Вести

Владика врањски Пахомије (други с десне стране) радо виђен гост епархије бачке (вл. Иринеј (Буловић)

Поново сам кренуо у први разред, али сада ванредно. У међувремену ми је, јануара 2005, умро отац, а владика је дошао код нас да понуди помоћ породици, а мени собу у манастиру како бих, казао је, могао да на миру учим. Иако сам знао његове праве мотиве, никоме нисам смео да кажем шта ми се десило у Прохору Пчињском, осећао сам неку мешавину страха и срамоте, бојао сам се да ми нико неће поверовати, па сам пристао да одем у манастир.

Никола Лазић; „Врањске“ БРОЈ 838; Агонија дуга девет година; 21.03.2013

***

Користио је сваку прилику да ме нападне: владика ПахомијеКористио је сваку прилику да ме нападне: владика ПахомијеНемања С. је те 2004. имао 16 година када га је владика Пахомије позвао да га у ноћи између 6. и 7. јула, на Ивањдан, после бденија, сачека између амбара и јужног конака манастира Свети Прохор Пчињски. Повод за сусрет, како му је преосвештени објаснио, био је Немањин слаб успех у Средњој богословској школи у Крагујевцу коју је претходне јесени уписао и понављао први разред. Тада је, понавља Немања С. (24) за Врањске оно што је 20. фебруара ове године рекао и припадницима Управе криминалистичке полиције (УКП) Министарства унутрашњих послова, владика први пут покушао да над њим изврши оно што Кривични закон ове земље дефинише као „Кривична дела против полне слободе“.

– Пре бденија поводом великог хришћанског празника рекао ми је да га после сачекам између амбара и јужног конака, у коме се налазе његове одаје, наводно да разговарамо о мом даљем школовању, да видимо како и шта даље. Дошао је између два и три после поноћи. Иако ми је све било сумњиво, јер је против њега у то време управо трајао судски процес због педофилије (видети оквир Ретро; п.а.), ипак сам ушао у његове одаје. По гласу ми се учинило да је припит – препричава Немања први контакт са Пахомијем и почетак голготе која је трајала све до средине јануара 2013, дакле скоро девет година.

ИЗЈАВА БЕОГРАДСКОЈ ПОЛИЦИЈИ

Наш саговорник је на неодређено време запослен у Епархији Врањској, на радном месту магационера, али се од средине јануара, када је одлучио да прекине са ћутањем, налази на боловању. Немања није његово право име; оно је познато редакцији (али и полицији, тужилаштву), као и остале генералије. Каже да ће идентитет открити тек када (и ако) правосуђе поведе поступак против Томислава Гачића (световно име владике Пахомија) на основу „Службене белешке о обавештењу примљеном од грађана“, коју су саставили припадници УКП након разговора са Немањом у Лесковцу 20. фебруара. Трајко Наумовић, први заменик тужиоца Основног јавног тужилаштва у Врању (ОЈТ) потврђује за Врањске да је Службена белешка стигла до њих, да се тренутно проверавају њени наводи и да, у овој фази поступка, не може да износи више детаља.

САОПШТЕЊЕ ЕПАРХИЈЕ ВРАЊСКЕ

ЗАР НА ПРВИ ДАН ПОСТА

Врањске су, после разговора са Немањом, послале неколико питања електронском поштом на адресу Епархије у вези овог случаја:

Поштовани, молим вас да ми у циљу благовременог и истинитог информисања јавности, одговорите на следећа питања:

– У тужилаштво у Врању стигла је, из полиције, „Службена белешка о обавештењу прикупљеном од градјана“, о кривичном делу „недозвољене полне радње“ (члан 182. КЗ Србије) које је, наводно, починио епископ Епархије врањске г. Пахомије над једним, у време наводног дела, малолетним дечаком. Да ли су Еапрхија и сам г. Пахомије, упознати са овим предметом?

– Шта ће г. Пахомије, као и Епархија, предузети поводом документа који је полиција проследила Тужилаштву?

– Шта ће г. Пахомије и Епархија предузети уколико Тужилаштво подигне кривичну пријаву против Његовог Преосвештенства?

– Уколико Тужилаштво поднесе кривичну пријаву, хоће ли то утицати на рад Епархије и однос верника према њој, обзиром да се против г. Пахомија већ водио судски поступак због сличних дела?

Поштовани, молим вас да ми одговоре на ова питања доставите најкасније до уторка (19.март 2013.) у 14 сати.

