logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Србија, Друштво    Аутор: Иван Максимовић    286 пута прочитано    Датум: 20.02.2013    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Српкиња из Косовске Митровице (М.К.), у својим двадесетим годинама и са двогодишњим сином у наручју, утекла је киднаперу Шиптару у сред бела дана само захваљујући присебности произашле из јаког мајчинског инстикта.

Иван Максимовић 19.02.2013

***

Пре неколико дана, по повратку с посла, М.К. је отишла по свог сина кога за то време чува њена сестра. Као и сваког дана повела је своје дете и кренула кући пут Сувог Дола где иначе живи. За портал Новинар.де М.К. прича како се све одиграло.

Пролазећи улицом Иве Лола Рибара “зауставим такси, отворим врата и питам да ли може до старог Водовода? Возач је само климнуо главом. Ушла сам у такси и кренули смо.” Не слутећи опасност и не очекујући најгоре, несрећна жена је ушла у возило. Врло брзо, већ након стотинак метара, примећује да се дешава нешто чудно. Возач скреће ка насељу Бошњачка Махала, пролази импровизане барикаде са бочне стране, возећи по тротоару и наставља даље ка јужном делу града. “То ме је зачудило и питала сам зашто идемо доле? Међутим, он је сво време само ћутао. У том тренутку ми је пало на памет да је то можда Шиптар и само да бих га натерала да нешто каже питала сам га колико треба до старог Водовода он је рекао 100 евра. Њихови таксији обично имају неку ознаку, неко име, фирму… овај није имао ништа, чак ни таблице само обичан знак “Такси”. У том тренутку сам схватила да је Шиптар и помислила сам само шта све може да се деси и да никако не смем да паднем у њихове руке”. Није више било ни времена за рамишљање ни разлога да се са возачем разговара. “Отворила сам врата и, са својим сином у наручју, направила корак напоље и искочила док је возило све време било у покрету. Пали смо на пут, у лежећем положају. Била сам преплашена али сам гледала само да ли ми је дете добро, нисам о себи размишљала”. Намере возача показује и његово понашање у том тренутку. “Он није застао ни да види шта се десило, зашто сам ја изашла, не. Додао је гас, врата кроз која сам искочила затворила су се од брзине а он је наставио да вози и тачно сам видела да је путем отишао у јужни део града. Срећом, па возило није имало аутоматску браву или могућност да нас он закључа изнутра. Ипак сам могла да изађем, иначе је стварно свашта могло да се деси. Било је заиста страшно. Причала сам о томе са комшијама, рођацима али требало ми је доста времена да се смирим”.

Многим Србима на северу Косова ова делатност је додатни или пак једини извор прихода. Ово не захтева никакву регистрацију “фирме” (услед специфичне правно-политичке ситуације) па се многи често одлучују да за неколико стотина динара купе светлећу рекламу, са једноставним натписом ТАХI а аутомобил је не ретко “странац” па је и вожња без регистарских ознака уобичајена. Средине са мешовитим саставом становништва, попут Бошњачке махале, налазе се само у северном делу града који је углавном насељен Србима. Једино у тим деловима је могуће срести шиптарска такси возила али су Срби ту опрезнији и много је лакше препознати их јер они морају да имају истакнуте натписе њихових фирми за које раде. Како то за српске таксисте “није обавеза” многи возе без икаквих ознака али никако не залазе у јужни део града. За случај да вожња захтева пролаз кроз оба дела обавезно је “преседање”. Због свега овога М.К., попут свих осталих, није имала битнији разлог за провером идентитета возача посебно када је то по лепом дану и у време док се људи враћају с посла. У потпуности опонашајући спољашност возила уобичајен за српски део града и залазећи дубље у српску територију, доказ је свесне акције возача који одлично познаје овдашње прилике. Претпоставка о најгорем ни мало није претерана.

О овом догађају М.К. је пристала да јавно исприча једино за портал Новинар.Де уз услов да се не објави њено пуно име. Није се обраћала ни медијима нити полицији. Никоме не верује и то је једини начин да избегне евентуалне проблеме, малтретирања или оно најгоре.

