Вести

Ургентни центар Клиничког центра Србије  добио је, како 21.02.2013.године, јавља РТВ нов мобилни рендген апарат. Др.Златибор Лончар, директор Ургентног центра изразио је задовољство што су захваљујући донаторима успели да прикупе потребна средства, како више не би непокретне пацијенте спуштали два спрата ниже на рендген или позајмљивали од Војно  медицинске академије.

Зорица Тршић адв. 27.02.2013

***

Државни секретар Министарства здравља, проф.др.Владимир Ђукић, нагласио је да се друштвена одговорност фирми овог пута показала кроз озбиљне донације, а не само кроз декларативну подршку здравственом систему.

Мобилни рендген апарат, који је коштао више од 80 хиљада евра, набављен је захваљујући Фонду Б 92 и акцији „Битка за ургентни центар“.

Морам да признам, да пре ове вести, заиста нисам имала појма да се из буџетских средстава  Министарства здравља, не може обезбедити набавка рендген апарата, за високоспецијализовану здравствену установу , која се бави спашавањем људских живота.

Посебно зато, што Фонд ПИО, као организација за признавање права из пензијског и инвалидског осигурања, без обавештавања јавности и без покретања хуманитарних акција и  непотребног одуговлачења,  купује одмах нови рендген апарат, чим се стари стави ван функције. Како се ради о два буџетска корисника, од којих се један бави спашавањем људских живота, а други оценом радне способности, произлази да је  оцена радне способности , много потребнија овом друштву од спашавања људских живота. Или су директори Фонда ПИО, много способнији од директора здравствених установа.

Не упуштајући се у истинитост чињеница, које се могу чути у Одсеку за функционалну дијагностику Фонда ПИО, о невероватној цени од преко 200 000 евра за куповину савременог рендген апарата, осигураници Фонда ПИО и јавност морају да се запитају да ли је једном административном органу па био то и  један од најмоћнијих државних органа, Фонд ПИО, уопште потребан   рендген апарат, ако се зна да се управни  орган не бави лечењем , ни рехабилитацијом својих осигураника, а посебно зато, што Фонд ПИО , у сваком позиву за  вештачење од осигураника тражи да понесе рендгенске снимке.

На сајту РТС може се наћи чланак и снимак под насловом „Све теже до инвалидске пензије„. На основу изјава датих РТС од стране директора Сектора за оцену радне способности др. Александра Милошевић и начелника Одељења за медицинско вештачење, др. Дике Кајевић, може се поуздано закључити да је у питању моћан дијагностички центар у коме се врши „апсолутна експертиза, на основу које се са апсолутном сигурношћу може дати налаз и мишљење“.

У свом послу,  свакодневно се срећем са експертизним налазима Фонда ПИО, који се од налаза врхунских клиника на пр.за кардиоваскуларне болести разликују и за 30%, и у најмању руку са чудним резултатима о беспрекорним функцијама организма, код  особа које од  12 месеци у години, 11 проводе на болничком лечењу.Да бих разрешила ту дилему, пре две године, обратила сам се Министарству  здравља и посебно инспекцијским органима тог министарства, у намери да од њих добијем одговоре на следећа питања:

Да ли је одсек за функционалну дијагностику Фонда ПИО, регистрован као здравствена установа,  у ком режиму здравствених установа функционише, на ком пропису заснива свој дијагностички рад и  који орган врши надзор над стручношћу здравствених радника, који се баве апсолутном дијагностиком на врхунском нивоу,  као и да ли неко контролише исправност апарата и опреме у овом дијагностичком центру.

Ово је од изузетне важности пре свега за безбедност и здравље осигураника и запослених у једној  административном органу, у коме, ако нису обезбеђени адекватни услови заштите и техничка опремљеност  на пример рендген кабинета , рендген апарат , може да представља бомбу за своју околину.