Међутим, уместо одговора, Епархија се огласила саопштење за јавност на својој интернет страници, које преносимо у целини:

– Поводом питања Новина врањских упућених Епархији врањској 18. марта 2013. године, а која се односе на Епископа врањског господина Пахомија, обавештавамо јавност о следећем:

– Новине врањске, по истом сценарију као што су то урадиле 9. јануара 2003. године, желе да направе нови „случај Пахомије“. Како тада нису успели да га удаље са епископског трона Епархије врањске, очекују да то сада ураде, опет у време великих дана наше свете Цркве и на исти начин.

У првом случају, 2003. године, суд је донео правоснажну ослобађајућу пресуду за епископа Пахомија. Ми ту ништа не можемо нити да додамо нити да одузмемо. Онима који су наручивали и извршавали „случај Пахомије“, то се није допало. Потрошена су многа новчана средства, злоупотребљени од злобникâ малолетници који су послужили као средство у обрачуну иних организација са Српском Православном Црквом у Епархији врањској, а резултата није било. Неће га бити ни овог пута.

Трновити пут којим иде Српска Православна Црква на простору Епархије врањске, заједно са њеним Епископом, господином Пахомијем, није ништа друго до испуњење јеванђелске поруке: „…Све ће вам то чинити због имена мојега“. То је и доказ животворности порукâ Господа нашег Исуса Христа у свим временима. Непријатељи Цркве желе њено уништење, али заборављају да Црква није људска већ божанска установа која је трајала, траје и трајаће довека.

Овај, још један у низу покушајâ напада на епископа Пахомија, како то само нечастиви може да уреди, почео је првог дана Великог поста, а пошто време поста јесте време властитог преиспитивања и опраштања, то упућујемо поруку непријатељима Цркве да преиспитају себе и своје поступке којима нападају Српску Православну Цркву и њену јерархију, а ми им опраштамо и очекујемо њихово покајање.

– Нисам – објашњава Немања – имао поверење у овдашњу полицију, па сам преко одређених веза издејствовао да ме саслушају Београђани, и то што даље од Врања.

Подсетимо да је Пахомије, после вишегодишњег судског поступка најпре пред врањским, а потом пред нишким правосуђем, ослобођен одговорности за педофилију због недостатка доказа и застарелости. Врховни суд Србије је, међутим, 2007. установио низ грешака у поступку на штету четворице дечака који су оптужили владику, али то мишљење није имало правно дејство.

Наш саговорник је изданак старе, познате врањске породице. У кући их је било шесторо а немаштина се осећала на сваком кораку. То је, признаје Немања, био основни разлог што су његова породица и он, тада дечкић од 11 година, после бомбардовања 1999. прихватили предлог месног пароха да у цркви Свете тројице почне да похађа часове веронауке:

– Почео сам да редовно идем у цркву, да помажем, водили су ме на море и све је до Ивањдана 2004. било у најбољем реду – сећа се Немања.

Убрзо после првог „блиског сусрета“ са Пахомијем, уследио је и други, подједнако трауматичан и болан, овога пута у врањском манастиру Светог Николе, где је владика Немањи обезбедио собу за учење:

– Поново сам кренуо у први разред, али сада ванредно. У међувремену ми је, јануара 2005, умро отац, а владика је дошао код нас да понуди помоћ породици, а мени собу у манастиру како бих, казао је, могао да на миру учим. Иако сам знао његове праве мотиве, никоме нисам смео да кажем шта ми се десило у Прохору Пчињском, осећао сам неку мешавину страха и срамоте, бојао сам се да ми нико неће поверовати, па сам пристао да одем у манастир – прича Немања.

Оно чега се прибојавао убрзо се претворило у стварност, па је побегао отуда после недељу дана.

– Пахомије је сваке вечери долазио у моју собу. Свака ноћ у манастиру за мене је била најгора мора, прави пакао. Говорио ми је да у томе што ради нема ничег лошег. Бранио сам се како сам знао и умео, гурао га и плакао, да би коначно некако побегао. – сећа се наш саговорник.

СТАН И ВОЗАЧКИ ИСПИТ

Док говори делује прибрано, замуца само кад до детаља препричава владикине ноћне визите његовој манастирској соби, али и касније насртаје. Његове молбе да престане нису дале никакав резултат, напротив, а докле је преосвећени ишао, и како је све то утицало на дечака, можда најбоље говори следећи детаљ:

– Те 2006. сам напунио 18 година, када ми је владика понудио да ми уплати возачки испит јер, како ми је рекао, жели да га ја возим кад положим. Међутим, пошто сам знао куда то води, намерно сам падао на типовању. Или ме је, на пример, наговарао да подигнем кредит који ће он отплаћивати и купим стан.

Пошто је напунио 18, Немања је добио посао у Епархији, и плату која сада износи 33.000 динара. Школу је похађао ванредно. Каже да је био свестан шта га све чека, али признаје да није имао храбрости да било коме исприча о Пахомијевом понашању:

– Размишљао сам, ако престанем да одлазим на посао питаће ме код куће о чему се ради. Како да им објасним? Шта да им кажем?. Наставио сам да радим можда и зато што сам добрим делом издржавао породицу – прича Немања.

Наравно, десило се оно што је предосећао и пре него је отишао у манастир Светог Николе.

– Свакодневно ме узнемиравао, остављао ме да радим после радног времена, као има нешто да се заврши, звао ме да разговарамо, говорио како хоће да ми помогне, да ми даје новац, да ми буде други отац, све то зачињено сексуалним атацима. Додуше, никада није децидно тражио ништа за узврат, али је користио сваку прилику. Једном сам морао да бежим шумом из црквене куће на Власина риту.

Владика је имао моћ да удеси да му Немања стално буде у близини. Остављао га је да служи госте када дођу на ручак или вечеру па да остану сами кад ови оду, тражио да му баш он доноси папире на потпис, да остаје после радног времена, користећи сваку прилику да насрне на дечака. Једном приликом, међутим, неко је улетео у канцеларију и видео владику у непримереном положају:

– Не могу да се сетим колико пута је покушао да ме обљуби; много, много пута. Једном ме је, сећам, се, благајник послао да владики однесем неке папире на потпис јер је овај увек тражио да му их ја носим и увек ме је злостављао пошто смо били сами. – сећа се Немања.

После безбројних напада, клупко је почело да се размотава пре три године када је Немања направио рачун од 9.000 динара на службеном мобилном телефону. Каже да је тог месеца, не сећа се тачно ког, девојци са којом је био у вези послао око 3.500 смс порука, па је владика од провајдера затражио и добио листинге позива.

– Међутим, тада су неки у Епархији, благајник пре свих, видели и његове бројне позиве упућене ка мом броју, и то углавном у глуво доба ноћи. Многи су ме питали о чему се ради, зашто ме је владика звао, али нисам смео да признам.

Немања је одлучио да више не ћути пре годину дана, када се о вишегодишњој агонији поверио једном свештенику, али он није ништа предузео – владика је наставио са малтретирањем где год је могао, чак и у магацину, на радном месту нашег саговорника.

ВАНРЕДНИ ПОПИС

То као да је била увертира за дешавања која су уследила. Крајем прошле године урађен је детаљан попис магацина са свећама, иконама и осталим црквеним мобилијаром који је дужио Немања, и стање је било регуларно. После Божићних празника, међутим, 11. јануара ујутру Немањи је претпостављени саопштио да му је пронађен мањак од 30.000 динара. Потписао је и некакву изјаву, иако је, каже, знао да је немогуће да се за десетак дана направи толики мањак. Исте вечери заседао је Управни одбор Епархије, где су чланови обавештени о мањку:

– Један локални адвокат, члан УО, затражио је да се против мене поднесе кривична пријава уколико не дам отказ, што ми је сутрадан пренео мој шеф. Одговорио сам му да ћу да размислим, али сам 13. јануара отишао на боловање. Уследили су позиви, звали ме да додјем на посао, владика ме звао по неколико пута, и дању и ноћу, обили су ми магацин иако владика има кључ и шифру од аларма. Почели су и да ме из Епархије зову на кућни телефон, да додјем на посао, чак је и мој парох долазио, секретар Епархије, благајник, наговарали ме да се јавим владики, да ће он као све да среди. Све се то дешава јануара, ја се не јављам јер знам позадину – прича Немања.

Његови га већ питају зашто не иде на посао, о чему се ради, зашто га толико зову. Тада је преломио:

– О свему што ми се десило и са владиком, и са мањком, одлучио сам да испричам једном свештенику у кога имам велико поверење. Он ме је разумео и помогао. Заједно смо, са још једним породичним пријатељем, отишли код мене и све испричали мојима код куће.