Напади на Србе на Косову и Метохији из дана у дан су све масовнији. Поред тога нападачи су толико безбрижни да и најтежа недела често почине сами, не у групама као раније а не ретко користе и оружје. И код нападача, који су углавном Шиптари и код жртава које су углавном Срби, основано постоји осећај и сазнање да жртвама, када су то Срби, нико неће помоћи. То делује на пораст злодела и напада из којих се ретко извлачи материјална корист, углавном се то чини из слепе мржње и пуког задовољства јер је, практично, некажњиво. Уколико напад није пријављен – он се није ни десио. Доказ за то јесу многи који о томе ћуте јер знају да ће их “надлежне службе” пре “ућуткати” него пружити заштиту. О проналажењу починиоца (за које се зна именом ко су и где тачно живе) нема ни говора. Један од претучених младића кога свакодневно виђам у граду а коме су у нападу на њега сломљена два прста, на питање па због чега моси гипс на руци узвраћа питањем “зар нисам чуо да су га претукли у Бошњачкој”? Одговарам да нисам и питам шта се тачно десило? Одмахне руком и оде.

Један од тежих случајева јесте и пресретање путничког возила код Дудиног Крша, почетком јануара, од стране групе шиптарских цивила. Знајући да туда пролазе само Срби који живе на централном Косову приређена је класична “сачекуша”, карактеристична за периоде дивљања шиптарских разбојника. Возач је у страху пред цивилима са личним наоружањем стао и отворио прозор. Захтевано је да преда сав новац који код себе има (око 10.000 динара) а онда су тражене и остале вредне ствари из пртљажника. Са њим у колима био су његов шурак и супруга, која је седела на задњем седишту. Видећи шта се дешава жена је закључала врата аутомобила изнутра. У том тренутку наишло је друго возило. Тренутак “изненађења” групе разбојника возач је искористио да нагло покрене ауто и крене у бекство не би ли се спасли. Један од шиптарских разбојника, у гневу због њиховог бекства, ухватио се за ауто једном руком а другом, на коме је имао метлни бокер, почео је снажно да удара у задњи прозор поред кога је се налазила жена возача. Иако се тако држао готово читавих стотинак метара, све време гневно ударајући, није успео да сломи стакло на прозору аутомобила а онда је спао и откотрљао се. Напад је пријављен… и ту се све завршава.

Канцеларија за КиМ при Влади Србије (на чијој званичној интернет страни у делу “О канцеларији – Састав, можете наћи једино податке о Александру Вулину као једином и интенгралном делу те Канцеларије) своја “сазнања” заснива на полицијским извештајима локалних (шиптарских) служби. Ова изузетно комплексна институција, међутим, нема у свом саставу службу за детаљно истраживање положаја Срба и последица напада на њих и њихову имовину. Срамотна је и чињеница да Канцеларија за КиМ у јавност иступа са “званичним податком” да се у последњих неколико година “не зна тачан број украдене стоке, аутомобила, пољопривредних машина”. Као да се ради о животињама ухваћеним у шуми. Општа је ствар да сеоска домаћинства имају ретко када више од једног грла крупне стоке али сваки домаћин, наравно, увек зна тачан број стоке коју узгаја. Зашто онда то и Канцеларија не зна? Зашто не знају тачан број украдених аутомобила и пољопривредних машина? Зар су то ствари које се у џеп стављају па могу из њега и испасти? Одговор је сасвим прост – своје извештаје и статистику граде на основу ивештаја шиптарских служби и домаћих медија (непобитан доказ за ово је извештај те канцеларије у коме се каже да су у једном нападу бомбом на кућу “повређени трогодишњи дечак и деветогодишња девојчица”.

Наиме, девојчица има десет а не девет година а такву информацију у првим терминима пренела је РТС на основу вести ТВ МОСТ (која је под директном финасијском влашћу ове Канцеларије). Повређена деца и нападнута кућа налазе се на улицу две удаљене од самог седишта ове Канцеларије у Косовској Митровици. Да ли онда може бити икаквог говора о заштити (не мора оружаној ако не постоји могућност или би погоршала стање) српског становништва? Може, а зашто га нема нека свако извуче сопствени закључак. Више него јак разлог за заштитом су бомбашки напади последњих дана. Довољно би било поставити видео надзор око кућа и зграда у којима живе Срби у тим насељима. Нека су и лажне камере али сазнање би предупредило барем један број напада.

Како и колико шиптари воде рачуна о својим људима и интересима види се и из следећег примера. Напади на кућу једног од Србина чиновника шиптарских институција, Душана Милосављевића из Звечана, кулминирали су његовим рањавањем по изласку из једног митровичког кафића. Након тога, по његовом повратку са лечења из градске болнице, сваке ноћи је на дежурству по једно службено возило са два припадника КПС-а (косовске полиције) – сви овдашњи Срби. Дакле, за једног свог човека шиптари шаљу возило да редовно штити њега и његову кућу. Са друге стране, нема никаквих корака у обезбеђивању ни минималних услова за читава насеља у којима живе Срби.

