Вести

Тако раде американци

У време кад се тражило прикладно име којим би се заменило име Савеза комуниста Србије (СКС), од низа предложених, најзад је преовладало као најопортуније – Социјалистичка партија Србије, одн. у скраћеном издању као еС–Пе–еС.

за новинар.де пише проф. др. Слободан Турлаков 07.03.2013

***

Покојни доктор Рашко, у тренутку једне надахнуте инспирације, добаци да би боља и популарнија скраћеница била – СеПСа… што ће се касније, као појам, у свом изворном значењу, доста потврдити. Мада, је л те, ако погледамо у лице нашег пропадања, не би се могло рећи да је само СПС попримио значење Сепсе, јер ма ко се дохватио власти, на ма ком нивоу, све претвара у – трулеж и распадање. Остају чврсто на ногама и у свом процвату, само они, који су успели да постану наши „изабрани представници“.

Ето, рецимо, ови који чине данашњу власт, докопали су се ње обећавајући – промене, тј. са њима ће све бити боље и перспективније, све има да живне и да се преобрази, посебно има да се на Србију сруче инвестиције из целог света, све у милијардама. Такорећи, благо нама, што су се нашли они који су напустили Шешеља, и окренули се Европи, која нема елтернативу. Једном речи, покрали Тадића и његовим га оружјем скинуше са трона.

А сад се лепо види, ништа се није променило! И то не само зато што две трећине нове владе, чине они који су је у истом омеру чинили и за време Тадића! Наравно, њима то не смета, они су се сада прикачили тзв. напредњацима, као што су се раније прилепили тзв. демократама. Па самим тим, не либе се ни од критика „претходне“ власти! Динкић који је скоро цео мандат прошле владе провео у ресору финансија и регионалног развоја, сад напада „претходну“ владу да је довела државу до банкрота, да је направила огромне разлике између појединих општина и градова, а себе проглашава за спасиоца, мада се тачно зна ко је он и шта је он све урадио да се Србија нађе у историјским дуговима и историјској незапослености!

Не треба заборавити, да је Динкић у тим историјским пропастима апсолутни шампион, још од покојног Ђинђића и Коштунице, и да се у том погледу грдно извештио, па сад и земљу продаје Арапима, обећавајући грдна наводњавања и победу над природним непогодама које нас у последње време погађају, не помињући постојање легендарног канала Дунав– Тиса – Дунав, који као да је затрпан, сав у коров зарастао, па нити више служи за пловидбу, нити за наводњавање! Још ће се нека зараза изродити над том устајалом водом.

Зна се да је тај канал, у своје време, прокопан и добровољним омладинским радним акцијама. Зна се да данас постоји Министарство за омладину и спорт, па што се опет не би организовала летња радна акција. Утолико пре што је лакше очистити канал од муља и свакојаке запуштености, него прокопати га!

Дачић који се хвалио да је био тек и само титуларни министар полиције, у време Тадићевог растурања Србије, сад у новој коалицији преузима и премијерско место, и лепо се и документовано видело и видии, да му обе столице не пристају, и по његовим спосодбностима а и по његовом радном искуству! Тај дипломирани новинар, постао је сад као неки суверен, преговара о препуштању дела српске територије онима, који ако је добију, неће се њом задовољити, већ и даље на север атакирати, јер иза њих и њихових апсирација стоје Американци и Европа! А иза нас – нико! Мада је Вучић у низу својих естрадних наступа, успео да одвали и ону, по којој је наша садашња војска – Понос Србије!

Јадна је и прејадна Србија која се с том нејакошћу, и бројном и материјалном, а да не говоримо о моралној и патриотској спремности , има да поноси! У времену које обележавају низ стогодишњица, кад се Србија заиста поносила својом војском, кад је читава Србија чинила ту војску, која с песмом ишла на бојиште, ми се данас, после 12 година демократских владавина, налазимо и на том пољу на нултој позицији, која сама собом говори и о моралном профилу онога који себе зове министром одбране, иначе данашњим не само првим потпредседником владе, већ, по њему, најодговорнијем човеку у Србији!

Ако је свак ко иоле поседује здраво расуђивање и чист поглед на све оно што се дешава око нас, уверен да је све то последица 12 годишње неспосбности наших владара, која је кулминирала овим садашњим, онда се може замислити, какаво задовљоство имају наши непријатељи, кад се увере, током разговора са њима, како су успели да Србију разбаштине не само материјално, већ и духовно!

Одиста, свака изгледна аудиција којој се наши представници излажу на сусрету са страним преговарачима, иде на њихову штету. Властодршци су тако и толико одгурнули од себе сваки приватни, ванстраначки, ауторитет, да више нема ко да им каже – не брукајте нас!

Пре неку ноћ појавио се на ТВ, Ђелић, који је у име ДС представио њихов програм за ревитализацију привреде и државе! Он, који се толико пута до сада угрувао у пословима које је отаљавао, који је заједно са Динкићем, уништио српско банкарство, који је у заједници са њим створио најпре Националну штедионицу, коју су, потом продали Грцима, тај не само неспособан финансијер, већ и човек проблематичног поштења, најављује, као узданица ДС, програм којим ће Србија живнути и поћи путем свог просперитета! Па шта сте радили док сте били власт!? Што онда те спасоносне рецепте не употребисте!?

Најосновнија и најприземнија памет кад би је имао, рекла би му – не појављуј се! Не брукај се! И не скрећи пажњу на себе, јер ћеш тако призвати и правду да те изведе на суд, који ће једном морати да се изјасни и о теби и о свим твојим колегама, не само из ДС–а, већ и из СПС–а и Г–17, ваших беспоговорних партнера, који сте сви заједно безобзирно и талентовано уништавали земљу Србију!

И док Вучић сваког дана најављује по неко сензционално хапшење, никако да послуша свог старијег колегу из некадашњег СРС– а, а сада председника Србије, да прво треба похапсити политичаре који су омогућили богатунима да се енормно обогате, чиме показује да је ближи свом пријатељу Микију Ракићу, дејствителном шефу Србије у време Тадића, те никог од бивших министара не дира, иако непрестано понавља како нема недодирљивих!

Има, Вучићу, још како! И колико! То цела Србија види! Чак тако и толико, да се све отвореније сумња да ће се та толико разглашена борба против корупције и криминала, окренути против њега самога! Јер, док се говори о изборима, дакле о неизвесностима који они увек сами собом носе, у исто време он обећава вишемесечне истраге и њихово топљење, али тиме и самом себи обећава неограничен опстанак на власти.

Дачић, који се сад сав исцрпљује бриселским преговорима, није прекинуо са својом основном делатношћу – у давању изјава. Па тако ових дана, изјављује да влада ради добро, али не бежи од њене реконструкције, што наравнно једно друго искључује. Али, није му то првина! (Тим поводом јавио се и г. Веља, са једном несхватљивом тврдњом, по којој влада ради све боље и боље, и да нису потребни избори! Аман, гос’н Вељо, зар мислите да су и остали „људи из Србије“ доживели терористички напад и контузију у Кнез Михајловој улици!) И док неке новине јављају да СПС и УРС немају намеру било ког министра да мењају, да сви раде добро, дотле други, опет, саопштавају да ће СПС да жртвује министарку здравља и министра саобраћаја! Шта је истина, ко би знао.

Али, ако СПС има намеру неког да жртвује, било би преко потребно да жртвује министра просвете, који већ пета година систематски уништава (докрајчава!) све оно што је било образовање у овој земљи! То не само да је опште мишљење, већ и јавна, поражавајућа, истина! И Дачић би морао и рад ауторитета своје владе, да нађе другог и адекватнијег министра просвете и науке.

Можда је он добар да буде Дачићев заменик у СПС–у, али он нема ни образовање за ресор у ком спроводи своју страховладу. Коначно, министар просвете, од како постоји влада у земљи Србији, увек је бивао са неког наставничког факултета, а овај данашњи са Политичког, који нема никакве везе са просветом! Уосталом, да ли само са просветом!

И док се тако, на свим пољима државног живота, збивају немогуће догодовштине, док се купују возови који развијају брзину и преко 100 км. на час, а наше пруге, и са 95% иструлелих прагова, не дозвољавају ни 40 км на час; док се не зна да ли је млеко зараженое; док се за последњих 6 месеци поставило 148 државних функционера сви од реда партијски кадрови али и већином Црногорци; док се сваког дана објављују слике министара, са свакојаким громопуцателним изјавама; док председник државе признаје да се Резолуцијом о Космету, прекршио Устав, са уверењем да ће тај прекшај одобрити грађани приликом ревизије Устава; док и даље тврди да никад неће признати независност Косова, али им дозвољава да имају председника, владу, парламенат, војску; док призива Турску да преко Србије, као мостом, уђе у Европу; или, пак, да би опет били у свету несврстаних, мораћемо да саставимо индустрије свих бивших југословенских покрајина; док Вучић више не зове Србе – грађанима, већ „људи из Србије“; док Вучић подсећа новинаре да је „он по природи скептик и да не даје оптимистичке изјаве“ али ипак „Србија није имала никад већи кредибилитет у Немачкој“; шта више: он је уверен да су „људи у Србији“ спремни да креирају другачије модерно друштво и бољу будућност; док он обавештава људе у Србији, да неће бити добрих вести у вези са Косметом и да смо сами себе довели до тога, да немамо чему да се обрадујемо у вези Ким–а; што ће вероватно рећи и Енглезима код којих иде на поклоњење; онима који су вечити српски непријатељи; док Дачић изјављује да ће добијање датума, бити подстицај да се дође до договора у Брислу; док дијаспора тражи да сама отвори своју канцеларију у Београду, јер неће да прихвати ону званичну, коју подмићује Америка; док још само у Србији влада „После Тита – Тито“… нема нам спаса са овим дилетантима, који једино знају да талентовано урушавају Србију…

Обично се каже – риба од главе мирише (смрди), али у Србији су и рибе црвљиве…

Тек, из горњег се лепо и јасно види, да свако ради на своју руку, по својој памети, и на своју корист, те се тако може рећи да и не постоји државни врх. Ал, ако и постоји, он нема своје пребивалиште у Србији. То знају они, то знамо и ми, то знају сви.

Слободан Турлаков