Вести

Игра која још увек траје

Запрепашћујуће је колико један кратак напис под насловом “Одлука о генералу Михаиловићу у наредних десет дана” оличава срамоту нашег непрепознавања понижења којим Зло настоји да претвори Србе у слуге попут Хрвата чији је однос према завојевачима Јован Дучић давно окарактерисао “певајућ’ му химне, бестидно и гласно… у безумљу гледаш… ко најбоље уме да ти командује”! И зато што напис изокреће Историју наглавце – наводим га у целини:

Часлав М. Дамјановић 13.03.2013

***

“Вршилац дужности председника Вишег суда у Београду Драгољуб Албијанић у наредних десет дана одлучиће о захтеву адвокатске канцеларије Зорана Живановића, пуномоћника предлагача рехабилитације команданта Југословенске војске у отаџбини и Равногорског покрета генерала Драгољуба Михаиловића, да се поступак по њиховој жалби на одлуку Првог основног суда о датуму Михаиловићевог стрељања, решава прекоредно “због значаја који има”.

“Према судском пословнику, судија Албијанић има рок до 15 дана да одговори на ургенцију, коју је Живановићева помоћница адвокаткиња Александра Андрић поднела 25. фебруара, речено је Данасу у Вишем суду.”

“Адвокат Живановић жалио се на одлуку Првог основног суда у Београду, који је прошле године као датум Михаиловићве смрти одредио 31. Јул 1946. Иако, према Живановићевим речима, “сви доступни извори говоре да је генерал Михаиловић стрељан 17. Јула 1946. Што је и званично саопштено.”(1)

Напис врви “законском терминологијом”: “адвокатскa канцеларијa”, “пуномоћник предлагача”, “поступак по жалби”, “одлукa Првог основног суда”, “судски пословник”, “ургенцијa”, “речено у Вишем суду”, “Први основни суд у Београду одредио датум Михаиловићве смрти”, “доступни извори”, “званично саопштено”, “Суд решава прекоредно” – и све то “због значаја” који процес “има”!

Који је то “значај”? Требало би да је тај “значај” суштина онога о чему Суд суди и о чему чланак извештава – и да је то “рехабилитација” Драже Михаиловића и Равне Горе, зар не? Али… одговор на ово питање и на обману употребе “законске терминологије” оставићемо за доцније. Јер… у одговору на тврдњу да је “свеједно” који је датум смрти Драже Михаиловића – други коментатор одговара да “није свеједно” зато што “питање датума ликвидације (да, то је прави термин) генерала Драгољуба Михаиловића није академско и формално” – зато што “датуми овде имају кључну вредност” – јер је “познато да је генералу обећано да ће бити благо, симболично кажњен, ако буде “кооперативан” на суђењу” што је “Михаиловић заиста и био, колико је то његова част дозвољавала.” И “исто тако наређено је судији Ђорђевићу да пресуди смртну казну, која ће, затим, после молбе Президијуму, бити преиначена у блажу.” Међутим, “генерал Михаиловић био је ликвидиран (не зна се ни где, ни како) два дана после пресуде, да би судија Ђорђевић, на свој ужас, сазнао да се Президијум у међувремену није ни састајао”! И “тако је режим, читај Јосип Броз, још једанпут демонстрирао сву монструозност своје зликовачке политике”, и “Судија Ђорђевић је извршио самоубиство”, а “фалсификат“ датума “требало је да прикрије ову подлу ујдурму” и “видећемо да ли се у томе успело.”(2)

Истина је да “није свеједно”! Истина је да датум смрти није ни “академски” нити “формалан”! Истина је да у питању јесте “ликвидација” – не никакво “стрељање” – већ унапред смишљено убиство!

Али – истина је такође и да суђење – није било никакав “судски процес” већ јавни линч, пре којег су комунистички зликовци већ унапред одлучили да ликвидирају Михаиловића – што су и учинили: ликвидирали су не само Михаиловића, већ такође и огромну већина Равногораца – сетимо се само масовног злочина на Зеленгори – и ликвидирали су Равногорску Србију, што најречитије изражава патријарх Павле: Србија је тада била један велики крст!

Зато су чудне тврдње наведеног поштеног коментатора да је “познато да је генералу обећано да ће бити благо, симболично кажњен, ако буде “кооперативан” на суђењу”, и да је “Михаиловић заиста и био кооперативан” онолико “колико је то његова част дозвољавала”!

Током линча у Гарди Дража није био “кооперативан”!

Напротив, очигледно је да је Дражин мисаони систем био растрган до те мере да он током линча није уопште био присебан… изузев у једном тренутку када је изгледало као да је његова мисао некако успела да бледо загрца за истином! Дражу су злочинци смишљено довели у толико психички растргано стање да није могао бити свестан нити “кооперативности” нити шта “му част” “дозвољава”!

Међутим, Дража није одбио понуду да побегне из земље зато да би био “кооперативан” са злочинцима! Дража је одбио понуду зато да би остао са својим Српски Народом у Отаџбини и делио са њим судбину исто онако као током ратовања против Нацизма и комунистичког и усташког фашизма! Зато је значајно напоменути да на пример тврдња да је Дража био лоботомисан пре линча – није потекла из емигрантских – већ из иностраних извора! До данас ова тврдња наравно није доказана – али је зато непобитна истина да је Дража током линча деловао – баш као да јесте био лоботомисан! И зато је такође чудна и тврдња да је наводно “наређено судији Ђорђевићу да пресуди смртну казну, која ће после молбе Президијуму, бити преиначена у блажу”, и да пошто је “генерал Михаиловић био ликвидиран” – “два дана после пресуде” – да је “судија Ђорђевић, на свој ужас, сазнао да се Президијум у међувремену није ни састајао”! Зашто је чудна? Истина јесте да је “Михаиловић био ликвидиран”! Истина јесте да није била извршена никаква “смртна казна” ни по каквој “пресуди” – него убиство! Истина јесте да се и данас крије “где и како”! Истина јесте да је “наређено судији Ђорђевићу да пресуди смртну казну”! Али… чак ако комунистичке убице и јесу заварале Ђорђевића да ће “после” Дражине “молбе Президијуму казна” наводно “бити преиначена у блажу”; и да је судија био “ужаснут да се Президијум” уопште “није састајао” – чињеница јесте да je то “обећањe” сходно којем је судија донео “смртну пресуду” било лажно – јер на разбојничком линчу никаква друга пресуда осим убиства није уопште долазила у обзир – што су злочинци јавно најавили већ пре линча!

Зато је ова тврдња чудна! Јер… без обзира да ли су ове “тврдње” потекле из “намештених докумената” Војно историјског института, или из данашњих “намештених налаза” за “филмове о суђењу” који су итекако рекламирани – сматрам ове наведене “тврдње” за “намештене пропагандне лажи”, које потичу из истих “установа” које су Дражу ликвидирале а које нажалост и данас из сенке кроје лаж и “одређују” као и данашњи лажни суд… и то не само зато да би прикриле “монструозност своје зликовачке политике”, па чак нити само зато да би “оправдале” “самоубиствo” или можда чак и убиство “судије Ђорђевића” – већ и зато да би јавни линч и зверску ликвидацију Драже Михаиловића утувили у схватање данашњој јавности као да је то био некакав “законски” “судски процес” – што линч уопште није био! Јер Истина јесте да “зликовачка монструозност” – није била нити “законски”, нити “судски” “процес и поступак”, нити икаква “политика”!

Напротив: Био је то злочин над Српским Народом!

И то исти злочин који се данас наставља “фалсификатом“ датума смрти! И то не само зато да би се фалсификатом “прикрила” наводна “подлa ујдурмa” варања адвоката – него зато да би се злочин извршен над Дражом – преточио – да га данас схватимо као некакву казну коју Србски Народ наводно заслужује!

Зато сматрам недоличним рећи да ће се тек “видети да ли се у томе успело” – јер… подвала се “види” већ увелико: Зато данашњи напис врви “судском терминологијом” – зато да би данашња “судска терминологија” дала “ауторитет” давном линчу и убиству Драже!