 

Шта су разлози? Чему институције које не функционишу ван приватних интереса и какви се резултати могу очекивати у будућности?

 

Иван Максимовић,

Косовска Митровица, СРБИЈА

 

Папа у Србији? Можда да — можда не!
Папа у Србији? Можда да — можда не!
Posted 1 сат ago

Изјава патријарха српског Иринеја, а која се тиче доласка „епископа Рима, намесника Исуса Христа, кнеза апостола, намесника Светога Петра, врховног свештеника свеопште Цркве, примуса Италије, архиепископа и митрополита Римске покрајине,…

Папа у Србији? Можда да — можда не!
О томе како владика Максим брани Дарвинову теорију о еволуцији
О томе како владика Максим брани Дарвинову те…
Posted 3 дана ago

У неколико протеклих дана (као блага увертира у овогодишњи рад Сабора СПЦ) могли смо прочитати више вести о томе како се појавила иницијатива (или боље рећи петиција) групе грађана за…

О томе како владика Максим брани Дарвинову те…
Србска Црква у загрљаху јереси
Србска Црква у загрљају јереси
Posted 4 дана ago

"Тешко ми је да напишем, а још теже да прећуткујем нешто о чему не сме да се ћути. Чини ми се, требаће ми небројено много страна да искажем истину. У питању…

Србска Црква у загрљају јереси
Игре престола — сезона 2017.
Игре престола — сезона 2017.
Posted 4 дана ago

Данас је са радом (радни део) почео Сабор СПЦ који за ниже свештенство и вернике и даље остаје мистериозан и надасве затворен. Као и до сада, његов рад ће пратити…

Игре престола — сезона 2017.
Шта је био увод у рат у Југославији?
Шта је био увод у рат у Југославији?
Posted 6 дана ago

Б92 преноси текст из њемачких новина "Дојче Веле" како је увод у рат у Југославији био то што је ЈНА повукла оружије територијалне одбране. Територијална одбрана била у ствари национална…

Шта је био увод у рат у Југославији?
О Вилејму вокеру 18. година касније
О Вилејму вокеру 18. година касније
Posted 1 week ago

Као што је познато, Вилијам Вокер, је 1999. године био шеф Верификационе комисије ОЕБС-а на Косову И Метохији. Његов извештај о Рачку, у коме се лажно оптуђују српске снаге безбедности…

О Вилејму вокеру 18. година касније
Еуросонг 2017 и Хрвати
Еуросонг 2017 и Хрвати
Posted 1 week ago

Марија Шерифовић подивљала, јер Србија није дала хрватском представнику на Еуросонгу 12 бодова. Зашто би Србија дала 12 бодова пјевачу којем је најпознатија пјесма у каријери химна HDZ-а (странке која…

Еуросонг 2017 и Хрвати
Има ли ту памети
Има ли ту памети
Posted 2 weeks ago

Нема сумње, ствари се све више компликују, Запад се неће смирити док не изазове немире, па и сукобе, на територији Југоисточне Европе. Дакле и Србије. Проблем је, по нас, утолико већи,…

Има ли ту памети
Ликовање екумениста
Ликовање екумениста
Posted 2 weeks ago

Сведоци смо ових дана да су екуменисти почели да ликују због оптужби проф. Петровића упућених на рачун Епархије у Егзилу, и да те оптужбе приказују као крунски доказ ''неканонског'' деловања…

Ликовање екумениста
„Професори“ Грешни Милоје и Славко Радовановић
„Професори“ Грешни Милоје и Славко Радованови…
Posted 2 weeks ago

Преко педесет професора сам имао у животу. На све њих сам поносан, и Богу благодаран што ми их је дао. Недавно су се, на жалост, у тој улози наметнули: Грешни…

„Професори“ Грешни Милоје и Славко Радованови…
PreviousNext



1 коментар у вези “К.Митровица: Све чешћи напади на Србе, мајка и дете умало киднаповани.”
  1. Опстанак Срба је могућ само уз присуство српске војске.
    Србији треба јака и добро опремљена војска која ће у свако доба дана и ноћи негледајући на политичку ситуацију бити у стању да БРАНИ СВОЈЕ грађане!
    Док нас воде еврослинавци биће нам још горе него што је сада!


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo