logo logo logo logo
Рубрика: Актуелно, Религија, Србија, Друштво    Аутор: Преузето    942 пута прочитано    Датум: 5.04.2013    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Газда Српске Православне Цркве

Владика Иринеј увео потпуну цензуру у СПЦ додворавајући се властима и спремајући се за мајски сабор на којем уз помоћ контроверзних владика намерава да укине садашњи избор патријарха. У СПЦ велико незадовољство скривањем Писма о Косову, закључака Одбора за Косово у Призрену, али и све већој власти коју је у патријаршији преузео владика бачки. Недељник објављује и писмо СПЦ Николићу.

***

“Епископ Иринеј за писмо председници парламента каже да је фалсификат, митрополит Амфилохије да стоји иза сваке речи, а владици нишком Иринеју није позната његова садржина.”

Ово је цитат из листа “Политика” од пре три године, након што је владика бачки Иринеј назвао “чистим фалсификатом” писмо с насловом “СПЦ забринута у вези с Предлогом статута АП Војводина”, који је званично објављен на сајту СПЦ 6. Фебруара 2009. У 11. 33 часова!

Историја се поновила у још драматичнијем облику с Меморандумом СПЦ о Косову упућеном председнику Николићу, који је ексклузивно објавио Недељник. Актери су били исти. Владика бачки Иринеј “у 13 сати рекао да нема писма, у 15 да има писма, а у 19 да има писма, али да то није ово које су медији објавили”, да би претходно у све увукао чак и патријарха који је рекао да то није писмо које је упутила СПЦ. У исто време митрополит Амфилохије потврдио је Недељнику да је предато писмо председнику Николићу, а владика Григорије да зна за садржину писма.

Из непознатих разлога владика бачки наставио је да демантује писмо за које је сам добио задатак да редигује. У све је укључио немуште црквене спин мајсторе – Мирка Ђорђевића и Живицу Туцића – који су убеђивали јавност да је писмо СПЦ настало 2003. Године (иако се у њему помињу “ослобађање Готовине и Маркача, интегрисане границе, Јариње и Брњак, Харадинај, Дачић кога зачикавају у Прешеву, табла Аћиф – ефендији итд.”). Постало је трагикомично кад су једне тиражне дневне новине у четвртом пасусу објавиле да патријарх “негира аутентичност писма”, да би два пасуса касније написали да “патријарх није желео да коментарише ауторство”.

Онда су се укључиле и полу – службе и полу – политичари који су у свему видели политичку игру, неко да су писмо потурили “жути” (којима ваљда одговара да их СПЦ назива еврослинавцима и издајницима) , али и новинарски политички радници који су у Недељнику пронашли сумњиву власничку структуру.

Али, све се то радило како би се сакрила суштина. Зашто се СПЦ уплашила свог документа? Ко је у СПЦ одлучио да сакрије документ који је усвојио Синод и дао га владици Иринеју да га уобличи? Зашто је владика демантовао писмо које је сам радио, и у којем је за разлику од Писма усвојеног на Синоду само реч еврослинаци заменио с европослушници, и још неколико стилских фигура. Ништа друго и није могао да мења, јер је документ у осам тачака усвојио Синод СПЦ као свој званични став о Косову.

Онда су у СПЦ наставиле да се дешавају чудне ствари. Владика бачки наредио је истрагу око тога ко је Меморандум СПЦ о Косову доставио Недељнику. Пошто је био на погрешном трагу, увео је апсолутну цензуру у патријаршији. Толику да је владици Атанасију забрањено да у Православљу објави своје писмо о Косову, које су касније пренели сви националистички сајтови.

То није било све, из Православља су владици Атанасију рекли: “Како му текст нису објавили ни сада, нити ће више да му објаве било када.”