Тада настаје општа гужва – владика наставља да зове, зову из Епархије, као да предосећају нешто:

– Уз помоћ пријатеља ступио сам у контакт са УКП из Београда и договарамо се да дам изјаву. Пре тога десетак дана нисам спавао код куће, крио сам се како бих избегао сваки контакт са људима из Епархије и владиком. Врање као место сусрета са полицијом не долази у обзир, па одлазимо у Лесковац. Тамо сам испричао све ово што и вама – завршава Немања.

До закључења овог броја Врањских из Епархије нисмо добили никакав одговор на питања упућена електронском поштом везана за овај случај (види оквир). На потезу је, дакле, Основно јавно тужилаштво. И читаво друштво, додали бисмо.

***
***
***

РЕТРО, ВРАЊСКЕ 449; 9. арт 2006

СУД ОСЛОБОДИО ОПТУЖБИ ВЛАДИКУ ПАХОМИЈА

Држава тужи, држава брани

Судско веће Општинског суда у Нишу којим је председавала судија Катарина Ранђеловић, у понедељак, 6. марта 2006. године, ослободило је владику врањског Пахомија оптужби за противприродни блуд злоупотребом службеног положаја над четворицом малолетних дечака. Судија Ранђеловић је у образложењу своје одлуке између осталог навела: „Како је заменик ОЈТ у Нишу, на главном претресу 3. марта 2006. године одустао од кривичног гоњења против окривљеног за кривична дела под тачком 1. и 2. оптужног предлога, а услед наступања апсолутне застарелости кривичног гоњења, то је суд донео пресуду којом се оптужба одбија за та кривична дела. У односу на кривична дела под тачком 3. и 4. оптужног предлога, суд је на основу брижљиве и савесне оцене свих изведених доказа, као и ценећи их сваки посебно и у њиховој међусобној повезаности, нашао да није доказано да је окривљени извршио кривична за која је оптужен. Стоји, наиме, одређен степен основане сумње, али не и такав степен извесности, нити се оценом контрадикторних доказа несумњиво утврђује да је окривљени кривична дела извршио, да би суд донео осуђујућу пресуду. Сходно томе, а примењујући начело „У случају сумње у корист окривљеног“, те применом чл. 355. тач. 3. ЗКП-а, окривљени је ослобођен оптужбе.“

Тиме је, макар у овој фази, окончан маратонски судски процес, који је захваљујући пре свега вештим маневрима епископове одбране, трајао читаве три и по године. Но, то опет не значи да је овиме стављена тачка на „случај Пахомије“, који је пред српско друштво поставио изазове свога времена; ту су, правосудног дела што се тиче, више судске инстанце, али и „друга Србија“, цивилно друштво, које је са расположењем далеко од равнодушног примило овакав исход.

„Афера Пахомије“ изашла је у јавност 9. јануара 2003. године, када су „Новине Врањске“ у чланку под насловом „Греси преосвећеног“ објавиле исповести четворице малолетних дечака, који су тешко оптужили владику врањског да их је сексуално злостављао. Крунски аргументи против „блаћења његове смерности“ била је фамозна „теорија завере“, Србима толико блиска – то је, у ствари напад на Српску православну цркву, па и саму српску државу и народ, што је у каснијем развоју догађаја одредило и целокупну конструкцију владикине одбране. Па су ту умешане разноразне стране обавештајне службе, „албански лоби“, геостратешки положај Епархије врањске… углавном аргументи ванправног карактера, који са самим случајем нису имали ама баш никакве везе.

ШТА КАЖЕ ЗАКОН

Корпус кривичних дела против полних слобода обухвата 18. глава Кривичног закона, од чланова 178 до 182. Нама су овде најзанимљивија дела из члана 181 (обљуба злоупотребом службеног положаја) и 182 (недозвољене полне радње)

Обљуба злоупотребом положаја

(1) Ко злоупотребом свог положаја наведе на обљубу или са њом изједначен чин лице које се према њему налази у односу какве подређености или зависности, казниће се затвором од три месеца до три године.

Недозвољене полне радње поред новчане, предвиђају затворске казне у трајању од шест месеци до годину дана.

извор: ВРАЊСКЕ; 21.03.2013

http://www.vranjske.co.rs/2013-03-21/%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B4%D1%83%D0%B3%D0%B0-%D0%B4%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%82-%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0.html

Насловна илустрација и формат новинар.де

***
***
***

УЛОГА ПАТРИЈАРХА ИРИНЕЈА У АФЕРИ ПАХОМИЈЕ

Сви су знали за злостављање деце

Иван Ангеловски

Садашњи патријарх Српске православне цркве водио је 2003. године тајну комисију Синода за испитивање случаја педофилије, али су налази до сада ускраћени јавности. У комисији су, поред њега, били још епископ Григорије из Требиња и Милутин Тимотијевић, ректор Призренске богословије

Уместо да причамо њему он је причао нама: Пахомије и Иринеј у ВрањуУместо да причамо њему он је причао нама: Пахомије и Иринеј у ВрањуКада му је телефон зазвонио, отац Горан Арсић, свештеник из Врања, одахнуо је. На вези је био владика нишки Иринеј (Гавриловић). Владика, који је у јануару ове године постао патријарх Српске православне цркве (СПЦ), тражио је од свештеника Арсића да дође и сведочи пред Комисијом коју је црква установила да би испитала околности везане за оптужбе против Пахомија (световно име Томислав Гачић), епископа врањског. Отац Арсић је већ био добро упознат са скандалом јер су три дечака, тинејџера, дошла код њега, неких других свештеника и две калуђерице, жалећи се да их је Пахомије сексуално злостављао. „Врањске“ су почетком те 2003. године објавили изјаве малолетника и скандал је узбуркао јавност. Током полицијске истраге, још неколико малолетних дечака изнело је сличне оптужбе против епископа.

ПОЗИВ ЧЕКАН МЕСЕЦИМА

Данас, годинама после тог разговора, отац Арсић се сећа како му је владика Иринеј рекао да је формирана трочлана комисија да испита скандал и да ће је управо он предводити.

– Хвала, владико. Овај позив чекам већ месецима – сећа се отац Арсић како је пун наде одговорио садашњем патријарху.

Али, ако је и помислио да је Црква озбиљна у намери да преиспита наводе о злостављању деце, чекало га је велико разочарање. Када је, с двојицом ђакона и једним од дечака који је оптужио Пахомија, дошао на састанак с владиком Иринејем у Ниш, Арсић је убрзо схватио да су тамо позвани како би им се одржала лекција, а не да кажу своју страну приче. Владика Иринеј је био љут јер је отац Арсић, као и тројица тинејџера, са оптужбама изашао у јавност.

– Уместо да ми причамо њему, он је причао нама. Тада ми је било јасно да сви у Цркви знају за сексуално злостављање деце, али ћуте. Били смо наивне овце што смо веровали у чистоту наших црквених вођа – каже Арсић за БИРН.

Постојање црквене комисије, евентуални налази, као и идентитет тројице црквених великодостојника који су били у комисији, до сада није био познат јавности. Према Арсићевим речима, поред садашњег патријарха, друга два члана комисије били су епископ Григорије из Требиња, у Босни и Херцеговини, и Милутин Тимотијевић, ректор Призренске богословије на Косову.

Отац Арсић каже да је црквена комисија формирана почетком 2003. како би испитала оптужбе против епископа Пахомија, који је био тада, а и данас је, владика Епархије врањске.

Према документима из Врховног суда Србије, прибављеним по Закону о слободном приступу информацијама, дечак, идентификован као М.К, тврдио је да га је епископ први пут злостављао на дан Св. Игњатија 2002. године, славе владике Пахомија, након што га је позвао у своју собу и затражио од њега да му измасира леђа.

ОН ЈЕ НЕВИН

Након масаже, епископ је од дечака тражио да се скине, покушао да га загрли и притисне своје тело уз нјегово.

М.К. је навео да га је епископ у три наврата злостављао. Након четворомесечне полицијске истраге, Пахомије је на крају оптужен за сексуално злостављање четворице малолетних дечака, од којих је М.К. био најмлађи.

Четири године касније, пресудом Општинског суда у Нишу, две тачке оптужнице су одбачене, зато што је суђење одуговлачено толико да је истекао рок застаре у ком се пресуда морала донети. Преостале две тачке оптужнице, међу којима и случај М.К, одбачене су јер суд није прихватио сведочења дечака као поуздана.

Према принципу In dubio pro reo, уколико судија, у овом случају Катарина Ранђеловић, има било какве сумње да је оптужени заиста учинио кривично дело, мора да пресуди у корист оптуженог. Епископ Пахомије је био ослобођен.

– Принцип In dubio pro reo у Србији се користи врло ретко – каже Весна Ракић Водинелић, професорка права на београдском универзитету Унион.

– Судија мора имати врло озбиљне разлоге да донесе такву одлуку – додаје она.

Пресуду Општинског суда потврдио је другостепени суд у Нишу, чијим већем је председавао судија Данило Николић.

Породица М.К. данас тврди да је момак још увек трауматизован. Сада има 21 годину и у потпуности одбија да разговара о овим догађајима.

Ниједан од преостале тројице дечака, који су у то време били ученици Богословије, није желео да се присећа, нити да коментарише случај. Двојица су завршила богословске факултете у Грчкој, где и данас живе и раде као свештеници, док је трећи потпуно напустио цркву и живи у Врању.

СПЦ И ДАЉЕ ЋУТИ

У августу ове године је послат писмени захтев информативној служби СПЦ да омогући интервју са патријархом Иринејем, са намером да се расветле околности рада Комисије и да се јавности предоче њени налази. Захтев исте садржине послат је и епископу Григорију. До момента објављивања овог текста, и поред неколико телефонских подсећања, црквени званичници нису одговорили.

Ослобађајућа пресуда епископу Пахомију испровоцирала је многе да верују да су црквени великодостојници, људи из правосуђа и политичари активно сарађивали како би га задржали на слободи.

И даље се верује да судије које су судиле у овом предмету нису радиле независно, већ под притиском из кругова тада владајуће Демократске странке Србије Војислава Коштунице, чија је влада неговала је блиске односе с црквом.

Судија Катарина Ранђеловић негира да је подлегла притиску да ослободи епископа, док је судија Данило Николић одбио да коментарише случај.

Ипак, према анонимном писму, заведеном у документима Министарства правде у вези са случајем Пахомије, двоје судија састали су се са тадашњим министром правде Зораном Стојковићем у Нишу у марту 2007, дан пре ослобађања епископа Пахомија.

„Дан пре завршног претреса у случају Пахомије, на моје велико изненађење, с обзиром на то да знам прилике у суду, у ресторану испод трибина Фудбалског клуба Раднички, у поподневним сатима, за једним столом су седели тадашњи министар правде Зоран Стојковић, председник Окружног суда у Нишу Данило Николић и судија Катарина Ранђеловић“ – тврди аутор анонимног писма, потписан само као „судија“.

Катарина Ранђеловић негира да је била на ручку с тадашњим министром правде.

– Нисам имала никакав састанак са Зораном Стојковићем. Ни он, ни било ко други, није имао никаквог утицаја на ослобађајућу пресуду епископу Пахомију.

Николић је одбио да разјасни да ли је био тамо или не, а Стојковић није ни пристао на интервју.

ЗАДАТАК МИНИСТРА СТОЈКОВИЋА

Нисам утицао на одлуку, нити сам имао интереса да то радим. То је све што могу да кажем – рекао је кратко.

Иако Стојковић одбија да потврди или негира да ли је био у посети Нишу дан пре ослобађања Пахомија, према саопштењу још увек доступном на сајту тамошњег Универзитета, бивши министар правде заиста јесте био тог дана у Нишу где је присуствовао представљању књиге на Нишком универзитету 5. марта 2007, дан пре ослобађања Пахомија. Књигу, Споразум о признању кривице, написао је Данило Николић, председник Окружног суда и председавајући другостепеног већа које је потврдило ослобађајућу пресуду.

У међувремену, отац Арсић, свештеник који је сведочио против епископа Пахомија, каже да је, заједно са осталим свештеним лицима која су веровала дечацима, пао у Пахомијеву немилост. Епископ, који је и председник епархијског црквеног суда у Врању, започео је и добио иницијални црквени поступак да се Арсић и још један свештеник рашчине.

Након саслушања на вишем црквеном суду, Арсић и други свештеник су враћени у цркву и пребачени у друге епархије. Једна монахиња и једна искушеница, које су такође сведочиле у корист дечака, према Арсићевим речима, самостално су напустиле цркву.

Од тада је отац Арсић водио више дискусија са различитим епископима.Данас се присећа тих разговора.

– Неки од њих су ми рекли: „Знамо да су деца пропатила, знамо да сте ви у праву, знамо да га је [Пахомија] суд ослободио под притиском…“ Ја сам их питао: „Али, биће још деце, биће још суза и патњи, и шта ћете онда да урадите?“ Један од епископа ми је одговорио: „Зависи од новог патријарха“. А ја кажем, па хајде да видимо шта ће нови патријарх да уради.

(Овај текст је резултат програма Балканске стипендије за новинарску изузетност, иницијативе фондација Robert Bosch и ERSTE, у сарадњи са Балканском истраживачком мрежом, BIRN).

извор „ВРАЊСКЕ“  Број 761