Који “ауторитет”? “Ауторитет” као да је убиство било некакав “законски судски процес” и некакво “законско извршење” “смртне казне” – иако су уистину и једно и друго били – злочин! Циљ те данашње пропагандне кампање – није само “прикривање” некадашњег злочина – већ јесте понижење Драже и Срба изокретањем поимања данашње јавности да је наводни “србски злочин” – кажњаван “законски”!

На први поглед може да изгледа као да је суштина овог злочиначког циља подло настојање да се ликвидира рехабилитација! Међутим, осим што то јесте разлог, и осим што је у суштини рехабилитација као таква – апсурдна – јер је бесмислено да злочин рехабилитује Правду и Истину; и осим што понижење Историјске Истине, и тиме и понижење Србског Народа, свакакако да јесу разлози; и осим што данашњи судски процес јесте истоветно шарлатанско руглo Закона и Правде… и то од стране исте мржње која је растргла живог Дражу и живу Србију…

…ипак: стварни разлог због којег је овај напис насловљен “Срамота непрепознавања понижења” – јесте чињеница да данас чак и врло поштени Срби, и млађих али и старијих генерација, уместо препознавања понижења рехабилитације – наседају на шарлатанске ујдурме које Зло данас сервира и рекламира као некакве наводно “званично новооткривене документације” – а та чињеница јесте непобитан доказ да суштина ове пропагандне ујдурме око суђења Дражи – заиста има много подлији циљ:

Пропагандистичким настојањем да се линч и убиство Драже преточе у појимању данашње србске јавности у некакво “законско суђење” – покушава се да се целокупно ратно и послератно злочинство Титоизма, Усташтва, и Савезника над Србима – преточи у лажно “законско” деловање некакве наводно законите Правде – и то наводно “у име” некакве наводно “доказане истине”!

Ту наводно “новодоказану истину” руши измишљотина да је Дража наводно био “кооперативан” зато да би се Президијум смиловао да му “ублажи казну” – јер Дража није кренуо у рат против Нацизма, нити одбио да побегне из отаџбине – зато да би свој живот срозао на милостињу злочинаца! Зато сматрам запрепашујућом срамоту непрепознавања понижења којим мржња Зла настоји да нас Србе претвори у понизне слуге… или по речима светог Николаја жичког – у “ђаволскe најамникe”! Зато, у пркос шездесет осмогодишњој лоботомији, ако ништа друго, морамо бар да схватимо да се не ради о “ујдурми” – већ о злочиначкој завери против нашег духовног идентитета:

Мржња нас злочиначки лоботомира зато да би у нас уврежила лаж!

Рекламирајући свој сопствени злочин као да је некакво “законско извршење Правде” – мржња нас лоботомира да поверујемо да су Срби својим неделима – иако измишљеним – заслужили да буду кажњавани у рату, и после рата, и да зато и данас – заслужују да буду коначно ликвидирани! Мржња ову злочиначку лоботомију нашег умљења заснива на лажној чињеници да пошто је линч Драже био – “законски” – да су према томе и партизански и усташки злочин били такође “законски”! И сходно томе – да су и послератни злочин над Србијом и Равном Гором, и данашњи холокауст над Србима и Србијом – наводно такође – „законски” – јер се казна чини наводно “у име Правде” – исто онако како што су и линч и убиство Драже Михаиловића наводно били некакво “законско” и “легално” “суђење”!

Посртање у ову замку од нашег заборављања Зеленгоре до наше блентаве чежње за покорношћу европском млеку – уместо србског млека од србских крава – заиста је запрепашћујуће! Али… нажалост… то посртање није чудно: јер “кад човек остави пут Божији, онда се нађе у мрежи многих путева, те трчкара час једним час другим…”(3) како то мудро рече свети Владика Николај Жички.

Часлав М. Дамјановић

www.Ravnogorskivenac.com

_________

(1) “Одлука о генералу Михаиловићу у наредних десет дана”, Ј. Т., “Данас”, 03/01/13, 18:47

(2) Коменатр, Милан Овсиштанин, “Није свеједно”, 03/02/13, 12:06

(3) “Јеванђеље о блудном сину”, Свети владика Николај, Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска у егзилу, 03/03/13, 05:35