Вести

Никола Н.Живковић

Већ је 8 септембра 2004 британски „Гардиан“ (The Guardian) и то из пера Џон Локланда (John Laughland) објавио текст под насловом „Чешенски пријатељи у США“. Локланд ту подробно говори о вези Чечена са америчким конзервативцима, који су подржали „чеченску борбу за слободу“

Никола Н. Живковић Берлин/Београд

***

Локланд пише о тим неоконзервативцима који су основали „Амерички комитет за мир у Чеченији“ (“the American Committee for Peace in Chechnya“ (ACPC). На листи се налазе следећа имена: Ричард Перл (Richard Perle), саветник Пентагона (Pentagon adviser); Елиот Абрамс (Elliott Abrams), лобиста иранске опозиције; Кенет Аделман (Kenneth Adelman), ранији амерчки амбасадор при УН ( the former US ambassador to the UN); Миџ Дектер (Midge Decter), директор десничарске организације Херитиџ Фаундеишен (director of the rightwing Heritage Foundation); Брус Џексон (Bruce Jackson), бивши високи официр америчке војне обавештајне службе; и Џајмес Вулси (R. James Woolsey), бивши директор америчке обавештајне службе (the former CIA director).

На енглеским и немачким саитовима нашао сам неколико изузетно занимљивих прилога о том догађају, који већ, ево, данима заокупља америчку и светску јавност. Први потиче од 19 априла: http://consortiumnews.com/2013/04/19/chechen-terrorists-and-the-neocons/ Аутор Колин Роли (Coleen Rowley) се бави једним проблемом, са којим се готово нико није бавио у СМИ Сједињених Држава (США). Роли нас је наиме подсетила на историју подршке коју су чеченски терористима пружили амерички неоконзервативци и то као стратегија да се ослаби Русија. Ваља нагласити да је Роли пензионисани агент америчке обавештајне службе ФБИ (ex-FBI agent Coleen Rowley), она је данас борац за мир и правду. Ево Ролијевог коментара:

„Нисам могла да верујем својим ушима, када сам чула коментар америчког конзервативца Руди Ђулианија (Rudy Giuliani), који је помпозно и патетично на националној америчкој телевизији изјавио, да је био изненађен да су Чечени учествовали у терористичком нападу у Бостону, јер није постојала никаква индикација да су чеченски екстремисти икада имали нешто птротив США: „Ја сам веровао да су њихови циљеви уперени и фокусирани само против Русије“ („they were only focused on Russia“, превео Н.Ж.).

Ђулиани, међутим, зна веома добро колико су чеченски терористи били корисни за США, а то исто може да се каже и за афганске муџахедине, који су од 1980 до 1989 водили антисовјетски рат. Истина је да су многи амерички неоконзервативци сматрали Чечене као америчке пријатеље “friends”, а овде убрајам и некадашњег директора америчке обавештајне службе Џајмс Вулси (former CIA Director James Woolsey).

Фил Шенон (Shenon), некадашњи познати новинар „Њујорк Тајмса“ открио је још 2012 године, да је један од вођа чеченских терориста Ибн ал Катаб (Ibn al Khattab) још од априла 2001 имао везе са Осамом бин Ладеном. Ово све мора да је било познато и америчкој служби ФБИ – FBI, но ФБИ није хтела да те информације узме озбиљно, а терористе који мрзе США, (terrorists “who hate the U.S.” Government“), америчак влада их је тетошила и подржавала као „борце за слободу“ (as “freedom fighters”)

Немачки медији такође много пишу о Бостонском атентату. Један од најинтересантнијих нашао сам у берлниском месечнику „Компакт“ од 23 априла 2013: https://www.compact-magazin.com/boston-der-fall-stinkt-extrem/, а аутор је Кен Јебсен. Овај немачки аутор анализира атентат у Бостону и тврди, да су изјаве бостонске полиције неубедљиве, јер постоје слике са маратона у Бостону, на којима се види 19-годишњи Џохар Царнаев, како је напустио место у публици, а на леђима му се види ранац (руксак). Дакле, ранац са бомбом не може да припада 19-шњем Царнаеву. Камере су га снимиле и он уопште не покушава да сакрије своје лице. Прави атентатори се понашају сасвим другачије. Извор: http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=bjocGidSLJw

Кен Јебсен се пита: «Ако неко планира атентат, како је могуће да то ради без да се сакрије? Они остају и неколико часова после атентата да нормално живе у Бостону, а почињу да се скривају, тек када је ФБИ објавио њихове слике. Постављам логично питање: зашто америчка полиција није хтела да ухвати живог старијег брата Тамерлана? Лекари су утврдили да је убијен са безброј метака.