Затим је проширени Синод заседао у Призрену 7. Фебруара заједно с Одбором за Косово и Метохију на којем је дошло до сукоба владика око Писма које је упућено државном врху. Владика бачки одбијао је да га достави јавности, па је компромис пронађен у оштром саопштењу које је требало да напише епископ липљански Јован Ћулибрк. Али, наравно, није се десило ништа… Осим наставка сукоба самих владика, који, како Недељник сазнаје, ускоро могу да кулминирају, јер владика бачки “све ово припрема како би на мајском сабору скинуо фамозну тачку о избору патријарха”, односно правило по којем се од тројице кандидата извлачи један. Његов план је проста већина због чега у Цркви задржава владике Качавенду, Пахомија и Филарета, иако наносе огромну штету цркви.

Први је на Синоду чак био суочен са снимцима педофилије, након чега је пристао да се повуче, Пахомије годинама урушава цркву због истих ствари, као и Филарет, који има навише петиција за смену, а у јавности се највише помињао по градњи хотела и сличних ствари. Према сазнањима Недељника, на следећем Сабору владика Григорије намерава да заузме оштар став по питању “педофилске афере” у СПЦ и затражи хитно чишћење СПЦ од таквих људи.

Највећа претња, ипак, остаје владика бачки Иринеј, који је био близак свим властима – од Милошевића и Мире Марковић, преко Коштунице, посебно Тадића, до данас Ивице Дачића и Томислава Николића.

Да ли зато по налогу власти владика покушава да сакрије најважнији став који Српска црква може да има, став о Косову… Процените сами читајући документ на којем се налази патријархов потпис. А који је усвојио Синод. Па нек поново демантује владика бачки…

http://www.pressonline.rs/info/drustvo/268155/vladika-backi-sakrio-memorandum-spc-o-kosovu-.html

***
***
***

ГОСПОДИНУ ТОМИСЛАВУ НИКОЛИЋУ
ПРЕДСЕДНИКУ СРБИЈЕ
БЕОГРАД 30. новембар 2012

Поштовани господине Председниче,

Сваком разумном човеку је савршено јасно да западне силе, после НАТО бомбардовања и агресије (1999) стварају, корак по корак, косовско-метохијским Арбанасима државу Косово, увлачећи притом и Србију да буде саучесник успостављања границе са самом собом, пресецајући њену жилу куцавицу, вадећи јој срце из недара, њену свету земљу Косово и Метохију. При томе, нимало није случајно да је за место ратног диктата (названог „споразум”) изабрано Куманово (јуна 1999), место ослобођења Косова и Старе Србије (1912) у Првом балканском рату. Још је мање случајно настојање и намера да се пројекат стварања независног Косова коначно озваничи на стогодишњицу уласка српске војске преко Мердара и ослобођења Грачанице и Приштине, то јест Косова, с једне стране, и ослобођења Пећи, Ђаковице, Пећке патријаршије и Дечана, односно Метохије, од стране црногорске војске (12. новембра 1912), с друге стране.

Од Србије се у овом моменту изричито не тражи признање независног Косова. А и њена власт упорно понавља ,,да на то неће пристати”. Од ње се, забога, само тражи да прихвати „интегрисано управљање административним прелазима” према Косову. Уз то се додаје да наоружани граничари, полицајци, цариници простоје с „обе стране”. Граничници посред Србије наводно нису граница!

Оно што је утемељено Хитлеровом и Мусолинијевом окупираном Србијом и Великом Албанијом (1941); настављено титоистичком Бујанском конференцијом (1943) и комунистичким стварањем (први пут у историји под таквим видом) аутономног Космета (1946); озваничено малтене статусом републике (Уставом СФРЈ из 1974); предузето да се коначно заокружи шиптарским тероризмом (1981-2004), а по изричитом признању самих актера бомбардовања Србије и Црне Горе (1999) – у склопу „новог глобалног светског поретка” – постало евро-амерички пројекат, данас већ озваничен признањем и спровођењем независности Косова од стране неколико најмоћнијих држава света и немалог броја других држава – њихових сателита – све је то сведено на безазлено управљање „административним прелазима”, и то ради спречавања криминала Срба северног Косова и регулисања комуникације између средишње Србије и Косова с Метохијом!