Не мање важно питање,  које је битно за  заштиту осигураника од озрачења,  је питање стручног кадра који ради на рендгену, радиолога и техничара. Рад на таквим апаратима  најновије генерације, подразумева посебне обуке  и добијање сертификата. Обзиром на приче да и у овом Сектору има сумњивих уверења о специјализацијама , а да је у питању здравствена установа, сматрала сам да министарство здравља по природи ствари врши надзор над радом једне такве здравствене установе, уколико је иста регострована као таква.Уколико није регистрована,онда ради на црно,па инспекцијски органи овог министарства треба да предузму мере.

Директор овог „врхунског дијагностичког центра“,  др.Александар Милошевић у честом појављивању у медијима никада није искористио ту могућност да обавести осигуранике, да ли рендген ради, колика му је искоришћеност, да ли има едукован кадар и који орган је испитао техничке мере заштите  и дао дозволу за пуштање у рад. Зато је било логично да затражим објашњење од Министарства здравља.

Допис Министарства здравља,  може се назвати краћим уводом у прописе из ПИО, што нисам тражила, а никако одговором на постављена питања од значаја за здравље и безбедност људи, што јесам тражила.

Индиректно то је била апсолутна потврда мојих сумњи да „врхунски дијагностички центар“ није регистрован, као здравствена установа и да над радом медицинског особља не постоји контрола од стране инспекцијских органа министарства здравља.

Друго значајно питање,  тиче се контроле над трошењем средстава доприноса,  а у вези са набавком апарата, медицинског материјала, лекова, који нису неопходни за рад једне административно правне установе, али у укупном износу трошкова, могу се мерити са боље опремљеном приватном клиником.

Ако функционална дијагностика и у склопу ње рендген апарат од пар стотина хиљада евра и други најмодернији медицински апарати, служе објективизацији здравственог стања осигураника, онда се поставља питање у односу на кога или шта се врши објективизација. У чије налазе сумњају „врхунски“ дијагностички стручњаци, Фонда, као организације за социјално осигурање. Да ли у  налазе еминентних специјалиста Клиничког центра Србије, Института за радиологију, Клинике за кардиоваскуларну хирургију.

Којим су се успесима у лечењу, доказали лекари Фонда ПИО у својим краткотрајним боравцима на болничким одељењима, одакле су са по неколико година стажа, побегли у Фонд на  административне послове доношења налаза,оцене и мишљења о радној споособности .На основу којих референци имају одважност да сумњају у налазе једног кардио хирурга који је извршио стотине операција или у  20 отпусних листа проф.доктора наука,члана Европске асоцијације за одређену врсту болести.

Чести и врло самоуверени наступи у медијима др.Александра Милошевића и др.Дике Кајевића, у вези са Функционалном дијагностиком фонда, показују како људи, кад над њиховим радом нема контроле, дођу на идеју да стално у некога сумњају и стално неког контролишу, знајући да је то најбоља тактика, да у њих неко не посумња.

Крајње је време да директор Фонда, Драгана Мастер Калиновић, без одлагања, објасни пореским обвезницима  законски основ на коме је формиран „Дијагностички центар“, објасни сврху куповине скупих апарата, слања на специјализацију лекара куповину медицинског материјала и лекова Све упућује на то да је Функционална дијагностика Фонда, „одељење на црно“ па би ради очувања угледа Фонда ПИО,неко од руководилаца Фонда,требало да обавести јавност,којим чаробним штапићем је приручна лабораторија Фонда, прерасла у одељење за објективизацију налаза.

Директор Фонда ПИО има обавезу да обавести јавност, колико је плаћен рендген апарат, на који начин је извршена набавка , ко је проценио да је он неопходан за рационално пословање, колика је искоришћеност овог апарата и колике је уштеде донео Фонду ПИО, а колике пензионерима.

Пензионери и то они са најнижим пензијама, очекују да их неко обавести докле ће се од њих тражити повраћај наводно више исплаћених средстава и када ће се почети са тражењем повраћаја од оних који расипају средства намењена за пензије.

Истинска, а не привидна реформа,  мора да почне са државном, а не интерном   контролом  над средствима намењеним за  функционисање пензијског система и увођењем одговорности за сваки ненаменски потрошен динар доприноса. Крајње је време за то, а и Ревизор се најавио.

Зорица Тршић адв. 27.02.2013