Угледан немачки лист „Зиддојче цајтунг“ (die Süddeutsche Zeitung) пише, да је Тамерлан већ био мртав и то пре него што је стигао у болницу. Извор: http://www.sueddeutsche.de/panorama/boston-watertown-polizei-fasst-verdaechtigen-dschochar-zarnajew-lebend-1.1652923 ). Бостонска полиција, међутим, тврди да је Тамерлана убио његов брат Џохар, а не полиција и тако стоји у немачким новинама „Франкфуртер Рундшау“. Извор: http://www.fr-online.de/politik/terror-in-boston-bomber-hat-wohl-versucht-sich-umzubringen,1472596,22541836.html.

И тако је цела прича, од почетка до конца, пуна противречности. Све нас до подсећа на 11 септембар 2001. Данас је о том случају написано стотине књига и постоји озбиљна сумња од стране најкомпетентијих стучњака из США, Немачке, Француске и Италије, да су се догађаки одвијали тако, како је изјавила америчка влада.

У свом чамцу, који се налазио у башти, млад човек у улици Франклин (Franklin Street,) у делу града Вотертаун (Watertown), открио је трагове крви и видео младог човека обливеног крвљу, како лежи у његовом чамцу. Одмах је позвао полицију. Бостонска полиција, међутим, имала је другу верзију: Џохара Царнаева открила је камера монтирана на полицијском хеликоптеру, који реагује на топлоту. Јебсен на основу свега овога закључује, како нико за сигурношћу не може да тврди да ли су атентатори заиста браћа Царнаеви.

Многе америчке јавне личности из света политике захтевају да се Џохару Цернаеву суди као «непријатељском војнику». Но, они заборављају да је он дошао у США са 9 година и да је 11 септембра 2011 постао амерички држављанин.

Амерички медији наглашавају да су чеченски теорористи живели у Дагистану, односно да долазе са територија «руског дела Кавказа». А та регија сада је у СМИ добила «лошу слику» („bad image“). А то преведено на јасан језик значи, да та територија угрожава стратешке интересе Запада, а пре свега США. А тако је било и са Ираком Садама Хусеина, а данас са Сиријом председника Асада и Ираном са Ахмадинеђадом. И која је лекција, наравоучение? Пошто Русија није у стању да се успешно бори са исламским тероризмом, онда мора да им «помогне» США. Вашингтон дакле има легитимно право да интервенише и у тај део света, премда он припада Русији, закључује Кен Јебсен: «Просто Америка „осећа опасност од тероризма“ и то је довољан разлог да онда и Вашингтон и војно интервенише. Употребљава се емоципоналан језик, који нема везе са рационалним објашњењем.“

Ако могу да на концу додам мој кратки коментар, онда он гласи отприлике овако: Запад поједностављује ствар и ислам идентификује са тероризмом. Русија никако не сме да прихвати «рат против тероризма» на начин како га тумачи Вашингтон. У Русији живи око 17% одсто муслимана. Русија има вишевековно искуство са исламским народима и она је у прошлости знала далеко успешније да се носи са тим питањем и није заправо имала већих проблема са муслиманским светом. Руској империји полазаило је за руком невероватно лако да интегрише разне религије и народе. Многи руски Немци, будисти, муслимани,Естонци, Грузијци, Узбекистанци и тако редом, прихватили су руску културу као своју, или су се у војнама истакли као руски патриоте. Зашто то не би мило могуће и данас? Уз помоћ мудре политике, такву традицију Русија може да води и данас. Хантингтонову теоријуа «судара цивилизација», – а њу подржава неоконзерватна Америка на челу са русофобом Бжежинским, – Русија мора да одлучно одбаци