Поштовани господине Председниче! На вашим плећима је у овом тренутку највећа одговорност за судбину државе и за будућност народа. Црква Светосавска Православна, која је била и остајала с народом и у временима с државом и у временима без државе; која је и данас остала с њим на Косову и Метохији и свугде где га има (па ће остати и на Косову и Метохији, без обзира на то шта ће се с њим догађати); на основу вековног искуства и верности народу, потпуно свесна што се догодило и шта се догађа, као и своје историјске одговорности, слободна је да Вам преко свог Светог Синода укаже на неколико суштинских проблема и питања које би требало разрешити пре било каквог регулисања и решавања проблема практичне природе везаних за Косово и Метохију:

Уместо коначног заокруживања независности Косова и Метохије у пракси, издвојених из Србије бомбардовањем и тероризмом, и уместо прећутног пристајања Србије на њега, зар она није дужна да од међународне заједнице захтева испуњење одлука Кумановског споразума и поштовање Резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених нација, на основу које је Србија до данас остала чланица Уједињених нација с пуним територијалним интегритетом?

Да ли Влада Србије може и сме да прихвати „интегрисано” или било какво друго постављање граница унутар Србије, чиме се гази Устав државе, и то без сагласности Скупштине, и угрожава целовитост једне чланице Уједињених нација, а тиме и негира Резолуција 1244 Савета безбедности? При томе се не може изгубити из вида ни чињеница с којом је јавност упозната, да је пред Уставним судом Србије покренут поступак да се уредба о граници с Косовом и Метохијом прогласи противуставном.

Зар уместо прича о „подели Косова” Скупштина и Влада Србије нису обавезне да преиспитају и пониште незаконито давање свог дела – од Звечана до Јариња – покрајини Косову и Метохији, од стране Петра Стамболића, непотврдено ниједним државним актом, а камоли одлуком ондашње Скупштине Србије. Треба знати да северни део, од Звечана до Јариња, и на запад од Косовске Митровице до Зубиног потока и Газивода, никад није био у саставу Косова. Чак је и у време нацистичке окупације то био део Недићеве окупиране Србије, а не Мусолинијеве Велике Албаније с укљученом Метохијом и јужним и централним Косовом (као што и данас поново постаје под видом „независног Косова”). Ако је несрећни Недић и писмено потврдивао да доноси своје одлуке „по наредби окупаторских власти”, какво оправдање ће моћи наћи данашња Влада пред сутрашњицом у случају прихватања граница, и то тамо где их чак ни хитлеровска окупаторска власт није постављала?

Оно што се очекује од садашње Владе и Скупштине јесте да наместо прихватања „интегрисаног управљања границом” преиспита све договоре претходне владе о „прелазима” који нису потврдени од стране Скупштине.

Оно што је такође основна дужност садашњих државних органа Србије јесте да пре било каквих других разговора и договора захтева од међународне заједнице омогућавање и гаранцију повратка хиљада прогнаних с Косова и Метохије, обнову порушених стотину и педесет храмова и хиљада домова, доношење Закона о реституцији друштвене и црквене имовине на Косову и Метохији, и став о бесправном запоседању српске земље и рудног блага на Косову од стране градитеља „Бондстила”.

Неопходно је, такође, претходно правим и објективним међународним судом испитати све злочине извршене на Косову и Метохији, све до вадења органа, за које нико није одговарао и не одговара, а како се ствари одвијају – неће ни одговарати, с обзиром на то да су пројекат „независног Косова” и све што се у његовом остварењу догодило и догађа, одобрили, организовали и помогли исти они који су, по најновијем признању бившег амбасадора САД у Хрватској Галбрајта, одобрили и подржали етничко чишћење стотина хиљада Срба из Хрватске Бљеском и Олујом.

Најновије проглашење генерала Анте Готовине и Младена Маркача невинима од стране Хашког суда, као и ослобођење Рамуша Хараднија, при чему су Срби, учесници грађанског рата у бившој Југославији, осуђени на хиљаде година затвора од истог суда (главнима меду њима, укључујући и генерала Лазаревића, борца за отаџбину на Косову, пресуђује се иако их вајни Хашки суд не проглашава учесницима „заједничког злочиначког подухвата”), очевидно, представља сваљивање од стране по- бедника свеукупне кривице и злочина у екс-Југославији на Србе, а истовремено и оправдање свог учешћа у разарању Југославије и распарчавању Србије, нарочито стварањем независног Косова на њеном тлу. У суштини, овде се ради о коначном остварењу, с одређеним изменама, нацифашистичког „поретка” и пројекта на тлу бивше Југославије, особито што се тиче Србије и Црне Горе. Да је то тако и да се Србија доживљава као потпуно развлашћена земља, то се види ових дана по слављењу Велике Албаније не само на Косову, него и у Прешеву и Бујановцу, као и у Македонији… С Косова се Тачи обраћа премијеру Дачићу (с којим премијер званично разговара иако потерница Србије против њега није повучена!) да се осећа веома поносно ,,што смо добили ту битку, тај рат” – „победили смо у рату, победићемо и у миру”; из Прешева га позивају: „Дођи ти, па скини споменик” – прешевским терористима; у Новом Пазару стоји месецима спомен- плоча фашисти, Шиптару злочинцу – чик да је неко скине! Све то потврђује да се „интегрисаним управљањем административних прелаза” према Косову само припрема, предвиђено моћницима, даље распарчавање Србије правцем Прешева и Старе Рашке (званог окупаторским именом Санџак), а вероватно, ако све претходно успе, и Војводине.

Овоме да додамо и следеће, нимало безначајно: онима који спроводе, корак по корак, стварање ,,независног Косова”, није свеједно која ће власт у Србији то аминовати. Зато тај „врућ кромпир” саморазарања утрапљују не „својим” европослушницима него онима које је народ изабрао због њиховог националног опредељења. Кад Косово предају, мисле такви, они које је народ сматрао, а и сами то тврде, наследницима ослободилаца Косова, и то баш на стогодишњицу његовог ослобођења, ко ће онда моћи у будућности да стави под знак питања оправданост и праведност тог чина?!

Надамо се, поштовани господине Председниче, да ћете Ви, као човек који је данас најодговорнији за судбину Србије и достојанства српског народа, овај став и гледиште Цркве схватити као израз дубоке бриге и забринутости за оно што нам се свима догађа и жељу да Вам се помогне у доношењу и спроводењу судбоносних одлука за будућност државе и народа.

Са благословом, Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски Иринеј председник Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве

Извор: „Недељник“ број 25, 4.април 2013.

***
***
***

Епископ бачки др Иринеј: Ко шта скрива, а ко шта открива?

4. Април 2013 – 10:20

Фамозни Недељник је данас, 4. априла, на страни 22 и даље, објавио веома прљав клеветнички текст под насловом „Владика бачки сакрио писмо СПЦ о Косову”. Колико је истинит наслов текста, толико су истините и све остале сплеткарске комбинаторике и инсинуације садржане у њему.

Истина је веома једноставна: владика бачки није ништа сакрио него је само поступио по благослову Патријарха српског и по одлуци Светог Синода да се писмо не објављује, а они који су га неовлашћено, на морално недопустив начин, објавили, — притом најпре нередиговани нацрт писма, а сад, ево, захваљујући Недељниковим добрим везама са лицима која спомиње у споменутој пашквили извесног Вељка Миладиновића, и у његовој коначној форми, — нека се поносе својим поступком у ове пречасне дане Велике Четрдесетнице! Затим, владика Иринеј није тек само „изменио две-три речи” него је нацрт писма малко и описменио, а и избацио је читав један ирелевантни одељак на црногорске теме, и то не по својој „цензорској” самовољи него опет по вољи Светог Синода, уз сагласно мишљење митрополита Амфилохија, аутора (или коаутора?) концепта писма који би заслуживао и да уђе у Гинисову књигу као светски рекорд по медијским обрадама и разрадама.

Остале пикантерије су још бесмисленије. Владика Иринеј хоће да мења изборни систем у Цркви? Каква глупост! Он, као и сваки други епископ, може дати овакав или онакав предлог, а једино Сабор одлучује. Колико право су својевремено имали предлагачи садашњег изборног система, толико право имају и евентуални предлагачи другачијег система, па, међу њима, и епископ бачки. Следи прича о „цензури” истог у Патријаршији, толикој „да је владици Атанасију забрањено да у Православљу објави своје писмо о Косову”. Притом, нити је владика Атанасије свој текст доставио окривљеном од Недељника епископу бачком на увид или мишљење, нити је Иринеј бачки ишта знао о том „писму о Косову”, а поготову га није „забранио”, како подмеће Недељник.

Истог нивоа је довођење имена и делања владике бачког у везу са писањем и пискарањем разних „верских аналитичара”, као и његов тобожњи покушај да „сакрије” став Цркве о Косову „по налогу власти”. Зар тај исти владика бачки не износи став Цркве о Косову непрестано, што службено, у име Синода и Сабора, што у својим личним ауторским текстовима? А ако он дела „по налогу власти”, занимљиво би било знати по чијем налогу дејствују Недељникови информатори и сабеседници, нарочито онај који прети чистком „неподобних” — а вала и непоћудних — епископа, сматрајући себе довољно безгрешним да може први да баци камен на грешнике. Наравно, ко је све грешник, првенствено међу владикама, не мора се доказивати — довољно је отворити странице Недељника или, још боље, ослушнути непогрешиви суд његових саговорника.

А тек „плетенија словес” на кадровске теме у епископату наше Цркве! Тек је то посластица…

Све у свему, Недељникова пашквила је доказ еволуције критичког и аналитичког новинарства у трач-новинарство најниже врсте на српској медијској сцени, а медијски ангажман појединих црквених личности, попут овог у Недељнику, и не само у њему, показатељ је, нажалост, и алармантне дистрофије црквене с(а)вести  и онде где не би смело да је буде.

Извор: Епархија бачка

 

http://www.spc.rs/sr/episkop_bachki_dr_irinej_ko_shta_skriva_ko_shta_otkriva

 

***
***
***

Владика Григорије: Цркви потребне промјене

Извор: РТРС;

РЕПУБЛИКА СРПСКА | 05/04/2013 | 08:58

Владика Григорије изјавио је поводом спомињања његовог имена у тексту београдског “Недељника” о стању у Српској православној цркви, да не зна откуд он у тој причи, али да су Цркви објективно потребне промјене.

 Владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије сматра и да је ћутање Цркве о Косову у овом тренутку у најмању руку зачуђујуће.

Владика Григорије каже да му је то страно, јер Косово је једна од најболнијих тема о којој се Црква увијек изјашњавала у протекле три-четири деценије.

Говорећи о људима унутар Цркве, владика је истакао да се они варају ако мисле да се неке ствари у Цркви и изван ње не знају. Потврдио је да је покренуо питање случајева педофилије у Цркви.

Он је истакао да ће истрајати у рјешењу те проблематике, јер мисли на будућност Цркве.

http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=84461

Одговор редакције „Вечерњих Новости“ на оптужбе из СПЦ-а
Одговор редакције „Вечерњих Новости“ на оптуж…
Posted 6 дана ago

Да се митрополит загребачко-љубљански Порфирије и остали великодостојници нису обрушили на уредништво и новинаре "Вечерњих новости", речима недостојним архијереја СПЦ, оптужујући све нас да заступамо интересе хрватског клера и политичара…

Одговор редакције „Вечерњих Новости“ на оптуж…
Владика Дамаскин Давидовић +(8 јуни 1946 – 28 јуни 2017)
Владика Дамаскин Давидовић +(8 јуни 1946 – 28 јуни 2017)
Posted 1 week ago

