватну причу“ додаје наш саговорник. Он сматра да такви ставови произилазе из материјалних интереса „јер сви ти људи не живе на Косову и Метохији, своје породице су одвели изван Косова и Метохије а покушавају да одлучују о већинском делу српског народа овде који је оста са својом децом, са својим породицама изикујући свој живот и сво имање зарад опстанка на овом простору“ каже Ристић.

Инструментализовани медији изузетно вешто скривају још једну чињеницу о Косову и Метохији. Причајући о материјалном благостању које нас чека у ЕУ српска власт и медији не помињу богатство овог простора. Рудник Трепча је други по богатству у Европи а Американци процењују вредност на чак 500 милијарди долара. Такође се годинама скрива од српске јавности да 70% капацитета ЕПС-а лажи на Косову и Метохији и да би предајом био изазван општи колапс. Подземне пијаће воде којима ова јужна српска Покрајина обилује међу најквалитетнијим су у свету а већ широм планете утемељено је мишљење да ће се у будућности ратовати управо због пијаће воде. Манипулацијом се потире свака духовна вредност која је претежнија од свих ових материјалних богатстава која се упоредо прећуткују наговештавајући повоља ропски положај у заједници европских земаља које вртоглаво падају у банкрот и распад попут бивше Југославије.

„Много је веће богатство на Косову и Метохији него што би Србија добила евентуалним уласком у Европску унију. Оно што не смемо да изгубимо а што ће се десити уколико се истраје у примени бриселског споразума, који није ништа друго до предаја Косова, то је духовно наслеђе српског народа јер не може опстати ни српски народ ни српска држава без духовног наслеђа на КиМ које ће бити апсолутно угрожено применом овог споразума“ завршава Ристић.

Сасвим је јасно да се за српске жртве на Косову, побијене на најмонструозније начине од времена фашистичке Немачке (која се и данас истиче у подршци злочинцима на КиМ) не може тражити никаква правда када се њихови џелати постављају у положај супериорнији од српских власти од њих самих. Нејасно је зашто народ не реагује, зашто нема отпора и зашто се сами не замисле па схвате шта се са српском државом чини? Докле ћемо трпети неправду и срамоту у коју нас сви гурају? Хоћемо ли бити једини народ који је извршио колективно самоубиство и то не у тренутку већ чинећи то годинама, полако и сигурно. Има још времена за пружање отпора а још једна прилика за то биће управо 10 маја у Београду на свенародном скупу против издаје Србије под називом „ОСТАЈЕМО У СРБИЈИ“ кога су данас заказали одборници четири Општине са севера КиМ.

Иван Максимовић, Звечан, СРБИЈА