Вести

Ништа практичније од добре теорије – рекао је неко. Може ли мало импровизације на почетку, па озбиљне научне теорије у средини, и онда више него очигледних чињеница из живота на крају. Може!? Е, добро онда.

Пише: Зоран Ј. Јанковић, 16.03.2013

***

Друштво (чија је најорганизованија и најдоминантнија форма – држава) настало је тако што су неке пра – индивидуе одлучиле да се удруже. Нису сами могли да се бране од опасности (сигурно сви знате ону причу о пруту којег је више него лако сломити кад је сам, али кад их се неколико повеже у сноп онда то није могуће). Затим су „први људи“ примијетили да удружени лакше лове крда. И Стада. Већ чега. Па су, онда, схватили да морају подијелити и међусобне улоге. Неко је морао бити шеф (или шефица) , неко магационер, неко кувар, неко стражар… Кад је први шеф наредио да заједница чини нешто од чега ће само он имати користи настала је – корупција. Исто то починио је и чувар залиха кад је неком кувару дао више меса него што је потребно да заједница вечера, а овај њему „испод руке“ уручио највећи комад печене месине. И све то видио стражар па се и он „огребао“ за комад кртине који му, иначе, не припада

Јесте ово много поједностављено, помало и карикирано, али јесте и фундирано у научној теорији.

А сад озбиљна научна теорија

Термин „корумпирати“ потиче од латинске ријечи „цоррумпере“ која значи кварити, изопачити, подмитити, поткупити…

Научна теорија нема искристалисану јединствену дефиницију корупције. Али зато има приближно уједначене елементе које мора садржавати свака ваљана дефиниција. Према професору Мићи Бошковићу то је:

1. Противправно и неморално дјеловање.

2. Починиоци су лица који су носиоци државне, политичке, финансијске, привредне или друге јавне функције, као и лица која се појављују као носиоци одређених функција у приватном сектору.

3. Дјелатност се састоји у искориштавању положаја, прекорачењу овлаштења, кориштењу функције и друштвеног угледа, невршењу послова из своје надлежности, кориштењу институција система и институција у којима су запослена лица која врше корупцијска кривична дјела.

4. Стицање противправне имовинске користи, богаћење без правног основа, остваривање личних интереса, политичке, финансијске или неке друге моћи.

Исти аутор као најзначајније карактеристике корупције издваја:

а) њену актуелност,
б) висок степен друштвене опасности,
ц) нове облике њеног испољавања.

Молим да читалац уочи (само) неколико ствари: корупција је кривично дјело, њоме се остварује противправна имовинска или нека друга корист, онај ко све то чини ради тако да злоупотребљава улогу коју му је друштво повјерило због општедруштвене добробити.

И још само, лијепо вас молим, запамтите ово: „Корупција угрожава економску, политичку и друштвену основу сваке државе и омогућава, најчешће економску, моћ њеним актерима“. Мисао истог аутора. „Мог“ уваженог професора Миће Бошковића.

Корупција вам је као малигни тумор. Што она више нараста и кваса то држава и народ више малакса. Корупција расте, народ опада. Исход ове неравноправне борбе је фаталан. Тамо гдје корупција односи „бакву“.

Све државе свијета имају корупцију, али је она инцидента ситуација коју државни органи сузбијају. Колико год могу. Иако је никад не искоријене. Код нас корупција није инцидент, него закономјерност по којој друштво функционише. Образац постојања. Шаблон живљења. Животни „урнек“. Све државе свијета имају своју корупцију, само наша корупција има своју државу. Е, ово су већ мисли моје маленкости. Мада је ова посљедња инспирисана „ђинђићијадом“.

Жељка звана 100% (а није Драгичевић)

Данас сам у „Пресс“ – у прочитао како је Жељка Кујунџија, доскорашњи портпарол СИПЕ (зашто Агенција за истраге и заштиту носи скраћеницу – СИПА!?) , имала 100% учинак и на писменом и на усменом дијелу испита на конкурсу за новог помоћника директора Агенције за превенцију корупције и координацију борбе против корупције БиХ (молим да акценат ставите на назив, односно функцију Агенције гдје је конкурисала Жељка за помоћника директора).

И све би то тако прошло поред нас да Дирекција Европске комисије није посумњала у регуларност конкурса. Они су мало заталасали, тврди споменута новина, па су се и други заинтересовали и закључили да је Жељкин мужић, Здравко Кујунџија, иначе шеф Одсјека за обуку Агенције за државну службу БиХ, институције која проводи расписани конкурс, својој брачној други доставио питања (ваљда и одговоре) а она није могла да одоли изазову него је одговорила 100%. Све тачно. Нигдје ни најмање грешкице (намјеран плеоназам). Ни на писменом ни на усменом. 100% Жељка. Гласам да се штампају љетње маје са овим натписом. И да буду хит. Попут оних зелених „100% Босанац“.

Корупција корупцијине корупције

Ако се корупцијом долази до руководних радних мјеста у „Агенцији за борбу против корупције и координацију борбе против корупције“ то ми даје потпуно и безрезервно право да устврдим да се на исти начин долази до руководних радних мјеста у „специјалним“ судовима, „специјалним“ тужилаштвима, „специјалним“ полицијама (Жељка Кујунџија је раније била портпарол специјалне полиције – СИПЕ) , „специјалним“ агенцијама, „специјалним“ медијима… у којима је специјална једино корупција. Јер се коруптивно понашају баш они чији је основни посао борба против корупције.

Вратимо се на почетак текста; зашто је оно настало друштво (држава)!? Да нам врши услуге које ми као појединци нисмо сами у стању. Или да узима од нас мито да би корумпирала оне који би требало да се боре против корупције која од нас тражи мито!?

Није ово држава, ово је зајебанција од државе. Извин’те ме што псујем.

Пошто се држава претворила у своју супротност, кад нам потроши све ресурсе, а потрошиће, можемо очекивати, без имало пардона, да нам почне пити и крв на сламку. И то не фигуративно него буквално.

Пише: Зоран Ј. Јанковић