“Слуго мој добри, уђи у радост господара свога!”. Изненада, тихо и нечујно упокојио се владика Дамаскин Давидовић у 71 ој години живота 28 јуна, 2017 године. Нашла га је полиција у…

Велики комбинатор не посустаје
Велики комбинатор не посустаје
Posted 2 weeks ago

Имајући пред собом пример Тадића, а иза себе одрицање од свег што је национално, чиме је стекао признање Запада које је морао да одржи по сваку цену, Вучић је решио…

Велики комбинатор не посустаје
Ко заиста сведочи Богочовјека Христа?…
Ко заиста сведочи Богочовјека Христа?…
Posted 2 weeks ago

Овогодишње мајско заседање Архијерејског сабора у Београду било је скоро непримећено, по обичају иза затворених врата, недоступно за јавност, без медијске помпе и разних медијских ''предсказања'' али је, поред саборског…

Ко заиста сведочи Богочовјека Христа?…
Писмо држави Србији
Писмо држави Србији
Posted 2 weeks ago

Поштовани, зовем се Јанко Гашић. Имам 23 године. Имам младост, породицу, пријатеље, љубав. Немам здравље, нормалан живот, радост. Немам, јер су ми то одузели хулигани. Непознати људи којима сам и ја сам…

Писмо држави Србији
Вучић гради кућу бечком коњушару
Вучић гради кућу бечком коњушару
Posted 3 weeks ago

Нови предсједник Србије најавио је да ће обновити кућу бана Јосипа Јелачића. У Србији нема довољно јунака који су свој живот дали за Српство и без којих ни Вучић сад…

Вучић гради кућу бечком коњушару
Вашар таштине и примитивизма
Вашар таштине и примитивизма
Posted 3 weeks ago

Ове године навршава се тачно 170 година од како је познати енглески књижевник Виљем Текери, почео, у наставцима, да објављује своје чувено дело Вашар таштине, чије се основе и данас…

Вашар таштине и примитивизма
Зашто запад никад неће побједити Србе?
Зашто запад никад неће побједити Србе?
Posted 4 weeks ago

Читав свијет обишле су вијести о терористичком нападу у енглеском Манчестеру. Западни новинари се питају: Како неко може убијати ђецу? Тој реченици фали само појашњење коју ђецу? Ради се о…

Зашто запад никад неће побједити Србе?
Црква навија да Брнабићева буде премијер!
Црква навија да Брнабићева буде премијер!
Posted 4 weeks ago

ЦРКВА БИЛА ЈАСНА. СПЦ: Желимо да Ана наследи Вучића! На коктелу који је приређен пошто је нови председник Србије Александар Вучић положио заклетву у холу Дома Народне скупштине министарка државне…

Црква навија да Брнабићева буде премијер!
СПЦ ограничава слободу изражавања
СПЦ ограничава слободу изражавања
Posted 4 weeks ago

Поводом ултиматума који је патријарх Српске православне цркве Иринеј упутио професорима Православног богословског факултета да се не могу појављивати у медијима без посебног благослова, огласила се група професора Филозофског факултета…

СПЦ ограничава слободу изражавања
PreviousNext



4 коментара у вези “Владика бачки сакрио меморандум СПЦ о Косову”
  1. [...] [4] pravoslavlje.spc.rs [5] spc.rs/sr/sinod [6] nikadgranica.org [7] bktvnews.com [8] novinar.de Posted in: Анализе ⋅ Tagged: Александар Павић, Фонд [...]

  2. [...] [4] pravoslavlje.spc.rs [5] spc.rs/sr/sinod [6] nikadgranica.org [7] bktvnews.com [8] novinar.de This entry was posted in Анализе on 20.10.2013. by [...]

  3. [...] [4] pravoslavlje.spc.rs [5] spc.rs/sr/sinod [6] nikadgranica.org [7] bktvnews.com [8] novinar.de Aleksandar [...]


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo